Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 963
Ukupno: 963
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Coppermine
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Coppermine
10: Naslovna
11: Coppermine
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Naslovna
19: Coppermine
20: Coppermine
21: Coppermine
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Naslovna
26: Forumi
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Forumi
41: Naslovna
42: Forumi
43: Naslovna
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Coppermine
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Coppermine
52: Naslovna
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Naslovna
57: Forumi
58: Coppermine
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Naslovna
63: Forumi
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Coppermine
70: Naslovna
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Coppermine
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Coppermine
86: Naslovna
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Coppermine
96: Forumi
97: Forumi
98: Coppermine
99: Forumi
100: Forumi
101: Naslovna
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Coppermine
107: Forumi
108: Coppermine
109: Forumi
110: Forumi
111: Coppermine
112: Forumi
113: Forumi
114: Coppermine
115: Forumi
116: Naslovna
117: Forumi
118: Naslovna
119: Coppermine
120: Coppermine
121: Forumi
122: Forumi
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Coppermine
129: Forumi
130: Forumi
131: Coppermine
132: Forumi
133: Forumi
134: Naslovna
135: Naslovna
136: Forumi
137: Forumi
138: Forumi
139: Coppermine
140: Forumi
141: Forumi
142: Coppermine
143: Coppermine
144: Forumi
145: Forumi
146: Coppermine
147: Your Account
148: Forumi
149: Forumi
150: Coppermine
151: Forumi
152: Forumi
153: Coppermine
154: Naslovna
155: Coppermine
156: Coppermine
157: Forumi
158: Forumi
159: Sekcije: Akvarijumske biljke,
160: Forumi
161: Forumi
162: Coppermine
163: Naslovna
164: Forumi
165: Forumi
166: Coppermine
167: Naslovna
168: Forumi
169: Coppermine
170: Forumi
171: Forumi
172: Forumi
173: Forumi
174: Forumi
175: Naslovna
176: Coppermine
177: Forumi
178: Forumi
179: Forumi
180: Forumi
181: Naslovna
182: Forumi
183: Naslovna
184: Naslovna
185: Forumi
186: Coppermine
187: Forumi
188: News
189: Coppermine
190: Forumi
191: Forumi
192: Coppermine
193: Naslovna
194: Forumi
195: Your Account
196: Coppermine
197: Forumi
198: Coppermine
199: Naslovna
200: Forumi
201: Forumi
202: Forumi
203: Coppermine
204: Coppermine
205: Forumi
206: Naslovna
207: Forumi
208: Forumi
209: Coppermine
210: Forumi
211: Forumi
212: Coppermine
213: Naslovna
214: Forumi
215: Forumi
216: Coppermine
217: Forumi
218: Naslovna
219: Forumi
220: Your Account
221: Forumi
222: Forumi
223: Naslovna
224: Forumi
225: Naslovna
226: Forumi
227: Forumi
228: Coppermine
229: Forumi
230: Forumi
231: Forumi
232: Coppermine
233: Forumi
234: Forumi
235: Naslovna
236: Forumi
237: Forumi
238: Naslovna
239: Forumi
240: Forumi
241: Forumi
242: Coppermine
243: Coppermine
244: Forumi
245: Forumi
246: Forumi
247: Naslovna
248: Coppermine
249: Naslovna
250: Forumi
251: Coppermine
252: Forumi
253: Naslovna
254: Your Account
255: Naslovna
256: Forumi
257: Coppermine
258: Forumi
259: Forumi
260: Forumi
261: Forumi
262: Forumi
263: Coppermine
264: Naslovna
265: Forumi
266: Forumi
267: Naslovna
268: Forumi
269: Forumi
270: Forumi
271: Forumi
272: Forumi
273: Naslovna
274: Your Account
275: Forumi
276: Forumi
277: Coppermine
278: Naslovna
279: Forumi
280: Forumi
281: Forumi
282: Coppermine
283: Forumi
284: Forumi
285: Forumi
286: Your Account
287: Forumi
288: Forumi
289: Forumi
290: Forumi
291: Forumi
292: Forumi
293: Coppermine
294: Forumi
295: Forumi
296: Forumi
297: Your Account
298: Forumi
299: Forumi
300: Forumi
301: Coppermine
302: Forumi
303: Coppermine
304: Coppermine
305: Forumi
306: Coppermine
307: Forumi
308: Forumi
309: Forumi
310: Forumi
311: Coppermine
312: Naslovna
313: Forumi
314: Forumi
315: Coppermine
316: Naslovna
317: Forumi
318: Forumi
319: Forumi
320: Coppermine
321: Coppermine
322: Forumi
323: Forumi
324: Forumi
325: Naslovna
326: Forumi
327: Coppermine
328: Forumi
329: Forumi
330: Forumi
331: Naslovna
