Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 849
Ukupno: 849
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Forumi
04: Coppermine
05: Forumi
06: Coppermine
07: Coppermine
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Coppermine
12: Forumi
13: Naslovna
14: Forumi
15: Coppermine
16: Forumi
17: Coppermine
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Forumi
30: Your Account
31: Naslovna
32: Forumi
33: Your Account
34: Forumi
35: Your Account
36: Forumi
37: Coppermine
38: Naslovna
39: Coppermine
40: Forumi
41: Coppermine
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Your Account
46: Forumi
47: Coppermine
48: Forumi
49: Coppermine
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Naslovna
59: Forumi
60: Naslovna
61: Forumi
62: Naslovna
63: Forumi
64: Coppermine
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Naslovna
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Coppermine
75: Forumi
76: Coppermine
77: Coppermine
78: Forumi
79: Naslovna
80: Naslovna
81: Forumi
82: Coppermine
83: Naslovna
84: Naslovna
85: Coppermine
86: Forumi
87: Naslovna
88: Forumi
89: Forumi
90: Naslovna
91: Naslovna
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Naslovna
96: Naslovna
97: Coppermine
98: Naslovna
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Naslovna
104: Forumi
105: Naslovna
106: Forumi
107: Coppermine
108: Forumi
109: Naslovna
110: Coppermine
111: Forumi
112: Coppermine
113: Forumi
114: Forumi
115: Forumi
116: Naslovna
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Forumi
123: Coppermine
124: Naslovna
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Naslovna
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Coppermine
137: Coppermine
138: Coppermine
139: Coppermine
140: Coppermine
141: Forumi
142: Forumi
143: Forumi
144: Coppermine
145: Forumi
146: Forumi
147: Forumi
148: Forumi
149: Naslovna
150: Naslovna
151: Forumi
152: Coppermine
153: Coppermine
154: Coppermine
155: Forumi
156: Coppermine
157: Naslovna
158: Naslovna
159: Naslovna
160: Your Account
161: Forumi
162: Forumi
163: Forumi
164: Forumi
165: Forumi
166: Forumi
167: Forumi
168: Forumi
169: Coppermine
170: Forumi
171: Forumi
172: Naslovna
173: Coppermine
174: Naslovna
175: Forumi
176: Forumi
177: Forumi
178: Naslovna
179: Forumi
180: Forumi
181: Forumi
182: Forumi
183: Coppermine
184: Naslovna
185: Forumi
186: News
187: Forumi
188: Naslovna
189: Coppermine
190: Forumi
191: Forumi
192: Naslovna
193: Forumi
194: Forumi
195: Forumi
196: Naslovna
197: Forumi
198: Forumi
199: Forumi
200: Forumi
201: Forumi
202: Your Account
203: Naslovna
204: Forumi
205: Coppermine
206: Forumi
207: Forumi
208: Forumi
209: Coppermine
210: Forumi
211: Forumi
212: Coppermine
213: Forumi
214: Coppermine
215: News
216: Naslovna
217: Forumi
218: Forumi
219: Forumi
220: Forumi
221: Forumi
222: Forumi
223: Forumi
224: Naslovna
225: Coppermine
226: Forumi
227: Coppermine
228: Forumi
229: Forumi
230: Coppermine
231: Forumi
232: Forumi
233: Forumi
234: Forumi
235: Naslovna
236: Forumi
237: Forumi
238: Naslovna
239: Forumi
240: Forumi
241: Naslovna
242: Forumi
243: Naslovna
244: Forumi
245: News
246: Forumi
247: Your Account
248: Forumi
249: Forumi
250: Forumi
251: Forumi
252: Forumi
253: Naslovna
254: Forumi
255: Forumi
256: Naslovna
257: Naslovna
258: Forumi
259: Forumi
260: Forumi
261: Coppermine
262: Forumi
263: Forumi
264: Forumi
265: News
266: Forumi
267: Forumi
268: Coppermine
269: Forumi
270: Coppermine
271: Forumi
272: Naslovna
273: Forumi
274: Coppermine
275: Forumi
276: Forumi
277: Forumi
278: Coppermine
279: Coppermine
280: Coppermine
281: Forumi
282: Coppermine
283: Forumi
284: Coppermine
285: Coppermine
286: Your Account
287: Coppermine
288: Naslovna
289: Naslovna
290: Forumi
291: Forumi
292: Forumi
