#1: Symphysodon sp. Autor: Ruki, Lokacija: Banja KoviljacaPoslato: Ned Okt 29, 2006 7:00 pm ---- Znam da je mnogo pisano o ovoj izvanrednoj ribici, ali kada ljudi mogu da pisu knjige o ovom kralju akvarijuma pa mogu i ja jedan tekst da postujem!
Дискус (Symphysodon sp.) припада великој породици Цихлида (Cichlidae) која броји преко 1500 рибљих врста, које живе у врло различитим водама и условима - од изузетно меких и киселих вода Јужне Америке до тврдих и алкалних вода у афричким језерима. Обично изгледају снажно и доста су крупни. Анатомска карактеристика свих циклида је дугачко дорзално (леђно) пераје. У природи живе у јатима, као јувенили (млади примерци), међутим када одрасту веома су ратоборни, поготово ако се спремају за мрест па бране територију. Сви циклиди се размножавају полагањем икре, коју чувају оба родитеља, као и младунце. Начин репродукције и бриге о потомству је вероватно разлог толикој популарности ове породице.
Крајњи циљ сваког слатководног акваристе је одувек био узгој и размножавање рибе коју са правом називају - КРАЉ АКВАРИЈУМА. Не тако давно дискуси су били права реткост на нашим просторима, а о њиховом размножавању се веома мало знало. Разлог томе између осталог су и специфичност држања, као и цена која у поређењу са осталим тропским рибама није никада била мала.
Откривени су 1840. године од стране Бечког ихтиолога, Dr. Johann Jacob Heckel-a. Први примерци су били увезени у Немачку, али је било доста губитака јер су били права непознаница. Нису се увозили све до 1930. године, када су шверцери почели увозити дискусе у Европу и Америку под именом "pompadour fish".
Могу се наћи у речном сливу Амазона, ретко се срећу у матици реке због великог протока воде и самим тим отежаног храњења рибица. Реке, тј. воде у којима се дискуси могу пронаћи, су класификоване у три групе: црне воде (aqua preta), беле воде (aqua blanca) и бистре воде (aqua clara).
- Црне воде или aqua preta су добиле назив по томе што им је боја тамна. Ту боју вода има због спирања хумуса, који настаје од трулог лишћа у шумама поред реке. Испирањем се ствара угљен диоксид (CO2) и хумусна киселина. Вода има видљивост око 5 стопа (1,6м). Ова вода садржи соли и друге минерале који држе воду врло меком (испуњен пуферски капацитет) па хумусна киселина има доста утицаја у ниској вредности pH, који се креће између 3,8 и 5,5. Соли и минерали чине воду гушћом тако да је њена проводност веома мала око 10 S. Подручја црних вода су Амазон, Rio Negro, Tideland.
- Бистре воде или aqua clara су зеленкасте боје са веома великом видљивости чак и до 15 стопа (4,5 м). Овакве воде имају већи pH од претходних али су и даље слабо киселе са pH између 4,5 и 7,8. Проводност је такође веома ниска 15 S. Дискуси се у бистрим водама могу наћи у подручјима Crystalline, Guiana shield, у рекама Rio Tapajos, Rio Xingu.
- Беле воде уствари и нису беле већ бледо жуте, оне настају мешањем црних и бистрих вода. Богате су са седиментним солима (отуда и бела боја) и имају мању видљивост до 0,5 метара. pH је средње вредности од 6,2 до 7,2 са проводљивости од 25-60 S и укупне тврдоће нешто преко 1dH. Подручја која поседују реке са "белом водом" су Andean-preland, Andean-teritory, реке Rio Madeira, Rio Branco.
НАБАВКА РИБИЦА
Дискуси су друштвене рибе и препоручује се држање у колонијама од пет или више примерака. Усамљени дискус ће бити под стресом и неће дуго преживети. Приликом куповине дискуса потребно је информисати се од продавца у каквим су условима живели, квалитет воде, температура, чиме су храњени итд. Потребно је да квалитет воде у вашем акваријуму буде што сличнији оном у ком су одрастали. Рибе су веома подложне стресу, од ког могу лако угинути. Приликом избора рибица, треба обратити пажњу на њихово понашање, односно треба бирати што живахније рибице, које нормално па и халапљиво узимају храну, које се не скривају по акваријуму. Рибице би морале изгледати здраво, без оштећења по телу, белих тачкица или наслага.
УСЛОВИ ЗА ДРЖАЊЕ
Акваријум у који би хтели ставити рибе мора бити дугачак (преко 100 цм) и висок (барем 50 цм). Само на тај начин ће доћи до изражаја пуна лепота и грациозност дискуса. Треба га густо засадити са биљкама, уједно остављајући слободан простор за пливање. Као декорацију користите пањеве који ће уједно испуштањем танина, киселити и омекшавати воду и учинити је тамном. То је прилично битно јер дискуси не воле превише светла, па је добро да на површини буду плутајуће биљке.
