Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 586
Ukupno: 586
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Naslovna
02: Forumi
03: Coppermine
04: Naslovna
05: Forumi
06: Forumi
07: Naslovna
08: Forumi
09: Forumi
10: Coppermine
11: Forumi
12: Naslovna
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: Forumi
17: Naslovna
18: Naslovna
19: Forumi
20: Naslovna
21: Forumi
22: Naslovna
23: Forumi
24: Forumi
25: Coppermine
26: Naslovna
27: Coppermine
28: Coppermine
29: Naslovna
30: Forumi
31: Forumi
32: Coppermine
33: Coppermine
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Coppermine
40: Coppermine
41: Naslovna
42: Naslovna
43: Forumi
44: Naslovna
45: Coppermine
46: Coppermine
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Naslovna
52: Coppermine
53: Naslovna
54: Naslovna
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Naslovna
59: Naslovna
60: Forumi
61: Naslovna
62: Forumi
63: Forumi
64: Naslovna
65: Naslovna
66: Naslovna
67: Naslovna
68: Coppermine
69: Naslovna
70: Coppermine
71: Naslovna
72: Naslovna
73: Coppermine
74: Coppermine
75: Naslovna
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Naslovna
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Naslovna
86: Coppermine
87: Coppermine
88: Naslovna
89: Coppermine
90: Naslovna
91: Forumi
92: Forumi
93: Coppermine
94: Forumi
95: Naslovna
96: Forumi
97: Forumi
98: Forumi
99: Naslovna
100: Forumi
101: Naslovna
102: Naslovna
103: Forumi
104: Forumi
105: Naslovna
106: Forumi
107: Forumi
108: Naslovna
109: Naslovna
110: Naslovna
111: Forumi
112: Naslovna
113: News
114: Coppermine
115: Naslovna
116: Forumi
117: Forumi
118: Coppermine
119: Coppermine
120: Forumi
121: News
122: Naslovna
123: Coppermine
124: Coppermine
125: Coppermine
126: Naslovna
127: Forumi
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Naslovna
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Coppermine
137: Forumi
138: Coppermine
139: Coppermine
140: Naslovna
141: Naslovna
142: Naslovna
143: Coppermine
144: Forumi
145: News
146: Naslovna
147: Naslovna
148: Forumi
149: Naslovna
150: Forumi
151: Naslovna
152: Forumi
153: Your Account
154: Forumi
155: Forumi
156: Coppermine
157: Forumi
158: Forumi
159: Coppermine
160: Forumi
161: Naslovna
162: Forumi
163: Your Account
164: Naslovna
165: Forumi
166: Forumi
167: Forumi
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Naslovna
172: Naslovna
173: Coppermine
174: Naslovna
175: Naslovna
176: Forumi
177: Coppermine
178: Forumi
179: Naslovna
180: Coppermine
181: Naslovna
182: Forumi
183: Forumi
184: Forumi
185: Naslovna
186: Forumi
187: Forumi
188: Forumi
189: Coppermine
190: Naslovna
191: Naslovna
192: Coppermine
193: Forumi
194: Naslovna
195: Forumi
196: Naslovna
197: Coppermine
198: Coppermine
199: Forumi
200: Forumi
201: Forumi
202: Forumi
203: Forumi
204: Naslovna
205: Forumi
206: Naslovna
207: Forumi
208: Forumi
209: Naslovna
210: Coppermine
211: Coppermine
212: Forumi
213: Coppermine
214: Your Account
215: Naslovna
216: Forumi
217: Coppermine
218: Forumi
219: Forumi
220: Naslovna
221: Naslovna
222: Coppermine
223: Your Account
224: Coppermine
225: Naslovna
226: Forumi
227: Forumi
228: Naslovna
229: Forumi
230: Forumi
231: Naslovna
232: Naslovna
233: Coppermine
234: Naslovna
235: Naslovna
236: Naslovna
237: Forumi
238: Forumi
239: Forumi
240: Forumi
241: Forumi
242: Forumi
243: Naslovna
244: Forumi
245: Naslovna
246: Coppermine
247: Forumi
248: Forumi
249: Forumi
250: Forumi
251: Forumi
252: Forumi
