Na žalost akvarijmske ribe su se razboljevale i razboljevaće se od ove ponekad veoma neugodne riblje bolesti. Ovde prvenstveno mislim na tropsku formu . (na ovim prostorima potpuno neistrazenu) Zbog toga smatram neophodnim da se podrobnije osvrnem na neke osobenost dijagnostike i lecenja ovog ribljeg neprijatelja. Shodno tome hajde da prvo razmotrimo zivotni ciklus parazita. Takodje mislim da ce ovo biti prva diskusija vezana za makronucleus Ichthyophthiriusa, u nasoj zemlji. Pa da krenemo. U starijim knigama piše da je macronucleus (veliko jedro) Ichthyophthiriusa bobicastog oblika i da u celom svetu obitava smo jedna vrsta Ichthyophtirius multifiliis (danas je mnogo izvesnije da postoje razne rase prilagodjene raznim regionima.) Mnogi danasnji ihtiopatolozi na celu sa Dr. N. Juncisom smatraju da se na osnovu forme jedra parazita mogu razlikovati razni vidovi. Mikroskopskim pregledom razlika jedra tropske i hladnovodne forme je lako i jasno uocljiva . Kod prve ono je potkovicasto i vise uvrnuto dok je kod druge bobicasto. (izvesno je da osim ova dva vida postoje i jos neki drugi, ukoliko se oblik i velicina jedra uzmu kao kljuc determinacije.Ove razlike u jedrima primetio je jos veoma davno slavni Zolotnicki ali je prošlo mnogo vremena dok se ihtiopatolozi nisu bitnije zainterasovali za pomenute razlike. No da ne bi zastranio u sebi zadatoj temi zaustavimo se ovde po pitanju jedra i osvrnimo se na životni ciklus parazita.

U svoj do sada nama dostupnoj literaturi (ovde mislim na literaturu na nasem jeziku) pri govoru o zivotnom ciklusu ovog parazita nije se pravio osvrt na rase Ichthyophthiriusa.

Životni ciklus: Parazit je recimo na svom domacinu-ribi. Kada dostigne velicinu od oko 1 mm on silazi sa domacina u okolnu vodu. Dužina života parazita na domacinu (stadijum trofonta) obicno traje od 6-10 dana na temperaturi od 21 stepeni C. Pri višim temp. ovaj stadijum traje krace , u krajnjem slucaju 2 dana. Visoka temp. ubrzava metabolizam a samim tim i ciklus parazita, tako da za kratko vreme on silazi sa ribe u vodu gde na njega mogi delovati lekovi. U stadijumu Trofonta lekovi ne deluju na parazita. Zreli trofont , zatim pada na dno, obrazuje oko sebe kapsulu od sluzi i pretvara se u cistu za razmnozavanje. Ona se deli na 2 dela , zatim svaki deo na jos 2dela. Deljenje se nastavlja i broj deljenja zavisi od toga koliko se parazit "ugoijo" za vreme stadijuma trofonta. Shodno tome u cisti moze nastati 200-2000 tomita. Smatra sa da ovo deljenje traje od 6 -8 casova. U hladnoj vodi na 5-6 st.C. ovaj proces može trajati i više od 6 dana. Sa završetkom deljenja cista puca i mladi paraziti pocinju slobodno da plivaju u vodi. (sada ih zovemo Teronti) Oni imaju veoma malo vremena da nadju ribu domacina jer u suprotnom umiru (45-48 h) pri visokoj temperaturi oko 30 h) Pri temp.vode 21-24 step C. Ceo ciklus traje 7 dana a podiyanje temperature ga može skratiti na 3-4 dana. Ono što je slabije poznato je da svi trofonti ne rastu jednako brzo i da ta brzina zavisi od sposobnosti ribe da se suprostavi infekciji. Na jakoj (u dobroj kondiciji ) ribi trofonti rastu dugo, dok na oslabljenoj i bolesnoj brzo postaju zreli. Kada je imunitet ribe veoma jak parazit raste voma sporo ali moze sacuvati svoju zivotnu sposobnost i do nekoliko meseci . cim imuni sistem ribe iz bilo kog razloga malo oslabi (stres) parazit ponovo pocinje ubrzano da se razvija. Predpostavimo da ste u akvarijum doneli novu ribu , na oko savršeno zdravu. Svega nekoliko latentnih parazita u oblasti škrga nemoguce je primetiti pod mikroskopom . Imuni sistem ribe je jak i oni su nazovimo to tako "uspavani". Medutim, riba je zbog premeštanja pretrpela stres, njen imuni sistem pada i trofonti se bude krecuci ponovo u akciju. Kroz 10-18 h u vasem akvarijumu pliva 1000-2000 tomita tražeci domacina-ribu. U reci, verovatnoca da neki od njih nade domacina je veoma mala zbog ogromne kolicine vode u odnosu na broj riba. U akvarijumunaprotiv, šanse tomita su jako velike, narocio ukoliko su isti prenaseljeni. Pod ovim uslovima nekoliko hiljada parazita bice na vašim ribama za samo 2-3 dana.