332: Forumi
333: Forumi
334: Forumi
335: Forumi
336: Forumi
337: Forumi
338: Coppermine
339: Forumi
340: Forumi
341: Forumi
342: Coppermine
343: Forumi
344: Forumi
345: Naslovna
346: Forumi
347: News
348: Coppermine
349: Forumi
350: Forumi
351: Forumi
352: Forumi
353: Coppermine
354: Forumi
355: Naslovna
356: Coppermine
357: Forumi
358: Forumi
359: Coppermine
360: Coppermine
361: Forumi
362: Forumi
363: Naslovna
364: Coppermine
365: Forumi
366: Forumi
367: Naslovna
368: Forumi
369: Forumi
370: Coppermine
371: Forumi
372: Coppermine
373: Forumi
374: Coppermine
375: Coppermine
376: Forumi
377: Forumi
378: Coppermine
379: Forumi
380: Coppermine
381: Forumi
382: Naslovna
383: Forumi
384: Forumi
385: Coppermine
386: Forumi
387: Forumi
388: Forumi
389: Forumi
390: Coppermine
391: Forumi
392: Forumi
393: Forumi
394: Forumi
395: Coppermine
396: Forumi
397: Coppermine
398: Coppermine
399: Forumi
400: Forumi
401: Forumi
402: Forumi
403: Forumi
404: Forumi
405: Forumi
406: Forumi
407: Forumi
408: Forumi
409: Forumi
410: Forumi
411: Forumi
412: Naslovna
413: Forumi
414: Coppermine
415: Forumi
416: Forumi
417: Forumi
418: Coppermine
419: Forumi
420: Forumi
421: Forumi
422: Forumi
423: Forumi
424: Naslovna
425: Forumi
426: Forumi
427: Coppermine
428: Forumi
429: Forumi
430: Coppermine
431: Naslovna
432: Coppermine
433: Forumi
434: Forumi
435: Forumi
436: Forumi
437: Forumi
438: Your Account
439: Forumi
440: Forumi
441: Forumi
442: Forumi
443: Coppermine
444: Forumi
445: Coppermine
446: Coppermine
447: Forumi
448: Coppermine
449: Forumi
450: Forumi
451: Forumi
452: Coppermine
453: Forumi
454: Forumi
455: Forumi
456: Forumi
457: Forumi
458: Forumi
459: Coppermine
460: Forumi
461: Forumi
462: Coppermine
463: Forumi
464: Forumi
465: Forumi
466: Naslovna
467: Forumi
468: Coppermine
469: Forumi
470: Naslovna
471: Forumi
472: Forumi
473: Naslovna
474: Forumi
475: Coppermine
476: Your Account
477: Coppermine
478: Forumi
479: Naslovna
480: Forumi
481: Forumi
482: Forumi
483: Forumi
484: Forumi
485: Naslovna
486: Forumi
487: Naslovna
488: Forumi
489: Forumi
490: Coppermine
491: News
492: Forumi
493: Coppermine
494: Forumi
495: Forumi
496: Forumi
497: Forumi
498: Coppermine
499: Coppermine
500: Forumi
501: Coppermine
502: Naslovna
503: Forumi
504: Forumi
505: Forumi
506: Forumi
507: Forumi
508: Coppermine
509: Naslovna
510: Forumi
511: Forumi
512: Coppermine
513: Your Account
514: Lista članova
515: Forumi
516: Coppermine
517: Your Account
518: Forumi
519: Naslovna
520: Forumi
521: Naslovna
522: Forumi
523: Forumi
524: Forumi
525: Coppermine
526: Forumi
527: Forumi
528: Coppermine
529: Forumi
530: Coppermine
531: Naslovna
532: Forumi
533: Forumi
534: Forumi
535: Forumi
536: Forumi
537: Coppermine
538: Forumi
539: Naslovna
540: Naslovna
541: Forumi
542: Forumi
543: Forumi
544: Forumi
545: Forumi
546: Coppermine
547: Forumi
548: Forumi
549: Forumi
550: Coppermine
551: Naslovna
552: Naslovna
553: Forumi
554: Coppermine
555: Forumi
556: Forumi
557: Coppermine
558: Coppermine
559: Forumi
560: Forumi
561: Coppermine
562: Coppermine
563: Forumi
564: Forumi
565: News
566: Forumi
567: Forumi
568: Naslovna
569: Coppermine
570: Forumi
571: Naslovna
572: Forumi
573: Forumi
574: Forumi
575: Forumi
576: Forumi
577: Coppermine
578: News
579: Coppermine
580: Forumi
581: Coppermine
582: Coppermine
583: Coppermine
584: Coppermine
585: Forumi
586: Forumi
587: Forumi
588: Forumi
589: Coppermine
590: Coppermine
591: Coppermine
592: Coppermine
593: Forumi
594: Naslovna
595: Coppermine
596: Forumi
597: Naslovna
598: Forumi
599: Forumi
600: Forumi
601: Coppermine
602: Forumi
603: Forumi
604: Forumi
605: Forumi
606: Forumi
607: Forumi
608: Coppermine
609: Forumi
610: Naslovna
611: Forumi
612: Forumi
613: Naslovna
614: Coppermine
615: Forumi
616: Forumi
617: Forumi
618: Coppermine
619: Forumi
620: Forumi
621: Forumi
622: Forumi
623: Forumi
624: Coppermine
625: Forumi
626: Naslovna
627: Your Account
628: Coppermine
629: Coppermine
630: Forumi
631: Forumi
632: Forumi
633: Coppermine
634: Naslovna
635: Coppermine
636: Forumi
637: Coppermine
638: Forumi
639: Forumi
640: Forumi
641: Coppermine
642: Forumi
643: Forumi
644: Forumi
645: Forumi
646: Naslovna
647: Forumi
648: Forumi
649: Forumi
650: Forumi
651: Forumi
652: Forumi