293: Forumi
294: Forumi
295: Coppermine
296: Naslovna
297: Forumi
298: Forumi
299: Naslovna
300: Forumi
301: Coppermine
302: Forumi
303: Forumi
304: Naslovna
305: Naslovna
306: Forumi
307: Coppermine
308: Forumi
309: Forumi
310: Coppermine
311: Forumi
312: Forumi
313: Forumi
314: Coppermine
315: Forumi
316: Naslovna
317: Naslovna
318: Forumi
319: Forumi
320: Coppermine
321: Forumi
322: Forumi
323: Forumi
324: Forumi
325: Forumi
326: Coppermine
327: Coppermine
328: Forumi
329: Coppermine
330: Forumi
331: Forumi
332: Forumi
333: Coppermine
334: Forumi
335: Forumi
336: Forumi
337: Forumi
338: Naslovna
339: Coppermine
340: Coppermine
341: Coppermine
342: Coppermine
343: Forumi
344: Coppermine
345: Forumi
346: Forumi
347: Forumi
348: Coppermine
349: Coppermine
350: Coppermine
351: Your Account
352: Forumi
353: Forumi
354: Forumi
355: Forumi
356: Forumi
357: Coppermine
358: Forumi
359: Forumi
360: Forumi
361: Naslovna
362: Forumi
363: Forumi
364: Naslovna
365: Forumi
366: Forumi
367: Forumi
368: Naslovna
369: Naslovna
370: Naslovna
371: Forumi
372: Forumi
373: Forumi
374: Coppermine
375: Coppermine
376: Forumi
377: Forumi
378: Coppermine
379: Forumi
380: Coppermine
381: Coppermine
382: Forumi
383: Coppermine
384: Forumi
385: Naslovna
386: Naslovna
387: Forumi
388: Coppermine
389: Your Account
390: Forumi
391: Coppermine
392: Forumi
393: Forumi
394: Forumi
395: Coppermine
396: Naslovna
397: Naslovna
398: Coppermine
399: Forumi
400: Forumi
401: Coppermine
402: Naslovna
403: Forumi
404: Forumi
405: Forumi
406: Forumi
407: Forumi
408: Forumi
409: Forumi
410: Forumi
411: Forumi
412: Forumi
413: Your Account
414: Naslovna
415: Forumi
416: Forumi
417: Forumi
418: Forumi
419: Forumi
420: Forumi
421: Forumi
422: Coppermine
423: Forumi
424: Forumi
425: Forumi
426: Naslovna
427: Forumi
428: Coppermine
429: Coppermine
430: Forumi
431: Coppermine
432: Coppermine
433: Forumi
434: Coppermine
435: Forumi
436: Coppermine
437: Naslovna
438: Forumi
439: Naslovna
440: Coppermine
441: Forumi
442: Forumi
443: Forumi
444: Forumi
445: Forumi
446: Forumi
447: Forumi
448: Coppermine
449: Forumi
450: Naslovna
451: Coppermine
452: Forumi
453: Naslovna
454: Coppermine
455: Naslovna
456: Forumi
457: Forumi
458: Forumi
459: Forumi
460: Forumi
461: Naslovna
462: Forumi
463: Forumi
464: Forumi
465: Coppermine
466: Forumi
467: Coppermine
468: Coppermine
469: Forumi
470: Forumi
471: Forumi
472: Forumi
473: News
474: Forumi
475: Forumi
476: Forumi
477: Forumi
478: Forumi
479: Naslovna
480: Coppermine
481: Naslovna
482: Forumi
483: Coppermine
484: Coppermine
485: Coppermine
486: Forumi
487: Coppermine
488: Coppermine
489: Forumi
490: Naslovna
491: Coppermine
492: Forumi
493: Coppermine
494: Forumi
495: Coppermine
496: Forumi
497: Forumi
498: Coppermine
499: Forumi
500: Naslovna
501: Forumi
502: Coppermine
503: Forumi
504: Forumi
505: Forumi
506: Forumi
507: Forumi
508: Naslovna
509: Naslovna
510: Naslovna
511: Forumi
512: Coppermine
513: Coppermine
514: Your Account
515: Forumi
516: Coppermine
517: Forumi
518: Forumi
519: Forumi
520: Coppermine
521: Forumi
522: Forumi
523: Coppermine
524: Coppermine
525: Coppermine
526: Forumi
527: Forumi
528: Naslovna
529: Naslovna
530: Forumi
531: Coppermine
532: Forumi
533: Forumi
534: Forumi
535: Forumi
536: Coppermine
537: Forumi
538: Forumi
539: Coppermine
540: Coppermine
541: Naslovna
542: Forumi
543: Forumi
544: Coppermine
545: Forumi
546: Forumi
547: Forumi
548: Forumi
549: Naslovna
550: Naslovna
551: Forumi
552: Forumi
553: Forumi
554: Coppermine
555: Forumi
556: Coppermine
557: Forumi
558: Coppermine
559: Coppermine
560: Forumi
561: Naslovna
562: Forumi
563: Coppermine
564: Coppermine
565: Coppermine
566: Forumi
567: Coppermine
568: Coppermine
569: Forumi
570: Coppermine
571: Forumi
572: Forumi
573: Naslovna
