Ubi me hemija, pogotovu što sam ortodoksni pravnik.
Vodu koju donosim obično je gh:8-11, a ph:6,2-64. Znam da je taj izvor nestabilan, pogotovu za vreme padavina, kada jedan od tri izvora, koji se zajednički zahvataju, poludi i ima veliku tvrdoću. Otuda izbegavam da tada zahvatam vodu.
Pre destak dana sam imao umiranje jednu do dve skoro matične ribice dnevno.
Labaratoriske analize su pokazivale gh-22,5 stepeni a amonijak(jon) 0,85, nitriti 0,05, a ph 5,43.Nisam merio kh tada . Promenio sam pola vode i umiranje je stalo.
Merio sam nedavno kh i bio je 2 stepena, od početnih 5-6 stepeni koliko ima voda za dolivanje,koja se nalazi u plasričnim kanisterima , a stara je 15 dana. Dodavao sam bikarbonu sodu ,koja mi je povećavala kh na 5 stepeni,ali je opet za dva-tri dana pala na 3 stepena. Ph mi je je nakon dodavanja bikarbona-sode sa bio 6,8 a sada je oko 6,4(mereno lakmusom).
Razumem da mi je ubijanje ribica izvršio verovatno nizak ph i verovatno amonijak. Mislim da je preko velike količine bilja došlo da je CO2 skidao ph i verovatni kh. Proredio sam bitnije bilje i procese zaustavio, ali mi ribice nisu najveselije.
Pitanje je od čega može da naraste ukupna tvrdoća, a da pada kh i ph. I pre 4 meseca imao sam sličnu situaciju, kada mi je gh porastao nenormalno.

Visnja,

Ne bi bilo lose da nam kazes kako si dosao do gore pomenutih vrednosti. Nije iskljuceno ni da su rezultati testiranja pogresni.

Sto se sode bikarbone tice, ako vec zelis da dignes kH i pH, trebalo bi da je koristis u mesavini sa sodom tj. Natrijum karbonatom (Na2CO3) u odnosu 1:1. Na taj nacin bi dobio karbonatno-bikarbonatnu pufersku smesu koja bi ti drzala relativno stabilan pH iznad 7 u akvarijumu.

Ipak, misljena sam da bi dosta koristilo ako bi nam rekao i kakvi su hemijski parametri vodovodne vode u Kraljevu (pretpostavljam da je karbonatna tvrdoca cesmenske vode veca nego kod izvorske vode kojom punis AQ). Ako bi izvorsku vodu pomesao sa vodovodnom dobio bi u samom startu nesto vecu karbonatnu tvrdocu. S obzirom da nam je cesmenska voda tvrda, savetovao bih ti da karbonatnu tvrdocu u AQ podizes upravo vecim dodavanjem "cesmovace". Inace njen pH je iznad 7.

Sto se tice gH, do povecanja ovog parametra moze doci ukoliko preterujes sa mineralnim djubrivom za biljke.

Pozdrav,
FIKUS

Hemiski sastav vode kojom punim akvarijum određivan je tri - četri puta u Veterinarskom institutu. Veoma retko i u količanama od po 5l nekada dolijem vodu iz kraljevačkog vodovoda gde je gh preko 22, a ph 7,4.
Znači u akvarijumu voda mi je punjena vodom sa gh 8-10, a ph nikada nije prelazio 6,6. Kada su mi ribice počele da umiru po podacima instituta gh je bio 22,5 , ph 5,34, amonijak(jon) 0,85i nitriti u maloim količanama.
Očigledno da kh nisam posvećivao dovoljno paznje, jer sam naivno verovao da je kh 50-70% ukupne tvrdoće.(pravnički rezon).
Pretpostavljam da mi se pod uticajem vodene dzungle koju sam imao u akvarijumu, svetlu koje gori 16 sati i obilatim hranjenjem došlo do topljenje kh, pada ph. Naime smatram da je CO2 završio taj posao. Podatke o padu kh utvrdio sam sa serinim testom nedavno nabaljenim. Napominjerm da mi je taj test odmah pokazao rast kh za 2 stepena kada sam dodao sodu bikarbonu, koliko je i trebao da bude rast prema priručniku(na sto litara pola kafene kašičice)za rast 1 stepena kh tvrdoće).Posle dva-tri dana dodao sam još jednu dozu jer je sa 5 spao ponovo na tri stepena. Ponovo se posle 3-4 dana kh ustailio na 3 stepena. GH test daje mi dobre rezultate, kada ga uporedim sa referentrnim podacima za vodu iz vodovoda,
Mnogo sam pisaoi, izvnjavam se na vašem vremenu.
Milsim ( kao pravnik???) da sa raspadanjem kh povećava gh ,a pada ph.
Ono za smešu sode bikarbone i još nečega nisam razumeo, ali će mi neko dešifrovati,jer sam mislio da je to hemiska oznaka za sodu.