253: Your Account
254: Naslovna
255: Forumi
256: Coppermine
257: Naslovna
258: Forumi
259: Forumi
260: Naslovna
261: Forumi
262: Forumi
263: Forumi
264: Forumi
265: Naslovna
266: Coppermine
267: Naslovna
268: Forumi
269: Forumi
270: Forumi
271: Naslovna
272: Coppermine
273: Naslovna
274: Forumi
275: Naslovna
276: Forumi
277: Forumi
278: Forumi
279: Naslovna
280: Forumi
281: Coppermine
282: Forumi
283: Naslovna
284: Naslovna
285: Naslovna
286: Naslovna
287: Forumi
288: Forumi
289: Naslovna
290: Naslovna
291: Coppermine
292: Naslovna
293: Your Account
294: Naslovna
295: Naslovna
296: Forumi
297: Forumi
298: Coppermine
299: Forumi
300: Coppermine
301: Naslovna
302: Naslovna
303: Forumi
304: Forumi
305: Forumi
306: Naslovna
307: Forumi
308: Forumi
309: Coppermine
310: Naslovna
311: Naslovna
312: Forumi
313: Forumi
314: Forumi
315: Naslovna
316: Forumi
317: Naslovna
318: Forumi
319: Naslovna
320: Coppermine
321: Forumi
322: Forumi
323: Forumi
324: Naslovna
325: Forumi
326: Forumi
327: Naslovna
328: Naslovna
329: Coppermine
330: Naslovna
331: Forumi
332: Forumi
333: Coppermine
334: Forumi
335: Naslovna
336: Forumi
337: Forumi
338: Forumi
339: Coppermine
340: Naslovna
341: Forumi
342: Coppermine
343: Naslovna
344: Naslovna
345: Coppermine
346: Naslovna
347: Naslovna
348: Coppermine
349: Forumi
350: Naslovna
351: Forumi
352: Coppermine
353: Forumi
354: Forumi
355: Naslovna
356: Forumi
357: Naslovna
358: Naslovna
359: Naslovna
360: Forumi
361: Sekcije: Akvarijumske biljke,
362: Naslovna
363: Naslovna
364: Naslovna
365: Naslovna
366: Coppermine
367: Forumi
368: Forumi
369: Forumi
370: Forumi
371: Naslovna
372: Forumi
373: Forumi
374: Forumi
375: Forumi
376: Forumi
377: Forumi
378: Coppermine
379: Naslovna
380: Forumi
381: Forumi
382: Forumi
383: Forumi
384: Coppermine
385: Forumi
386: Naslovna
387: Forumi
388: Naslovna
389: Forumi
390: Naslovna
391: Forumi
392: Forumi
393: Forumi
394: Coppermine
395: Naslovna
396: Naslovna
397: Naslovna
398: Forumi
399: Naslovna
400: Naslovna
401: Forumi
402: Forumi
403: Coppermine
404: Naslovna
405: Naslovna
406: Naslovna
407: Forumi
408: Forumi
409: Forumi
410: Naslovna
411: Forumi
412: Naslovna
413: Forumi
414: Naslovna
415: Forumi
416: Naslovna
417: Coppermine
418: Naslovna
419: Naslovna
420: Forumi
421: Naslovna
422: Forumi
423: Forumi
424: Forumi
425: Naslovna
426: Forumi
427: Coppermine
428: Forumi
429: Naslovna
430: Forumi
431: Forumi
432: Coppermine
433: Forumi
434: Forumi
435: Naslovna
436: Naslovna
437: Forumi
438: Forumi
439: Forumi
440: Forumi
441: News
442: Forumi
443: Forumi
444: Forumi
445: Naslovna
446: Naslovna
447: Forumi
448: Forumi
449: Naslovna
450: Naslovna
451: Forumi
452: Coppermine
453: Forumi
454: Naslovna
455: Coppermine
456: Forumi
457: Forumi
458: Forumi
459: Forumi
460: Forumi
461: Forumi
462: Forumi
463: Forumi
464: Forumi
465: Naslovna
466: Naslovna
467: Forumi
468: Naslovna
469: Naslovna
470: Naslovna
471: Coppermine
472: Forumi
473: Coppermine
474: Forumi
475: Forumi
476: Forumi
477: Coppermine
478: Naslovna
479: Forumi
480: Forumi
481: Naslovna
482: Naslovna
483: Forumi
484: Naslovna
485: Coppermine
486: Coppermine
487: Your Account
488: Naslovna
489: Forumi
490: Forumi
491: Naslovna
492: Naslovna
493: Forumi
494: Forumi
495: Naslovna
496: Naslovna
497: Coppermine
498: Forumi
499: Forumi
500: Forumi
501: Forumi
502: Naslovna
503: Naslovna
504: Forumi
505: Private Messages
506: Forumi
507: Coppermine
508: Naslovna
509: Forumi
510: Coppermine
511: Forumi
