Treset vo podlogu za bilke?, kako gubrivo vo granulacija. Sta mislite ....

Samo treset ne može obezbediti sve potrebno za noramalan razvitak biljke. Kada ga je previše jako zakišeljava supstrat pa je nekim biljkama takva podloga prilično nepovoljna.

O podlogama pogledaj ovde tu ima i mali osvrt na treset . Koristeći pretragu kroz forume naćićeš još informacija, jer smo o tresetu već govorili.

Sada imam malo više vremena… pa da pomenemo neke momente koji u gore linkovanom tekstu iz magazina nisu pomenuti, a tiču se treseta.

Svi koji se iole zanimaju za biljnu akvaristiku znaju da je treset jedan od nezaobilaznih sastojaka substrata za biljne akvarijume. U akvaristici se upotrebljava treset čija je reakcija kisela. Huminske kiseline oslobodjene iz treseta su važne za održavanje ph podloge u blago kiselom opsegu. Naime, sa aspekta ishrane većine biljaka najpoželjnije je da pH podloge varira od blago kisele do neutralne pH vrednosti.

Ipak, takodje nije zgoreg reći da ove kiseline bivaju neutralizovane u reakcijama sa jonima npr. kalcijuma i magnezijuma u sistemima čija je voda nešto tvrdja, odnosno tamo gde ovih jona ima. Ti joni su odgovorni (ako se sećate) za tvrdoću vode. U tvrdoj vodi dolaziće do ove reakcije dokle god ima pomenutih jona a na taj način će se anulirati gore pomenuto pozitivno dejstvo huminskih kiselina poreklom iz treseta. U prevodu… efektivnost supstrata u kome se nalazi treset znatno se smanjuje u tvrdim vodama upravo zbog reakcije huminskih kiselina sa jonima Ca i Mg. Sa druge strane previše treseta u podlozi usloviće u mekovodnim sistemima suviše nizak pH iste, što takodje nije dobro. Shodno tome koristite umerene količine treseta u podlozi.

Pomenute huminske kiseline iz treseta značajno snižavaju redoks potencijal substrata čime se uvećava rastvorljivost minerala. Na taj način oni postaju dostupni za ishranu biljkama. Ovde su obično najznačajniji [Fe++] i [Mg++] joni iz podloge.
Zahvaljujući huminskim kiselinama u vodi akvarijuma neće dolaziti do oksidacije [Fe++] jona u [Fe+++] i njegovog taloženja. U ovom slučaju možemo govoriti o prirodnom helatoru koji može helirati i druge mikroelemente. Ako se oni koji su čitali magazin sećaju mog članka o gvoždju, znaće da i biljke same svojim korenovim sistemom mogu produkovati huminske kiseline i na taj način neke naizgled nedostupne katjone heliraju, čineći ih, dostupnim za absorpciju od strane korena. Ukoliko je ovo već odradjeno zahvaljujući prisustvu treseta odnosno huminskih kiselina iz njega unutar podloge, biljka će trošiti manje energije za usvajanje pojedinih elemenata iz podloge, potrebnih za život.

Po pitanju izvora azota i fosfora treset je neupotrebljiv od strane biljaka jer su ovi elementi u njemu prisutni u vidu nerastvorljivih organskih molekula a samim tim i nedostupni biljkama.

Okto, ti si se to dobro napisao i ovo i ona strana za podlogama samo da ti kazem da kod nas od te materijale nema da se naci ni 70%, barem u te dukane gde ja znam. Ja sam bio tri puta niz dukane da kupim taj treset, a so to sam kupio i neki pesak za podlogu neku velkansku lavu. Od taj treset ja licno sam zadovolan sam stavao da sada, a od te vulkanske lave videcemo efekt. Poslacu sliku da se vidi razlika.