Poštovane kolege,

Izgleda da je „morski deo“ foruma tokom ovog proleća zapao u neku vrstu letargije. Da pokušam da otvaranjem nove teme unesem ovde malo živosti....

U okviru teme možemo diskutovati i iznositi iskustva i saznanja o dužini životnog veka morskih riba u akvarijumu, brzini njihovog rasta i trajanju pojedinih faza u njhovom porastu i sazrevanju. Takođe, u temi se mogu razmatrati i procesi transformacije kojima nemali broj vrsta morskih riba tokom razvića značajno menja svoj izgled. To su zanimljiva pitanja koja zaslužuju pažnju akvarista. Međutim, mislim da se o ovome još uvek relativno malo zna u krugovima naših hobista, čak i kada je reč o vrstama riba koje spadaju u zanimljivije u akvarističkom pogledu. A recimo, jedna od osobenosti morskih riba, koja sigurno govori u prilog njihovom izboru za kućne ljubimce, je njihova zavidna dugovečnost!

Treba znati da se „normalan“ životni vek (u smislu potencijalnog trajanja) većine morskih riba, uključujući čak i mnoge sitnije vrste, može meriti i desetinama godina, a ne samo godinama! Razumljivo je da velika većina primeraka poživi znatno kraće vreme od potencijalnog životnog veka za datu vrstu, i to kako u prirodi, tako i u akvarijumima. U moru, brojni i raznovrsni predatori vrebaju maltene iza svakog ćoška, dok u akvarijumu veći problem predstavljaju skučeni životni prostor, kvalitet akvarijumske vode i ishrana. Dužina života riba je svakako jedno od merila kvaliteta akvarijuma, a ova problematika je tesno povezana i sa pitanjima akvarističke etike i zaštite prirodnog biodiverziteta. Velika većina morskih akvarijumskih riba još uvek potiče sa njihovih prirodnih staništa. Nažalost, tokom bavljenja ovim hobijem neretko sam imao priliku da čujem sledeću izjavu „akvarista“ ili neku sasvim sličnu ovoj: „Nije tako loše, sastavile su par meseci. Ma nema nikakve veze, sve sam ja to ponovo naručio, rezervisao – stižu ovih dana“!! Međutim, ukoliko morskim ribama posvetimo dovoljno pažnje, ova prelepa bića mogu zadovoljno živeti u našim domovima tokom zaista dugih vremenskih perioda.

Evo i jedne prigodne priče - iskustva koje ću izneti u sasvim kratkim crtama. Sredinom aprila 1988. godine stigle su mi u pošiljci iz Singapura dve ribe klovna - Amphipriona ocellarisa u velični od oko tri centimetra. Planirao sam da postanu društvo primerku ove vrste koji je kod mene „samovao“ punih pet godina. Naime, početkom marta 1983. sam tu ribu doneo sa turističkog putovanja – zimovanja i od tada ovaj nije imao prilike da vidi ni jednog jedinog pripadnika svoje vrste. U junu 1988. godine, u akvarijum u kojem su se dva novopridošla klovna potpuno aklimatizovala, iz drugog akvarijuma sam prebacio onu stariju, dosta krupniju ribu. Izvesno vreme su se sva tri primerka relativno dobro međusobno slagala. Da napomenem da u ovom periodu ribe nisu imale na raspolaganju neku od klovnovskih sasa, već su sa manje ili više uspeha pokušavale da u akvarijumu pronađu nekakvu supstituciju. Ova „idila“ je potrajala do aprila-maja 1989. godine, kada se jedan od mlađih klovnova očito posebno zbližio sa „matorcem“. Istovremeno su onog trećeg počeli da smatraju sasvim nepoželjnim sustanarom. Stalnim napadima su ga potisnuli u jedan od uglova akvarijuma (200 litara), pa sam bio prinuđen da ga izmestim u drugi akvarijum (nešto kasnije sam ga ustupio jednom od kolega akvarista). Formirani par klovnova je ubrzo dobio odgovarajuću sasu (vrste Radianthus ritteri – koliko se sećam, to je naziv po staroj nomenklaturi) koja se dobro prilagodila životu u akvarijumu i u koju su se ribe veoma brzo uselile. Sredinom jula 1989. godine zapazio sam posebno zanimljivo ponašanje klovnova, a 17. jula su prvi put položili ikru. Sve do početka jula 1994. godine to se ponavljalo, u pojedinim periodima relativno često - u više-manje jednakim vremenskim intervalima. Sitniji član para (mužjak) je više vremena provodio u neposrednom čuvanju i "provetravanju" ikre, dok je zaduženje većeg klovna uglavnom bilo da napada uljeze. Dobro pamtim iznenadne, ali i uporne napade (u stilu kamikaza!) i ujede na ruci dok sam u tom periodu poslovao po akvarijumu! Krajem ovog perioda klovnovi su se i dalje mrestili, iako nisu više imali na raspolaganju klovnovsku sasu. No, da ne dužim o ovome, razmnožavanje morskih riba nije ovde tema! Tokom leta 1994. godine u ovom akvarijumu nastupila je ozbiljna kriza. Tome je, naravno, uzrok bila moja nesmotrenost (to je „pravilo“ - da ne elaboriram!). Od dve ribe koje sam izgubio u toj situaciji (na moju ogromnu žalost) jedna je bila i stariji od klovnova – nakon jedanaest i po godina života u akvarijumu!. Međutim, mlađi klovn je sve to dobro izdržao i nastavio relativno zadovoljan samovanje. Nakon nekoliko godina, pokušao sam jednom da ubacim mladog klovna iste vrste u taj akvarijum, ali bez uspeha. Reakcija starosedeoca je bila toliko ekstremna (peraja u fronclama, odmah!) da sam novu ribu ekspresno izbacio iz akvarijuma. Tek oktobra 2000. godine sam po drugi put ubacio mlađeg, potpuno prilagađenog A.ocellarisa, kojeg mi je drugar doneo sa puta u inostranstvo u avgustu 1999. godine. Ovoga puta je to ispalo relativno uspešno, rezultat je bilo ponašanje koje je karakteristično za par klovnova, ali samo u određenom stepenu. Nije bilo i polaganja ikre, bar ja to nisam nikada primetio. Bilo kako bilo, ove dve ribe su i dan-danas tu, iako sam poslednjih godina relativno vrlo malo vremena mogao da odvojim za bavljenje hobijem. Veteran Amphiprion ocellaris je pre nekoliko sedmica napunio dvadeset godina života u Beogradu! U mojoj galeriji na forumu postoji fotografija ove ribe iz 1997. godine u krupnom planu. Njen izgled se nije ni do danas jako mnogo promenio. Starost ribe je najverovatnije oko 22 godine (!!). Njena dužina je 7,5-8 centimetara, a još uvek je u odličnoj formi – zdrava, agilna, ali (iskreno) i previše agresivna i lukava za moj ukus! Taj nesumnjivo lep jubilej je i bio povod za pripremu ovog priloga za naš Forum.

Sve Vas pozdravljam!

Veoma zanimljiv tekst.
Na dosta mesta sam pročitao da klovnovi žive do 10 godina.