512: Naslovna
513: Forumi
514: Naslovna
515: Naslovna
516: Forumi
517: Forumi
518: Naslovna
519: Coppermine
520: Forumi
521: Coppermine
522: Naslovna
523: Forumi
524: Forumi
525: Your Account
526: Forumi
527: Naslovna
528: Forumi
529: Naslovna
530: Naslovna
531: Coppermine
532: Naslovna
533: Forumi
534: Forumi
535: Forumi
536: Forumi
537: Forumi
538: Forumi
539: Forumi
540: Forumi
541: Forumi
542: Forumi
543: Naslovna
544: Forumi
545: Forumi
546: Forumi
547: Your Account
548: Naslovna
549: Coppermine
550: Forumi
551: Coppermine
552: Forumi
553: Naslovna
554: Naslovna
555: Coppermine
556: Forumi
557: Forumi
558: Naslovna
559: Coppermine
560: Naslovna
561: Coppermine
562: Coppermine
563: Naslovna
564: Forumi
565: Forumi
566: Forumi
567: Naslovna
568: Naslovna
569: Naslovna
570: Forumi
571: Forumi
572: Coppermine
573: Naslovna
574: Forumi
575: Naslovna
576: Forumi
577: Forumi
578: Naslovna
579: Your Account
580: Forumi
581: Forumi
582: Forumi
583: Naslovna
584: Forumi
585: Your Account
586: Naslovna
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
136592193
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Grejači u akvaristici

Biblioteka: Grejači u akvaristici Utorak, 31 Januar 2006 (10:27:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (15168 puta pročitano)


Tekst napisao Peca
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana

Većina riba koje se drže u akvarijumima stižu iz tropskih i subtropskih krajeva. Kako su ribe hladnokrvne životinje, temperatura njihovg tela zavisi od vode u kojoj se nalaze. Iz tog razloga moramo da što vernije „kopiramo“ temperaturu iz njihovih prirodnih okruženja. Temperatura koja odgovara većini tropskih akvarijumskih riba se kreće između 22°C i 25°C. Temperatura od 24°C se smatra pogodnom za zajednički ukrasni akvarijum, u kome se često nalaze ribe iz račličitih geografskih regiona. Treba imati u vidu da ima dosta tropskih riba koje zahtevaju ekstremnije temperaturne uslove od ovih i da njih treba držati u specijalnim biotopskim akvarijumima. U akvarijumu, takođe, treba obezbediti konstantnu temperature jer u prirodi gotovo da nema naglih temperaturnih promena. Padovi temperature se dešavaju prilikom jakih kiša ali su izuzetno mali u vremenskom intervalu od jednog časa. Česte i nagle promene temperature mogu dovesti do stresa, bolesti i smrti riba.

Ovaj zahtev za održavanjem konstantne temperature doveo je do pojave uređaja za veštako održavanje temperature - akvarijumskih grejača. Oni se sastoje iz tri glavne komponente: 1) grejač, odnosno element koji greje vodu; 2) senzor, koji meri temperaturu i 3) termostat, koji isključuje i uključuje grejni element kada sensor detektuje promene u temperaturi. Postoje tri osnovna tipa grejača:
1) viseći, odnosno stakleni nepotapajući grejači,
2) potapajući stakleni grejači i
3) kablovi za grejanje.

Nepotapajući grejači su najstariji, najjeftiniji i samim tim, tehnološki najjednostavniji način grejanja. Kod njih se grejno telo sastoji od namotane žice i keramičkog nosača, koji su smešteni u staklenoj epruveti delimično potopljenoj u vodu. Samo grejno tele i senzor su ispod površine vode, dok termostat mora da ostane iznad površine vode, kako ne bi došao u direktni kontakt sa njom. Postavljaju se u vertikalnom položaju, okačeni za ivicu stakla ili pričvršćeni pomoću gumenih vakuum prilepaka za unutrašnju stranu akvarijumskog stakla. Glavni nedostatak im je u tome što je potrebno dosta vremena dok se namesti željena temperatura.