574: Forumi
575: Forumi
576: Coppermine
577: Forumi
578: Naslovna
579: Forumi
580: Naslovna
581: Forumi
582: Coppermine
583: Naslovna
584: Coppermine
585: Forumi
586: Coppermine
587: Coppermine
588: Forumi
589: Coppermine
590: Coppermine
591: Forumi
592: Forumi
593: Forumi
594: Forumi
595: Coppermine
596: Forumi
597: Forumi
598: Forumi
599: Forumi
600: Forumi
601: Coppermine
602: Your Account
603: Naslovna
604: Forumi
605: Forumi
606: Forumi
607: Forumi
608: Naslovna
609: Forumi
610: Forumi
611: Naslovna
612: Forumi
613: Coppermine
614: Forumi
615: Forumi
616: Coppermine
617: Coppermine
618: Forumi
619: Forumi
620: Forumi
621: Forumi
622: News
623: Your Account
624: Forumi
625: Forumi
626: Forumi
627: Coppermine
628: Forumi
629: Forumi
630: Coppermine
631: Forumi
632: Forumi
633: Forumi
634: Coppermine
635: Coppermine
636: News
637: Coppermine
638: Coppermine
639: Coppermine
640: Forumi
641: Coppermine
642: Forumi
643: Forumi
644: Forumi
645: Forumi
646: News
647: Forumi
648: Forumi
649: Coppermine
650: Naslovna
651: Forumi
652: Naslovna
653: Forumi
654: Forumi
655: Forumi
656: Naslovna
657: News
658: Naslovna
659: Naslovna
660: Forumi
661: Forumi
662: Forumi
663: Forumi
664: Naslovna
665: Naslovna
666: Forumi
667: Coppermine
668: Forumi
669: Forumi
670: Forumi
671: Forumi
672: Forumi
673: Naslovna
674: Forumi
675: Coppermine
676: Forumi
677: Forumi
678: Forumi
679: Naslovna
680: Coppermine
681: Coppermine
682: Coppermine
683: Forumi
684: Forumi
685: Coppermine
686: Forumi
687: Forumi
688: Coppermine
689: Coppermine
690: Naslovna
691: Coppermine
692: Forumi
693: Coppermine
694: Forumi
695: Coppermine
696: Forumi
697: Forumi
698: Naslovna
699: Forumi
700: Forumi
701: Forumi
702: Naslovna
703: Coppermine
704: Forumi
705: Coppermine
706: Forumi
707: Forumi
708: Forumi
709: Forumi
710: Naslovna
711: Forumi
712: Forumi
713: Naslovna
714: Forumi
715: Forumi
716: Forumi
717: Forumi
718: Forumi
719: Forumi
720: Forumi
721: Coppermine
722: Forumi
723: Naslovna
724: Forumi
725: Forumi
726: Forumi
727: Coppermine
728: Forumi
729: Coppermine
730: Coppermine
731: Forumi
732: News
733: Forumi
734: Forumi
735: Naslovna
736: Coppermine
737: Coppermine
738: Coppermine
739: Coppermine
740: Naslovna
741: Forumi
742: Coppermine
743: Forumi
744: Forumi
745: Your Account
746: Forumi
747: Forumi
748: Forumi
749: Coppermine
750: Coppermine
751: Coppermine
752: Forumi
753: Forumi
754: Forumi
755: Forumi
756: Coppermine
757: Forumi
758: Forumi
759: Coppermine
760: Forumi
761: Forumi
762: Forumi
763: Coppermine
764: Forumi
765: Forumi
766: Forumi
767: Forumi
768: Forumi
769: Forumi
770: Forumi
771: Forumi
772: Forumi
773: Forumi
774: Naslovna
775: Naslovna
776: Forumi
777: Forumi
778: News
779: Coppermine
780: Forumi
781: Forumi
782: Forumi
783: Forumi
784: Forumi
785: Forumi
786: Forumi
787: Forumi
788: Forumi
789: Your Account
790: Forumi
791: Forumi
792: Forumi
793: Coppermine
794: Forumi
795: Naslovna
796: Coppermine
797: Forumi
798: Forumi
799: Forumi
800: Naslovna
801: Coppermine
802: Coppermine
803: Forumi
804: Coppermine
805: Forumi
806: Forumi
807: Forumi
808: Naslovna
809: Coppermine
810: Forumi
811: Coppermine
812: Forumi
813: Forumi
814: Forumi
815: Forumi
816: Forumi
817: Coppermine
818: Forumi
819: Forumi
820: Your Account
821: Forumi
822: Forumi
823: Forumi
824: Forumi
825: Forumi
826: Naslovna
827: Forumi
828: Forumi
829: Forumi
830: Forumi
831: Your Account
832: Coppermine
833: Naslovna
834: Forumi
835: Forumi
836: Forumi
837: Forumi
838: Naslovna
839: Forumi
840: Coppermine
841: Forumi
842: Forumi
843: Forumi
844: Coppermine
845: Coppermine
846: Forumi
847: Forumi
848: Forumi
849: Forumi
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
136088131
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus

Biblioteka: Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus Ponedeljak, 20 Jun 2005 (08:21:23) CEST
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (22245 puta pročitano)

Tekst napisao Octopus



Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana

Bez obzira na tendenciju koja se u akvaristici javila poslednjih nekoliko godina u smislu gajenja sve većeg broja vrsta puževa u akvarijumima, njihova zastupljenost kod hobista na ovim prostorima i dalje je prilično niska. Tome verovatno dosta doprinosi pogrešno mišljenje (naročito starijih akvarista) da su puževi u akvarijumu štetočine i samim tim nepoželjni. Ovaj pogrešan stav se verovatno kod nas prenosio sa kolena na koleno i akvaristi su se veoma često dovijali na razne načine, kako da suzbiju njihovo prisustvo. Opravdanja za ovo mišljenje ponekad ipak ima. Naime, neke vrste puževa se veoma lako razmnožavaju u zarobljeništvu te kada se njihova populacija enormno uveća, oni zaista postaju problem. Em ih je ružno videti u tolikom broju, em počinju da prave probleme, od uništavanja pojedinih vrsta biljaka, pa nadalje. Odredjene vrste puževa na svom meniju, imaju mekolisne biljke i takve zasigurno trebamo izbegavati… No, odredjen broj vrsta vodenih puževa može biti itekako koristan. Puževi imaju svoju biološku ulogu u vodenom ekosistemu i ne trebamo je olako odbacivati.

Sledeće redove posvetiću jednom rodu puževa sa kojim sam se sasvim slučajno sreo još kao dečak, da ne kažem akvarista početnik. Radi se o rodu Theodoxus.

Neke vrste iz ovoga roda nastanjiju vodotoke Evrope… od Skandinavije pa sve do Sredozemlja. Mnogo godina unazad kada su nam reke bile daleko čistije, bili su daleko brojniji i u nekim ovdašnjim rekama. Upravo u tom periodu, pre više od trideset pet godina, sreo sam se po prvi put sa jednom prelepom vrstom - Theodoxus fluviatilis.


Sećam se da sam još tada iako tek dečačić imao svoj akvarijum i da je moje interesovanje za tajanstveni podvodni svet bilo veliko. Moj otac, inače veterinar i akvarista (koji me je ovim hobijem i zarazio) trudio se na sve načine da me upozna sa svetom pod vodom, njegovima zakonitostima i tajnama. U to podvodno vaspitanje osim akvarijuma koji su oduvek bili prisutni u našem domu, ulazili su i redovni odlasci na mnoge naše reke. Pecanje i duge šetnje duž obala za mene kao klinca su bili nezaboravni doživljaji. Otkrivao sam lagano, korak po korak jedan divan svet kome se I danas kada posao I obaveze to dozvole, sa istom strašću vraćam. Upravo na jednom od tih dečačkih pecanja kada je riba bedno radila a ja onako nezadovoljan šetkao obalom, u plićaku jedne naše velike reke primetio sam male interesantne spodobe. Sitne tamne pužiće, neobičnog oblika i još neobičnije boje. Bili su veličine od svega nekoliko milimetara, tamne skoro crne ljušture sa belim pegicama. Odmah su privukli moju pažnju. Kratko sam ih ispitivao pogledom, ubrzo nakupio nekoliko njih u šaku i otrčao do oca sa onim čuvenim pitanjem…
“Tataaa, tataaa… Šta je ovo? „
Od oca sam retko dobijao odgovor koji je usledio.
„ne znam, nisam ih do sada vidjao…raspitaćemo se.“

Ostatak dana je protekao u iščekivanju odlaska kući jer sam čvrsto rešio da ponesem nekoliko pegavih oklopnika za svoj akvarijum. Nije pomagalo ubedjivanje od strane oca i priča da je to što želim veoma rizično po ostale stanovnike moga akvarijuma. Ja sam rešio i tačka.

Sakupio sam nekih dvadesetak komada u onu čuvenu zelenu flašu od Knjaz Miloš vode i celim putem do kuće držao moje nove ljubimce u krilu. Bio je jako topao dan i ni danas, posle toliko godina, mi nije jasno kako su uopšte preživeli do kuće. A preživeli su putovanje svi do jednog.

Stigavši kući bućnuo sam ih odmah u akvarijum i svakog sledećeg dana brižno prebrojavao. Na žalost odredjeni broj njih nije preživeo tu bezobzirnu dečiju torturu prebacivanja iz prirode u zarobljeništvo. Za utehu ostalo je ipak par pužića. Neki od njih zadržali su se dosta dugo a ja sam brojno stanje dopunio prvom prilikom već sledećeg leta. Ovaj put ne tako brzopleto već, uz brižno prilagodjavanje na uslove u mom akvarijumu. Ovoga puta žrtava je bilo manje. Iz godine u godinu brojnost u akvarijumi im se lagano smanjivala a ja je opet, kada se ukaže prilika, dopunjavao sa po par novopridošlih. Primetio sam još tada osim što se teško prilagodjavaju da ih ne interesuje mnogo hrana koju su konzumirali drugi puževi, a da tamo gde ima njih algi gotovo da nema. Ni slutio nisam da sam zapravo naleteo na sveti gral akvarista, kada je u pitanju borba protiv algi.