pH je usko vezan za kH. Znaci sa padom karbonata opada i pH, jer se smanjuje kapacitet puferske smese. Ne znam sta drzis u akvarijumu od bilja i riba i kakva ti je podloga u AQ, ali da se ja pitam, umesto dodavanja sode bikarbone, jednostavno bih stavio u podlogu nakoliko karbonatnih stena (tacnije kamenova) koje ce i onako lagano odreagovati u vodi u slucaju pada pH u AQ. Takodje, u slucaju da imas puzeve u AQ, potrudio bih se da ih eliminisem ili barem smanjim njihov broj jer i oni mogu da uticu na tvrdocu.

I dalje ne znam koliki je kH kraljevacke vode ali da mi se javlja ovaj problem sa padom karbonata, dodavao bih iskljucivo cesmensku vodu kod koje je kH pretpostavljam oko 8-10 tako da i pri padu ove vrednosti ne bi dolazilo do drasticnih oscilacija pH.

FIKUS

Podloga mi je loša, presitna je frakcija peska, mada je često zaoravam. Obezbedio sam pesak potrebne frakcije, ali čekam proleće za tu rekonstrukciju.
Konsultovao sam stručnjaka za kvalitet voda, koji se doduše ne razume u procese u akvarijumu. On mi kaže da je da je logično da se hemiskim razlaganjem kh dobija veća ukupna tvrdoća i da ph pada.
Pošto od hemije znam samo H2O, Fikuse najljubaznije te molim da mi objasniš koji je svakodnevni izraz za N2CO3 sa ćime treba da mešam sodu bikarbonu i kakvo kamenje treba da stavim u akvariujm za održavanje kh. Da li je to siga? Verovatno bi morske škljke pomogle, ali to je za mene kič.
S obzirom da si po struci hemičar, a očigledno sa iskustvom u akvaristici, molim te za mišljenje da li bi razlaganje kh dovodilo do bitnijeg povećanja ukupne tvrdoće.
Još nešto, iskustvo mi pokazuje da serine tablete (koje stavljam za napredovanje kriptikorina) dovode verovatno do tih procesa. Takođe preteravam sa količinom dnevnog osvetljavanja akvarijuma.
Izbegavam česmovaču jer bi povećavao i ukupnu tvrdoću. Možda je izlaz da je mešam sa destilovanom vodom.

Visnja,

Ukratko, pH, kH i gH su tri hemijska parametra od velikog znacaja za slatkovodne akvarijume (a i za morske, mada je kod njih bitno jos nekolko parametara) i u izvesnom smislu predstavljaju "bermudski trougao". U tvom slucaju misljenja sam da je glavni problem u malom puferskom kapacitetu vode (niske vrednosti kH tj. karbonata i bikarbonata) sto dovodi do pada pH i kH.

Tokom nitrifikacionog ciklusa u akvarijumu, azot prolazi kroz postepenu oksidaciju a reakcija se odigrava ovim redosledom Amonijak(NH3) prelazi u nitrit NO2 a ciklus se zatvara stvaranjem nitrata NO3. Kako nitratni jon utice na smanjenje pH (azotna kiselina HNO3=H+ i NO3-) karbonatno-bikarbonatni pufer koji predstavlja krabonatna tvrdoca kH, nastoji da odrzi pH na stalnoj vrednosti. U tom procesu, karbonati i bikarbonati reaguju sa viskom slobodnih H+ jona i na kraju grade karbonsku kiselinu H2CO3 koja u vodi lagano prelazi u ugljen-dioksid (CO2) i poznati molekul vode H2O. Ovaj proces ce se desavati sve dok imas dovoljno viskok kH. U tom smislu sasvim je normalno da vremenom vrednosti pH i kH u akvarijumu lagano padaju. Kad ti vrednost kH padnu na vrednosti <4.5, pH u akvarijumu moze da znatno poceti da osciluje sto ribama nikako ne odgovara. U tom slucaju, potrebne su dnevne kontrole vode kako bi imao vremena da pravovremeno reagujes.

