Strana 3

Makroelemenati – uloga i znaci disbalansa

 
 

Forum

Sadržaj

 

Nebrojeno puta na mnogim akvarističkim forumima bilo je reči o značaju određenih elemenata po biljni rast i razvoj. Imajući u vidu značaj pravilne ishrane vodenog bilja, pokušaću da još jednom pomenem koji su to elementi potrebni da bi biljke rasle u svom punom sjaju. Naravno, prihrana biljaka je samo jedna od neophodnih karika da bi bilje bilo zadovoljno i zdravo mada nikako ne smemo zaboraviti značaj akvarijumskog osvetljenja, raspoloživog Ugljenika kao i određenih hemijskih elemenata o kojima ovde neće biti reči, podloge itd... Takođe, pokušaću da se ovim tekstom nadovežem na tekst koji je Octopus napisao pre nekoliko godina ukazujući na ovu problematiku, kada se o tome još uvek veoma stidljivo pisalo i sve ukupno, vrlo malo znalo. U tom smislu, ovaj njegov tekst predstavlja pionirski pokušaj da se akvaristima ukaže na značaj ove problematike o kojoj se danas dosta zna i primenjuje zdravo za gotovo a ipak ne ulazi u suštinu. Nagla popularizacija biljnih akvarijuma je pred mnoge zaljubljenike u ovu vrstu akvarijuma stavila gomile i gomile zahteva po pitanju razvoja biljaka, naročito onih malo zahtevnijih, kao i sveukupnog izgleda akvarijuma ukoliko ga spremate za sud drugih.

Ipak, ukoliko su svi gore pomenuti neophodni (pred)uslovi po pitanju svetla, kvaliteta vode, mogućeg dodavanja CO2 i podloge zadovoljeni sledeća, ništa manje bitna stavka kojom se trebamo pozabaviti je biljna prihrana. Naravno, postoje različita mišljenja po pitanju samog načina dodavanja, značaja akvarijumske podloge, izvora makro i mikro elemenata itd, ali ono što je sasvim sigurno je da je biljkama neophodno prisustvo određenih hemijskih elemenata kako bi mogle da rastu i razmnožavaju se.

U ovom tekstu će biti pomenute uloge Kalcijuma (Ca), Kaliuma (K), Fosfora (P), Azota (N), Sumpora (S) i Magnezijuma (Mg). Uloge sledećih mikroelemenata: Bora (B), Mangana (Mn), Gvožđa (Fe), zbog kompleksnosti ove materije će biti obuhvaćeni nekim sledećim tekstom vezanim za biljnu prihranu.

Makroelementi koji su po svojoj prirodi takođe esencijalni kao što su Vodonik, Ugljenik i Kiseonik, neće biti obuhvaćeni ovim tekstom kao ni dosta važni Natrijum. Takođe, pokušaću da pomenem i izvore određenih elemenata, poželjne koncentracije kao i mogući negativni uticaj određenih elemenata koji u višku mogu dovesti do inhibicije usvajanja nekog drugog elementa. Složenost ovakvih interakcija često nas može navesti na pogrešan zaključak da smo u manjku sa pojedinim elementom a praktično se radi o znatnom višku određenog antagoniste, što samo po sebi dovoljno govori o složenosti biohemijskih procesa koji se odvijaju u akvarijumu.

Razlog za ovaj tekst leži dobrim delom u činjenici da se u poslednje vreme na mnogim forumima najčešće pod pojmom Makroelemenata najčešće misli samo na Azot, Kalijum i Fosfor a pod pojmom mikroelementi podrazumeva uglavnom Gvožđe... Kako bi malo objasnili uloge i drugih važnih elemenata po biljni rast krenimo redom:

Kalcijum (Ca)

Kalcijum je zadužen za mnogobrojne procese vezane za ćelijsku deobu, rast, očuvanje integriteta ćelije kao i transport kroz ćelijsku membranu. Jednostavno, njegovo prisustvo je neophodno u akvarijumskoj vodi tako da se kod akvarijuma sa omekšanom vodom često mogu videti problemi u rastu i izgledu pojedinih biljaka. Bitno je istaći i da sve biljke ne pokazuju u istoj meri znake koji ukazuju naročito na manjak Kalcijuma samim tim što su pojedine biljne vrste nisu podjednako osetljivije na njegov. Bitno je istaći da je neophodno da koncentracije Kalcijuma u vodi svakako moraju biti veće od koncentracija raspoloživog Magnezijuma i Kalijuma u akvarijumu.

Ukratko, znaci koji ukazuju na disbalans raspoloživog Kalcijuma u akvarijumu su sledeći:

Višak – Izaziva inhibiciju usvajanja Mg ili K. Shodno tome, višak Ca izaziva vidljive simptome koji izgledaju isto kao i manjak Magnezijuma ili Kalijuma.

Manjak – Više nego očigledan poremećaj na listovima u vidu uvijanja, naboravanja ili kovrdžanja. Tačke rasta na korenu i listu postaju tamno braon i odumiru. Pri manjku Kalcijuma onemogućava se i pravilno usvajanje azotnih jedinjenja.

