Tekst napisao Mrvica

Izdvojiti neku od boja iz Duginog spektra i reći za nju da je najlepša je nemoguće. Isto tako je veoma teško reći da je neka od Duga lepša od druge, jer Duge su lepe svaka na svoj način. Medjutim medju njima izdvaja se jedna vrsta koja svojom lepotom prosto pleni i očarava. Radi se o vrsti Glossolepis incisus poznatijim pod sinoninom Red rainbowfish ili New Guinea Rainbowfish, dok je kod nas poznata kao Crvena duga. Ova riba spada u familiju Melanotaeniidae i pronašao je Max Weber negde izmedju 1890 i 1907 godine u Indonezijskom delu Nove Gvineje. Prirodno stanište joj je jezero Sentani, jedno od najvećih jezera Nove Gvineje. U prirodnom staništu Glossolepisi obitavaju u priobalnom delu jezera u kome se osećaju bezbedno i u kome najlakše dolaze do hrane.

Crvena Duga je riba koja u prirodi dostiže veličinu oko 15 cm, dok se u akvarijumima najčešće razvija do veličine od oko 12 cm. Telo im je vitko i bočno spljošteno i imaju dva dorsalna peraja veoma blizu jedno drugom, od kojih je prvo mnogo manje od drugog. U kasnijem dobu mužjaci imaju nešto šire (višlje) telo od ženki i mnogo zaobljenije, tako da izgledaju kao da imaju malu glavu na kojoj u disproporciji sa njom stoje krupne oči.

Reći da su ove ribe samo crvene je nedovoljno i netačno. Koloritet ovih riba je neverovatan i veoma ga je teško opisati, a ja ću pokušati da vam ga i dočaram. Mladi Glossolepisi su neugledni i imaju slabo izražene boje, ili čak da ih nemaju dok su sasvim mladi. Ovo je i jedan od razloga nepopularnosti ove ribe, jer svaki akvarista koji udje u radnju videvši je onako neubedljivu, bez boje, veoma brzo predje na akvarijum sa drugim ribama. Tek dobro informisani akvaristi će prepoznati ovu ribu i uzeti je. Glossolepisi svoj kororitet dobijaju tek kad dosegnu veličinu od 4-5 cm., a prvi mužjaci počinju da se farbaju. Kad jednom počne ta promena, ona ide veoma brzo i već ribe od nekih 7-8 cm dobijaju svoj pun i intezivan koloritet. Na njihov koloritet utiče i slaba ishrana kao i osećaj nesigurnosti u akvarijumu. Pravilnom i raznovrsnom ishranom, te pružanjem dobro postavljenog akvarijuma, mi možemo u velikoj meri uticati na njihovu obojenost, ali ćemo o tim pitanjima malo kasnije. Ženke, kao i kod večine riba, imaju slabiji koloritet, a telo im je žućkasto maslinaste boje, sa zlatnim prelivima, dok su im peraja bezbojna. Čak i ovako obojene one su protkane nijansom crvene boje koju možemo videti tek pažljivijim zagledanjem. Nasuprot njima mužjaci imaju predivnu crveno žutu boju celog tela uključujući i peraja. Neki od preliva boja imaju i srebrnkasti sjaj, koji daje neverovatan efekat na osnovnoj crvenoj boji. Posebno je zanimljivo videti dominantnog mužjaka sa najizraženijim bojama koga prati grupa kroz akvarijum i kao da se presijavaju dok plivaju ličeći na neku gupu obučenu u odeću sa šljokicama. Zbog njihove boje, akvaristi koji su upoznati sa Dugama, je rado uzimaju. Imati Glossolepisa u akvarijumu je kao i nabaviti neku biljku crvene boje koja će razbiti monotoniju u vašem akvarijumu.