Bila je to dakle prva vrsta iz famili je Neritidae sa kojom sam se sreo. Domaća a uz sve to nadasve lepa. Dugo je ona za mene ostala neidentifikovana... To je period kada knjiga koje bi mi pomogle u identifikaciji jednostavno nije ni bilo. Tek sa studentskim danima saznao sam o kojoj se vrsti radi. Nekoliko komada odneo sam svom profesoru koji mi je predavao beskičmenjake a pošto ni on nije bio sasvim siguran o kojoj se vrsti radi, identifikovali smo ih uz pomoć knjiga. Sećam se da sam prelistao gomilu literature iz one čuvene biblioteke na Biološkom fakultetu, u kojoj sam redovno visio kad god mi je bio potreban odgovor na neko pitanje.
Tada u studentskim danima, imao sam i prvi podmladak ovih puževa. Istina sasvim slučajno su se razmnožili sami od sebe. Taj dogadjaj me je naveo da se malo više raspitam o njima što mi je pomoglo da danas uspešno uzgajam na hiljade ovih mališana. Kao profesionalac pre nekoliko godina registrovao sam se i kao uzgajivač ove ugrožene vrste. Zašto kažem ugrožene… Brojnost populacija ovih mališana u poslednje vreme se do te mere smanjila da su u većem broju zemalja Evrope na listi ugroženih vrsta. Svake godine kao dug prirodi i kao moje lično iskupljenje prema onim jedinkam koje sam još kao klinac sakupio samoinicijativno u prirodu pustim par stotina... Uvek na lokaciju za koju sam siguran da ih je nekada bilo. Da ostanu tu za neka nova pokoljenja i obraduju možda još nekog mališana, koji poput mene bude naleteo na njih.

Da se ipak iz ove nostalgične priče vratimo u sadašnjost. Pomenuti puževi pripadaju familiji (Neritidae). Tropski članovi roda Neritina ove familije su nedavno stekli veliku popularnost među akvaristima zbog vrlo interesantnog izgleda. Svi pripadnici roda Neritina prilično dobro jedu alge a da pritom ne oštećuju vidno biljke sa kojih ih uklanjaju. Ova osobina ih čini dostojnim poštovanja od strane akvarista. Nažalost, tropske neritine se veoma teško mogu razmnožiti u akvarijumu i to je kod običnih hobista u principu nemoguća misija. Ta činjenica je uslovila da se one moraju uvoziti a samim tim im je i cena dosta visoka.

Theodoxus fluviatilis - Naš puž o kome sam gore pisao ne pripada rodu Neritina, i pripadnik je kao što već rekoh roda Theodoxus. Zajedno oba roda pripadaju familiji Neritidae. Theodoxus fluviatilis je na žalost sve redji gost naših vodotoka. Sve veća zagadjenja reka doprinela su da populacije postaju sve manje a u nekim Evropskim zemljama je do te mere ugrožen da je stavljen na listu ugroženih vrsta. To će biti i razlog zašto u ovom tekstu neću imenovati mesta gde sam kod nas sve nalazio ove simpatične algoždere. Osim ove vrste kod nas se mogu naći još neki pripadnici roda Theodoxus i to su najčešće vrste Theodoxus danubialis, Theodoxus euxinus i Theodoxus transversalis. Sve tri vrste sam gajio i gajim i danas. O njima nešto više malo kasnije a sada da se vratimo na fluviatilise.

Ipak... Pre nego što se posvetimo njima, možda je bolje reći nekoliko reči o samoj Familiji Neritidae. Ova familija puževa (Gastropoda) odnosi se na red starih puževa do Archaeogastropoda, čiji su članovi neki od najprimitivnijih mekušaca u podklasi (Prosobranchia). Većina Prosobranchia žive u morima, ali neki su se prilagodili životu u bočatom i slatkim vodama, Konačno, neke vrste su se opredelile za amfibijski način života! Članovi familije Neritidae su otišli dovoljno daleko u svom razvoju od najprimitivnijih članovi Archaeogastropoda, mada su zadržali neke karakteristične osobine tih puževa (postoje dva atrijuma).

Dakle, skoro sve Neritidae žive u morima ili poluslanim vodama. Sam Theodoxus fluviatilis se životu u slatkoj vodi prilagodio veoma davno - pre oko 400.000 godina. Međutim, on izgleda nije ostavio u potpunosti slanu vodu te se prema nekim izvorima može naći na lokacijama čiji salinitet iznosi i do 5 ‰

Neki podaci govore da je T. fluviatilis počeo kolonizaciji Europskih voda iz regije koja obuhvata južnu Ukrajinu, Rumunju i Mađarsku.