Iz tog razloga sam ti savetovao da u akvarijum sipas upravo "cesmensku" vodu imajuci u vidu da je njen kH veceg kapaciteta nego kH izvorske vode koju dodajes u akvarijum. Takodje sto se podloge tice, svaka podloga koja se sastoji od karbonata moze predstavljati dobar pufer a svakako to je i siga koju pominjes. Takodje Natrijumkarbonat je belicasti prah slican Sodi-bikarboni koju koristis a trivijalni naziv mu je soda mada ga neko mozda i drugacije naziva (kameni krec). Ovo jedinjenje ima veliku upotrebu u industriju, npr. u proizvodnji stakla, deterdzenata itd...

Sto se ukupne tvrdoce tice (gH), njene vrednosti su povezane sa rastvorenim solima Kalcijuma (Ca) i Magnezijuma (Mg) najcesce u vidu sulfata i hlorida. U tom smislu ukupna tvrdoca (u uzem smislu) ne utice znacajno na oscijacije pH i nema mogucnosti da upija visak H+ jona kao sto to radi karbonatna tvrdoca. Vrednosti ukupne tvrdoce su bitne samo za odredjene vrste biljaka i riba koje preferiraju "meksu" vodu. Ja ne znam koje sve vrste riba i biljaka gajis ali u tom smislu i sam znas da veliki broj kako riba tako i biljaka ima veoma veliku toleranciju na tvrdocu (primera radi ja sam drzao Pangasiuse i Bala Sharkove u vodi gde je gH isao i do 25 stepeni).

I jos par prakticnih saveta... Upotrebom karbonatne podloge podicices kako karbonatnu tako i ukupnu tvrdocu. Koriscenjem natrijumovih soli (bikarbonata i karbonata) podici ces samo karbonatnu tvrdocu (kH) dok se vrednosti ukupne tvrdoce ostati nepromenjeni.

Ima tu jos dosta faktora koji mogu da uticu na pH, kH i gH ali je ovo toliko siroka tema da bi se o svemu moglo pisati danima a da opet ne dotaknemo sve ono sto moze uticati na promene ova tri parametra.

Takodje, u prethodnim postovima nisam te najjasnije razumeo da li dodajes CO2 u cilje prihrane biljaka ili ne. Imaj u vidu da CO2 takodje obara pH narocito ukoliko je karbonatna tvrdoca niska. U tom smislu bih ti savetovao da pogledas CO2 kalkulator na naslovnoj strani i indirektno dodjes do zakljucka da li je potrebno dodavati ga ili ne, znajuci pH i kH vrednosti u akvarijumu.

Nadam se da nisam ugusio...

Pozdrav,
FIKUS

Možda je jednostavnije da ubaciš diskuse u akvarijum.

Pa diskusi mu ne bi mnogo pomogli u stabilizaciji ph.
Tvoja opaska se verovatno odnosi na njih jer je njihov prag tolerancije prema kiseloj sredini nešto viši nego kod većine riba koje su kod nas zastupljene. Ipak i oni stradaju i te kako kada dodje do padova pH i to naročito ukoliko je do pada naglo došlo.
Višnja fikus ti je dao dobre smernice. Trudi se da podigneš karbonate u vodi i problemi o kojima govoriš će nestati. Vrši redovnu kontrolu istih kako bi izbegao eventualna neprijatna iznenadjenja.
Svako ko se odluči za dodavanje CO2 mora voditi računa o količini karbonata u vodi. Njihov pad je u takvim slučajevima vremenom neminovan a samim tim i pad ph. Ponekad su dodavanja CO2 čak i nepotrebna (ovde mislim na meke vode) i veoma rizična. Ovakva dodavanja u mekovodnim sistemima iziskuju rigoroznu kontrolu. U tu svrhu najbolje je koristiti elektronske kontrolere koji regulišu ubacivenje CO2 po potrebi (na osnovu zadatih vrednosti)Uz njihovu pomoć ukoliko je ph suviše nizak dolazi do zatvaranja dotoka ovoga gasa preko solenoida. Jedina mana im je cenakoja je za većinu hobista prevelika.