Potapajući grejači su unapređena verzija prethodno opisanih i glavna prednost im je u tome što im je staklena posuda (epruveta) u koj je smeštena celokupna oprema grejača, zaptivena i tako je grejač potpuno vodotporan. Ovi grejači se postavljaju vakuum prilepcima na staklo, bilo u vertikalnom, bilo horizontalnom položaju. Za samu postavku je najbolje slediti uputstva proizvođača, mada je generalni savet (gde je to dozvoljeno) da je bolje držati grejač u horizontalnom položaju nego vertikalnom. Prilikom vertikalnog postavljanja treba imati u vidu da je intenzitet grejanja najjači u samom telu grejača i da se zagrejani vazduh diže i nailazi na senzor. Tako se može desiti malo odstupanje u tačnosti grejanja, jer senzor reaguje više na zagrejani vazduh nego stvarnu temperaturu vode. Kod horizontalnog postavljanja takva greška je svedena na minimun, Sledeća prednost ovih grejača je u tome što mnogi savremeniji modele imaju u sebi ugrađanu skalu za predsetovanje temperature. Tako se grejaču zada željena temperatura pre stavljanja u akvarijum i tek onda pusti grejač u rad. Iako su ovi grejači dosta pouzdani po pitanju tog nameštanja temperature, poželjno je imati i poseban termometar za praćenje realnog stanja, koji se postavlja u supratni kraj akvarijuma od mesta gde se nalazi grejač.
Za oba tipa staklenih grejača važi isto pravilo – da se postavljaju na mestu jačeg protoka vode. Na taj način se obezbeđuje ravnomernija raspodela toplote po akvarijumu i precizniji rad grejača. To mesto može biti izlaz iz filtera ili iznad raspršivača vazduha. Neki od prozvođača nude u kompletu sa grejačem i plastična kućišta, koja se postavljaju oko tela grejača i na taj način štite i sam grejač od loma i ribe, koje tako ne mogu da dodirnu zagrejanu epruvetu i povrede se. Oba tipa grejača uglavnom imaju isti način regulisanja temperature, preko termostata koji je napravljen od bimetalne trake. Ova traka, kako samo ime govori, napravljena je od dve različite vrste metala. Oni se različito šire i skupljaju pri promeni temperature usled čega se traka krivi u jednu ili drugu stranu, usled čega dolazi do stvaranja ili prekid kontakta u strujnom kolu. Ovo je dosta precizan način detektovanja temperaturne razlike, koji je sposoban da detektuje razlike od +/- 0,25°C. Upravo te bimetalne trake i jesu glavni uzrok kvarova kod grejača, koji mogu dovesti do fatalnih posledica po stanovnike akvarijuma. Ukoliko se ne primeti rast temperature usled kvara termostata, temperatura vremenom može da poraste do nivoa koji je smrtonosan za ribe. Iz ovog razloga neki noviji grejači umesto bimetalnog termostata imaju mikroprocesore koji kontrolišu rad i kako sami proizvođači tvrde, mnogo su bezbedniji. Ja sam lično, godima koristio jedan takav, mikroprocesorski grejač i izuzetno sam zadovaoljan njegovim radom. Kod standardnih, bimetalnih grejača, ugrađen je svetlosni indikator koji pokazuje kada je grejač u radu. Kad termostat isključi dovod struje, gasi se i taj svetlosni indikator. Kad ponovo počene zagrevanje, pali se i svetlo.
Kablovi za grejanje ili ploče za grejanje se postavljaju ispod podloge i tako postavljeni imaju nekoliko prednosti u odnosu na staklene grejače. Prva je estetska, jer se nalaze ispod podloge i tako se ne vide, pa akvarijum izgleda prirodnije. Takođe je raspodela toplote na ovaj način ravnomernija, jer se grejno telo nalazi po celoj površini dna akvarijuma. Ovakvo grejanje je dosta zastupljeno kod akvarista koji gaje puno biljaka u akvarijumu, jer pogoduje za njihov rast. Međutim, glavna mana ovakvog grejanja se pojavljuje kad kablove treba servisirati ili zameniti. U tom slučaji je potrebno izvaditi celokupnu podlogu, što može biti prilično komplikovano. Takođe treba izbegavati veliko kamenje ili panjeve u ovakvoj postavci, jer oni ne dozvoljavaju kvalitetnu razmenu tolpote na mestu na kome se nalaze. U nekim slučajevima mogu da dovedu do akumulacije toplote na tom mestu i tako čak dovedu do pucanja stakla.

