 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Komunikacija Pretraživanje
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
Poslednjih 10 poruka na forumu
 |
 |
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 43151173posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Octopus vam predstavlja-Riccia fluitans |
|
|
Octopus vam predstavlja-Riccia fluitans |
Utorak, 05 Februar 2008 (16:57:09) CET |
|
Postavio Octopus u (7323 puta pročitano)
Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana
Jedan od najlepših darova aquscaperima širom sveta od strane gospodina Takaši Amana, pokretača nature stila i jednog od tvoraca ideje Aquascapinga je nesumnjivo potapanje Riccia-e fluitans. Biljke, koja obično pliva na površini viode. Ova biljka kako je Takaši prvi primetio može da raste potopljena ispod površine vode obrazujući predivne talasaste tepihe u prednjem planu akvarijuma. Mnogi ljubitelji podvodnih vrtova širom sveta sledili su ovu njegovu ideju stvarajući na taj način divna svetlozelena prostranstva u svojim postavkama. Zahvaljujući upravo takvom koloritu Riccia je bila pravo osveženje i contrast većini do tada korištenih biljaka, za aranžiranje prednjega plana akvarijuma. Samim potapanjem, Riccia stvara jednu potpuno drugačiju formu u odnosu na onu koja karakteriše jedinke koje slobodno plivaju na površini vode.
Jedna od mojih postavki u kojoj je i potopljena Riccia korištena u formiranju prednjeg plana akvarijuma. Obzirom da je sam akvarijum prilično veliki (700 l) bilo je potrebno odgajiti dosta žbunića ove biljke.
Potapanje riccie pripisano je kao što sam već pomenuo imenu slavnoga Aquascapera koji je zasigurno prvi koristio kao takvu u svojim postavkama. Ovo je u jednom trenutku predstavljalo pravi mali bum u svetu aquascapinga, ali bih pak želeo da pomenem da se Riccia i dan danas u prirodi može naći potopljena ispod površine vode, na mestima gde jak tok ili mali vodopadi nanesu ovu biljku pod potopljeno korenje ili drugo prisutno rastinje. Takodje, u periodima kada nivo vode opada Riccia se može naći na samom obodu vodotoka kada je gotovo potpuno van vode. Tom prilikom razvija se rizom kojim se biljka prihvata za podlogu a koji zapravo ima ulogu uzimanja vlage iz okolnog muljevitog tla. Kada nivo vode ponovo naraste ove biljke nadalje ostaju potopljene nastavljajući svoj život uz malu izmenu u svojoj morfologiji. Mišljenja sam da je ovu osobinu Amino zapazio i iskoristio prezentujući je ostatku sveta. Kako god bilo to je još jedan dokaz da je najbolje učiti od same prirode, a Takaši Amino je jedan od prvih aquascapera koji je prirodu posmatrao na takav način, učeći od nje i kopirajući je na najbolji mogući način u svojim ostvarenjima. Zahvaljujući tome nastao je njegov “Nature” stil.
Pri korišćenju Riccie u akvarijumu javlja se bitan momenat a to je njeno potapanje. Akvaristi širom sveta u tu svrhu su pribegavali raznim dosetkama, koristeći se naćčešće nekim elastičnim a tankim mrežicama, pri čemu bi uz njihovu pomoć žbuniće Riccia-e pričvršćivali za kamen , panj i slične materijale koje koriste u svojim postavkama. Bitno je napomenuti da sloj Riccie koji se nalazi izmedju mreže i kamena ne sme biti debeo i da će se puna lepota biljke ispoljiti tek njenim prorastanjem, posle izvesnog vremena preko pomenute mreže. Kamen koji se koristi poželjno je da je što pljosnatiju. Mreža se najčešće za njega pričvršćuje najlonom. Riccia se kasnije posle prorastanja preko mreže može modelirati i šišati prema sopstvenoj želji i potrebi postavke. Interesantna je stvar da Firma ADA u ovu svrhu prodaje i “specijalno kamenje” pod nazivom Riccia stone. Ovo je još jedan dokaz da je i sam Aquascaping postao svojevrstan biznis u svetu.
