Tekst napisao Fikus

Uprkos činjenici da Pangasius hypophthalmus i nije baš preterano omiljena riba među većinom akvaristima, pri izboru riba za kućni akvarijum, opredelio sam se upravo za nju iz nekoliko razloga koje ću u daljem tekstu podrobno opisati. Prvenstveno ova riba mi je zapala za oko zbog njene blage i ponekad plašljive prirode a naročito zbog izuzetno lepe linije i atraktivnog izgleda koji podseća na one ''prave morske'' ajkule, po kojima je ova avarijumska riba uostalom i dobila svoj popularni naziv. Iako bi se laicima moglo učiniti da ova riba i nije baš pogodna za držanje u akvarijumu sa drugim stanovnicima, napominjem da je veoma miroljubiva i da se može držati sa velikim brojem drugih akarijumskih vrsta.

Inače, mišljenja sam da je glavni razlog zbog kojih Pangasius hypophthalmus nije medju najpopularnijim ribama kod akvarista, upravo veličina ove ribe. Naime, maksimalna zabeležena veličina odraslih primeraka ove ribe je preko jednog metra uz napomenu da Pangazijus hypophthalmus gajen u akvarijumskim uslovima teško da može dostići i polovinu dužine zabeležene kod primeraka koji žive u svom prirodnom staništu. Naravno, veličina ove ribe u mnogome zavisi od veličine samog akvarijuma, uslova držanja i ishrane. S obzirom da je jedan od presudnih pred-uslova pri izboru i kupovini riba upravo veličina akvarijuma koji posedujemo u domovima, što je za našu kupovnu moć u većini slučajeva sasvim razumljivo, potpuno mi je jasnan razlog zašto Pangazijus H. nije među popularnijim akvarijumskim ribama. Što se mene lično tiče, veliki dekorativni akvarijum sa nekoliko ovih riba me čini više nego zadovoljnim.

Što se klasifikacije tiče, Pangasius hypophthalmus pripada familiji Pangasiidae (Shark Catfishes) iz reda Siluriformes (Catfish). Familija Pangasiidae (Pangasius) inače sadrži više od 20-ak vrsta riba (P. gigas, P. pangasius, P. hypophthalmus, itd). Pangasius hypophthalmus je ranije bio poznat i kao P. sutchi što se i danas zadržalo u trivijalnom nazivu ove ribe Sutchi Catfish. Inače, raniji nazivi, koji više nisu u upotrebi a mogu se još po negde naći su Helicophagus hypophthalmus (kraj XIX veka), Pangasius sutchi (prva polovina XX veka) i Pangasianodon hypophthalmus. Prirodno stanište ove lepe ribe su rečne vode Jugoistočne Azije, reke Mekong i Ciao the Praya, uključujući i vodoplavne basene oko pomenutih reka kao i neke manje reke ovog dela Azije. Takodje, ova riba se gaji kao akvakultura radi ishrane stanovnistva, u ribnjacima duž rečnih tokova u Vijetnamu, Kambodži, Laosu i Tajlandu.

Pangasius hypophthalmus nije specijalno zahtevan po pitanju uslova za držanje. Uslovi koji pogoduju ovoj ribi su temperatura vode od 22-28C, pH izmedju 6.5-7.5 i tvrdoća vode do 20 dGH. Optimalna veličina akvarijuma za držanje P. hypophthalmusa varira od autora do autora ali po mom misljenju, osim uobičajenog ''što veći to bolji'', dodao bih da minimalna dužina akvarijuma ne bi trebalo da bude manja od 150cm sa ukupnom zapreminom od nekih 350-400 litara. Po pitanju ishrane, P. hypophthalmus spada u omnivorouse, s napomenom da sa rastom ove ribe, ishrana bi trebalo da se sve više pomera ka biljnoj hrani. Naime, imajući u vidu veoma izražen apetit kod ovih riba, mlade primerke je poželjno hraniti što je više moguće živom i gotovom hranom dok je kod odraslih primeraka poželjno dodavati i biljnu hranu u kombinaciji sa gotovim preparatima za ishranu. Interesantno je da kod ispravne ishrane ova riba naročito dobro napreduje sa rastom.

Prema dostupnim podacima, u prirodnom stanistu i ribnjacima nakon godinu dana od izleganja iz ikre, ova riba može dostići težinu i do 2 kg. Polno postaje zrela oko 4. godine kada i dostiže veličinu odraslog primerka ali uspešno razmnožavanje u akvarijumskim uslovima nije zabeleženo. Inače, u zemljama jugoistočne Azije ova riba se uspešno razmnožava na farmama riba, gde uspeh kod razmnožavanja znatno varira. Sve u svemu, nakon obaveznog dodavanja hormona u cilju indukovanja mresta kod matičnih primeraka oba pola, od ukupnog broja položene ikre, uspešno preživi nekih 30-45% mlađi. Prilikom oplodnje, temeperatura vode je povišena u odnosu na optimalnu temperaturu kod držanja i iznosi nekih 30-32C.

