A.T. znam da nije zlonamerno i nema ljutnje, ali neke stvari ne treba isterivati do kraja. Kad bi svi takvi bili ovaj forum bi bio preplavljen mnogim temama kojim nije mesto ovde. Ne možemo svi znati sve.
Da bi se u potpunosti objasnio efekat hladjenja vode u akvarijumu, mora se dosta objašnjavati da bi to bilo iole shvatljivo onome ko čita i zato je Zork dao jedno opšte objašnjenje, koje je prihvatljivo a ne smara čitaoca. Samo da opet napomenem da tu ima dosta stvari koji utiču na to i koji su usko povezani, pa se objašnjavanjem svega i svačega, te njihove povezanosti, dobija jedan preobiman tekst. Onda treba sa objašnjenjem krenuti od uvoda u meteorologiju. Isto tako bi bilo i kad bi neko tražio objašnjenje o gradjevini koja prkosi zakonima statike. Da bi nekome objasnio zašto je to tako moraš tome objašnjavati od samog početka, a to je opet preobimno.
Uglavnom za sve one koji imaju problema sa visokom temperaturom vode u svom akvarijumu ventilator vrši posao uz veliko isparavanje vode i bez klime. Sa kombinovanjem načina hladjenja (klima + vetilator), temperatura se može podosta spustiti, čak i da ne odgovara ribama i biljkama, ili koralima koje imamo u svom akvarijumu. Uz pomoć ventilatora ćemo čak i pre spustiti temperaturu nego samo sa klimom
.

Zdravo svima.
Sudeći po živosti i zanimljivosti diskusije, broju priloga i pregleda za vrlo kratko vreme ova tema je pravi hit. Aktuelna zaista. A sve je počelo nekako naivno, sa samo nekoliko kockica leda…. Svi su izgledi da će problematika hlađenja akvarijuma sve više dobijati na značaju, obzirom na čini se galopirajuće globalno zagrevanje. Moj dvostruki kolega Mrvica je poslednjim komentarom pogodio u samu “sridu”. Svi se moramo truditi da naši tekstovi pomognu akvaristima koji imaju različit nivo i vrstu obrazovanja da rešavaju praktične probleme. Ne bi imalo smisla, čak i da je to moguće izvesti, na forumu detaljno obrazlagati teoretsku pozadinu svakog pitanja.

Što se tiče direktnog hlađenja vode u akvarijumu metodom povećanja isparavanja ventilatorima, moram da priznam da sam u svom tekstu namerno izbegao da nešto konkretno napišem o tehničkim rešenjima njene primene. Izneo sam samo princip na kojem se zasniva metod. To je vrlo obimna tema. Oblici tehničke realizacije kreću se od onih najmanjih zasnovanih na običnom ventilatoru pa sve do hladnjaka-tornjava koji hlade velike količine vode za industrijske potrebe. Dosta informacija o svemu tome može se naći na Internetu.

Ukoliko je neko od vas zainteresovan i raspoložen mogao bi da izvede jedan zanimljiv “psihrometrijski” ogled u vezi sa ovom metodom rashađivanja vode. Najbolje je ogled izvesti u popodnevnim časovima nekog vrućeg dana pošto nas takva situacija najviše interesuje, ali nije obavezno. Alkoholni termometar (to svako od nas ima garantovano!) koji pokazuje sobnu temperaturu treba uhvatiti za kraj na kojem se ne nalazi rezervoar sa alkoholom. Zatim ga čitavog umočiti u čašu sa vodom koja takođe ima sobnu temperaturu. Nakon toga ga treba prineti na oko 10cm od lopatica nekog dobrog sobnog ventilatora koji je prethodno uključen na trojku. Posmatrati šta se događa sa temperaturom koju pokazuje termometar. Temperatura bi trebalo da počne brzo da opada, osim u slučaju ako je vazduh u prostoriji veoma vlažan. U svakom slučaju, nakon jednog minuta treba očitati pokazivanje, dotle bi vrednost trebala da se stabilizuje. Očitana vrednost predstavlja donju granicu do koje se teoretski može ohladiti voda u prostoriji ovom metodom hlađenja (tj. u datim uslovima vlažnosti vazduha). U praksi to naravno uvek ispadne znatno manje, ali najčešće ipak poprilično. U konkretnom slučaju, pošto merenje naravno nije izvedeno po propisima, neće se dobiti tačna vrednost, već sve ovo treba prihvatiti kao ilustraciju.

Uslov da bi se voda značajno ohladila je posedovanje odgovarajuće opreme. Ne može se, na primer, očekivati da će povećanje isparavanja izazvano vazdušnom strujom samo jednog maleckog kulera mnogo uticati na temperaturu akvarijuma od 300 litara. U svemu tome je veoma značajan faktor veličina površine sa koje voda isparava. Količina isparene vode (i toplota koja se oduzima) je osim intenzitetom isparavanja određena i veličinom površine sa koje voda isparava. Verovatno je da (ja to nisam isprobavao) da bi se morski akvarijum mogao baš dobro ohladiti kada bi se sve posude u sistemu (i razni sumpovi, refugiumi itd.) snabdeli odgovarajućim ventilatorima. Ipak, bojim se to je to prilično "kabasto" rešenje....

Prethodni ogled se može ponoviti i u modifikovanoj varijanti. Duboki tanjir treba napuniti vodom sobne temperature i u vodu staviti termometar tako da se vidi skala. Tanjir staviti sasvim blizu lopatica ventilatora koje se okreću. Posmatrati pokazivanje termometra, tj. vrednost temperature vode. Pretpostavljam da lako možete pogoditi šta će se dogoditi.

Pozdrav, a Vama koji se spremate - želim i da prijatno provedete godišnji odmor.

Jedno pitanje za A.T.!
Kada jedes recimo supu, da li duvas u kasiku pre nego sto je stavis u usta?
P.S. Mislim da bi duvao i kada bi ti u sobi radila klima!
Pozzz

Надам се да ми је још дозвољен одговор у овој теми?
Пошто сам ,,прозван'' више пута (3х), имам права на реплику!

Пецо, твој ефекат је кратког века (уколико си користио само вентилатор/е). Ствар је инертна.
Као што сам већ напомињао, нико није одбацио корист рада вентилатора (и ја користим 2 мала под поклопцем. Управо због избацивања влаге, и евентуално због малог загревања ваздуха мојим флуоресцентним осветљењем)! Само сам хтео да напоменем (због почетника) да се различите ствари постижу различитим средствима. Ту сам искључиво имао у виду ситуацију са почетка теме где је температура околине (напоменуо, претпоставка!) 33 степена. Хоће ли некакав вентилатор ту помоћи? Неће, изузетак је ситуација у којој сву топлоту ствара осветљење акваријума. Такође, то сам напоменуо.
Оно што многи од нас виде као некакво размимоилажење теорије и праксе а односи се на осећај расхађења је уствари исушивање ваздуха при већим или влажење при мањим температурама. Сви ће се сетити неког примера, не морам да наводим.
Јесте да се може направити буџевина (само је тако зовем) од вентилатора уз помоћ које се врши додатно исушивање ваздуха и тиме смањење температуре. Овај поступак се у свету физике такође назива климатизациом (преведено). Реч је о сличном, па опет зарад раздвајања прича, ипак различитом поступку. Овај ефекат ипак, није могуће извести уз помоћ простог вентилатора (како је неко од чланова раније у тексту заговарао). Та скаламерија је већ неко време саставни део клима уређаја! С'тога, режим исушивања.

Владек, питање помаловраћа на почетак.

Поздрав свима!