Octopus vam predstavlja TONINA SP. 'BELEM'
Subota, 07 April 2007 (14:23:54) CEST

Postavio Octopus


Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristika
Sva prava zadržžana


Evo jedne biljke poreklom iz Južno Američkog regiona. Biljka je veoma retka na našim prostorima i pripada rodu Tonina. Ovaj rod je jedan kraći period već prisutan u savremenoj akvaristici i svojom pojavom predstavlja pravo osveženje ljubiteljima biljnih akvarijuma. Bledo zelena boja ove biljke koja često poprima i neke zeleno žućkaste nijanse je izvanredna contrast nešto tamnije zelenim nijansama koje su karakteristične za većinu akvarijumskih biljaka. Svojom pojavom i gracioznošću Tonina me veoma podseća na neku vodenu pamicu . Skup od nekoliko pelcera uvek me je podsećao na neku daleku egzotičnu prašumu.

Na žalost ova biljka nije jednostavna za gajenje i preporučuje se samo onima koji joj svojim znanjem i upornošću mogu da pružiti adekvatne uslove za život. Veoma je zahtevna i kao takva predstavlja ogroman izazov za svakog uspešnijeg akvaristu.


Tonina pripada familiji Eriocaulaceae i kao što sam već rekao biljke iz ovoga roda potiču iz Centralne i Južne amerike . One nastanjuju sporotekuće tamne vode Amazonije. Vrsta iz ovoga rioda koja je moj favorit je TONINA SP. 'BELEM' iz Brazila. Ovo Belem je dobila po graduu kome je po prvi put prikupljena. U akvaristiku je uneta putem Japanske kompanije Rayon Vert . Nežne je structure i zahteva jako osvetljenje. Najbolje joj prijaju kiselije podloge granulacije oko 2 mm. Preferira meku vodu gde GH ne bi trebalo da prelazi 5. Najbolje rezultate sam imao u vodi u kojoj su karbonati bili ispod 1KH. Ph je najbolje održavati u granicama od 5,5 do 6,8. Dijapazon temperature koji trpi je veliki i ide od 20 do 30 stepeni. Uspešno sam držao čak i u akvarijumima sa discusima.


Ovu biljku preporučljivo je saditi je u omanjim grupama pri čemu treba voditi računa da se ipak ne sadi preterano gusto, jer će u nedostatku svetla odbaciti donje listove. Sadi se pretežno u srednjem i zadnjem planu akvarijuma što umnogome zavisi od njegove veličine. Nije preporučljiva za male akvarijume.

Moj susret sa ovom biljkom bio je takoreći zaljubljivanje na prvi pogled . Odmah sam rekao sebi : "moram je imati"… Ne mogu opisati svoje oduševljenje kada sam je po prvi put video uživo i zasadio u akvarijumu. Nikako se nisam mogao oteti utisku da ona sa sobom nosi nešto više, nešto što druge biljke nemaju. Utisak me nije varao … Osim te neizmerne lepote to “nešto” što je nosila u sebi, je bio upravo jedinsven izazov - uspešno odgajiti jednu veoma zahtevnu biljku. No, moram biti iskren. U prvim pokušajima druženja sa Toninom, susreo sam se posle toliko godina u akvaristici, ponovo sa razočarenjem i neuspehom. To je bila prva biljka uz Eriocaulon koja je poljuljala moju samouverenost i dovela u pitanje mnoga, dotadašnja a ipak dugogodišnja iskustva. Prvonabavljene biljke sam gotovo izgubio u samo mesec dana. Od predivnih pelcera ostali bi ubrzo samo patrljci u vidu ojadjenih stabljika bez listova, nagradjenih malom krunicom sitnih listića pri vrhu. Negde sam grešio…Ubrzo sam uvideo i ono malo što je od njih ostalo uspeo da oporavim, ali su biljke i dalje prilično sporo napredovale. Tek sa novonabavljenim biljkama postigao sam daleko veći uspeh. Zahvaljujući Tonini počeo sam ponovo da experimentišem sa pravljenjem fertilizerakao nekada dok sam još bio student. Svaki trud se obično isplati i na neke sopstvene mešavine djubriva sam prilično ponosan jer se u mnogo čemu razlikuju od većine koja se primenjuju u savremenoj svetskoj akvaristici. Neuspeh sa Toninom je bio zaslužen što sam ponovo imao onaj isti osećaj kao pre mnogo godina, kada sam se trudio da što više saznam i stečena znanja primenim.


Tonina raste u povoljnim uslovima prilično dobro te je kada razraste željenu visinu možemo seći i ponovo odsečene delove saditi u podlogu akvarijuma. Ne treba seći komade kraće od 5 cm. Ožiljavanje ovakvih komada u mom slučaju je davalo najviše uspeha. Takodje se mogu odsecati i bočni izdanci. Ukoliko se ne seče ona može da proraste površinu vode i da nastavi sa rastom iznad nje. Ipak, retki su akvaristi koji su ovo i doživeli. Dodavanje dvovalentnog gvoždja je u slučaju ove biljke obavezno i ja ga u akvarijumima u kojima je posedujem, održavam u koncentraciji od 0,15 mg/l. Ovo može biti mač sa dve oštrice i veoma je bitno ne predozirati količinu gvoždja, kako se ne bi javile recimo končaste alge, kojima visoka koncentracija veoma pogoduje. Unositi djubrivo je najbolje u dnevnim dozama ili bar 3 puta nedeljno. Dodavanje CO2 u akvarijum u kome je Tonina je obavezno. Uz primenu osvetljenja od oko 1w/l do 1.2 w/l imao sam najbolje rezultate u prirastu biljke.



Slične konstitucije ali ipak nešto drugačija je i Tonina sp. 'Manaus' dok
Tonina fluviatilis ima šire ali kraće listiće. I ove biljke naravno spadaju u zahtevne .
Kao što već rekoh na našim prostorima je veoma retka i srešćete je tek u ponekoj prodavnici. Ipak ona je pravi izazov za svakog ko smatra da je svojim znanjem dovoljno dorastao da ovoj biljci pruži sve što zahteva za noramalan život u akvarijumu.

Content received from: Akvaristika, http://www.akvaristikaonline.com