Zanimljivo je širenje ovih puževa Evropskim rekama u prošlosti i činjenica da ih radovi starih biologa ne navode kao stanovnike pojedinih mesta na kojima ih danas ima. Mesta na kojima se danas mogu sresti karakteriše prilično niska gustina naseljenosti. Ako imamo u vidu uz to i njihove male dimenzije jasno je zašto su oni i danas slabo poznati kod nas. Ponekad se mogu primetiti i iznad površine vode.

U svakom akvarijumu u koji sam ih ubacio ubrzo bi se počeli i razmnožavati – Trudio sam se da akvarijume naseljavam samo puževima koji su se izlegli u zarobljeništvu. Oni iz Prirode uvek su se pokazivali kao daleko nežniji i uvek bi bilo gubitaka. Omiljena mesta u u akvarijumu su - staklo, krupnije kamenje , filter, a najmanje – podloga i biljke. Na tim mestima teodoksusi vredno stružu alge i organski sloj-detritus. Na tim mestima Theodoxus fluviatilis odlaže i jaja. Možete ih uočiti na zidovima akvarijuma, kamenju i drugim tvrdim predmetima. Često, ženka polaže jaja na sopstvenoj ljušturi ili ljušturi drugih vrsta puževa. Međutim, nisam primetio njihova jaja na biljkama. Možemo reći da Theodoxus fluviatilis polaže jaja na čvrste objekte! Valja napomenuti da su Theodoxus fluviatilis – heteroseksualni.
Valja napomenuti da su im glavni izvor hrane u prirodi dijatome alge, čiju ljusku razbijaju trljanjem o tvrdu podlogu, a zatim ih pojedu.

Jaja puževa iz familije Neritidae pa i teodoksusa se dosta razlikuju od jaja, hobistima poznate većine puževa. Jaja su zatvorena u nekoj vrsti kapsule. Dakle ono što nama izgleda kao jedno jaje, zapravo je kapsula s jajima. Kapsula je ovalnog oblika dimenzija oko 1 do 1,2 mm. U početku, kapsula je mekana, bela. Postupno se stvrdnjava i postaje žućkasto smeđe boje. U kapsulama Theodoxus fluviatilis po nekim podacima može se naći do 100 jaja. Obično se samo jedno jaje razvije u novi život - Ostatak će služiti kao jedina hrana za taj embrion.
Kod Nerita različite populacije imaju različite veličine kapsula i broj jaja u njima. Veličina kapsula i broj jaja kod slatkovodnih vrsta je veća nego kod slanovodnih. Sazrevanje jaja Theodoxus fluviatilis traje oko 4-8 nedelja. Kao rezultat toga, kapsula jer neprimetno pretvara u minijaturnog puža. U akvarijumima, gde je temperatura prilagodjena tropskim organizmima, što znači dosta viša nego u prirodi veći deo godine, Theodoxus fluviatilis odlaže jaja u određenim intervalima cele godine. U prirodi se to dogadja samo u toku leta. Obično, ženka polaže više kapsula s jajima u neposrednoj blizini. Nisam snimio mnogo kao jaje sazrijeva u kapsulu na temperaturi između 20-30 stupnjeva, ali nakon par mjeseci nakon sadnje u akvariju odraslih su gledali mladog ulitochek. Theodoxus fluviatilis raste prilično sporo u odnosu na većinu akvaristima poznatih puževa. Neki od nama poznatih puževa kao : Planorbis corneus , puževi iz familije Physidae i Melanoides sp. daleko brže rastu i sazrevaju. Sa moje tačke gledišta to je dobro, jer nikada nećete doći u situaciju da će vam se ovi puževi prenamnože i da ćete ih morati povremeno loviti te odstranjivati iz akvarijuma, kao neke napred navedene vrste