Kao i sve vrste Duga i Glossolepisi su veoma mirne ribe, ali i veoma radoznale, koje će se složiti sa bilo kojim drugim ribama i koje neće dirati, osim u slučaju da ih one ne napadnu prve. Ne treba zanemariti ni njihovu veličinu i da će sitnije ribe tretirati kao moguču hranu. Preporučljivo je držati ih u grupi, a najmanje jednog mužjaka na dve ženke. U svakoj grupi postoji dominantni mužjak koji je i najobojeniji, a povremeno dolazi do pokušaja uzimanja prevlasti. Ti njihovi pokušaji se većinom završavaju odmeravanjem i šepurenjem, dok veoma retko dolazi do samog okršaja. Ovi okršaji znaju biti veoma ozbiljni. Ubacivanjem više ženki u akvarijum, mužjaci će biti više zaposleniji udvaranjem, tako da se odmeravanja i sukobi mužjaka oko prevlasti, svode na minimum.

Da bi držali jednu ovakvu ribu potrebno je imati veći akvarijum, a preporučljivo je zbog njihove veličine, koja nije nimalo zanemarljiva u odnosu na neke druge vrste, da taj akvarijum bude dugačak bar 120 cm. U njemu bi trebalo da ima dosta biljaka, po mogućnosti usko lisnih i Vesicularije dubyane (javanske mahovine), koja je idealna za njihov mrest, dočaravajući im prirodno stanište. Akvarijum i pored mnogo biljaka ne treba da je skroz ubiljen, već im je zbog činjenice da su izuzetni i dobri plivači potrebno ostaviti mesta kako bi mogli nesmetano da plivaju. U dekoraciju je poželjno ubaciti i poneki kamen ili panj, naravno pripremljene tj. očišćenje i dezinfikovane, kako ne bi smo uneli moguću zarazu. Akvarijum bi trebao da ima obavezno i poklopac, koji će sprečiti slučajno iskakanje. Glossolepisi ne vole jako svetlo, jer se tada osećaju nesigurno a onda njihov koloritet opada. Tu treba naći neku idealnu kombinaciju biljaka koje nemaju potrebu za jačim osvetljenjem ili ubaciti neko plutajuće bilje. Praviti biotop sa ovim ribama, pa čak i sa ostalim Dugama je ne moguć, zbog ponude biljaka iz tih krajeva.

Kvalitet vode nije presudan za držanje ovih riba, jer kao i sve Duge i ova vrsta sa lakoćom podnosi veliki raspon, ali treba voditi računa da ta voda bude kao i u prirodi, čista i dobro aerisana. Ne podnose amonijak i nitrite, a da nešto nije u redu sa vodom, ova riba će vas upozoriti na vreme blagim stresanjem i češkanjem od dekoraciju ili biljke. Idealna temperatura koja se preporučuje za držanje ovih riba je izmedju 22 i 28 °C. Sama činjenica da podnose veliki raspon kvaliteta vode ukazuje i da su ove ribe jake i izdržljive čak i prema bolestima, ali ne treba ići u krajnost i mučiti ih, već treba češće menjati vodu. Sveža voda posebno pogoduje ovim ribama, a kao zahvalnost za češće menjanje vode u akvarijumu, one će vratiti svojom obojenošću i živahnošću, pa čak i mrestom.

