(850 ukupno reči u ovom tekstu)
(1437 puta pročitano)   

U prirodi par uspostavlja svoju teritoriju na kojoj se ubrzo obrazuje pravo malo čistilište. O čemu se u stvari radi ? Lismata debelius kao i mnogi njeni srodnici ima jednu po ribe korisnu naviku, a to je da sa njih uklanja ektoparazite koje zatim halapljivo proždire. U ovom poslu su na opšte zadovoljstvo riba Lysmate neumorne. Pravo je čudo što će maleni račić ovakve usluge nesebično pružiti i najozloglašenijim predatorima. Ni u akvarijumu ova njihova osobina neće ostati neprimećena. Mnogi akvaristi smatraju korisno prisustvo ovakvog čistača u akvarijumu, pri čemu se naročito ističe njihova zasluga u borbi sa jednim od najčešćih ribljih parazita - Cryptocarionom.

Obzirom da su ove životinjice hermafroditi par mogu obrazovati bilo koje dve jedinke. Ipak kao i kod većine drugih hermafrodita samooplodjenje nema. U akvarijmskim uslovima je bilo dosta slučajeva ostavljanja potomstva ali je u malom broju slučajeva to bivalo uspešno u smislu da su izleženi račići i uspešno odrasli. Naime najveći broj izleganja obavio bi se u ukrasnim akvarijumima gde bi podmladak obično završavao kao ukusan obrok ostalim stanovnicima akvarijuma. Ako se ovome doda da je prvu hranu u veštačkim uslovima teško obezbediti sasvim je jasno da razmnožavanje ovih račića daleko prevazilazi okvire hobi akvaristike.

U pojedinim slučajevima kada je par bio često uznemiravan u akvarijumu dolazilo bi do sukoba supružnika koji bi obično rezultovao pogibijom jednog od njih. Faktori ovakvog ponašanja još uvek su ostali nerazjašnjeni.

Kao i za ostale srodnike i za pripadnike ove vrste karakteristično je presvlačenje. Naime kad račić svojim rastom premaši veličinu staroga oklopa on ga odbacuje a odmah zatim, u vrlo kratkom periodu obrazuje veći-novi oklop. U peroidu posle presvlačenja račić je lako ranjiv i vreme dok u potpunosti ne očvrsne njegov novi oklop obično provodi sakriven u nekoj pećinici ili drugom sličnom skrovištu. Stoga ovo nikad ne zaboravite i za vreme presvlačenja postarajte se da vaš račić ima bezbedno utočište. Inače za razliku od tzv. Skunk shrimpa koji je gotovo uvek lako uočljiv L.debelius jedan deo dana provodi unutar svoga skrovišta.

Svoje prve jedinke ove vrste nabavio sam krajem devedesetih godina.Dugo vremena posedovao sam jedan par koji je uporno u par navrata ostavljao potomstvo. Naravno moji A.ocelarisi koji su tada delili akvarijum sa njima halapljivo bi im pojeli podmladak. Razočaran takvim ishodom rešio sam da pokušam da im sačuvam potomstvo. Stoga sam u jednom od navrata, kada sam primetio da jedan od račića nosi jajašca sa donje strane tela istog odvojio u zaseban akvarijumčić od 40 litara u koji sam ubacio gomilu «živog kamenja“ i raspršivač. Posle dužeg vremena primetio sam u akvarijumu tek izležene naupliuse. Oni nisu imali sposobnost da plivaju ali sam uz pomoć rasprčivača uspeo da obezbedim da im tok vode donosi hranu.Kao hranu nudio sam im naupliuse tek izležene artemije ali i fitoplankton. Šta su od toga prvih dana konzumirali ni sam nisam bio siguran. Ni najmanje tih prvih dana nisu ličili na roditelje. Na njih su počeli da liče tek posle metamorfoze. Ona se dogodila u starosti od oko dva meseca. Mladi račići su rasli prilično sporo i često se presvlačili. Prilikom svakog od presvlečenja gubio sam po nekoliko jedinki . Tek kasnije sam saznao da im za uspešno presvlačenje treba obezbediti izvesne količine joda u vodi.

Na žalost uspeo sam da odgajim do odraslog stadijuma samo par jedinki. Interesantno je što su se posle nekoga vremena račići toliko navikli na moje prisustvo da sam prilikom stavljanja ruke u vodu mogao da uživam u prizoru dok moji pitomci pokušavaju od ko zna čega da očiste moj dlan. Možda su mislili da je to riba koju treba očistiti od parazita. Posle ove vrste držao sam u akvarijumima mnoge predstavnike roda Lysmata ali su mi debeliusi i do danas ostali najdraži.