Akvaristika › Novosti › Pseudomugil gertrudae

Novosti › Pseudomugil gertrudae

Novosti: Pseudomugil gertrudae

Četvrtak, 01 Januar 1970 (02:00:10) CET

Postavio 4 u (11581 puta pročitano)

Pseudomugil gertrude su male slatkovodne ribe ne veće od 3-4 cm koje pripadaju familiji Melanotaeniidae. Radi se o endemskoj vrsti koja naseljava Australiju i Novu Gvineju. Imaju izduženo i umereno spljošteno telo, prozirno na jačem svetlu. Na telu dominira srebrno-plava boja a ponekad zavisno od raspoloženja mogu imati i telo obojeno u zlatno-žuto.
Sa njima sam se po prvi put sreo jako davno, sada već dalekih devedesetih. No, kako su se iznenada pojavile tako su i nestale sa našeg tržišta. Na žalost, broj hobista zainteresovanih za njih bio je mali i nisu se više uvozile. Dugo godina su odsustvovale iz Srpske akvaristike - neopravdano. Nekoliko godina unazad trudim se da ovu predivnu ribu, i njioj slične a manje zastupljene vrste vratim na naše tržište. Sa tom idejom pre dve godine počeo sam povremeno da uh mrestim na mojoj mini farmi nedaleko od Beograda, kako bi ih našim hobistima bar povremeno obezbedio u boljem kvalitetu i daleko povoljnijoj ceni od one iz uvoza.
Sve peraja mužjaka su veća nego kod ženki i prošarana su crnim tačkama. Ženke imaju punije telo od mužjaka. Odrasli mužjaci imaju veliko dorzalno, analno i trbušno peraje. Ova dva peraja su sa izduženim prvim žbicama (leđnoj i trbušnoj) Za vreme udvaranja i medjusobnih čarki mužjaci šire ova peraja poput jedra. Tada ih možete videti u najboljem koloritu jer su im ionako predivne boje još intenzivnije.

Njihova dva ledjna peraja su vrlo blizu jedno drugom i Prvo je mnogo manje. Krajevi grudnih peraja mužjaka su svetlo žuti, kadkad narandžasti ili narandžasto-crveni. Ostala peraja su često obrubljene belom bojom.
Dorzalno, analno i kaudalno peraje su svetlo bela, srebrno-siva ili ponekad žuta, sa crnim pegama rasutim duž peraja.

Kao što sam već pomenuo mužjaci imaju intenzivniji kolorit na telu i perajima. U Australiji i Novoj Gvineji Pseudomugil gertrudae pronadjeni su u malim potocima, lagunama, močvara i močvarnih šumskih potoka. Ove vode su sa gustom vodenom vegetacijom, prepune drvenastog otpada i lišća. U prirodi se ove ribe obično sreću u plićaku duž obala, kojima dominiraju plivajuće vrste vodenih biljaka i vrste podvodnih biljaka čije lišće pliva na površini vode. Podloga u njihovoj postojbini sačinjena je od mulja, organske prljavštine ili blata, te na njoj uspeva obilje vodenih biljaka. Te vode često imaju debeli sloj opalog lišća naročito na obodima. Voda je u nekim staništima često jako obojena, zbog prisustva taninske kiseline, koji je sprana upravo sa tih opalih listova duž obale. Ova staništa su najčešće kisela i pH im zavisno od doba godine, varira od 4-6,9 pH. Takve vode imaju nisku provodljivost.

Iako tvrdoća i pH u ovim vodama ponekad imaju vrlo niske nivoe Pseudomugil gertrudae može se uspešno gajiti i u vodama s većom tvrdoćom (GH 10-17, pH 6,7-7,6). Činioci koji utiču na parametre vode u prirodi su tresetna podloga, eventualna blizina mora koja uslovljava prisustvo odredjenih soli (a samim tim i viši pH), i okolna vegetacija. Iz ovoga se može zaključiti da se uslovi u staništu ove ribe mogu znatno razlikovati, od potoka do potoka, od močvare do močvare.

Temperatura u prirodi varira od 12 do 34 ° C zavisno od mesta na kome je vodotok, pH varira od 4,2 do 8,9 (vode blizu mora), provodljivost može biti od 12 do 645 ms, dok tvrdoća ide od 1-20 GH. Sve ovo upućuje da ove ribe možemo držatui u veoma raznolikim uslovima.
Ja lično preferiram mekšu i kiseliju sredinu za ovu vrstu.

		• Naslovna •Sekcije: Akvarijumske biljke, Slatkovodne ribe,Morske ribe •Surveys •News •Kontakt •Online magazin • Octopus •Octopus gallery • Databaza •Baza puževa •Baza kozica •Baza biljaka • Komunikacija •Forumi • Pretraživanje •Forums • None •Bolesti riba

		Dobrodošli Please Register or Login