Postavio Octopus u (25025 puta pročitano)
Ovaj članak je objavljen u časopisu Pet planet broj 6
Betta splendens - Sijamska riba borac je nesumnjivo jedna od najpopularnijih akvarijumskih riba. Ovu ribu je naučno prvi opisao Regan pre nešto manje od jednoga veka davne 1910 god.,mada je užim krugovima bila poznata već krajem devetnaestoga veka.Riba borac je tek u novije vreme svrstana u familiju Osfronemidae(tzv guramije) Sama familija Osfronemidae deli se na četiri subfamilije :Macropodinae(rodovi Betta i macropodus)Belontinae(rod belontia)Osphroneminae (Rod Osphronemus)Trichogasterinae(rod Trichogaster)Da ne bi dolazilo do zabune među akvaristima(naročito onim starijim) pomenuću da je ova podela a samim tim i pripadnost roda Betta familiji Osfronemidae važeća od nedavno i da su ove ribe u nekim prošlim vremenima bile svrstavane u fam. Anabantidae (jedan dosta dug period) odnosno fam.Belontidae neko kraće vreme. Sam rod Betta obuhvata oko 47 do danas opisanih vrsta.
Postojbina ove, u akvaristici veoma popularne ribe su stajaće ili sporotekuće vode Kambodže, Vijetnama, Malezije, Tajlanda. U Evropu su prvi pripadnici ove vrste doneti krajem devetnaestog veka, dok su se kod nas pojavili na žalost mnogo kasnije (po nekim podacima sa završetkom prvog svetskog rata) .
Sijamski borac obično naraste oko 6 - 6,5 cm, mada se u novije vreme mogu sresti forme koje umnogome prevazilaze pomenute dimenzije. Mužjak ove ribe je krupniji sa daleko raskošnijim leđnim, repnim i podrepnim perajima u odnosu na ženku. Mužjaci takođe imaju daleko intenzivnije boje od ženki. Telo ribe je izduzeno - torpednog oblika. Kod polno zrelih ženki ispred analnog peraja može se primetiti bela tačka veličine glave čiode koja je ujedno i znak da je ženka potpuno sazrela i spremna za ostavljanje potomstva. Zahvaljujući brižnom radu mnogih selekconera širom sveta danas je raznolikost formi i boja kod pripadnika ove vrste, izuzetno velika.
Uslovi za držanje ovih riba su veoma slični uslovima koje zahtevaju gotovo svi pripadnici fam. Osfronemidae. Optimalna temperatura vode kreće se u intervalu od 22 do 30 stepeni celzijusovih, mada se ribe najbolje osećaju na temp. 23-24 stepena. Pri držanju ovih riba na temperaturi nižoj od pomenute dolazi do slabljenja njenog imunosistema i samim tim većoj podložnosti različitim bolestima.
Ne retko slušao sam u pojedinim prodavnicama a i od strane hobista komentare tipa : ”Zovu ga riba borac jer ubija druge ribe . Njega ne možete držati sa drugim ribama..” Ovo mišljenje je naravno pogrešno. Istina je daleko od toga a ona se krije u činjenici da dva muzjaka ove vrste mogu voditi rat do smrti izmedju sebe, ukoliko su ograniceni na manji prostor, pri čemu slabiji nema gde da pobegne. Sijamski borci ni približno nisu, u zajednickom akvarijumu, toliki huligani kao što to veliki broj ljudi misli. Oni mogu živeti u zajednici sa mnogim krupnijim ribama ne obraćajuci uopšte pažnju na prisustvo istih. U izvesnim slučajevima je upravo borac taj koji izvuče deblji kraj u zajednici sa recimo večito halapljivim barbusima, puntiusima, serpicama koji mu mogu do te mere iscepkati raskošna peraja da naprosto liči na staru odbačenu kuhinjsku krpu. Ne retko kod dosta hobista sam sretao zajednice u kojima borci žive u slozi sa popularnim zebricama, kardinalima, razborama, mnogim živorodnim ribama pa čak i neonkama. Smatra se takođe da borac juriša na raznobojna raskošna peraja gupija no ja ovo ne bih uzeo za pravilo jer sam ne jednom bio svedok i ovakvih zajednica. Opravdanost nekih ”uspešnih” zajednica koje sam pomenuo, dolazi u pitanje sa stanovišta geografskih i ekosistemskih principa akvaristike ali ostavićemo to za neku drugu, novu pricu. Pokazalo se da je borac agresivniji kada je njegov nagon za mrestom povećan a to se zapravo dešava pri držanju na višim temperaturama (26-28 stepeni) i svežijoj vodi. Pri držanju Sijamskog borca u zajednici sa drugim ribama imajte ovo u vidu. Borac koji pravi gnezdo atakovaće na skoro sve ribe u akvarijumu braneci ga. On je brižan roditelj. Iz prethodnog teksta se zaključuje da ukoliko se odlučite za držanje borca u zajednici nikako ne smete u akvarijum uneti dva odrasla muzjaka. Tuče između mužjaka su veoma žestoke i ne retko fatalne po slabijeg. U domovini ovih riba kao i u još nekim zemljama priredjuju se takmičenja koja uveliko potsećaju na borbe petlova ali su u ovom slučaju “gladijatori” ribe borci.
