Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 20:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 08:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 09:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 07:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Ticmi
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3735

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 107
Ukupno: 107
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Lista članova
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Coppermine
06: Coppermine
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Coppermine
11: Coppermine
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Naslovna
19: Coppermine
20: Naslovna
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Your Account
25: Forumi
26: Naslovna
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Naslovna
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: Coppermine
35: Coppermine
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Naslovna
40: Naslovna
41: Forumi
42: Naslovna
43: Coppermine
44: Coppermine
45: Forumi
46: Naslovna
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Naslovna
52: Sekcije: Akvarijumske biljke,
53: Forumi
54: Naslovna
55: Coppermine
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Your Account
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Coppermine
64: Forumi
65: Naslovna
66: Forumi
67: Coppermine
68: Forumi
69: Forumi
70: Naslovna
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Naslovna
75: Coppermine
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Your Account
82: Your Account
83: Forumi
84: Naslovna
85: Forumi
86: Forumi
87: Naslovna
88: Forumi
89: Naslovna
90: Coppermine
91: Your Account
92: Forumi
93: Your Account
94: Forumi
95: Forumi
96: Coppermine
97: Coppermine
98: Naslovna
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Naslovna
103: Naslovna
104: Naslovna
105: Coppermine
106: Coppermine
107: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
66754237
posećenih stranica od
January 2005
 

Naslovna

Glyptopreichthys gibbiceps (Sailfin leopard pleco, Gibby)

(985 ukupno reči u ovom tekstu)
(772 puta pročitano)   Odštampaj stranicu




Tekst napisao Fikus

.

Ova interesantna riba poznata je i pod sinonimima Ancistrus gibbiceps, Pterygoplichthys gibbiceps i Liposarcus altipinnis. Uprkos robusnoj građi i veličini koju može dostići u akvarijumu, spada u miroljubivije ribe i idealna je za veće akvarijume.

G. gibbiceps spada u Hypostominae iz familije Loricariidae koje pripadaju redu Siluriformes (Catfish). Inače Hypostominae uključuju skoro 400 vrsta što je više od polovine ukupnog broja vrsta unutar familije Loricariidae.

Prirodno stanište ove ribe su pritoke i rečni tokovi srednjeg i gornjeg Amazona tj. mirni i spori delovi reke Rio Pacaya u Peruu. U prirodi se nalaze u većim jatima koja se lagano kreću pri dnu rečnih korita u potrazi za hranom biljnog porekla.

S obzirom da se ova vrsta veoma često može pobrkati sa pojedinim ribama drugih vrsta, kao što je primera radi Hypostomus plecostomus, malo ću se više zadržati na opisu G. gibbicepsa, bez daljeg upuštanja u morfološke razlike između ove dve vrste. Dakle, spoljni izgled Gibicepsa karakteriše izrazito naglašeno ledjno peraje pri čemu dužina prve žbice leđnog peraja po dužini odgovara dužini glave. Sama glava je prilično krupna, izdužena i spljoštena sa ustima koja se u potpunosti nalaze sa donje strane glave. Sa obe strane usta se nalaze kratki brkovi. Karakteristične šare prekrivaju celo telo kao i peraja. Šare su nešto sitnije na glavi a prelaze i preko očiju koje su potpuno neupadljive. Ispred očiju se nalaze veoma naglašeni nosni otvori u vidu zalistaka. Telo je na dodir veoma hrapavo i grubo dok je abdomen nešto slabije zaštićen. Grudna peraja su veoma duga I postavljena pod pravim uglom u ognosu na telo. Ivice svih peraja su karakteristično reckave. Osnovna boja tela varira od svetlo-braon do skoro crnih nijansi sa karakteristično svetlijim šarama koje u vidu kružnih linija oivičavaju tamnija polja (što sve ukupno više potseća na šare kod žirafe a ne leoparda). Varijacije po pitanju šara nisu u zavisnosti od geografske lokacije već su individualne i mogu znatno da variraju. Bitno je naznačiti da ne postoje vidljive morfološke razlike među različitim polovima, što za hobiste i nije od preterano velikog značaja jer se ova vrsta ne razmnožava u akvarijumskim uslovima. Inače, maksimalna veličina odraslih primeraka može znatno varirati zavisno od spoljnih faktora ali prema nekim podacima, dotična vrsta može dostići veličinu i do 50cm. Naravno, u većini slučaja usled neadekvatnih uslova držanja, G. gibbiceps teško da može prerasti 30cm.