Napomena: Nedostatak raspoloživog Kalcijuma je čest problem kod akvarista koji koriste omeksanu vodu i drže niske vrednosti KH i GH. U tom smislu neophodno je povremeno dodavanje određenih hemijskih jedinjenja koja sadrže Kalcijum i Magnezijum u vidu neorganskih soli.

Azot (N)

Svakako jedan od Makroelemenata koji je neophodan za rast i razvoj biljaka jer je neophodan sastojak proteina (kao gradivni element u sastavu amino-kiselina kao i u sastavu mnogobrojnih enzima i pigmenata). Kao izvor Azota za bilje od značaja su Amonijačna i Nitratna jedinjenja a biljke ga usvajaju u vidu Amonijum (NH4) ili Nitratnog (NO3) jona. Ipak iako je energetski sasvim opravdano da biljke mnogo lakše usvajaju Amonijum nego Nitrat, treba imati u vidu da jedinjenja koja sadrže Azot u vidu Amonijaka često mogu biti kontraproduktivna jer višak Amonijum jona rastvorenog u akvarijumskoj vodi može lako dovesti do sprečavanja usvajanja Kalcijuma i Kalijuma pri čemu će biljke pokazati znake nedostatka Ca i K iako su im koncentracije u vodi sasvim dovoljne.

Suprotan slučaj se dešava sa akvarijumima gde je voda bogata Hloridnim jonom, najčešće upotrebom jonoizmenjivačkih smola, pri čemu višak Hlorida inhibira usvajanje Nitrata tako da će bilje pokazati znake koji ukazuju na nedostatak Nitrata iako ga ima prisutnog u vodi.

Višak – Izaziva najčešće tamno zelenu pigmentaciju i hipertrofiju listova i generalno slabu građu biljke.

Manjak – Izaziva usporen rast biljke a ukoliko se potrebne koncentracije raspoloživog Azota i dalje smanje dovodi do sve ukupno vidnog žućenja cele biljke pri čemu su listovi, sve zajedno sa nervaturom, najpre poprimaju svetlo zelenu boju a kasnije žutu. Pomenuta promena najpre zahvata starije listove dok mladari ne pokazuju promene. Bitno je istaći da nedostatak Azota nije ireverzibilan proces (za razliku od Kalcijuma) i da se poboljšanje stanja biljaka može popraviti kroz par dana ukoliko se pravovremeno koriguju raspoložive koncentracije Azota u vodi.

Fosfor (P)

Makroelement koji ulazi u sastav važnih enzima, proteina i drugih jedinjenja neohodnih za rast i razvoj biljaka. U akvarijumskim uslovima može se naći u vidu rastvorenih neorganskih kao i organskih jedinjenja. Za razliku od bakterija i algi, akvarijumsko bilje nema nikakvu korist od Fosfora u sastavu organskih molekula već samo mineralnih soli u vidu Fosfata. U tom smislu, decenijska kontraverza vezana za prisustvo Fosfora kao “okidača” za bujanje algi se može delimično ispraviti. Slaba filtracija, slaba protočnost unutar podloge, prenaseljenost akvarijuma itd mogu dovesti do povišenih koncentracija Fosfora organskog porekla pri čemu veoma često dolazi do ozbiljnih problema po pitanju rasta i mogućeg bujanja algi. Za razliku od Azotnih jedinjenja čije se usvajanje vrši mahom preko lista, u slučaju Fosfora, biljke preferiraju usvajanje preko korenskog sistema.

Višak – Ukoliko se pretera sa dodavanjem Fosfata u vodenu kolonu, znaci koje prisutne biljke mogu pokazati nedvosmisleno ukazuju na manjak Gvožđa ili Cinka. U pomenutom slučaju visoke koncentracije Fosfata dovode do inhibicije usvajanja pomenutih Mikroelemenata.

Manjak - Biljke slabo i usporeno rastu. U slučaju ekstremnijih slučajeva pokazuju zakržljalost i slabu građu listova. Pomenuti znaci se najpre javljaju kod starijeg biljnog tkiva pri čemu stariji listovi mogu poprimiti tamno zelenu boju što može ići čak do ljubičastih nijansi listova.

Važna napomena: Odnos Nitrata i Fosfata bi trebalo da se kreće u rasponu 5-15:1. U praktičnom slučaju ovo znači da ukoliko je vrednost Nitrata 10ppm, Fosfate bi trebalo održavati na vrednostima od oko 1ppm.

Kalijum (K)  

Ovaj Makroelement igra esencijalnu unutarćelijsku ulogu u smislu osmotskog pritiska i normalnog izgleda biljnih ćelija. Takođe, Kalijum je vrlo bitan za procese skladištenja i daljeg transporta novoformiranih ugljovodonika koji ulaze u sastav biljnog tkiva. Ovaj Makroelement je jedan od onih za koje se tvrdi da u povišenim koncentracijama ne izaziva nikakve nus-efekte mada ja lično ne delim to misljenje jer slično višku Amonijum jona, Kalijum takođe može dovesti do inhibicije usvajanja drugih katjona.