653: Forumi
654: Naslovna
655: Forumi
656: News
657: Forumi
658: Forumi
659: Forumi
660: Forumi
661: Forumi
662: Forumi
663: Coppermine
664: Forumi
665: Coppermine
666: Forumi
667: Naslovna
668: Forumi
669: Forumi
670: Forumi
671: Forumi
672: Coppermine
673: Forumi
674: Coppermine
675: Forumi
676: Forumi
677: Forumi
678: Coppermine
679: Forumi
680: Naslovna
681: Forumi
682: Coppermine
683: Coppermine
684: Forumi
685: Forumi
686: Forumi
687: Coppermine
688: Forumi
689: Naslovna
690: Forumi
691: Forumi
692: Coppermine
693: Forumi
694: Forumi
695: Forumi
696: Forumi
697: Forumi
698: Forumi
699: Forumi
700: Forumi
701: Forumi
702: Forumi
703: Coppermine
704: Naslovna
705: Coppermine
706: Forumi
707: Forumi
708: Coppermine
709: Forumi
710: Naslovna
711: News
712: Forumi
713: Forumi
714: Forumi
715: Forumi
716: Forumi
717: Forumi
718: Forumi
719: Forumi
720: Naslovna
721: Forumi
722: Coppermine
723: Forumi
724: Coppermine
725: Forumi
726: News
727: News
728: Coppermine
729: Forumi
730: Forumi
731: Your Account
732: Forumi
733: Your Account
734: Forumi
735: Forumi
736: Forumi
737: Forumi
738: Your Account
739: Coppermine
740: Coppermine
741: Naslovna
742: Coppermine
743: Forumi
744: Forumi
745: Forumi
746: Naslovna
747: Forumi
748: Forumi
749: Forumi
750: Forumi
751: Forumi
752: Coppermine
753: Forumi
754: Forumi
755: Forumi
756: Coppermine
757: Forumi
758: Forumi
759: Coppermine
760: Forumi
761: Naslovna
762: Forumi
763: Forumi
764: Coppermine
765: Coppermine
766: Forumi
767: Naslovna
768: Forumi
769: Naslovna
770: Forumi
771: Forumi
772: Forumi
773: Coppermine
774: Forumi
775: Coppermine
776: Forumi
777: Forumi
778: Forumi
779: Forumi
780: Forumi
781: Coppermine
782: Forumi
783: Forumi
784: Coppermine
785: Coppermine
786: Naslovna
787: Forumi
788: Forumi
789: Forumi
790: Forumi
791: Forumi
792: Coppermine
793: Naslovna
794: Forumi
795: Forumi
796: Forumi
797: Forumi
798: Coppermine
799: Coppermine
800: Forumi
801: Forumi
802: Forumi
803: Forumi
804: Naslovna
805: Coppermine
806: Coppermine
807: Forumi
808: Coppermine
809: Naslovna
810: Coppermine
811: Forumi
812: Naslovna
813: Forumi
814: Forumi
815: Forumi
816: Naslovna
817: Forumi
818: Forumi
819: Forumi
820: Forumi
821: Forumi
822: Coppermine
823: Coppermine
824: Naslovna
825: Coppermine
826: News
827: Forumi
828: Forumi
829: Naslovna
830: Forumi
831: Forumi
832: Your Account
833: Coppermine
834: Naslovna
835: Forumi
836: Coppermine
837: Forumi
838: Coppermine
839: Coppermine
840: Forumi
841: Forumi
842: Coppermine
843: Forumi
844: Forumi
845: Naslovna
846: Forumi
847: Coppermine
848: Forumi
849: Coppermine
850: Coppermine
851: Forumi
852: Forumi
853: Forumi
854: Forumi
855: Forumi
856: Forumi
857: Forumi
858: Coppermine
859: Coppermine
860: Forumi
861: Forumi
862: Naslovna
863: Forumi
864: Forumi
865: Coppermine
866: Forumi
867: Coppermine
868: Forumi
869: Your Account
870: Naslovna
871: Coppermine
872: Forumi
873: Coppermine
874: Naslovna
875: Naslovna
876: Forumi
877: Forumi
878: News
879: Forumi
880: Forumi
881: Forumi
882: Naslovna
883: Naslovna
884: Forumi
885: Forumi
886: Forumi
887: Coppermine
888: Forumi
889: Naslovna
890: Coppermine
891: Forumi
892: Forumi
893: Forumi
894: Naslovna
895: Forumi
896: Forumi
897: Coppermine
898: Coppermine
899: Forumi
900: Forumi
901: Coppermine
902: Forumi
903: Forumi
904: Forumi
905: Forumi
906: Forumi
907: Forumi
908: Forumi
909: Coppermine
910: Forumi
911: Naslovna
912: Coppermine
913: Forumi
914: Coppermine
915: Forumi
916: Forumi
917: Coppermine
918: Forumi
919: Naslovna
920: Forumi
921: Forumi
922: Forumi
923: Coppermine
924: Coppermine
925: Forumi
926: Forumi
927: Forumi
928: Forumi
929: Forumi
930: Forumi
931: Forumi
932: Coppermine
933: Coppermine
934: Coppermine
935: Forumi
936: Forumi
937: Forumi
938: Forumi
939: Forumi
940: Coppermine
941: Forumi
942: Forumi
943: Naslovna
944: Forumi
945: Forumi
946: Coppermine
947: Forumi
948: Your Account
949: Forumi
950: Coppermine
951: Forumi
952: Coppermine
953: Forumi
954: Forumi
955: Coppermine
956: Forumi
957: Forumi
958: Coppermine
959: Forumi
960: Forumi
961: Forumi
962: Forumi
963: Coppermine
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
136134950
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus

