Puntius semifasciolatus je poznat po mnogim drugim običnim imenima, poput imena Zeleni Barbus ili Kineski Barbus. Pripada familiji Cyprinidae, koja je poznata i prisutna na skoro svim kontinentima. Sinonimi njegovog imena su Capoeta ili Barbus semifasciolatus, ali je upotreba istih imena pogrešna po današnjoj taksonomiji. Prvi put je opisana još daleke 1868. godine od strane biologa Gunthera. Donesena je u Evropu takođe daleke 1909. godine kada je prikazana i prodavana po prvi put u Berlinu, Nemačka.
Originalno poreklo ove ribe je iz Azije, preciznije jugo-zapadnih delova Kine i Hainana. Može se pronaći u reci Mekong u Indo-Kini, u Vijetnamu, na Tajvanu, Kantonskoj oblasti Kine i Hong-Kongu, a zahvaljujući ljudskom uplivu i u rekama južnog dela Malajskog poluostrva, Singapuru i na Havajima.
Oblik tela je izdužen, pomalo spljošten bočno i ispupčen na leđima. Nema mnogo varijacija kada je osnovni izgled u pitanju, kod mužjaka ili kod ženke. Osnovna razlika je u veličini odrasle ribe. Ženke mogu u prirodi doseći veličinu i do 10cm ali akvarijumima retko kada prelaze veličinu od 7cm. Mužjaci su manji i ne porastu više od 5cm. Kada je u pitanju kolorit, osnovne boje su srebrna ili žuta, ali ima i onih primeraka koji znaju da povuku i na svetlo braon. Ali ono što je prisutno kod svih je zelena boja koja se presijava po telu. Strane znaju biti prošarane sa četiri do sedam crnih ili tamno braon linija, koje se često kratke i nedovršene, poneki put su samo tačke prisutne koje i ne formiraju punu liniju. Kod starijih ženki ove oznake najčešće znaju u potpunosti da se izgube i da ne budu vidljive.Peraja su bojena u crveno ili narandžasto, pored repnog peraja je izrazito vidljiva tamna, gotovo crna tačka. Grudna peraja znaju biti bezbojna ali to nije pravilo. Gornji deo tela im je zelenkast sa metalnim odsjajem, što ukazuje na prisustvo guanina u krljušti, a stomak im je bleđi u odnosu na ostatak tela. Tokom perioda parenja, stomak kod mužjaka se počne bojiti u crveno ili jako narandžasto i sve mu se ostale boje na telu pojačavaju. Mužjaci su generalno za nijansu obojeniji i manji a telo im manje valjkastog oblika od ženki. Nemaju zube. Imaju dva mala, jedva vidljiva brka iznad gornje usne. Oči su im velike okrugle i ocrtane su zlatastim odsjajem.
U prirodi živi u velikim jatima, sa hijerarhijskom podelom unutar grupe. Takođe voli da živi u zajednici i sa srodnim vrstama, približno iste veličine. Zbog toga bi trebalo izbegavati držanje istih u parovima ili po jedan primerak u akvarijumu. U tim slučajevima se obično krije iza vegetacije ili bilo kog zaklona, vrlo je neaktivna i retko se odvaja od samog dna, plašljiva je i asocijalna. U akvarijumu jako brzo uspostavljaju hijerarhijski odnos unutar grupe i znaju biti nezgodni po malo mirnije vrste unutar akvarijuma, poput guramija, ali generalno nisu agresivne ribe kao što recimo zna biti Puntius tetrazona. Što je veća grupa unutar akvarijuma, to je prirodnije njihovo ponašanje u istom. Uprkos tome, postoji mogućnost da se pojedini primerci izraze individualnost i da ne postanu deo grupe, već delaju i žive izvan nje. Ovakvo ponašanje je karakteristično za pojedine vrste Puntius-a, tako da vas ne iznenadi ako se neki ponašaju jatno, a neki ne, i to sve u istom akvarijumu. Samo jato nije čvrsto vezano i postoji mogućnost da par ili grupa riba bude dominantan u odnosu na ostale ali i da se ono rasturi unutar samog akvarijuma. Iz sopstvenog iskustva verujem da je takvo ponašanje, jedna od stvari koje ovu ribu čine interesantnom za samog akvaristu koji ih drži.
Zbog svoje aktivnosti i živosti, a i zbog činjenice da se preporučuje držanje što više primeraka, minimum 6. komada. Potrebno je iste držati u akvarijumima čija dužina je minimalno 60.cm, a količina vode minimum 60. litara. U prirodi ova riba je tolerantna na veliki raspon temperaturnih razlika, toleriše pad temperature i do 15 stepeni celzijusa. To ne znači da je treba držati na ovako niskim temperaturama, najviše joj pogoduje temperatura od 18. do 24. stepena celzijusa. Takođe joj više prija češće menjanje vode po malo, 10% na svakih nedelju dana, nego veliko menjanje vode odjednom, poput 50% u dve nedelje. Sama visina akvarijuma takođe nije bitna kod držanja ove vrste ali joj je svako potrebna što veća površina za plivanje jer ista neumorni plivač.
Riba je idealna za ukrasni akvarijum ili azijski biotop, između ostalog i zbog toga što se slaže sa većinom vrsta svoje ili malo veće veličine. U dobro održavanim sredinama, može živeti 7. do 8. godina. Odgovara joj voda tvrdoće 5 - 20 dH, tj 6 – 8 pH, iz čega proističe da svaka voda iz česme, aerizovana i pravilno tretirana preparatima protiv hlora je dovoljno dobra za nju.
