Izazivač ove bolesti je Protozoa iz grupe Sporozoa , tačnije microsporidija po imenu Pleistophora hyphesobryconis. Iako samo ime upućuje na takav zaključak ipak ovo nije samo bolest neonki već generalno svih riba iz familije tetri. Takodje bih napomenuo da pripadnici nekih drugih familija kao sto su Cichlidae (skalari) i Cyprinidae (Razbore, zebrice, barbusi) takođe nisu pošteđeni ovoga napasnika.

Simptomi bolesti

Karakteristično je da se slabije infekcije teško mogu primetiti i obično prolaze bez vidnih znaka oboljenja, pri jakim infekcijama kod riba se primećuje gubitak pigmentacije. Ribe plivaju neuobičajeno a kod izvesnog broja primeraka mogu se primetiti oštećenja u vidu raspada peraja do iskrivljenja kičme. Nevollja sa ovim parazitom ogleda se u tome što spore mogu da prežive neko vreme i bez domaćina. Takodje otežavajuća okolnost je i mogućnost pojave sekundarnih bakterijskih infekcija. Smatra se da je loš kvalitet vode osnovni preduslov da ova infekcija bukne unutar akvarijuma. Životni ciklus parazita započinje daospevanjem spore u želudac ribe gde se iz nje formira jedna ameboidna struktura koja invidira tkiva ribe. Kada ove strukture dospeju u mušiće ribe yapočinje njihova deoba pri čemu dolazi do oštećenja mišićnih tkiva. Bryo zatim riba će uginuti a nove sporae će biti rasute u vodi ili pojedene od strane riba koje se budu hranile uginulom ribom.

Lečenje i kontrola bolesti

Do sada zadivljujući rezultati nisu postignuti primenom ni jednog leka, mada su odredjeni uspesi vezani za upotrebu
Furazolidona. Ipak upotrebom ovog sredstva zapravo se izgleda kontrolišu samo sekundarne bakterijske infekcije . Čak i ribe koje smatramo izlečenim mogu biti nosioci infekcije.
Pri lečenju bolesti od velike važnosti je sprečiti kanibalizam i hranjenje uginulim primercima od strane preživelih. Stoga se pri lečenju savetuje redovna kontrola i odstranjivanje uginulih i umirućih riba. ukoliko pak nagoveštaja iylečenju nema ribe je najbolje bezbedno uništiti a akvarijum i celokupnu opremu dobro dezinfikovati.