Zajedno sa mužjakom u akvarijumima možete držati i do nekoliko ženki sto je ujedno i bolja varijanta od držanja samo jedne pripadnice nežnijeg pola. Kada u akvarijumu ima samo jednu drugaricu mužjak je u stanju da je besomučno progoni što je prilično ružna slika. On je prema ženkama pravi tiranin ali ih obično retko progoni do iznemoglosti, ukoliko je njihov broj u akvarijumu veći. U takvim slučajevima njegova tiranija jenjava. Uopšteno gledano sex i nasilje su u životu boraca tesno povezani. Prilikom udvaranja ženki, mužjak borca širi operkulume škrga (škržni poklopci), kao i svoja kitnjasta peraja. Njegova boja postaje intenzivnija i to je ujedno uz sam čin mresta, jedan od najlepših prizora koje vam bavljenje akvaristikom može priuštiti.
Ove ribe kao i drugi pripadnici familije Osfronemidae poseduju jedan naročit organ koji se naziva labirint a koji im omogućava uzimanje atmosferskog kiseonika sa povrsine vode. Zahvaljujući tome borci mogu opstati u vodama sa povećanom kolicinom ugljendioksida kao i u vodama sa smanjenom koncetracijom kiseonika. Ovaj organ mu takođe pruža mogucnost opstanka u toplijim vodama (cak i do 35 stepeni) koje su poznato je prilično siromašne rasvorenim kiseonikom. Pažljivo oko posmatrača primetiće da borci povremeno izlaze do površine vode pri čemu pune pomenuti organ atmosferskim vazduhom. Pojava ovog organa je verovatno evolutivna prilagođenost celokupne grupe riba a tesno je povezana sa prirodnim uslovima voda u kojima ove ribe obitavaju. Ti uslovi se upravo ogledaju u maloj koncentraciji O2 a povećanoj konc.CO2. Nikada nemojte zaboraviti da ,ukoliko borcu onemogućite izlazak na površinu vode, kako bi napunio labirint atmosferskim vazduhom, zapravo osuđujete životinju na smrt, ma koliko voda imala rastvorenog kiseonika u sebi. Veoma je bitno zimi im omogućiti udisanje toplijeg vazduha. Naime obzirom da većina hobista zagreva grejačem akvarijum zimi se može ispoljiti razlika u temp vode i vazduha,što ukoliko je pomenuta razlika veća, može biti pogubno po ove ribe.
Borci nisu naročito zahtevne ribe i ne mali broj ljubitelja, mužjake ove vrste drži u malim posudama oko 0,5 -1 l zapremine. U ovako maloj kolicini vode muzjaci zapravo i odrastaju u odgajivacnicama sirom sveta. Izgleda da u takvim uslovima njemu nije narocito dosadno jer je obicno obuzet izgradnjom penastog gnezda ili pravim malim ratom sa svojim odrazom u staklu posude u kojoj se nalazi.
Borci nisu zahtevni ni po pitanju ishrane rado prihvataju kako zive tako i suve oblike hrane.Pri tome se ipak treba držati principa raznovrsnosti kako bi se jedinci omogućila dovoljna količina svih potrebnih hranljivih materija.