Pored ovih, standardnih, načina grajanja akvarijumske vode postoje još neki, koji su manje zastupljeni u akvaristici pre svega zbog svoje cene. Jedan od takvih načina grejanja je korišćenje termofiltera. Ovo je sistem novije generacije i glavna prednost mu je u tome što je sam grejač van akvarijuma u telu filtera, uglavnom kanister filtera. Voda ulazi u filter i greje se do željene temperature pre povratka u akvarijum. Ovo je sistem koji mnogi akvarasti koriste ukoliko imaju spoljni stakleni filter u kome se nalazi klasični grejač. Danas postoje i posebna kućišta sa grejačima koja se vezuju na creva koja spajaju akvarijum i filter. Takođe su u upotrebi titanijumski grejači (kao i neki stakleni) koji imaju odvojen senzor i termostat od samog grejnog tela. Prednost ovakvog načina kontrole grejanja je u tome što sonda reaguje na stvarnu temperaturu vode, a ne zagrejani vazduh unutar epruvete. Naravno, potrebno je pomenuti i skupe čilere (chiller), tj. uređaje koji su u stanju da hlade i zagrevaju vodu. Oni su u upotrebi, uglavnom, u morskoj akvaristici.

Pored grejača, neophodno je u akvarijumu imati i termometar, kako bi se proveravala temperatura. Postoji nekoliko tipova termometara ali su u upotrebi najčešći klasični stakleni termometar i spoljni termometar sa tečnim kristalom. Stakleni termometri su dosta precizniji i uvek su bolji izbor od naleplnica sa tečnim kristalom.

Prilikom rada sa grejačima, treba obratiti pažnju na nekoliko bitnih radnji koje treba obaviti, a koje su vezane za bezbednost. Prilikom stavljanja grejača u akvarijumsku vodu treba grejač ostaviti 15-ak minuta u vodi, pre prvog uključivanja. Tako se eliminiše mogućnost pucanja stakla grejača usled nagle razlike u temperaturi. Isto važi prilikom vađenja grejača iz vode, grejač isključiti iz struje i ostaviti ga neko vreme da se ohladi. Moderni grejači imaju ugrađen sistem za zaštitu, koji automatski isključuje grejač čim se izvadi iz vode. Tako se sprečava rad «na suvo». Kada se radi sa rukama u akvarijumu, uvek treba isključiti grejač iz struje. Ovo je verovatno najvažnija radnja jer se tako obezbeđuje sam akvarista. Iako mnogi ovo ne praktikuju, moje lično iskustvo govori u prilog ovome. Jednom prilikom mi se, pri zameni vode, desilo da je staklo epruvete puklo a grejač ostao uključen u struju. Na sreću, ruke su mi bile van vode, tako da nije bilo posledica. U pitanju je bio noviji grejač renomiranog proizvođača, sa specijalnom epruvetom od borosilikatnog stakla debljine 2 mm. To staklo bi trebalo da je dosta jače od standardnih epruveta. Akvaristi koji koriste grejače za morske akvarijume moraju da provere da li je grejač deklarisan za slanu vodu. Takođe nikada ne bi trebalo stavljati grejač tako da bude delom pokriven podlogom ili da dotiče akvarijumsku podlugu. Položaj grejača u akvarijumu treba biti na mestu jake cirkulacije vode, a to je najčešće izlaz iz filtera. Tako se postiže ravnomernija raspodela toplote po akvarijumu i precizniji rad uređaja. Ukoliko se grejač postavlja u spoljni filter, trebao bi biti u prvoj, tzv. “taložnoj“ komori. Tako se obezbeđuje da voda pri izlazu iz filtera bude ravnomerno ugrejana. Ukoliko dođe do pucanja staklene epruvete ili bilo kakvog drugog kvara unutar tela, grejač treba baciti i nabaviti novi. Nikakve zamene epruveta i rad unutar grejača se ne preporučuju, pre svega iz razloga lične bezbednosti.