Biblioteka: Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus Ponedeljak, 20 Jun 2005 (08:21:23) CEST
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (22247 puta pročitano)

Tekst napisao Octopus



Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana

Bez obzira na tendenciju koja se u akvaristici javila poslednjih nekoliko godina u smislu gajenja sve većeg broja vrsta puževa u akvarijumima, njihova zastupljenost kod hobista na ovim prostorima i dalje je prilično niska. Tome verovatno dosta doprinosi pogrešno mišljenje (naročito starijih akvarista) da su puževi u akvarijumu štetočine i samim tim nepoželjni. Ovaj pogrešan stav se verovatno kod nas prenosio sa kolena na koleno i akvaristi su se veoma često dovijali na razne načine, kako da suzbiju njihovo prisustvo. Opravdanja za ovo mišljenje ponekad ipak ima. Naime, neke vrste puževa se veoma lako razmnožavaju u zarobljeništvu te kada se njihova populacija enormno uveća, oni zaista postaju problem. Em ih je ružno videti u tolikom broju, em počinju da prave probleme, od uništavanja pojedinih vrsta biljaka, pa nadalje. Odredjene vrste puževa na svom meniju, imaju mekolisne biljke i takve zasigurno trebamo izbegavati… No, odredjen broj vrsta vodenih puževa može biti itekako koristan. Puževi imaju svoju biološku ulogu u vodenom ekosistemu i ne trebamo je olako odbacivati.

Sledeće redove posvetiću jednom rodu puževa sa kojim sam se sasvim slučajno sreo još kao dečak, da ne kažem akvarista početnik. Radi se o rodu Theodoxus.

Neke vrste iz ovoga roda nastanjiju vodotoke Evrope… od Skandinavije pa sve do Sredozemlja. Mnogo godina unazad kada su nam reke bile daleko čistije, bili su daleko brojniji i u nekim ovdašnjim rekama. Upravo u tom periodu, pre više od trideset pet godina, sreo sam se po prvi put sa jednom prelepom vrstom - Theodoxus fluviatilis.


Sećam se da sam još tada iako tek dečačić imao svoj akvarijum i da je moje interesovanje za tajanstveni podvodni svet bilo veliko. Moj otac, inače veterinar i akvarista (koji me je ovim hobijem i zarazio) trudio se na sve načine da me upozna sa svetom pod vodom, njegovima zakonitostima i tajnama. U to podvodno vaspitanje osim akvarijuma koji su oduvek bili prisutni u našem domu, ulazili su i redovni odlasci na mnoge naše reke. Pecanje i duge šetnje duž obala za mene kao klinca su bili nezaboravni doživljaji. Otkrivao sam lagano, korak po korak jedan divan svet kome se I danas kada posao I obaveze to dozvole, sa istom strašću vraćam. Upravo na jednom od tih dečačkih pecanja kada je riba bedno radila a ja onako nezadovoljan šetkao obalom, u plićaku jedne naše velike reke primetio sam male interesantne spodobe. Sitne tamne pužiće, neobičnog oblika i još neobičnije boje. Bili su veličine od svega nekoliko milimetara, tamne skoro crne ljušture sa belim pegicama. Odmah su privukli moju pažnju. Kratko sam ih ispitivao pogledom, ubrzo nakupio nekoliko njih u šaku i otrčao do oca sa onim čuvenim pitanjem…
“Tataaa, tataaa… Šta je ovo? „
Od oca sam retko dobijao odgovor koji je usledio.
„ne znam, nisam ih do sada vidjao…raspitaćemo se.“

Ostatak dana je protekao u iščekivanju odlaska kući jer sam čvrsto rešio da ponesem nekoliko pegavih oklopnika za svoj akvarijum. Nije pomagalo ubedjivanje od strane oca i priča da je to što želim veoma rizično po ostale stanovnike moga akvarijuma. Ja sam rešio i tačka.