Pod slabijim svetlom, ili ako spektar više vuče ka crvenom, mnogo lepše izgledaju nego u jako osvetljenom akvarijumu. U slučaju jako osvetljenog akvarijuma su im boje bleđe a imaju potrebu traženja senovitih mesta ispod plutajućih ili visokih biljaka i krijenja ispod istih. Najviše im odgovara ciklus od 12.sati dnevno svetlosti i 12. sati mraka.
Puntius semifasciolatus je svaštojed i nije preterano zahtevan kada je ishrana u pitanju. Imaju izvanredan apetit i lako ih je nahraniti. Neće odbiti nijednu ponuđenu hranu, bilo da je životinjskog ili biljnog porekla, bilo da je sveža, sušena, živa ili fabrička. Bolje je hraniti ih više puta dnevno pomalo, nego odjednom im dati veliku količinu hrane. Zbog svog metabolizma vrlo brzo troše pojedene količine hrane, ali treba biti oprezan jer imaju sklonost ka prežderavanju i gojaznosti, koje mogu u najmanju ruku dovesti do steriliteta a u najgorem slučaju do smrti. Treba takođe obratiti pažnju da ponuđenu količinu hrane pojedu najkasnije u roku od 2. minuta.
Mrest i odgajanje mlađi kod ove ribe nije preterano teško. Dosta je preporučljiva za početnike koji nisu imali prilike da mreste ikrašice. Mrest možete započeti i pri temperaturi vode od 20. do 22. stepena ali je ipak bolje i lakše rešenje to odraditi pri temperaturi od 24. do 25. stepena celzijusa. Ribe koje su spremne za mrest treba odvojiti iz zajedničkog akvarijuma da bi se sačuvala bačena oplođena ikra od ostalih alavih riba ali i od samih roditelja, u unapred pripremljen akvarijum od najviše 30. litara, kome će te na površinu vode staviti plutajuće bilje ili visoko bilje u saksije na dno. Na dno postavite mrežicu ili klikere, a samu vodu smekšajte što više jer ona ne bi smela prelaziti tvrdoću od 10dH, odnosno trebala bi biti blago kisela. Najbolji rezultati se postižu ako na jednu zaokrugljenu i punu ikre ženku, stavite dva mužjaka koji su se najviše zacrveneli. Mrest može da počne posle toga. Najspretniji mužjak će pojuriti ženku i udaraće je po zadnjem delu tela dok ne ispusti ikru kako na gore u bilje, tako i na dole na podlogu. Ikra će biti momentalno oplođena, žute boje i biće slepljena u grupe od po 20 – 30 komada. Izvesna količina će ostati zalepljena za bilje ali će veći deo pasti na dno. Na kraju je potrebno izvaditi roditelje iz mrestnog akvarijuma da ne bi pojeli oplođenu ikru. Izleganje će nastupiti nakon 24. časa. Po nekima je preporučljivo da se sipa metilen plavo i to 2. kapi na 10. litara, da bi se sprečilo eventualno hvatanje plesni na jajašca. Tri sata nakon izleganja mlađ je već sposobna da jede artemiju, tako da je nije potrebno hraniti planktonom, a može se hraniti i mikro hranom poznatih proizvođača. Dok mlađ raste potrebno je češće menjati vodu, 15% do 20% dnevno. Vremenom treba odvojiti veće i uspešnije primerke od manjih, jer postoji tendencija da tuku i proždiru one koji sporije napreduju.
Puntius semifasciolatus je mala i veoma aktivna ali miroljubiva ribica koja je poznat u akvaristici odavno. Lepa, laka za držanje i mrest, ali nažalost u današnje vreme pomalo zaboravljena i zapostavljena zarad većih i atraktivnijih vrsta. Zahvaljujući tome što lako deli svoj životni prostor sa drugim vrstama, prava je šteta što je danas ne srećemo više po ukrasnima akvarijumima.
Barbus schuberti?
Zlatni varijetet koji se najčešće prodaje pod pogrešnim imenom Schuberti ili Barbus semifasciolatus schuberti nije ništa drugo do varijetet Puntius semifasciolatus-a. On nikada nije viđen i ne postoji u divljini.
On je već dosta dugo prisutan na tržištu a najverovatnije je nastao selektovanjem na akvarističkim farmama u Evropi, mada postoje nepotvrđene priče da se radi o ukrštenoj hibridnoj vrsti. Pojedini izvori tvrde da se radi o ukrštanju sa Barbus sachsi, za kog opet još uvek nije utvrđeno naučno da li jeste ili nije posebna vrsta ili je i on varijetet semifasciolatus-a, tako da je cela priča o hibridizaciji na malo klimavim nogama a i nije moguće dokazati ko i kada je radio istu.
Sve u svemu zbrka oko imena Barbus schuberti je proizvod ili neznanja akvarističkih trgovaca ili njihove umešnosti u prodaji i marketingu, jer su sa novim imenom promovisali stari proizvod u novoj ambalaži.
No uprkos svemu ostaje činjenica da je najpopularniji oblik, koji se sreće po akvarističkim radnjama danas, pogrešno imenovan kao posebna vrsta pod imenom Barbus schuberti a u stvari radi se o nama odavno poznatom i u ovom broju predstavljenom Puntius semifasciolatus.