Pomenucu vam jos jednu osobinu parazita za koju se malo zna i koja je karakteristicna za tropsku formu. Neki tomiti cim nadju domacina , malo se podhrane i krecu da se dele. Na ovaj nacin u vašem akvarijumu se može naci nekoliko hiljada cisti za razmnozavanje za veoma kratko vreme . Znaci ...Umesto da jedan teront da jednog trofonta on se deli i daje ih više, a oni pak kasnije daju više cista za razmnozavanje , (ved smo apsolvirali koliko tomita daje jedna cista za razmnozavanje ) No što se tiše tropske forme to nije sve . Ima ona na našu žalost jos aduta u rukavu. Hajde da predpostavimo da je neka riba na žalost podlegla bolesti. Mi je naravno nismo izbacili napolje. (neka bude da je nismo primetili) Kada domacin ugine paraziti ne odlaze sa njim u vecna lovista. Oni nastavljaju da se hrane. Pazite sada. Riba je mrtva, ne luci sluz, ne brani se više. Oni paraziti koji su ostali na njoj zahvaljujuci svemu tome ugoje se poprilicno I........ šta se dalje dešava? Naravno pocinju da se razmnožavaju . Dve jedinke se spajaju i objedinjuju svoja jedra a sa njima i gene. Kao rezultat dobija se cista koja u akvarijumu može bez ribe provesti mnogo nedeja. Ovo je zapravo najava nove kataklizme u akvarijumu . (raspoloživa literatura kaze "ick" bez ribe moze 48 h jer mnogi autori gube iz vida predhodnu cinjenicu. Vi ribe lecite u odvojenij posudu tih 48 - 60 h. i vracate izlecene ribe u, mislite siguran (bez parazita) akvarijum . Medutim Parazit je tu i strpljivo ceka vaše "Izlecene " ribe ili sto je jos gora varijanta novokupljene (ukoliko su one predhodne nesretnice uginule) na pomolu je kao Što zakljucujete nova strahota !!! Da se vratimo sada malo na kombinovanje gena u gore pomenutom spajanju jedara. To je mogucnosti za stvaranje novih rasa. Kako? Evo kako. Predpostavimo da su se u istom akvarijumu u isto vreme našle obe forme : tropska i ona naša . I kao slucajno se srele , pao sex i ...... Lele i ribama i njihovom gazdi. Ovo se moji zove hibridizacija . Hajde da ponovimo to ovako. Kao rezultat konjugacije objedinjen je geneticki materijal dve razlicite populacije , dobijen je hibrid koji je kao po pravilu vrlo verovatno otporniji na životne nezgode a samim tim i naše lekove ...

Razmotricemo sada još jednu granu u ciklusu gore pomenutog parazita. Po nekim autorima polni proces je moguc kod ich. Kada slobodno plivajuca forma koja je vec pomenuta u gornjem Tekstu nadje domacina tj.ribu. Novodobijeni paraziti ,u ovom slucaju, su sa novim genotipom i moguce bolje prilagodljivi na nevolje. (nas lek je jedna od tih nevolja)

U svom gornjem izlaganju govorio sam, može se tako reci o izabranom tipu parazita.Ni u jednom od tekstova , u literaturi koju ja posedujem (verujte mi da je ima za neciji ukus mozda i previse) nisam naišao na diskusiju o razlici izmedju naših i južnih (tropskih) parazita. Razlika naravno postoji. Zbog toga cu probati da o tome kažem nesto iskljucivo iz svog iskustva.

Nasi domaci paraziti su dosta krupniji od tropskih i kjarakteriše ih klasican tip razmnožavanja: deljenje se obavlja u cisti rastenja a ne na domacinu . Shodno tome brzina razvoja bolesti je sporija nego kod tropskog tipa. Dakle ako se ovaj tip ne leci , postiže užasan ucinak tek za 6-10 dana svog prisustva u akvarijumu. Na ribi zaraženoj tropskom formom može se primetiti da su tacke kao oslonjene jedna na drugu (Cesto nisu jasno odvojene ) Takoce se uocavaju mali paraziti koji se razvijaju tik do velikih. Sve ovo je rezultat malo ranije navedenog nacina razmnožavanja gde nema napuštanja domacina. Zbog ovoga kod tropskog tipa izgleda da odrasli paraziti razvijaju nešo što bi nama licilo na formiranje pupoljaka. Cela slika je , da je malo jasnije priblizim ovakva: veliki broj novoformiranih parazita (malih) u krug okružuje starije parazite (njihove mame). Zbog ove mogucnosti "nesilaska" sa ribe tropska tropska forma ima veliku brzinu širenja invazije vezanu za jednu konkretno jedinku domacna. Vrlo cesto shodno tome napadnuta riba ovom formom izgleda kao bukvalno oglodana(uh malo jak izraz) Takvoj ribi na žalost nema spasa.