Sakupio sam nekih dvadesetak komada u onu čuvenu zelenu flašu od Knjaz Miloš vode i celim putem do kuće držao moje nove ljubimce u krilu. Bio je jako topao dan i ni danas, posle toliko godina, mi nije jasno kako su uopšte preživeli do kuće. A preživeli su putovanje svi do jednog.

Stigavši kući bućnuo sam ih odmah u akvarijum i svakog sledećeg dana brižno prebrojavao. Na žalost odredjeni broj njih nije preživeo tu bezobzirnu dečiju torturu prebacivanja iz prirode u zarobljeništvo. Za utehu ostalo je ipak par pužića. Neki od njih zadržali su se dosta dugo a ja sam brojno stanje dopunio prvom prilikom već sledećeg leta. Ovaj put ne tako brzopleto već, uz brižno prilagodjavanje na uslove u mom akvarijumu. Ovoga puta žrtava je bilo manje. Iz godine u godinu brojnost u akvarijumi im se lagano smanjivala a ja je opet, kada se ukaže prilika, dopunjavao sa po par novopridošlih. Primetio sam još tada osim što se teško prilagodjavaju da ih ne interesuje mnogo hrana koju su konzumirali drugi puževi, a da tamo gde ima njih algi gotovo da nema. Ni slutio nisam da sam zapravo naleteo na sveti gral akvarista, kada je u pitanju borba protiv algi.

Bila je to dakle prva vrsta iz famili je Neritidae sa kojom sam se sreo. Domaća a uz sve to nadasve lepa. Dugo je ona za mene ostala neidentifikovana... To je period kada knjiga koje bi mi pomogle u identifikaciji jednostavno nije ni bilo. Tek sa studentskim danima saznao sam o kojoj se vrsti radi. Nekoliko komada odneo sam svom profesoru koji mi je predavao beskičmenjake a pošto ni on nije bio sasvim siguran o kojoj se vrsti radi, identifikovali smo ih uz pomoć knjiga. Sećam se da sam prelistao gomilu literature iz one čuvene biblioteke na Biološkom fakultetu, u kojoj sam redovno visio kad god mi je bio potreban odgovor na neko pitanje.
Tada u studentskim danima, imao sam i prvi podmladak ovih puževa. Istina sasvim slučajno su se razmnožili sami od sebe. Taj dogadjaj me je naveo da se malo više raspitam o njima što mi je pomoglo da danas uspešno uzgajam na hiljade ovih mališana. Kao profesionalac pre nekoliko godina registrovao sam se i kao uzgajivač ove ugrožene vrste. Zašto kažem ugrožene… Brojnost populacija ovih mališana u poslednje vreme se do te mere smanjila da su u većem broju zemalja Evrope na listi ugroženih vrsta. Svake godine kao dug prirodi i kao moje lično iskupljenje prema onim jedinkam koje sam još kao klinac sakupio samoinicijativno u prirodu pustim par stotina... Uvek na lokaciju za koju sam siguran da ih je nekada bilo. Da ostanu tu za neka nova pokoljenja i obraduju možda još nekog mališana, koji poput mene bude naleteo na njih.

Da se ipak iz ove nostalgične priče vratimo u sadašnjost. Pomenuti puževi pripadaju familiji (Neritidae). Tropski članovi roda Neritina ove familije su nedavno stekli veliku popularnost među akvaristima zbog vrlo interesantnog izgleda. Svi pripadnici roda Neritina prilično dobro jedu alge a da pritom ne oštećuju vidno biljke sa kojih ih uklanjaju. Ova osobina ih čini dostojnim poštovanja od strane akvarista. Nažalost, tropske neritine se veoma teško mogu razmnožiti u akvarijumu i to je kod običnih hobista u principu nemoguća misija. Ta činjenica je uslovila da se one moraju uvoziti a samim tim im je i cena dosta visoka.

Theodoxus fluviatilis - Naš puž o kome sam gore pisao ne pripada rodu Neritina, i pripadnik je kao što već rekoh roda Theodoxus. Zajedno oba roda pripadaju familiji Neritidae. Theodoxus fluviatilis je na žalost sve redji gost naših vodotoka. Sve veća zagadjenja reka doprinela su da populacije postaju sve manje a u nekim Evropskim zemljama je do te mere ugrožen da je stavljen na listu ugroženih vrsta. To će biti i razlog zašto u ovom tekstu neću imenovati mesta gde sam kod nas sve nalazio ove simpatične algoždere. Osim ove vrste kod nas se mogu naći još neki pripadnici roda Theodoxus i to su najčešće vrste Theodoxus danubialis, Theodoxus euxinus i Theodoxus transversalis. Sve tri vrste sam gajio i gajim i danas. O njima nešto više malo kasnije a sada da se vratimo na fluviatilise.