Квалитет воде игра значајну улогу код свих циклида, али код дискуса он је од непроцењиве важности. Биолошка филтрација мора бити готово идеална, количина амонијака и нитрита на нули. Тврдоћа воде и киселост нису толико битни колико је битно да буду константни. У природи тврдоћа воде је врло ниска, чак у неким деловима станишта и испод 1dH. За раст биљака потребна је минимална тврдоћа од 3dH. Дискуси ће добро подносити релативно тврђу воду 10-15dH, па и до 18dH. А ако желите да размножавате дискусе онда је потребно снизити тврдоћу испод 10 степени немачке скале. Што се тиче киселости, вода треба да буде благо кисела између 6 и 7 pH, а приликом размножавања 5.5-6.0. Како је у многим нашим крајевима састав воде другачији од оног који је потребан за одгој дискуса, вода им се мора прилагодити. То је један од главних разлога зашто дискус није риба за почетника. Смањивање тврдоће и pH се постиже тресетом, дејонизираном водом, филтрацијом преко реверсне осмозе, јонским измењивачима-смолама... Сви наведени начини захтевају искуство и знање. Такође се морају константно мерити параметри воде у акваријуму као и воде која ће се додати, јер дискуси не подносе велике и изненадне промене. Због свега наведеног, дискус никако не би требао бити прва риба било ког акваристе.
За разлику од других циклида, температура воде је један од врло битних фактора. Потребно је одржавати овај параметар између 28-31С (82-88F), константно, јер уколико дође до пада температуре постају подложнији нападима паразита.
ДРУШТВЕНОСТ
Многи озбиљнији одгајивачи у акваријумима држе искључиво дискусе, како би смањили могућност заразе на минимум. Уз то, како дискуси живе у прилично топлим водама, већина риба не може поднети такве температуре. Скалари (Pterophylium scalaire) су рибе које долазе из истог подручја као и дискуси. Потребно је упозорити да многи скалари у себи носе паразите на које су дискуси изразито осетљиви, па их већина аквариста избегава у међусобној комбинацији. Ако се ипак одлучите да држите те две врсте заједно, треба да будете сигурни да скалари не носе у себи паразите. Најприкладније за друштво са дискусима су јата малених тетри Paracheirodon axelrodi, Hemmigrammusi, Nannostomusi који неће сметати дискусима, а допринеће визуелном ефекту акваријума. Мирољубиви патуљасти циклиди Papiliochromis ramirezi и неке Apistogramme такође чине идеалан избор. Неонке - Paracheirodon innesi, и Corydorasi долазе из хладнијих вода па ће имати проблема у топлом окружењу са дискусима. Као и код риба, температура воде игра значајну улогу и у избору биљака. Echinodorus bleheri - Амазонка - најпопуларнија биљка за "амазонски" акваријум, Nymphoides aquatica, Cabomba furcata, Ceratophylum demersum, Microsorium pteropus, Ludwigia glandulosa, Anubias, Cryptocorine, Valisneria spiralis, су биљке које ће најбоље пристајати акваријуму са дискусима.
РАЗМНОЖАВАЊЕ
Како рибе одрастају, у заједничком акваријуму ће се пре или касније одвајати две рибе, за које претпостављамо да ће се мрестити. Пар ћемо препознати по понашању карактеристичном за све Циклиде. Одвојиће се у један део акваријума терајући све остале рибе из тог подручја и истовремено тресући перајима и целим телом и почеће са чишћењем одабране површине за полагање икре. У заједничком акваријуму то је најчешће стакло, силикон, крупан камен, дрво или широки лист биљке, кога најчешће и користе. Први мрест треба пустити да се одигра у заједничком акваријуму, а будућим родитељима ће служити као вежба док се не уходају. Истовремено, потребно је припремити посебан акваријум за мрест једног пара дискуса, пошто у заједничком акваријуму није могуће одхранити мале дискусе.
Акваријум за мрест треба да буде довољно дубок и простран, како би ове крупне рибице могле несметано да изврше процес мреста. Ако узмемо у обзир да је потребна количина воде за два дискуса око 80 литара, а дубина на којој се рибе мресте 35-50 центиметара, долазимо до закључка да је идеалан акваријум за мрест димензија 50x50x50 или 125 литара. Такав акваријум се може направити од стакла дебљине 6-8 мм, са тим да уз горњи руб ставимо ојачања која су уједно носачи за стаклени поклопац. Поклопац је битан из разлога смањеног испаравања воде и спречавању искакања риба, а на њега се уједно ставља расвета. Акваријум за мрест се оставља без декорације или биљака. Такође се дно оставља голо, како би се што боље могла контролисати хигијена. Од технике, у акваријум се ставља само грејач, који мора бити квалитетан и прецизан како не би било великих температурних колебања, унутрашњи сунђер филтер покретан ваздухом, прецизан термометар, а све остало је сувишно. Акваријум се може облепити са самолепљивим тапетом са свих страна осим са предње, што рибама даје додатни осећај сигурности. треба га поставити на мирном месту у соби, како би се пар што мање узнемиравао, ако је могуће и на што тамније место. Пуни се са претходно припремљеном водом, било путем јонских измењивача, било путем реверсне осмозе. Вода мора бити врло мекана, kH мањи од 1 (одгајивачи користе методе мерења проводљивости воде која се изражава у микросименсима; вода за мрест - 70-250 S), а pH вредност између 5,5 и 6. Температура се подеси на око 29 до 31 степен, сунђер филтер се постави тако да додирује дно и да не узбуркава воду и све тако остави да ради најмање недељу дана, уз контроле квалитета воде (параметара воде). У средину акваријума стављамо подлогу за полагање икре. То је обично преврнута глинена тегла за цвеће, тамно црвене или смеђе боје. Постоје и стожасте посуде које се праве специјално за мрест дискуса, на чијем дну се налази проширење у облику прстена да се млади када се излегу не би разишли по целом дну. Треба избегавати керамичке посуде (вазе) јер су превише глатке и током мреста икра би отпадала.
