Otvaram ovu temu pošto mi sve više smeta činjenica da dugo u okviru grupe nije postavljeno ni jedno pitanje ili pripremljen neki prilog. Istina je da je do skora značajan razlog interesovanja za ovaj tip morskog akvarijuma kod nas ležao u tome što je Jadran većim ili manjim delom bio i “naše” more. Okolnosti su se svakako promenile, ali je Jadransko more i dalje nama geografski najbliže more koje naseljavaju mnogobrojni iz aspekta akvaristike atraktivni organizmi. Činjenica da u nekim evropskim zamljama postoje prodavnice koje su specijalizovane za mediteransku akvaristiku govori u prilog tome da bi jadranski akvarijum i dalje mogao biti zanimljiv za naše akvariste. Ili se možda varam?

Evo, “o istom trošku” prilažem i nekoliko komentara u vezi sa pitanjima koje su ovde postavljena, doduše dosta davno. Vođena je živa diskusija između nekoliko članova foruma, ali su pitanja nekako ostala bez potpunjeg odgovora.

Akvarijum koji je namenjen organizmima iz Jadranskog mora, kao i svaki drugi morski akvarijum treba da bude ozbiljno osmišljen i blagovremeno pripremljen. Ukoliko taj uslov nije ispunjen, ne treba pristupati nabavci organizama, pošto će njihove šanse za opstanak biti vrlo male. Međutim, ukoliko se obezbede neki, da se tako izrazim, iole pristojni uslovi, pokazuje se da su mnogi Jadranski organizmi veoma pogodni za držanje u akvarijumu. Ako se uporede sa organizmima sa koralnih grebena mislim da je su mnogi i kudikamo otporniji, pošto se u prirodnoj životnoj sredini susreću sa većim i bržim promenama temperature vode, njenog saliniteta i kvaliteta. Najteži zadatak, kada se radi o ovoj vrsti morskog akvarijuma svakako predstavlja obezbeđenje odgovarajuće - relativno niske temperature vode. To je posebno složen problem ukoliko je akvarijum namenjen organizmima koji ne žive uz samu obalu, u plićaku. Organizmi sa veće dubine, po pravilu, loše podnose “toplu vodu” i tokom relativno kratkih vremenskih perioda. Da se ovaj problem ne sme podceniti je prilično jasno, u našim klimatskim uslovima u letnjem periodu nije uvek lako dovoljno ohladiti ni tropske akvarijume. Nadam se da će još biti prilike za detaljnije razmatranje ovog i drugih pitanja vezanih za ovaj tip morskog akvarijuma.

Što se tiče mogućnosti kombinovanja organizama iz tropskih i Jadranskog mora u istom morskom akvarijumu, iz iskustva znam da su uspešne kombinacije moguće. U takvim eksperimentima treba se ograničiti na organizme sa većom sposobnošu adaptacije, pa je stoga potrebno nešto više znanja i iskustva. Međutim, sigurno je mnogo bolje potpuno se opredeliti za određen tip morskog akvarijuma i toga se čvrsto držati. Razlog je naravno u tome što se lakše ostvaruju uslovi koji odgovaraju svim prisutnim organizmima. Ukoliko, naprimer, postoji mogućnost nabavke stanovnika za neki tropski akvarijum iz izvora sa dobrim izborom i kvalitetom organizama po prihvatljivim cenama, ne postoje razlozi da se u taj akvarijum dodaju i neke životinje iz Jadrana.