Ipak... Pre nego što se posvetimo njima, možda je bolje reći nekoliko reči o samoj Familiji Neritidae. Ova familija puževa (Gastropoda) odnosi se na red starih puževa do Archaeogastropoda, čiji su članovi neki od najprimitivnijih mekušaca u podklasi (Prosobranchia). Većina Prosobranchia žive u morima, ali neki su se prilagodili životu u bočatom i slatkim vodama, Konačno, neke vrste su se opredelile za amfibijski način života! Članovi familije Neritidae su otišli dovoljno daleko u svom razvoju od najprimitivnijih članovi Archaeogastropoda, mada su zadržali neke karakteristične osobine tih puževa (postoje dva atrijuma).

Dakle, skoro sve Neritidae žive u morima ili poluslanim vodama. Sam Theodoxus fluviatilis se životu u slatkoj vodi prilagodio veoma davno - pre oko 400.000 godina. Međutim, on izgleda nije ostavio u potpunosti slanu vodu te se prema nekim izvorima može naći na lokacijama čiji salinitet iznosi i do 5 ‰

Neki podaci govore da je T. fluviatilis počeo kolonizaciji Europskih voda iz regije koja obuhvata južnu Ukrajinu, Rumunju i Mađarsku.

Zanimljivo je širenje ovih puževa Evropskim rekama u prošlosti i činjenica da ih radovi starih biologa ne navode kao stanovnike pojedinih mesta na kojima ih danas ima. Mesta na kojima se danas mogu sresti karakteriše prilično niska gustina naseljenosti. Ako imamo u vidu uz to i njihove male dimenzije jasno je zašto su oni i danas slabo poznati kod nas. Ponekad se mogu primetiti i iznad površine vode.

U svakom akvarijumu u koji sam ih ubacio ubrzo bi se počeli i razmnožavati – Trudio sam se da akvarijume naseljavam samo puževima koji su se izlegli u zarobljeništvu. Oni iz Prirode uvek su se pokazivali kao daleko nežniji i uvek bi bilo gubitaka. Omiljena mesta u u akvarijumu su - staklo, krupnije kamenje , filter, a najmanje – podloga i biljke. Na tim mestima teodoksusi vredno stružu alge i organski sloj-detritus. Na tim mestima Theodoxus fluviatilis odlaže i jaja. Možete ih uočiti na zidovima akvarijuma, kamenju i drugim tvrdim predmetima. Često, ženka polaže jaja na sopstvenoj ljušturi ili ljušturi drugih vrsta puževa. Međutim, nisam primetio njihova jaja na biljkama. Možemo reći da Theodoxus fluviatilis polaže jaja na čvrste objekte! Valja napomenuti da su Theodoxus fluviatilis – heteroseksualni.
Valja napomenuti da su im glavni izvor hrane u prirodi dijatome alge, čiju ljusku razbijaju trljanjem o tvrdu podlogu, a zatim ih pojedu.

Jaja puževa iz familije Neritidae pa i teodoksusa se dosta razlikuju od jaja, hobistima poznate većine puževa. Jaja su zatvorena u nekoj vrsti kapsule. Dakle ono što nama izgleda kao jedno jaje, zapravo je kapsula s jajima. Kapsula je ovalnog oblika dimenzija oko 1 do 1,2 mm. U početku, kapsula je mekana, bela. Postupno se stvrdnjava i postaje žućkasto smeđe boje. U kapsulama Theodoxus fluviatilis po nekim podacima može se naći do 100 jaja. Obično se samo jedno jaje razvije u novi život - Ostatak će služiti kao jedina hrana za taj embrion.
Kod Nerita različite populacije imaju različite veličine kapsula i broj jaja u njima. Veličina kapsula i broj jaja kod slatkovodnih vrsta je veća nego kod slanovodnih. Sazrevanje jaja Theodoxus fluviatilis traje oko 4-8 nedelja. Kao rezultat toga, kapsula jer neprimetno pretvara u minijaturnog puža. U akvarijumima, gde je temperatura prilagodjena tropskim organizmima, što znači dosta viša nego u prirodi veći deo godine, Theodoxus fluviatilis odlaže jaja u određenim intervalima cele godine. U prirodi se to dogadja samo u toku leta. Obično, ženka polaže više kapsula s jajima u neposrednoj blizini. Nisam snimio mnogo kao jaje sazrijeva u kapsulu na temperaturi između 20-30 stupnjeva, ali nakon par mjeseci nakon sadnje u akvariju odraslih su gledali mladog ulitochek. Theodoxus fluviatilis raste prilično sporo u odnosu na većinu akvaristima poznatih puževa. Neki od nama poznatih puževa kao : Planorbis corneus , puževi iz familije Physidae i Melanoides sp. daleko brže rastu i sazrevaju. Sa moje tačke gledišta to je dobro, jer nikada nećete doći u situaciju da će vam se ovi puževi prenamnože i da ćete ih morati povremeno loviti te odstranjivati iz akvarijuma, kao neke napred navedene vrste


