.

Ova interesantna riba poznata je i pod sinonimima Ancistrus gibbiceps, Pterygoplichthys gibbiceps i Liposarcus altipinnis. Uprkos robusnoj građi i veličini koju može dostići u akvarijumu, spada u miroljubivije ribe i idealna je za veće akvarijume.

G. gibbiceps spada u Hypostominae iz familije Loricariidae koje pripadaju redu Siluriformes (Catfish). Inače Hypostominae uključuju skoro 400 vrsta što je više od polovine ukupnog broja vrsta unutar familije Loricariidae.

Prirodno stanište ove ribe su pritoke i rečni tokovi srednjeg i gornjeg Amazona tj. mirni i spori delovi reke Rio Pacaya u Peruu. U prirodi se nalaze u većim jatima koja se lagano kreću pri dnu rečnih korita u potrazi za hranom biljnog porekla.

S obzirom da se ova vrsta veoma često može pobrkati sa pojedinim ribama drugih vrsta, kao što je primera radi Hypostomus plecostomus, malo ću se više zadržati na opisu G. gibbicepsa, bez daljeg upuštanja u morfološke razlike između ove dve vrste. Dakle, spoljni izgled Gibicepsa karakteriše izrazito naglašeno ledjno peraje pri čemu dužina prve žbice leđnog peraja po dužini odgovara dužini glave. Sama glava je prilično krupna, izdužena i spljoštena sa ustima koja se u potpunosti nalaze sa donje strane glave. Sa obe strane usta se nalaze kratki brkovi. Karakteristične šare prekrivaju celo telo kao i peraja. Šare su nešto sitnije na glavi a prelaze i preko očiju koje su potpuno neupadljive. Ispred očiju se nalaze veoma naglašeni nosni otvori u vidu zalistaka. Telo je na dodir veoma hrapavo i grubo dok je abdomen nešto slabije zaštićen. Grudna peraja su veoma duga I postavljena pod pravim uglom u ognosu na telo. Ivice svih peraja su karakteristično reckave. Osnovna boja tela varira od svetlo-braon do skoro crnih nijansi sa karakteristično svetlijim šarama koje u vidu kružnih linija oivičavaju tamnija polja (što sve ukupno više potseća na šare kod žirafe a ne leoparda). Varijacije po pitanju šara nisu u zavisnosti od geografske lokacije već su individualne i mogu znatno da variraju. Bitno je naznačiti da ne postoje vidljive morfološke razlike među različitim polovima, što za hobiste i nije od preterano velikog značaja jer se ova vrsta ne razmnožava u akvarijumskim uslovima. Inače, maksimalna veličina odraslih primeraka može znatno varirati zavisno od spoljnih faktora ali prema nekim podacima, dotična vrsta može dostići veličinu i do 50cm. Naravno, u većini slučaja usled neadekvatnih uslova držanja, G. gibbiceps teško da može prerasti 30cm.

Uslovi držanja ovih riba upravo zavise od njihove specifične prirode tj. ponašanja u zajednočkom akvarijumu. Idealni uslovi za držanje ovih riba, osim fizičko-hemijskih parametara vode o čemu će kasnije biti reči, podrazumevaju specifično uređen akvarijum i imajući u vidu veličinu odraslih primeraka ove vrste, po dimenzijama veći akvarijum (minimalna dužina akvarijuma ne bi trebalo da bude manja od 120cm). Imajući u vidu prirodno staniste ove ribe, osim standardne podloge u akvarijumu, neophodno je pribaviti i panjeve kao i prethodno dobro pripremljene grane, koje bi trebalo ne samo da verodostojno oslikavaju prirodno stanište ove vrste već i da obezbede dovoljno mesta pogodnih za odmor kao i zaštitu, za slučaj da Gibbicepse držimo u kombinaciji sa agresivnijim vrstama akvarijumskih riba. Inače, kod velikog broja akvarista uvreženo je pogrešno mišljenje da je ova vrsta akvarijumskih riba aktivna samo tokom noći. Naime, tokom dužeg niza godina, koliko držim veoma lep par ovih riba, primetio sam da njihovo ponašanje dosta zavisi od dekoracije akvarijuma kao i od njegove veličine. U akvarijumu sa dovoljno skrovitih mesta i obiljem prostora za plivanje, ove ribe pokazuju nešto veću dnevnu aktivnost. Veoma često, odrasli mužjaci znaju povremeno da pokazu agresivnost prema pripadnicima iste vrste što često može predstavljati problem u gusto zasađenim akvarijumima, imajući u vidu veličinu i snagu odraslih primeraka ove vrste. Upravo prilikom dokazivanja po principu ’’ko je glavni’’, često može doći do nehotičnog čupanja bilja koje nije dobro ukorenjeno u podlogu. Inače, ove ribe su veoma aktivne noću što se svakodnevno može videti prilikom gašenja ili smanjenja intenziteta svetla u akvarijumu, kada se često mogu videti zakačene na prednjem staklu akvarijuma u potrazi za hranom. Upravo iz tog raloga, pojedini akvaristi praktikuju tzv. noćno hranjenje, što ja lično nikada nisam radio. Takođe, iako ova riba spada u miroljubive vrste, pojedini akvaristi izbegavaju da je drže u kombinaciji sa Diskusima, zbog činjenice da se G. gibbiceps u potrazi za hranom, vremenom može navići na hranljivu sluz koju luče Discusi.

Naravno, s obzirom na veličinu ovih riba, nikako ne treba izgubiti iz vida neophodnu količinu hrane potrebnu za normalan rast i razvoj. U tom smislu, iako je po definiciji Gibbiceps svrstan u herbivorouse, rado će prihvatiti i višak bilo koje gotove hrane koja padne na dno ukoliko u akvarijumu ne može pronaći dovoljno algi. U tom smislu, naročito je značajno imati dovoljno panjeva u akvarijumu na kojima će se svakodnevno razvijati alge koje predstavljaju nezaobilaznu hranu za Gibicepsa. Prema nekim podacima, osim površinskog sloja algi, Gibiceps se prihranjuje i površinskim slojevima potopljenog drveta, što u neku ruku može biti potkrepljeno besprekornim izgledom površine panjeva u akvarijumu i bez prisustva drugih algara. Takodje, ova riba je veoma uspešna u suzbijanju razvoja plesni, do čega vrlo lako I brzo može doći u akvarijumima sa nešto nižim pH.

Pitanje filtracije akvarijuma u kojima je smeštena ova vrsta je od velikog značaja imajući u vidu količinu organskog otpada koju G. gibbiceps svakodnevno proizvodi. U tom smislu nikako se ne sme izgubiti iz vida značaj obavezno pojačane filtracije u akvarijumu kao i periodično sifoniranje podloge usled naglašenog nagomilavanja organskog otpada. Idealni fizičko-hemijski parametri ne bi trebalo da izlaze iz sledećih vrednosti, koje karakterišu vodene tokove odakle ova vrsta i vodi poreklo, a to su temperatura 23-27C, pH 6-8 i gH koji može biti u intervalu 5-19.

Ukratko, misljenja sam da G. gibbicepsa ne treba ni držati u akvarijumu ukoliko nismo u mogućnosti da mu obezbedimo dovoljno veliki životni prostor, adekvatno uređen akvarijum i preventive radi, dovoljno kvalitetnu filtraciju akvarijumske vode, koja u protivnom može predstavljati opasnost ne samo po pripadnike ove vrste već i po druge stanovnike akvarijuma.