Ukoliko se odlučite da se oprobate u mrestu ovih riba potreban vam je mali akvarijum, sa površinom osnove od 300 - 400 kvadratnih cm, sa slojem vode koji ne prelazi 10 -12 cm. Akvarijumi čija dužina premašuje njihovu širinu su podesniji za ovu namenu. Potrebna temperatura vode u mrestilištu je oko 26-28 stepeni. Kvalitet vode u pogledu tvrdoće nije od naročite važnosti što znači da za mrest možete upotrebiti vodu iz ukrasnog akvarijuma mada je poželjno dodavanje bar 1/3 sveže vode. Poželjno je u mrestilišni akvarijum uneti pregršt plivajućih biljaka (riccia,ceratopteris itd.) koje će mužjakju predstavljati oslonac za izradu penastog gnezda. Na mrest se obično stavljaju mlade ribe starosti od 5-8 meseci. Roditelje je pred mrest poželjno hraniti kvalitetno i obilno. Ponekad je zbog agresivnosti prilično teško izabrati mužjaka koji su jednostavno u stanju da ženke koje nisu spremne na mrest ubiju. U takvim slučajevima je poželjno ženku i mužjaka izolovati neko vreme ali tako da se mogu videti. Na ovaj način mužjak će se navići na prisustvo ženke. Neki akvaristi u ovu svrhu koriste teglu od 1 l u kojoj je ženka a koju jednostavno spuste u akvarijum za mrest. Kada mužjak završi sa pravljenjem penastog gnezda ženku mozete ubaciti u mresni akvarijum. Odmah po ubacivanju ženke u akvarijum mužjak će početi sa karakterističnim svadbenim plesom. Ove bračne igre i sam proces izgradnje penastog gnezda kao i briga oca o potomstvu mogu biti toliko interesantne da posmatrac jednostavno zatakne sam sebe kako je vec satima prilepljen pogledom za zidove akvarijuma u kome se mrest odigrava. Prilikom puštanja ženke u mresni akvarijum mužjak se svim silama trudi da udvaranjem privuče njenu pažnju a zatim ubrzo dolazi do konflikta pri čemu mužjak najčesće otera ženku u ugao ili neko skrovito mesto ako ga obezbedite zarad njene sigurnosti. U ovu svrhu može se upotrebiti kamen koji se odlaže u suprotan ćosak od napravljenog gnezda ili pak poveći žbun neke biljke. Prilikom agresivnih naleta mužjaka ženka će ovde nalaziti utočiste. Spremna i zainteresovana ženka će bez obzira na agresivnost mužjaka povremeno izlaziti iz skrovišta obilazeći gnezdo koje budući otac neprestano dograđuje i popravlja. Pri tome se ribe često približavaju bokovima jedna drugoj maksimalno šireci peraja. Prilikom besnih naleta mužjaka obično deo njenih peraja završi pokidan u njegovim ustima, tako da ona ubrzo izgleda poprilično jadno. Prilikom ljubavne igre mužjaka oko posmatrača nikada ne može biti sasvim sigurno da li on predhodi samom ljubavnom činu ili još jednom od besnih naleta mužjaka koji podseća na pravu krvavu bitku. Ženka koja se pokorava mužjaku i spremna je za mrest prilikom svojih izleta iz obezbedjenog skrovišta obično zauzima kos položaj sa glavom okrenutom ka dnu mresnog akvarijuma. Ovo ponašanje zapisano je genetskim kodom ovih riba . Kada u jednom trenutku mužjak dozvoli ženki da se dovoljno približi gnezdu obično dolazi do samog čina sparivanja. Pri tom ženka prilazi glavom abdomenu mužjaka koji je obuhvata savijanjem svoga tela preko nje i pritom je obavija perajima. Obe ribe se kao u transu okreću na leđa i nekoliko trenutaka provode u ovom grčevitom ljubavnom stisku. Zatim oba partnera lagano padaju ka dnu pri čemu se posmatrač ne moze oteti utisku da obe ribe izgledaju tako kao da su se upravo probudile iz nekog opojnog sna. Do samog procesa ispuštanja ikre dolazi tek nakon nekoliko ovakvih zagrljaja pri čemu mužjak svojim telom čvrsto stiska nabubreli stomak ženke. Ikra najpre dospeva u levak koji je mužjak formiro svojim perajima prilikom ljubavnog stiska, gde se upravo odvija oplodjenje mlečom koji on u istom momentu izbacuje. Pritom iz klupka koje u zagrljaju obrazuju mužjak i ženka ka dnu počinje da ispada sitna ikra bela kao sneg. Pojava ikre na mužjaka ima gotovo magično dejstvo. On jednostavno napušta ženku koja još uvek lebdi kao u transu i svu pažnju posvećuje prikupljanju ovog dragocenog materijala u usta odnoseći ga povremeno u penasto gnezdo. Ženka često poželi da se počasti kaviarom ali je mužjak u tom slučaju obično spreči pre nego što svoj bezobrazni naum sprovede u delo terajući je ponovo u zaklon. Ne retko imao sam priliku da se uverim da neke ženke pomažu mužjaku pri odnošenju oplodjenih jajašaca u gnezdo. Broj opisanih ljubavnih zagrljaja se ponavlja više puta što znači da ženka odlaže ikru u porcijama. Mrest se završava kada ženka položi svu sazrelu ikru i njena kolicina varira od 300 – 600 komada, što je tesno vezano sa starošću ženke. Mlade ženke obično pri prvim mrestovima izbacuju manje količine jajašaca.