Када се испуне сви ови наведени услови, може се пребацити формирани пар у мрестилиште. Рибе ће се одмах привикнути на те, иако неприродне, за њих практичне услове, и већ за који дан ће почети са припремама за следећи мрест. Боје рибица постају интензивније, почињу да се међусобно гурају перајима и да се тресу. Појављују се легалице (папиле) за полагање икре и млеча и пар почиње да чисти супстрат на који ће положити икру.
Мрест траје 30-45 минута током ког је пар врло уходан. Женка поставља икру у редовима, а мужјак је прати и оплођује икру, ред по ред. У просеку буде положено око 150-200 комада икре, мада некад зна бити и далеко више. Све ово зависи од кондиције риба (припремљеност за мрест), која је условљена добром исхраном, квалитетом воде, величином матичних примерака...
Инкубација траје око три дана (од 60-72 сата, зависно од температуре воде) током којих оба родитеља чувају икру, одстрањују неоплођена јајашца и врше аерисање икре са грудним перајима. Ниска pH вредност је гаранција чувања икре од појаве плесни (Saprolegnia). Икра није осетљива на светлост (није фотосензитивна), а родитељима који је цело време чувају треба оставити светло и по ноћи, само слабијег интензитета. Након периода инкубације, појављују се репићи и родитељи пажљиво селе младе на друго место на тегли. Три до четири дана након излегања, млађ потроши своје жуманчане кесице и слободно плива по акваријуму. У међувремену, родитељи потпуно мењају своју боју. Глава и тело остају светли, док остали део тела потамни готово до црне боје. То је знак да су родитељи почели стварати хранљиву кожну излучевину - МУКУС, прву храну за младе дискусе. Преврнута тегла се вади, а млађ се брзо сјати око оба родитеља. Пошто је акваријум коцкастог облика, млађ се не може изгубити у њему пошто родитељи пливају у круг, па су увек на једнакој удаљености. Спектакл када родитељи хране младе, један је од најинтересантнијих призора у слатководној акваристици. Родитељи дозивају младе тресући перајима и телом, а када желе да се одморе други родитељ приђе, а хранитељ се нагло тргне напред. Млађ остаје тамо где се хранитељ налазио, а затим се брзо сјате око другог родитеља који је већ пришао.
Млађ остаје на родитељима око две недеље, али боље је што дуже јер ће наравно сразмерно томе и млађ брже напредовати. Осмог дана од излегања може се почети са прихрањивањем са Артемијом и треба их хранити што чешће, али у количини коју могу одмах појести, најбоље 5-6 пута дневно. Отприлике са три недеље живота почињу да узимају и другу храну.
Након 30 дана, млади су величине око 1,5 - 2 цм и морају се одвојити од родитеља. Могу се оставити још неко време у акваријуму и извадити родитеље или пребацити мале дискусе у нови акваријум са биолошком филтрацијом и готово истим параметрима воде. Са два месеца старости, рибе су величине 3 центиметра, у зависности од квалитета воде и хране, и потребно их је постепено привикавати на нешто тврђу воду и разне врсте хране. Параметри воде на које би требали да привикнете младе дискусе су pH 7, GH 15 и KH 8 степени. Амонијак и нитрати би требали бити на нули, док количина нитрата не би требала да прелази 3 mg по литри.
I Diskusi su ciklidi, sta cu kada sam slab na njih.
#2: Re: Symphysodon sp. Autor: Milena, Lokacija: Obrenovac/BeogradPoslato: Ned Okt 29, 2006 10:53 pm ---- Price o diskusima ovede je bilo dosta a nadam se da ce je biti i ubuduce jer su te ribe moji favoriti. Upravo na ovim stranama naucila sam mnoge stvari o njima.
Malo sam u zurbi. Da budem iskrena samo sam na bzinu pregledala tekst. Procitacu ga na tenane kasnije jos jednom. Jedna stvar iz teksta mi je pala u oci - Mislim da ribe iz familije Cichlidae nemaju nista zajednicko sa domacim grgecom i da je to velika zabluda koja se kod nas odomacila. Neka me neko iskusniji ispravi ako gresim.
#3: Re: Symphysodon sp. Autor: Buca, Lokacija: munZe, SrbijaPoslato: Ned Okt 29, 2006 11:03 pm ---- Jeste Milena upravu si, zato sam ja to i ispravio kod Rukija u tekstu.