Držanje ovih puževa ne predstavlja naročito veliki problem ali daleko od toga nemaju odredjene zahteve. Ono što je po meni najveći problem je verovatno prilagodjavanje, ukloliko se uzimaju iz prirode, jer se odredjeni broj jedinki gotovo uvek izgubi. Stoga sam i odlučio da ih počnem uzgajati pre koju godinu. Stopa prirasta populacije u akvarijumu, u principu zavisiće najviše od raspoloživih količina hrane. Stoga je poželjno ne čistiti od algi barem zadnju stranu akvarijuma. Takodje je veoma bitno i ne prenaseliti akvariijum puževima, jer će u suprotnom sve alge biti brzo pojedene a populacija potom osudjena na gladovanje pa i smrt. Neka najpreporučljivija gustina naseljenosti koja će uz dovoljno hrane imati tendenciju ka uvećanju populacije je 10 do 20 jedinki na 100 l vode. Veličina akvarijuma nije naročito bitna i mogu se uspešno držati i u malim akvarijumima, od svega nekoliko litara. Po par komada ovih puževa uspešno sam držao i u svojim nano akvarijumima od svega litar dva. Bez ikakve filtracije. Uz obilje hrane mladi puževi će ubrzano rasti, te će doći do svoje maksimalne veličine, za značajno kraći period nego u prirodi. Sama temperatura pri tome ne igra neku veoma važnu ulogu. Sa uspehom sam ih držao na temperaturama od 15 do 30 stepeni. Mnogo bitnije od temperature je održavati vodu željenog kvaliteta a sa te strane ovi puževi imaju odredjene zahteve. Najviše im odgovara neutralna do blago bazna voda od 7- do 8,5 pH (idealno bi bilo izmedju 7,5 i 8,5 pH). Dakle kao i većina puževa, oni vole blago alkalnu sredinu. Poželjno je da tvrdoća vode bude veća od 10 GH mada je idealno izmedju 15 i 25 GH. KH ne treba da je manji od 5 mada je bolje da je oko 10 do 15. U mekim vodama sa niskim KH i pH ovi puževi se ne osećaju dobro i veoma kratko žive. U kiseloj sredini dolazi do pojave erozija na oklopu a nisu retki slučajevi masovnih ugibanja pri naglom padu pH. Kao što sam već pomenuo tolerisaće radije poluslanu vodu nego meku i kiselu. Shodno tim zahtevima nisu idealan stanovnik mekovodnih biljnih akvarijuma u koje se dodaje CO2 u velikim količinama. U takvim uslovima ljušture im se najpre počnu topiti a zatim sledi gubitak jedinki jedna, po jedna. Vole vodu bogatu kiseonikom i blago strujanje. Ne tolerišu veća zagadjenja.


Ljušture vrste Theodoxus fluviatilis

Sa postavljenih fotografija se da primetiti da ljušture ovih puževa imaju poluloptast ili preciznije rečeno polujajast oblik. Ljuštura je vidno debelih zidova. U visinu odrasli primerci mogu biti od 4.5-6.5 mm, a u dužinu mogu narasti 6-10 mm. Sretao sam i primerke većih dimenzija ali samo u prirodi. U akvarijumima zavisno od ishrane, neki maksimum u rastu je 9 mm.

Obojenost ljušture može biti različita – Ovi puževi najčešće imaju svetle do bele mrlje, poput pegica, na tamnoj osnovi. Postoje tri glavne vrste mrlja. Sam izgled zavisi od različitih parametara sredine u kojoj žive. Osnovna boja ljušture može biti crna, ili tamno smeđa ali se mogu sresti i daleko svetliji primerci kod kojhih je osnova maslinasta. Bele tačkice mogu biti različitih oblika,čak se javljaju šare u vidu vrludavih linija. Retko se mogu sresti primerci koji su potpuno tamni bez šara ali i toga ima. Pre izvesnog vremena došao sam do primeraka koji potiču iz Grčke, čija osnova je za razliku od naših primeraka tamno crvena do bordo. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti i njih razmnožiti u većim količinama poput klasičnih fluviatilisa, kako bi i ovi varijeteti, bili dostupni ostalim hobistima sa ovih prostora.

U umerenoj klimi zavisno od godišnjeg doba puževi različito rastu i o tome se može suditi na osnovu karakterističnih linija rasta, koje su uzrokovane neujednačenim rastom ljušture u različitim periodima godine. U akvarijumu je puž izložen konstantno istim uslovima te se ove linije ne formiraju. Theodoxus fluviatilis živi relativno dugo. Iz moga iskustva to je oko 2 godine, mada sam u literature sretao podatke da može živeti i pune 3 godine!

Od drugih vrsta koje nastanjuju teritoriju Srbije akoje sam već pominjao napred u tekstu osvrnuću se ukratko na svaku.

Theodoxus euxinus - kao Theodoxus fluviatilis može izdržati salinitet od 5 ‰ nastanjuje slatke vode ali i ušća reka u mora. Zahvaljujući jednom akvaristi i dugogodišnjem prijatelju iz Odese, došao sam u posed i ove vrste. Populaciju od svega 30 puževa koje sam dobio od njega uspešno održavam. Redovno se razmnožavaju te je trenutno populacija znatno uvećana . Sledeće godine planiram da i sa njima poput fluviatilisa ostvarim neku masovniju produkciju.