Hvala Fikuse na izuzetnom trudu da mi pojasniš moje probleme koje imam sa vodom.CO2 ne ubacujem u akvarijum, a očigledno da mi nijeni potreban. Tek sam sad razumeo pitanje oko podloge-ona je pesak sa Velike Morave pretežno sitne frakcije . Preduzeo sam mere da nabavim natrijumkarbonat i shvatio sam njegovu ulogu( kako nema H jon onda je stabilan za razliku od bikarbona sode(očigledno napredujem oko hemiskog bukvara) .
Sinoć sam poludeo,gde mi merenja pokazuju kh:2 stepena, a gh12,amonijak se nije pokazao.Ph ću da izmerim danas kada pronađem gde sam zaturio lakmus. Pripremam česmovaču za dodavanje.
Može li gh da pada pod uticajem procesa u akvarijumu tako brzo? I stari i novi gh test pokazali su mi slične rezultate(serrini) i sigurno je pad za 3 kapi-stepena u odnosu na rezultate od pre 5-6 dana.
Blago tebi Fikuse, da imama tvoje znanje po ceo dan bi izčavao akvarijumsku vodu.
Što se tiče predloda drugog učesnika u forumu za gajenja diskusa-nisu mi lepi. Radije bih da mogu imao izložbene primerke gupika

Višnja pokušaj da ph izmeriš na neki drugi način, tj sa nekim drugim testovima (predlažem ili tečne ili digitalno merenje, naravno ako si u mogučnosti), jer se već u ovoj temi pričalo o nepouzdanosti lahmusa pri merenju.

Mrvice, koristim lakmus koji pokazuje vrednosti od 5,8-8,2-kvalitetne marke. Moja merenja lakmusom su približna kao rezultati koje mi daje Institut, a nedavno mi je ćerka potvrdila moja merenja na svom fakultetu. Neverujem drugim (specijalizovanim)ustanovama, jer su mi davali dijametralno različite podatke oko ph i ukupne tvrdoće. Znam da mi nećete verovati, ali je sušta istina.
Možda bi ovo trealo da bude nova tema, neka admistrator proceni njenu svrsishodnost: Da se urade uporedana testiranja sa Serinim i možda Prodacovim testovima, nabaljenim kod nekoliko trgovaca i labaratoriskim analizama. Mogli bi smo da dođemo do kvalitetnih podataka, pa ako treba i da zainteresujemo proizvođača. Spreman sam da učestvujem u nabavci jednog kompleta(kh,gh,HNO3,NO2).

Ako su da kažem svezi ti lahmus papriri i pravilno skladišteni onda nije problem koristiti ih.
Za merenja u drugim ustanovama i njihovim rezultatima ne mogu da kažem ništa (ja koristim labaratoriju u svojoj firmi) a naučen njihovim savetima ph i većina parametara zavisi i od toga kako se uzima i transportuje do mesta merenja, kao i stručnost onoga ko vrši merenja.
Najsigurnija merenja su na samom licu mesta, a ako se uzorkuje onda treba da se flašica u koju se stavlja uzorak prvo dobro ispere sa vodom koja se ispituje i onda potopi cela kako bi iz nje izašao sav vazduh, a poklopac zavrnuti pod vodom. Tako uzorkovana voda će zadržati sve parametre čak i duže vreme (tako se uzorci iz cele Srbije dopremaju do moje firme).

Ma to je zbog mekše i kiselije vode a o ukusima nećemo ni raspravljati.Samo ti slušaj iskusnije ja sam više mislio o tome kako je teško dobiti vodu za diskuse,ali o gupikama ništa loše.Sretno