Višak – U slučaju povećanih koncentracija ovog Makroelementa u vodenoj koloni, znaci koje biljke pokazuju nedvosmisleno se poklapaju sa nedostacima Magnezijuma a sa daljim rastom koncentracija Kalijuma, biljke će pokazati znake koji ukazuju na manjak Kalcijuma. Ovaj segment je od naročitog značaja za gore pomenute akvariste sa biljnim akvarijumima koji koriste vodu limitiranu po pitanju Ukupne i Karbonatne tvrdoće. U tim uslovima, veoma lako se može desiti da overdoziranjem Kalijuma dođe do alarmantnih znakova koji dodatno mogu ispotencirati nedostatke Mg i Ca čije su koncentracije već dosta redukovane upotrebom “omekšane” vode. Takođe, u određenim uslovima, visoke koncentracije Kalijuma mogu uticati na precipitaciju Gvožđa što dalje vodi njegovom manjku.

Manjak – Ukoliko dođe do manjka raspoloživog Kalijuma, neumitno će doći do hloroze koja je, za razliku od slučajeva nedostatka raspoloživog Azota, ireverzibilna što znači da se biljno tkivo ni u kom slučaju ne može regenerisati. U slučaju manjka Kalijuma, često se mogu primetiti tamne pege na kojima dolazi do odumiranja tkiva. Ove promene najpre zahvataju starije listove.

Sumpor (S)

Ovaj Makroelement je usko povezan sa sintezom proteina i aminokiselinama u ciji sastav ulazi. Zavisno od koncentracija u kojima je dostupan, Sumpor u vidu Sulfatnog jona može uticati na usvajanje Azota, Gvožđa, Bora i Molibdena. Ukoliko su koncentrcije sulfata umanjene, dolazi do smanjenog usvajanja Nitrata dok u suprotnom slučaju, pri povišenim koncentracijama, dolazi do sprečavanja usvajanja pomenutih Mikroelemenata.

Višak – Ukolko se javi visak raspoloživih Sulfata, dolazi do više nego očiglednog preranog sazrevanja i opadanja listova.

Manjak – U slučaju manjka Sumpora, vidljivi simptomi na biljkama se poklapaju sa znacima koje izaziva manjak Azotovih jedinjenja. Karakteristično je da su mlađi listovi nešto slabije pigmentisani nego stariji.

Magnezijum (Mg)  

Ovaj Makroelement je značajan po tome što ulazi u sastav hlorofila kao i po tome što ima važnu ulogu u mnogobrojnim enzimskim reakcijama. Često je jedan od limitirajućih faktora u akvarijumima sa nešto mekšom vodom, što može dosta nepovoljno uticati na rast biljaka. Takođe, neophodno je dobro izbalansirati koncentracije ovog elementa i Kalcijuma a poželjne vrednosti Ca:Mg bi trebalo da budu u oko 4:1.

Višak – U slučajevima ekstremnih vrednosti, Mg može izazvati usporenje rasta prisutnog akvarijumskog bilja. Pretpostavka je da se ovaj mehanizam zasniva na sprečavanju usvajanja drugih katjona neophodnih za normalan rast biljaka.

Manjak - S obzirom da je Magnezijum mobilan unutar biljnih tkiva, kao i kod većine pomenutih elemenata, znaci nedostataka su primetni prvo na starijim listovima tj. tkivu. Ukoliko je pak nedostatak prisutan u dužem vremenskom roku, znaci na mladim listovima se mogu uočiti u vidu hloroze u internervalnim delovima lista što ukoliko se manjak i dalje nastavi dovodi do nekroze biljnog tkiva.

Rezime

Iz svega pomenutog, ukoliko ste pažljivo razmotrili sve moguće reperkusije viškova i manjaka Makroelemenata, kao i zbunjujuće interakcije određenih elemenata na uštrb usvajanja nekih drugih, samo bih hteo da ukažem na svu složenost biohemijskih procesa koji u krajnjem vode uspešnom biljnom akvarijumu koji pleni pažnju zdravim biljem i odsustvom algi. Kada svemu pomenutom pridodamo i faktore vezane za uslove osvetljenja, gajenja ribljih vrsta, podloge, koncentracija pristupačnog Ugljenika kao i uticaja Mikroelemenata, dolazimo do celokupne složenosti čije, barem i delimično razumevanje, iziskuje gajenje uspešnih biljnih akvarijuma. U tom smislu, samo bih savetvovao svim zaljubljenicima u gajenje vodenog bilja i dalje akvarijuma sa naglaskom na Aquascaping, da sve pomenuto iz ovog teksta ne uzimaju zdravo za gotovo već da neprestano šire svoja znanja po pitanju fertilizacije i neophodnih uslova za napedak i razvoj biljnih akvarijuma.

Tekst napisao Filip Todorović - FIKUS

Povratak na sadržaj

Povratak na forum

 
     

Images and articles are Copyrighted