Imajući u vidu da jedna slika govori više od hiljadu reči, neću se podrobno baviti morfologijom ove vrste. Na mladim primercima dominira tamno siva nijansa. Neophodno je pomenuti da sa rastom ove ribe, dve karakteristične srebrne pruge oštrih ivica raspoređene bočno duž tela i naročito izražene kod mladih primeraka, vremenom se lagano spajaju. Kod potpuno odraslih primeraka ribe, boja tela postaje prilično ujednačena i sve ukupno gledano svetlija. Pigmentacija ostaje nešto intezivnija duž dorzalnog dela i na perajama dok je stomak izrazito svetliji. Na sredini glave, iznad očiju je primetna jedna beličasta tačka. Osim pomenutih boja, Pangasius hypophthalmus može biti i albino.

Ponašanje ove ribe je svakako jedinstveno. Upravo iz tog razloga, samim naslovom teksta sam hteo da ukažem da je ova riba, uprkos svojoj veličini, veoma miroljubiva i pogodna za držanje u zajedničkim akvarijumima. U neprekidnom je pokretu, nalazi se većinom u srednjem i donjem delu akvarijuma s tim da povremeno, čak i kod dobro aeriranih akvarijuma, izlazi na površinu da ''uzme'' vazduh. Dobar je i brz plivač što je potkrepljeno činjenicom da spada u migratorne vrste koje tokom sezone mresta kreću uzvodno, duž tokova reka koje nastanjuju u jugoistočnoj Aziji. Inače je veoma osetljiva na spoljne uticaje, ne pogoduju joj iznenadni nagli pokreti u blizini akvarijuma kao ni nagla paljenja akvarijumske rasvete, a pogotovo ne udaranje u staklo akvarijuma. Posebna pažnja je potrebna prilikom čišćenja akvarijuma tj. sifoniranja podloge i uklanjanja trulih delova biljaka u akvarijumu. Pri ovakvim situacijama veoma lako može doći do povreda izazvanih udaranjem u zidove akvarijuma kao i u akvarijumsku dekoraciju. Iz tog razloga savetovao bih da se u akvarijumu ni u kom slučaju ne nalazi kamenje oštrih ivica, jer bi u protivnom moglo doći do mnogo ozbiljnijih povreda nego što je samo ''razbijen nos'', što se inače veoma često dešava. Iz ličnog iskustva mogu reći da je Pangasius hypophthalmus riba veoma podložna stresu.

Osim veličine akvarijuma, što je svakako najvažniji uslov za držanje ovih riba, lično smatram i da je adekvatna dekoracija veoma bitna, čime omogućavamo ovoj ribi da se oseća sto je moguće sigurnije i zaštićenije (nekako prazan akvarijum samo sa obiljem prostora za plivanje, što je nesumnjivo važno za ovu ribu, mi deluje kao prazna fiskulturna sala). Kod mladih primeraka Pangasiusa hypophthalmusa, preporučuje se grupno držanje od barem 5-6 ovih ribica, čime se obezbedjuje prirodniji uslovi u akvarijumu i estetski, lepši izgled akvarijuma imajući u vidu da su mladi primerci u neprekidnom pokretu (još jedna od sličnosti sa morskim ajklama). Uzimajući u obzir veličinu koju P. hypoohthalmus može vremenom dostići, najbolje bi bilo držati ih u zajedničkom akvarijumu sa većim Barbusima i Bala sharkovima (Balantiocheilus melanopterus). Imajući u vidu veličine pomenutih riba, u cilju što boljih uslova u ovakvom zajedničkom akvarijumu, neophodno je obezbediti što bolju filtraciju kao i deblju podlogu sa akvarijumskim biljem, koje ima dovoljno dobro razvijen koren, kako bi se izbeglo često ''čupanje'' bilja iz podloge.

Mnogi bi rekli da P. hypophthalmus nije adekvatna riba za kućni akvarijum a ja bih rekao da Pangasius nije riba za svakoga, s obzirom da ovo nije riba za ''jednokratnu upotrebu'', poput većine ribica koje se mogu naći u Pet-shopovima. Između ostalog, ova riba je i veoma dugovečna, tako da će vremenom, ukoliko joj obezbedite zadovoljavajuće uslove u akvarijumu, a ja se nadam da sam uspeo da one najvažnije spomenem, postati ne samo ''još jedan od stanovnika u akvarijumu'' već u bukvalnom smislu reči, pravi kućni ljubimac.

Da ne pominjem koliku atrakciju ova riba predstavlja za decu i koliko im upravo ona, u svom punom sjaju, pospešuje maštu. Inače, kod mene se dešavalo da deca, fascinirana izgledom i veličinom ovih riba, umesto da se igraju u dečjoj sobi prepunoj igračaka, odlučuju da vreme provode ispred akvarijuma posmatrajući ove neobične ribe. Pa zar i sama ta činjenica nije dovoljan razlog da nastavim sa gajenjem ovih ''dobroćudnih džinova''...