Držanje ovih puževa ne predstavlja naročito veliki problem ali daleko od toga nemaju odredjene zahteve. Ono što je po meni najveći problem je verovatno prilagodjavanje, ukloliko se uzimaju iz prirode, jer se odredjeni broj jedinki gotovo uvek izgubi. Stoga sam i odlučio da ih počnem uzgajati pre koju godinu. Stopa prirasta populacije u akvarijumu, u principu zavisiće najviše od raspoloživih količina hrane. Stoga je poželjno ne čistiti od algi barem zadnju stranu akvarijuma. Takodje je veoma bitno i ne prenaseliti akvariijum puževima, jer će u suprotnom sve alge biti brzo pojedene a populacija potom osudjena na gladovanje pa i smrt. Neka najpreporučljivija gustina naseljenosti koja će uz dovoljno hrane imati tendenciju ka uvećanju populacije je 10 do 20 jedinki na 100 l vode. Veličina akvarijuma nije naročito bitna i mogu se uspešno držati i u malim akvarijumima, od svega nekoliko litara. Po par komada ovih puževa uspešno sam držao i u svojim nano akvarijumima od svega litar dva. Bez ikakve filtracije. Uz obilje hrane mladi puževi će ubrzano rasti, te će doći do svoje maksimalne veličine, za značajno kraći period nego u prirodi. Sama temperatura pri tome ne igra neku veoma važnu ulogu. Sa uspehom sam ih držao na temperaturama od 15 do 30 stepeni. Mnogo bitnije od temperature je održavati vodu željenog kvaliteta a sa te strane ovi puževi imaju odredjene zahteve. Najviše im odgovara neutralna do blago bazna voda od 7- do 8,5 pH (idealno bi bilo izmedju 7,5 i 8,5 pH). Dakle kao i većina puževa, oni vole blago alkalnu sredinu. Poželjno je da tvrdoća vode bude veća od 10 GH mada je idealno izmedju 15 i 25 GH. KH ne treba da je manji od 5 mada je bolje da je oko 10 do 15. U mekim vodama sa niskim KH i pH ovi puževi se ne osećaju dobro i veoma kratko žive. U kiseloj sredini dolazi do pojave erozija na oklopu a nisu retki slučajevi masovnih ugibanja pri naglom padu pH. Kao što sam već pomenuo tolerisaće radije poluslanu vodu nego meku i kiselu. Shodno tim zahtevima nisu idealan stanovnik mekovodnih biljnih akvarijuma u koje se dodaje CO2 u velikim količinama. U takvim uslovima ljušture im se najpre počnu topiti a zatim sledi gubitak jedinki jedna, po jedna. Vole vodu bogatu kiseonikom i blago strujanje. Ne tolerišu veća zagadjenja.


Ljušture vrste Theodoxus fluviatilis

Sa postavljenih fotografija se da primetiti da ljušture ovih puževa imaju poluloptast ili preciznije rečeno polujajast oblik. Ljuštura je vidno debelih zidova. U visinu odrasli primerci mogu biti od 4.5-6.5 mm, a u dužinu mogu narasti 6-10 mm. Sretao sam i primerke većih dimenzija ali samo u prirodi. U akvarijumima zavisno od ishrane, neki maksimum u rastu je 9 mm.

Obojenost ljušture može biti različita – Ovi puževi najčešće imaju svetle do bele mrlje, poput pegica, na tamnoj osnovi. Postoje tri glavne vrste mrlja. Sam izgled zavisi od različitih parametara sredine u kojoj žive. Osnovna boja ljušture može biti crna, ili tamno smeđa ali se mogu sresti i daleko svetliji primerci kod kojhih je osnova maslinasta. Bele tačkice mogu biti različitih oblika,čak se javljaju šare u vidu vrludavih linija. Retko se mogu sresti primerci koji su potpuno tamni bez šara ali i toga ima. Pre izvesnog vremena došao sam do primeraka koji potiču iz Grčke, čija osnova je za razliku od naših primeraka tamno crvena do bordo. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti i njih razmnožiti u većim količinama poput klasičnih fluviatilisa, kako bi i ovi varijeteti, bili dostupni ostalim hobistima sa ovih prostora.

U umerenoj klimi zavisno od godišnjeg doba puževi različito rastu i o tome se može suditi na osnovu karakterističnih linija rasta, koje su uzrokovane neujednačenim rastom ljušture u različitim periodima godine. U akvarijumu je puž izložen konstantno istim uslovima te se ove linije ne formiraju. Theodoxus fluviatilis živi relativno dugo. Iz moga iskustva to je oko 2 godine, mada sam u literature sretao podatke da može živeti i pune 3 godine!

Od drugih vrsta koje nastanjuju teritoriju Srbije akoje sam već pominjao napred u tekstu osvrnuću se ukratko na svaku.

Theodoxus euxinus - kao Theodoxus fluviatilis može izdržati salinitet od 5 ‰ nastanjuje slatke vode ali i ušća reka u mora. Zahvaljujući jednom akvaristi i dugogodišnjem prijatelju iz Odese, došao sam u posed i ove vrste. Populaciju od svega 30 puževa koje sam dobio od njega uspešno održavam. Redovno se razmnožavaju te je trenutno populacija znatno uvećana . Sledeće godine planiram da i sa njima poput fluviatilisa ostvarim neku masovniju produkciju.