Po završenom mrestu mužjak počinje sa progonom ženke i to je zapravo trenutak kada je treba udaljiti iz mresnog akvarijuma da je novopečeni otac ne bi ubio. Pažnja koju u narednim trenucima pokazuje otac u nadogradnji gnezda i brizi za budućim potomstvom u velikoj je suprotnosti sa njegovom agresijom koju ispoljava prilikom mresta prema ženki a i nekim eventualnim drugim ribama koje bi se u prirodi slučajno ili namerno zadesile u blizini. Nebrojeno puta sam posmatrao ovaj prizor i nikada se nisam uspeo otrgnuti slici koju on u meni stvara: jednostavno – Sijamski borac je brižni ratnik, pravi mali samuraj.
Inkubacija ikre obično traje oko 24 h na temperaturi od 26 stepeni dok je na višim temperaturama nešto kraća. Nakon inkubacije se iz ikre izlegu ličinke koje zapravo izgledaju kao mnoštvo malih zareza (zapeta) u gnezdu. Otac se i dalje brine veoma predano o potomstvu vraćajući ispale ličinke nazad u gnezdo do njihovog potpunog proplivavanja što obično potraje dan ili dva (u zavisnosti od temperature vode.) Kada mlade ribice počinju da plivaju otac više ne može da stigne da ih sve vrati u gnezdo iako to i dalje pokušava i to je trenutaka kada i njega treba udaljiti iz mrestilišta. Trenutak proplivavanja je i momenat kada se otpočinje sa hranjenjem mladih ribica a prva hrana su im infuzorijski organizmi koje je potrebno unapred obezbediti pripremom kulture. Prilikom pristupanja prvom hranjenju u mresni akvarijum se unosi i raspršivač koji mladuncima obezbeđuje neprestano kretanje ubačene hrana kao i dovoljne količine rastvorenog kiseonika u vodi. Neki akvaristi koriste u svrhu prvih hranjenja žumance kuvanog kokošijeg jajeta. Ja lično sam protiv toga stava i razloga za to ima dosta ali ne bih ovom prilikom o tome jer bi dovelo do potpunog skretanja sa osnovne teme. Posle izvesnog vremena mladunce možete početi hraniti sveže izlegnutim naupliusima Artemije saline. Mlade je poželjno u ovom uzrastu prebaciti u za to pripremljen veći akvarijum za odrastanje ali se pri tome ne sme zaboraviti na činjenicu da nivo vode ne bi smeo prelaziti visinu od 12-15 cm. Razog za to treba tražiti u činjenici da se se oko dve nedelje od proplivavanja kod mladunaca razvije i organ- labirint . Ta pojava se moze zabeleziti pojavom skokovitih izleta mladji ka povrsini vode, kada zapravo pune pomenuti organ atmosferskim vazduhom . Pri tom je od velike važnosti da temperatura vazduha i vode budu prilično bliske što se obezbeđuje poklapanjem mrestilišta pokrovnim staklom. Posle oko 3-4 nedelje mladunci su u stanju da uzimaju i krupnije oblike hrane (neke sitno seckane oligohete, grindale, enhitreuse i usitnjene oblike suve hrane.) Mladi mogu rasti neravnomerno pa je ponekad poželjno sortirati ih po veličini. Polno zreli postaju već u uzrastu od 4-5 meseci što prilično zavisi od uslova držanja i ishrane.
Na samom kraju pomenuo bih da je Sijamska riba borac prilično nezahtevna riba koja moze naci utuciste u gotovo svakom domu.
Njemu nije potrebno mnogo - šaka vode i grumen ljubavi koju sve češće zaboravljamo da darujemo svetu oko sebe.
|
Naslovna
Databaza
Komunikacija
Pretraživanje
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 464
Ukupno: 464
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