Nahraniti ove ribe je lak posao, jer su one veoma alave. Alavost ovih riba nema granica i ješće svu ponudjenu hranu u slast, bez obzira da li je reč o suvoj, smrznutoj ili živoj hrani. U biti mesožderi ove ribe se u prirodi hrane mravima i ostalim zemljanim insektima koji padnu u vodu, malim vodenim račićima i larvama insekata. U nedostatku istih će se okrenuti vodenim algama, polenu i mekšem semenju biljaka koje pada na površinu vode. U akvarijumu prihvataju svaku ponudjenu hranu i treba ih hraniti raznovrsno. Iako su one ribe srednjeg i gornjeg dela akvarijuma, sa izuzetnom lakoćom će uzeti i hranu koja padne na dno. Sve sumnjivo što im liči na hranu će uzeti u usta, a ako im ne odgovara ispljunuće, mada je to redja pojava. Na njihovom meniju treba da ima i hrane bogate biljnim proteinima, a najbolje im je davati dva puta sedmično obaren list blitve. Mnogi optužuju ove ribe da jedu biljke u akvarijumu, ali ako im se ponudi kvalitetna i redovna ishrana, biljke će ostati netaknute. Zabludi akvarista doprinosi činjenica da ove ribe jedu pojedine vrste alge i to deluje kao da one čupkaju listove biljaka. U slučaju slabije ishrane ovih riba, one će se same pobrinuti da nadju zalogaj za sebe u akvarijumu i okrenuće se algama na biljkama, a na kraju i samim biljkama sa mekšim listovima. U potrazi za hranom, moguće je i da vam neka Duga izleti iz akvarijuma, ako proceni da će izletanjem iz vode obezbediti ukusan zalogaj za sebe.

U prirodi mrest Glossolepisa je sezonski i odigrava se od oktobra do decembra meseca, a ikru bacaju parcijalno, tj. više dana po malo. U akvarijumskim uslovima kod odgajanih vrsta taj osečaj riba se gubi iz generacije u generaciju, pa čak može da se desi, da se ova riba mrestiti konstantno, bez obzira na godišnje doba. Sam mrest riba je praznik za oči svakog akvariste a ponašanje mužjaka je veličanstveno. Pre samog mresta mužjak dobija intenzivne boje i neverovatan koloritet, a sve ostale suparnike tera od mesta predvidjenog za mrest, ne dozvoljavajući im prilazak. U igri će ih ometati ostali stanovnici i tek kad ženka oceni da ih niko neće ometati prihvata udvaranje i kreće sa izbacivanjem ikre. Kao idealno mesto za polaganje ikre ove ribe najčešće biraju javansku mahovinu. Posebnim, energičnim ali i nežnim, obigravanjem oko ženke on je dovodi do mesta za mrest i postavlja se uz nju. Dok ona izbacuje ikru u obliku grozda, on je oplodjuje i kratkim bočnim udarcem tela razbacuje lepljivu ikru po biljkama na koje će se zalepiti. Ženka u toku jednog mresta koji traje više dana, može da izbaci od 100 do 150 jajašca. Roditelji neće jesti svoju ikru, ali će je ostali stanovnici zajedničkog akvarijuma rado pojesti kao poslasticu. Ove ribe nije potrebno odvajati posebno za mrest, već je dovoljno samo biljku sa ikrom, odmah po izbacivanju ikre ukrasti i prebaciti u posebno pripremljen akvarijum, gde će se iz ikre posle 7 do 10 dana na temperaturi od 24 do 28 stepeni Celzijusa, proplivati mali Glossolepisi. Zato valja imati nekoliko kamena obloženih mahovinom, koje ćemo menjati. Mlade ribice sporo napreduju i poželjno je hraniti ih u prvom mesecu sa mikrocrvima i tek proplivalom artemijom. Posle toga se vec može preći na ubacivanje mrvljene suve hrane i malo krupnije crviće.

Gledajući ih kako plivaju u mom akvarijumu obuzima me jedno veliko zadovoljstvo i sreća, ali i neka tuga, jer ove ribe se veoma retko pojavljuju na našim prostorima. Zahvaljujući dobrim prijateljima ja sam uspeo da posle dužeg vremena dodjem do njih, da se družim sa njima i da sada pišem o njima. Ovaj tekst je napisan u nadi da će podstaći nekog akvaristu, koji pročita ovaj tekst, da ih potraži u lokalnoj radnji i da se te ribe kao i sve Duge vrate na ove prostore.

Imati ove ribe u svom akvarijumu sa ostalim Dugama i raznovrsnim biljkama, je po meni dobitna kombinacija i jedno prelepo šarenilo koje može da pruži još samo duga na nebu.