Theodoxus danubialis - Ovaj puž živi u Dunavu i pojedinim Evropskim rekama. Ima nešto veću ljušturu od fluviatilisa. Naraste 9-14 mm a na svetloj osnovi ljušture uočavaju se tamnije cik-cak linije. Kao i Fluviatilis i on je izvanredan algar i može se razmnožavati u zarobljeništvu. Ciklus im je veoma sličan. Ja ih već nekoliko godina unazad uzgajam kako u akvarijumima tako i van akvarijuma. Masovno ih razmnožavam u betonskim bazenima, namenjenim za letnji uzgoj pojedinih vrsta riba. Uzgojem u bazenima sam postigao daleko veću produkciju nego u akvarijumima zbog obilja hrane.

Ako bih trebao, nekogkog od pripadnika roda theodoxus naročito da preporučim hobistimma, onda je moj izbor definitivno na ovoj vrsti. Sa jedne strane zahvaljujući šarenim ljušturama veoma su atraktivni a sa druge i neznatno krupniji od recimo fluviatilisa. Ipak, ono što je najbitnije ova vrsta nije tako zahtevna kao fluviatilis. Daleko su otporniji na promene parametara i niske vrednosti nitrata koje fluviatilis ne toleriše. Takodje, danubialisi su tolerantniji na ubacivanje CO2 u biljnim akvarijumima i niže vrednosti KH te se uspešno razmnožavaju i u nešto mekšoj vodi.




Ljušture vrste Theodoxus danubialis

Theodoxus transversalis - Ova vrsta je verovatno najredja kod nas i nalazio sam ih u veoma malim kolonijama u pojedinim rekama južne Srbije. Mislim da je nešto nežniji od gore pomenutih vrsta i manje produktivan od Fluviatilisa. Samim tim teže se i održava u akvarijumu. Oklop je 6 mm u visinu i 8 mm u širinu. Boje je olovno sive do žute, s tamnim spiralnim linijama. Na ovim prostorima sa moje tačke gledišta ovo je veoma ugrožena vrsta.


Ljušture vrste Theodoxus transversalis

Svi Teodokususi, (kao i mnogi drugi akvarijumski puževi) imaju poklopac ljušture. On se nalazi na zadnoj strani stopala i po povlačenju puža u ljušturu, zatvara otvor ljušture. Vredi reći takodje i da pripadnici ovoga roda imaju škrge.

Ja ne mogu suditi je li to istina ili ne, ali na osnovu nekih prepiski i tekstova na koje sam naišao, verovatno nisam jedini koji je primetio odredjenu pravilnost u ponašanju Teodoksusa. Neki tvrde da je ovo svojstveno svim neritidama uključujući i neke morske vrste. Radi se o osobini da svi imaju" Home "područje. To znači da puževi nisu slobodne lutalice već imaju dom na kome bi se vratili svaki dan nakon ispaše algi. Neke jedinke sam da bi ovu što sam primetio sebi dokazao, obeležavao lakom za nokte i definitivno se većina njih, posle aktivnosti vraća na odredjeno mesto, koje možemo nazvati njegovim domom. Takodje sam primetio da su aktivniji noću.

Družeći se sa njima veom dug niz godina, sasvim sam siguran da vreme za Teodoksuse u akvarijumu tek dolazi, ne samo kod nas već u svetu uopšte. Osim jedinstvenog kolorita ljušture kojim plene hobiste oni su neumorni radnici u suzbijanju većeg broja vrsta algi. Spreman sam da potvrdim da su kao tamanitelji algi bolji od pojedinih tropskih vrsta. Karakteriše ih slaba produktivnost i ona uslovljava da se praktično nikada neće prenamnožiti u akvarijumu kao neke druge vrste. Sa druge strane za razliku od velike većine srodnika iz familije Neritidae oni se ipak mogu razmnožavati u akvarijumu. Jedino što meni lično smeta su možda bela jajašca rasuta na pojedinim mestima u akvarijumu a koja ukoliko se radi o postavci za fotografisanje ili takmičenje, mogu donekle kvariti sliku.

Na kraju ove priče reći ću i nešto apropo sakupljanja ovih pužića iz prirode sa pojedinih lokacija u cilju trgovine. Primetio sam da se u nekim zemljama naročito Ukraini, Rumuniji a donekle i Rusiji prodaju jedinke sakupljene u divljini. Ne bih želeo da se tako nešto desi i kod nas. Stoga, ponoviću još jednom u ovom tekstu namerno nisam pominjao gde se sve mogu naći. Neke vrste su čak u pojedinim zemljama zaštićene. Takodje, ne zaboravite da se ponekad veoma teško prilagodjavaju (bez obzira sa koje se lokacije donesu). Čak i da ih ima dosta u prirodi (što nikako nije slučaj) greh je odredjeni broj onih jedinki koje neće prihvatiti uslove u zarobljeništvu, osuditi na smrt.
Uvek moramo imati u vidu da smo mi akvaristi na neki način i mali ekolozi koji voleći ovaj hobi, moraju voditi računa o prirodi koja nas okružuje. Na pojedinim lokacijama populacije Teodoksusa su toliko male da je najbolje ne dirati ih.



poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008