Ja umesto kamena koristim prohromske mreže koje su dosta teške (prohrom ne reaguje sa vodom) i ne dozvoljavaju da Riccia ispliva, a prednost ove metode je u tome što se može formirati tepih koji nije previše uzdignut od same podloge, kao što je to slučaj pri korišćenju kamena. Ovakva postavka se kasnije može modelirati da ne bude valovita, ukoliko se tako nešto naravno želi. Prilikom košrićenja kamennja na kojima je Riccia a koji su redjani jedan pored drugog, valovitost je neizbežna.Ukoliko ipak koristim kamen u svrhu potapanja, najčešće se potpomažem tankim poločama od pečene gline umesto samoga kamena, takodje iz razloga što je takva postavka niža od one pri kojoj se koristi kamen a i iz razloga što ovakve ploče mogu lako modelirati u pogledu oblika po potrebi same postavke. Ako se pri tome ima u vidu da glina ima visok CEC o prednosti takvog materijala u odnosu na kamen izlišno je govoriti.Bilo kako bilo ukoliko hoćete da imate tepih od Riccia-e morate se dosetiti da je potopite a način koji ćete koristiti neka bude izbor svakoga od vas.
Pri formiranju tepiha od Riccie ona se može kombinovati sa drugim biljkama prednjeg plana. Naročito je atraktibna kombinacija sa Hemianthus micranthemoides. Kombinaciju sa Gloso ili recimo E.acikularisom obično izbegavam ukoliko želim da žbunovi imaju jasnu granicu izmedju sebe, jer oni veoma brzo prerastu ovu biljku … Takoreći je pregaze, te u tom slučaju imate neprestanu borbu da pomenute biljke sprečite da zadju u sam žbun Riccie. Naravno ove kombinacije mogu biti i atraktivne jer kombinacija gde jedna biljka prorasta kroz žbun druge biljke dopašće se mnogima, ali to umnogome zavisi od potreba postavke i naravno, ukusa Aquascapera. Riccia-u je veoma zahvalno koristiti u kombinaciji sa mnogim mahovinama iz razloga što ove biljke jedna drugoj daju veoma jak kontrast.
Već sam pomenuo da se ova biljka može pričvrstiti i za potopljeno korenje a metodika potapanja je slična kao kod formiranja tepiha pri čemu je bitno imati u vidu da se Riccia nikada ne postavlja u senku sa donje strane grane, jer će vremenom neminovno propasti .
Pri postavkama u kojima se Riccia koristi bitno je napomenuti da ona za uspešan razvoj zahteva mnogo svetla i CO2. Takodje je bolje da je voda meka a da temperatura ne prelazi 28С. Nasuprot visoke temperature koju ne voli, niskih temperatura se nemojte bojati jer može istrpeti mnogo nižu temperaturu od većine biljaka koje se obično koriste. Ukoliko joj obezbedite dovoljno hranljivih materija rastvorenih u vodi u dobrom balansu, kako je ne bi prekrile alge, ova biljka će brzo napredovati, što će vremenom zahtevati redovno šišanje i oblikovanje. Ovo redovno radite ostavljajući sloj od jednog do tri cm. Na taj način ćete sprečiti da, ukoliko je žbun prevelik, njegova unutrašnjost usled nedostatka svetla počne da truli a što neminovno dovodi do isplivavanja delova iznad mreže. U nedostatku hranljivih materija ova biljka prestaje sa rastom. Interesantan je i nestvaran prizor, kada se nekoliko časova po paljenju svetla Riccia naoruža mehurićima kiseonika. Oni na žalost ukoliko niste dobro pričvrstili biljku, mogu dovesti do njenog isplivavanja.
Delić nano postavke u kojoj je takodje korištena Riccia
Na kraju ove kratke priče o Riccii pomenuo bih da kada govorimo o ovoj biljci možemo razlikovati nekoliko formi i to su: Japanska, Singapurska, Evropska i Tajlandska forma. Aquascaperi širom sveta najradije koriste Japansku formu koja je ujedno i najzahvalnija za submerzan uzgoj.
|
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 4.88
Glasova: 9
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 158
Ukupno: 158
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
