(1078 ukupno reči u ovom tekstu)
(1059 puta pročitano)   

Tekst napisao Bane

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana

U poslednje vreme sve više postaju popularni biljni akvarijumi u kojima je akcenat prvenstveno stavljen na biljke i njihov razvoj kao i na samo uredjenje. Tačnije se stavlja na takav raspored bilja koji će najviše prijati pogledu a da opet ceo sistem prirodno funkcioniše. Neizbežno mesto u takvom akvarijumu zazuimaju crvene biljke koje su kod nas nepravedno zapostavljene samo iz razloga sto vlada zabluda da je ih mnogo teško održavati u životu kao i da su za njih potrebni neki posebni uslovi. Jedan od veoma popularnih rodova koji sadrzi poznatih 46 vrsta je i Rotala od kojih je nekolicina u akvaristickoj upotrebi gde bih izdvojio vrstu koja je veoma popularna medju akvaristima a vazi za nezahtevnu i veoma dekorativnu biljku. U pitanju je Rotala rotundifilia.

Rod Rotala zajedno sa rodom Ammannia spada u familiju Litraceae koja potiče iz tropskih voda jugoistočne Azije. Konkretno, Rotala rotundifolia raste u tropskim vodama na ne mnogo velikoj dubini zbog svojih svetlosnih zahteva. U svom prirodnom stanštu jedan deo godine R. rotundifolia provodi na suvom pri čemu se celokupan habitus biljke prilagodjava na uslove staništa menjajući oblik lista kao i debljinu stabla. Kod nas veći broj primeraka ove vrste stiže direktno iz uvoza što često podrazumeva da su biljke gajene u hidroponic sistemima tj . nepotopljene u vodu, sa velikom kolicinom vlage i svetla, te s toga ovi primerci imaju nešto deblje stablo zaobljenije listove (lat. rotundifolia znači zaobljen list) kao i mnogo intezivnije boje. Potpunim potapanjem u vodu stablo se stanjuje dok listovi postaju izduženi i zaobljeni na vrhu. Boja lista i stabla zavisi najviše od količine svetla koju joj pružimo. Prema tome, ukoliko su svetlosni zahtevi za ovu biljku u potpunosti ispoštovani što podrazumeva min 1 w/l imaćemo biljku sa roze-crvenim listom. U suprotnom, ukoliko je osvetljenje na nekom akvaristčkom minimumu koji podrazumeva 0.5-0.6 w/l imaćemo biljku sa svetlo do tamno zelenim listovima koja će veoma sporo rasti sa velikom mogućnošcu da propadne.

Velika količina svetla sa sobom nosi i nešto veću potrebu za hranljivim materijama tj. mikro i makro elemententima koji su najčešće sadržani u dovoljnim količinama u tečnim i čvrstim (tablete) djubrivima renomiranih proizvođača. Medjutim iako spada u mikroelemente, gvožđe je jedan od bitnijih faktora stabilnog i pravilnog razvoja ove biljke, pri čemu podrazumevamo dvovalentno gvozđe koje se dodaje u obliku sulfata (FeSO4x7H2O) u količini od 0.1-0.2 mg/l jednom nedeljno. Naravno, pri dodavanju ovog elementa treba biti pažljiv naročito zbog toga što gvožđe u višku izaziva nedostatak mangana koji se manifestuje istim simptomima kao i kada je u pitanju nedostatak gvožđa, te nas to može dovesti u zabludu.

Iz razloga što joj je korenov sistem nije toliko razvijen veći deo hranljivih materija biljka usvaja preko lisne površine iz vode, što odgovara tečnom djubrivu dok, povremeno, ukoliko je busen veći poželjno je dodati i tabletu pod koren.

Jače svetlo i nešto veća količina hranljivih materija podrazumeva i unošenje CO2 u sistem ukoliko je to neophodno, naročito u akvarijumima u kojima nema mnogo stanovnika kao i akvarijumima sa tvrđom vodom.

Što se tiče nekih opštih zahteva ove biljke, imamo ph vrednost koja varira izmedju 5 i 7 kao i tvrdinu koja varira od 2-10 stepeni. Ova biljka se može gajiti u akvarijumima sa srednjetvrdom vodom ali sporije napreduje. Temperatura je u opsegu od 24-29 C što ne isključuje mogućnost držanja i na većim temperaturama ukoliko se količina svetla i CO2 poveća. Takodje, dodavanje soli u akvrijum koji sadrži R. rotundifilia treba izbegavati jer joj škodi.

Razmnožavanje ove biljke vrši se polnim i bespolnim putem. Polno razmnozavanje podrazumeva izlazak biljke iznad površine vode i stvaranje sitnih belih cvetova u pazuhu listova u kojima se razvija seme koje kasnije ispada na površinu vode. Drugi način je bespolnim putem pri čemu se biljka seče na željenom mestu a nov mladar se sadi pored matične biljke koja pored isečenog mesta pušta još nekoliko mladara. Isto tako, može se jednostavno matična biljka oboriti do podloge i nekako pričvrstiti prvih par dana dok ne pusti žilice kojima će se sama vezati za podlogu. Nakon 5-10 dana pojaviće se mladari u pazuhu skoro svakog lista koji će veoma lepo napredovati. Na ovaj način se izbegava sečenje matične biljke. Veličina stabla dostiže i 40-ak cm dok veličina lista ne prelazi 1.5 cm u dužinu i 0.5 cm u širinu.

Sam izgled biljke nam govori da je u pitanju nežna i osetljiva biljka te s stoga treba izbegavati kombinovanje ove biljke sa krupnijim vrstama riba narocito neke vrste krupnih algara kao plecostomusi. Isto tako biljku umeju da ostete i puzevi, Pomacea bridqesii ili poznatije kao puž amazonac. Tako da su rešenje za moguće alge i nečistoću, u akvarijmu gde gaijmo ovu biljku, račići, tačnije Caridina japonica.

Sadnja je nabolje da se vrši u zadnjem delu akvarijuma u šljunkovitu i ne mnogo debelu podlogu ali tako da ima dovoljno prostora izmedju mladara kako bi i do donjih delova biljke dospela svetlost. Svoj pun efekat biljka postize sadnjom min 10-15 mladara jedan do drugog kao i pored neke biljke svetlijih tonova zelene boje kao npr. Cabomba caroliniana ili Mayaca fluviatilis.

Iz dosadasnjeg iskustva sa ovom vrstom, mogu reci samo da je preporucujem svakome ko zeli da se oproba u gajenju crvenih biljaka, a da ce mu ona uzvratiti svojom lepotom bez koje je tesko zamisliti i jedan holandski odnosno biljni akvarijum. Jer, svako ko se ne oproba sa ovom biljkom lišava sebe izuzetnog zadovoljstva kao i nekih budućih lepših i zahtevnijih tzv. crvenih biljaka. Jednostavno, pružite joj kvalitetne i odgovarajuće uslove i rezultati neće izostati.