Theodoxus danubialis - Ovaj puž živi u Dunavu i pojedinim Evropskim rekama. Ima nešto veću ljušturu od fluviatilisa. Naraste 9-14 mm a na svetloj osnovi ljušture uočavaju se tamnije cik-cak linije. Kao i Fluviatilis i on je izvanredan algar i može se razmnožavati u zarobljeništvu. Ciklus im je veoma sličan. Ja ih već nekoliko godina unazad uzgajam kako u akvarijumima tako i van akvarijuma. Masovno ih razmnožavam u betonskim bazenima, namenjenim za letnji uzgoj pojedinih vrsta riba. Uzgojem u bazenima sam postigao daleko veću produkciju nego u akvarijumima zbog obilja hrane.

Ako bih trebao, nekogkog od pripadnika roda theodoxus naročito da preporučim hobistimma, onda je moj izbor definitivno na ovoj vrsti. Sa jedne strane zahvaljujući šarenim ljušturama veoma su atraktivni a sa druge i neznatno krupniji od recimo fluviatilisa. Ipak, ono što je najbitnije ova vrsta nije tako zahtevna kao fluviatilis. Daleko su otporniji na promene parametara i niske vrednosti nitrata koje fluviatilis ne toleriše. Takodje, danubialisi su tolerantniji na ubacivanje CO2 u biljnim akvarijumima i niže vrednosti KH te se uspešno razmnožavaju i u nešto mekšoj vodi.




Ljušture vrste Theodoxus danubialis

Theodoxus transversalis - Ova vrsta je verovatno najredja kod nas i nalazio sam ih u veoma malim kolonijama u pojedinim rekama južne Srbije. Mislim da je nešto nežniji od gore pomenutih vrsta i manje produktivan od Fluviatilisa. Samim tim teže se i održava u akvarijumu. Oklop je 6 mm u visinu i 8 mm u širinu. Boje je olovno sive do žute, s tamnim spiralnim linijama. Na ovim prostorima sa moje tačke gledišta ovo je veoma ugrožena vrsta.


Ljušture vrste Theodoxus transversalis

Svi Teodokususi, (kao i mnogi drugi akvarijumski puževi) imaju poklopac ljušture. On se nalazi na zadnoj strani stopala i po povlačenju puža u ljušturu, zatvara otvor ljušture. Vredi reći takodje i da pripadnici ovoga roda imaju škrge.

Ja ne mogu suditi je li to istina ili ne, ali na osnovu nekih prepiski i tekstova na koje sam naišao, verovatno nisam jedini koji je primetio odredjenu pravilnost u ponašanju Teodoksusa. Neki tvrde da je ovo svojstveno svim neritidama uključujući i neke morske vrste. Radi se o osobini da svi imaju" Home "područje. To znači da puževi nisu slobodne lutalice već imaju dom na kome bi se vratili svaki dan nakon ispaše algi. Neke jedinke sam da bi ovu što sam primetio sebi dokazao, obeležavao lakom za nokte i definitivno se većina njih, posle aktivnosti vraća na odredjeno mesto, koje možemo nazvati njegovim domom. Takodje sam primetio da su aktivniji noću.

Družeći se sa njima veom dug niz godina, sasvim sam siguran da vreme za Teodoksuse u akvarijumu tek dolazi, ne samo kod nas već u svetu uopšte. Osim jedinstvenog kolorita ljušture kojim plene hobiste oni su neumorni radnici u suzbijanju većeg broja vrsta algi. Spreman sam da potvrdim da su kao tamanitelji algi bolji od pojedinih tropskih vrsta. Karakteriše ih slaba produktivnost i ona uslovljava da se praktično nikada neće prenamnožiti u akvarijumu kao neke druge vrste. Sa druge strane za razliku od velike većine srodnika iz familije Neritidae oni se ipak mogu razmnožavati u akvarijumu. Jedino što meni lično smeta su možda bela jajašca rasuta na pojedinim mestima u akvarijumu a koja ukoliko se radi o postavci za fotografisanje ili takmičenje, mogu donekle kvariti sliku.

Na kraju ove priče reći ću i nešto apropo sakupljanja ovih pužića iz prirode sa pojedinih lokacija u cilju trgovine. Primetio sam da se u nekim zemljama naročito Ukraini, Rumuniji a donekle i Rusiji prodaju jedinke sakupljene u divljini. Ne bih želeo da se tako nešto desi i kod nas. Stoga, ponoviću još jednom u ovom tekstu namerno nisam pominjao gde se sve mogu naći. Neke vrste su čak u pojedinim zemljama zaštićene. Takodje, ne zaboravite da se ponekad veoma teško prilagodjavaju (bez obzira sa koje se lokacije donesu). Čak i da ih ima dosta u prirodi (što nikako nije slučaj) greh je odredjeni broj onih jedinki koje neće prihvatiti uslove u zarobljeništvu, osuditi na smrt.
Uvek moramo imati u vidu da smo mi akvaristi na neki način i mali ekolozi koji voleći ovaj hobi, moraju voditi računa o prirodi koja nas okružuje. Na pojedinim lokacijama populacije Teodoksusa su toliko male da je najbolje ne dirati ih.



poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008