Prilikom izbora grejača postoji generalno pravilo po kome je potrebno uzeti 1W na 1 litar akvarijumske vode. To znači da bi za akvarijum od 100 litara trabalo uzeti grejač od 100W. Naravno, ovo je samo generalno pravilo, koje često ima određena odstupanja koja se trebaju ukalkulisati. Treba imati u vidu temperaturu sobe u kojoj se nalazi akvarijum, broj pumpi za cirkulaciju unutar akvarijuma ili filtera, kao i vrstu osvetljenja akvarijuma. Mnoge lampe, naročito one za morske akvarijume, mogu značajno da podignu temperaturu vode. Isto važi i za jake pumpe, koje mogu biti deklarisane i preko 50W. Takođe je mudro, kod većih akvarijuma, koristiti dva grejača manje snage od jednog jakog grejača. Na taj način se obavlja bolja distribucija toplote po akvarijumu i postiže se veća bezbednost u slučaju otkazivanja rada jednog od grejača. Ukoliko jedan grejač «zalepi» bimetal, počeće da konstantno zagreva vodu. U slučaju da su u akvarijumu dva manja grejača, to zagrevanje će biti znatno manjeg obima i dužeg vremenskog perioda. Ukoliko jedan od njih prestane da radi, drugi neće dozvoliti hlađenje vode.
Vrsta riba koje se drže u akvarijum takođe može imati značaja na izbor grejača. Ukoliko su u pitanju veće i agresivnije ribe, koje udarcem svog tela mogu da pomere grejač i eventualno razbiju staklenu epruvetu, pametan izbor bi bio grejač sa plastičnim štitnikom preko stakla. Na sreću, sve više proizvođača ovaj dodatak ima u pakovanju svojih proizvoda, tako da je moguće kupiti i jeftiniji grejač sa štitnikom. Štitnik u isto vreme štiti ribe od kontakta sa vrućim staklom i tako sprečava značajnije povrede. Što se tiče prateće opreme koja stiže uz grejač, gumeni vakuum prilepci su od velikog značaja. Nekvalitetni prilepci će se nakon kratkog vremenskog intervala iskriviti i odlepiti od stakla, čime se povećava mogućnost razbijanja grejača. Kvalitetni prilepci se nalaze kod renomiranih proizvođača kao što su Eheim, Sera, Tetra, Aquarium Systems i slični. Za Aquarium Systems prilepke se govori da su najkvaltetniji na tržištu.
U dizajnu grejnog tela postoje dva osnovna načina. Jedan je da se zagrejana žica nalazi unutar ili okolo keramičkog tela, dok se kod drugog žica nalazi u staklenim cevima. Prvi način bi trebao da obezbedi grejanje i nakon isključivanja bimetala, preko akumulirane toplote u keramici. Ja lično mislim da to ne igra neku veliku ulogu pri izboru grejača. Mnogi moderni grejači imaju „kamuflažnu“ štampu preko dela epruvete sa grejnim telom i tako na neki način sakrivaju unutrašnjost i pomažu da grejač bude manje upadljiv u akvarijumu. Još je jedan element na koji treba obratiti pažnju pri kupovini grejača, a to je dugme za predsetovanje temperature. Kod nekih grejača teško ga je pomerati i ume da bude manje precizno. Dakle, treba izabrati grejač kod koga se željena temperatura lako podešava.
Pri izboru treba obratiti pažnju i na oznake koje se nalaze na samom grejaču i to naročito na onu koje pokazuju da se celokupno telo grejača može potopiti, šta je označeno simbolom dveju kapljica i drugu, oznaku kvaliteta proizvoda, napisanu slovima „UL“.UL oznaka je skraćenica za Underwriters Laboratories Inc., neprofitnu, nevladinu organizaciju formiranu 1894. godine u cilju sprečavanja povreda na radu. U pitanju je nezavisna laboratorija, koja testira uzorke proizvoda u cilju njihovog ispunjavanja sigurnosnih zahteva. Kada proizvod jednom dobije UL oznaku, ne znači da će je i zadržati. Stručnjaci UL-a periodično obilaze proizvodne pogone i proveravaju nivo kvaliteta i na taj način osigaravaju da on bude konstantan. Što se tiče kvaliteta grejača treba obratiti pažnju i na garantni rok koji daje proizvođač. Što je grejač kvalitetniji i taj rok je duži.
Mudro bi bilo da akvarista uvek pri ruci ima rezervni grejač koji se može pustiti u rad u slučaju otkazivanja glavnog grejača. Svima je poznata situacija otkazivanja nekog uređaja baš u subotu poslepodne.



poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008