Uslovi držanja ovih riba upravo zavise od njihove specifične prirode tj. ponašanja u zajednočkom akvarijumu. Idealni uslovi za držanje ovih riba, osim fizičko-hemijskih parametara vode o čemu će kasnije biti reči, podrazumevaju specifično uređen akvarijum i imajući u vidu veličinu odraslih primeraka ove vrste, po dimenzijama veći akvarijum (minimalna dužina akvarijuma ne bi trebalo da bude manja od 120cm). Imajući u vidu prirodno staniste ove ribe, osim standardne podloge u akvarijumu, neophodno je pribaviti i panjeve kao i prethodno dobro pripremljene grane, koje bi trebalo ne samo da verodostojno oslikavaju prirodno stanište ove vrste već i da obezbede dovoljno mesta pogodnih za odmor kao i zaštitu, za slučaj da Gibbicepse držimo u kombinaciji sa agresivnijim vrstama akvarijumskih riba. Inače, kod velikog broja akvarista uvreženo je pogrešno mišljenje da je ova vrsta akvarijumskih riba aktivna samo tokom noći. Naime, tokom dužeg niza godina, koliko držim veoma lep par ovih riba, primetio sam da njihovo ponašanje dosta zavisi od dekoracije akvarijuma kao i od njegove veličine. U akvarijumu sa dovoljno skrovitih mesta i obiljem prostora za plivanje, ove ribe pokazuju nešto veću dnevnu aktivnost. Veoma često, odrasli mužjaci znaju povremeno da pokazu agresivnost prema pripadnicima iste vrste što često može predstavljati problem u gusto zasađenim akvarijumima, imajući u vidu veličinu i snagu odraslih primeraka ove vrste. Upravo prilikom dokazivanja po principu ’’ko je glavni’’, često može doći do nehotičnog čupanja bilja koje nije dobro ukorenjeno u podlogu. Inače, ove ribe su veoma aktivne noću što se svakodnevno može videti prilikom gašenja ili smanjenja intenziteta svetla u akvarijumu, kada se često mogu videti zakačene na prednjem staklu akvarijuma u potrazi za hranom. Upravo iz tog raloga, pojedini akvaristi praktikuju tzv. noćno hranjenje, što ja lično nikada nisam radio. Takođe, iako ova riba spada u miroljubive vrste, pojedini akvaristi izbegavaju da je drže u kombinaciji sa Diskusima, zbog činjenice da se G. gibbiceps u potrazi za hranom, vremenom može navići na hranljivu sluz koju luče Discusi.

Naravno, s obzirom na veličinu ovih riba, nikako ne treba izgubiti iz vida neophodnu količinu hrane potrebnu za normalan rast i razvoj. U tom smislu, iako je po definiciji Gibbiceps svrstan u herbivorouse, rado će prihvatiti i višak bilo koje gotove hrane koja padne na dno ukoliko u akvarijumu ne može pronaći dovoljno algi. U tom smislu, naročito je značajno imati dovoljno panjeva u akvarijumu na kojima će se svakodnevno razvijati alge koje predstavljaju nezaobilaznu hranu za Gibicepsa. Prema nekim podacima, osim površinskog sloja algi, Gibiceps se prihranjuje i površinskim slojevima potopljenog drveta, što u neku ruku može biti potkrepljeno besprekornim izgledom površine panjeva u akvarijumu i bez prisustva drugih algara. Takodje, ova riba je veoma uspešna u suzbijanju razvoja plesni, do čega vrlo lako I brzo može doći u akvarijumima sa nešto nižim pH.

Pitanje filtracije akvarijuma u kojima je smeštena ova vrsta je od velikog značaja imajući u vidu količinu organskog otpada koju G. gibbiceps svakodnevno proizvodi. U tom smislu nikako se ne sme izgubiti iz vida značaj obavezno pojačane filtracije u akvarijumu kao i periodično sifoniranje podloge usled naglašenog nagomilavanja organskog otpada. Idealni fizičko-hemijski parametri ne bi trebalo da izlaze iz sledećih vrednosti, koje karakterišu vodene tokove odakle ova vrsta i vodi poreklo, a to su temperatura 23-27C, pH 6-8 i gH koji može biti u intervalu 5-19.

Ukratko, misljenja sam da G. gibbicepsa ne treba ni držati u akvarijumu ukoliko nismo u mogućnosti da mu obezbedimo dovoljno veliki životni prostor, adekvatno uređen akvarijum i preventive radi, dovoljno kvalitetnu filtraciju akvarijumske vode, koja u protivnom može predstavljati opasnost ne samo po pripadnike ove vrste već i po druge stanovnike akvarijuma.