Najzad, nešto i na temu koja ima neobičan naslov: “Antenski rak čistač”. U stvari, cilj pitanja i diskusije bili su identifikacija vrste raka koji navodno čisti ribe od parazita, a živi u Jadranskom moru. Iako je opis životinje dat više nego oskudno, skoro sam sasvim siguran da se radi o “jadranskom stenopusu”, vrsti Stenopus spinosus. To je blizak rodjak tropske vrste Stenopus hispidus, koja se često viđa u akvarijumima. Radi se o izuzetno lepom narandžasto-žutom stvorenju sa dugačkim snežno belim antenama i dve jarko crvene mrlje na repu. Ovaj rak je i vrlo otporan stanovnik akvarijuma. Međutim, ne sećam se da sam ga ikada video da u akvarijumu preduzima akciju čišćenja neke ribe, za razliku od pomenutog tropskog srodnika. A držao sam do sada nekoliko primeraka i to tokom dužih vremenskih perioda. Možda nisu imali na raspolaganju pogodnu “mušteriju”, ali se ne sećam ni da sam o takvoj osobini ove vrste negde nešto čitao ili čuo. Sa druge strane, poznato mi je da akcije čišćenja riba u Jadranskom moru praktikuje jedan drugi rak kozica, crvena Lysmata seticaudata. Ipak, ova vrsta nema upadljive antene, pa sumnjam da je bila predmet diskusije. Uz ovaj tekst prilažem i fotografiju koja lepo ilustruje ovakvu aktivnost Lysmata-e. Zahvaljujem se na ljubaznosti autoru fotografije, starom prijatelju sa kojim sam i otpočeo bavljenje morskom akvaristikom.

Inače, u Jadranskom moru živi zavidan broj vrsta rakova kozica od kojih su neke vrlo lepe, a mnoge su pogodne za držanje u akvarijumu, a uz to i korisne. Ta “ekipa” po atraktivnosti ne zaostaje mnogo za tropskim vrstama koje se viđaju u akvarijumima, ali ta činjenica ovde nije baš opšte poznata. Osim dve prethodno navedene vrste posebno su zanimljive Gnathophillum elegans, Periclimenes sagittifer, Periclimenes amethysteus, Palaemon serratus, Palaemon elagans, Palaemon xiphias, Synalpheus laevimanus, Alpheus dentipes, Hyppolite prideauxaina, u temi pomenuta Plesionika narval , ali i još neke vrste.

Odraiti jedan pravi Jadranski biotop je veliki izazov. U svom dugogodišnjem bavljenju ovim hobijem imao sam i takvih pokušaja. Lista organizama koji se mogu držati u akvarijumu a potiču iz ovog područja je ogromna. Daleko veća od one koju Zoran pominje. Sećam se da sam u jednom trenutku imao zbirku od tridesetak vrsta pripadnika familija Labridae i Gobiidae. Mnoge od ovih riba svojim izgledom i koloritom ne zaostaju za nekim tropskim srodnicima.

Naravno ovakav akvarijum mora biti pravilno osmišljen i namenjen isključivo ovim stanovnicima koji ljube nešto hladniju sredinu od svojih tropskih srodnika.

Problematika nije samo u održavanju ovakvog sistema. Najčešće se problemi javljaju pri samom prikupljanju , skladištenju organizama i transportu čije trajanje nije za potcenjivanje. Mnogi padaju na ovom prvom ispitu i sve se svede na besomučno ubijanje i hvatanje većeg broja organizama kako bi bar neki preživeli. Sve to iziskuje odredjenu stručnost. Ako se tu doda i činjenica da većinu pomenutih riba i organizama nije jednostavno uloviti a da ostanu neoštećeni jasno je da ovo nije nimalo lako običnom čoveku. Ovo običnom kažem iz razloga što znam da se i zoran i ja bavimo ronjenjem.

Sa druge strane podataka o odnosima izmedju pojedinih vrsta koje žive u Jadranu i nema previše . Bitno je imati taj deo u vidu jer se mnogi organizmi ne trpe i ukoliko se ne raspitate dovoljno nije isključeno da će se neki organizmi gubiti i iz tog razloga.

Zoran je pokrenuo interesantnu temu. Jadranski akvarijum je svojevrstan izazov . U nekim aspektima čak i veći od tropskog.

Ovde bi mogli da razvijemo diskusiju koja bi bila korisna onima koji se opredele za bavljenje hladnovodnim morskim akvarijumom i koja bi bar malo dioprinela da se takvi pokišaji ne završe kao besomučno ubijanje kao što je to u najvećem broju slučajeva do sada bilo.

Ne treba zaboraviti da je jedan od najvećih izazova, tehničke prirode. To je pitanje održavanja temperature vode u samom akvarijumu. Bez nekog ozbiljnog chiller-a ( hladnjaka ) vode ne bi trebalo ni upuštati se u takav poduhvat.