Postavio Octopus u (25533 puta pročitano)
Posle dužeg vremena evo i jednog zanimljivog teksta iz pera Fikusa, još jednog od članova tima koji vode ovaj forum. Svaki Akvarista koje se zanima za umetnost gajenja Akvarijumskih riba i akvarijumskog bilja ima moju toplu preporuku da ga pročita. Iskreno se nadam da će ovaj tekst kao i mnogi drugi koji će uslediti a koji su vezani za naslovnu tematiku doprineti porastu interesovanja za ovakav pristup akvaristici, jer akvaristika jeste umetnost.
Uporedo sa postavljanjem ovoga teksta u forumu će biti otvorena istoimena tema kako bi bilo moguće o svemu i prodiskutovat ili postaviti pitanje
Octopus
Tekst napisao Fikus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana
U najkraćim crtama pojam Aquascaping označava podvodni dizajn živog, tj. dekorativno uređenje akvarijuma u cilju njegovog što lepšeg izgleda a u nedostatku neke preciznije definicije ovog pojma, pokušaću da kroz sam tekst nekako predočim o čemu se tu zapravo radi. Lično smatram da je ozbiljan pristup Aquascaping-u vrhunac bavljenja akvaristikom iz nekoliko razloga koje ću pobrojati.
Svako ko planira ili se već bavi ovim kreativnim izrazom mora da je potpuno svestan da je za uspešno bavljenje Aquascapingom potrebno dosta ličnog stila, kreativnosti, znanja, upornosti i neophodne želje da sprovedemo u delo određenu zamisao po pitanju izgleda našeg akvarijuma. Kao što većina zna, Aquascaping je najčešće usko povezan sa biljnim tipom akvarijuma a pioniri koji su promovisali ovakav način uređenja akvarijuma su bitno uticali na dalji razvoj novih tehnika u akvaristici kao i na samu akvaristiku u najširem smislu te reči. Samim tim, gomila renomiranih kao i onih drugih proizvođača akvarijumske opreme videvši u tome šansu za povećanje profita, na tržište je izbacila široku paletu proizvoda namenjenih ovakvim akvarijumima i na taj način podigla ovaj hobi na nešto viši tehnološki nivo nego što je to do tada bilo. Iako akvaristika seže vekovima u nazad, Aquascaping, u najužem smislu te reči, zastupljen je tek u poslednjih par decenija. Samim njegovim pojavljivanjem, naglasak kod uređenja ovakvih akvarijuma je stavljen na veoma pažljiv odabir akvarijumske dekoracije kao i pomoćnih materijala koji se koriste u tu svrhu, favorizovanje odredjenih zahtevnih akvarijumskih biljaka kao i ribljih vrsta, uvođenje strogo kontrolisane i precizne prihrane bilja, enormno pojačanje akvarijumskog osvetljenja strogo određenog spektra, uvođenje upotrebe dodatnog CO2 u kao neophodnog jedinjenja u fotosintetskom procesu itd. Pri svemu tome, kada je ovako koncipiran akvarijum, logično je da su akvarijumske ribice na neki načim potisnute u drugi plan a da je akcenat bačen na dekoraciju i same akvarijumske biljke kao i na ukupan izgled akvarijuma i utisak koji odaje sa svim svojim stanovnicima. Imajući u vidu da ovakva svojevrsna ‘’Oaza’’ za akvarijumsko bilje, u isto vreme predstavlja takođe pogodnu sredinu i za prekomerni razvoj algi, kako bi se predupredila neželjena pojava istih, u cilju profilakse, neophodno je bilo povećati i broj algara u akvarijumu. Govoreći o Aquascapingu teško da je moguće (naravno ne i nemoguće) da se pronađe akvarijum bez prisustva vrednih kozica, popularnih Otto-a i Siamensisa. Turbo uslovi po pitanju osvetljenja i biljne prihrane jednostavno su nametali i nosili sa sobom povećanje broja riba koje su u stanju da drže alge pod kolikom tolikom kontrolom, kako bi se sprečile radikalne mere u borbi sa istim. Pitanje algi, tačnije držanje razvoja algi pod strogom kontrolom je možda i najveći izazov za svakog akvaristu koji je pokušao da napravi gusto ubiljen akvarijum i pri tome, pokušao da svom bilju priušti sve potrebno za brz rast i sve ukupno zdrav izgled. Izuzev pomenutih algara, sve ostalo od ribljeg sveta je opcionalno I trebalo bi da se uklapa u uslove koji važe u ovakvim akvarijumima. Iskustveno u akvarijumima ovog tipa najčešće se mogu videti mahom sitnije vrste kao što su npr. Mnoge Tetre ili Razbore a ponekad je moguće u njima sresti čak i Južno-Američke cichlidae I to u prvom redu Discuse, što celoj već dovoljno komplikovanoj stvari može dati sasvim novu dimenziju, mada sam ne tako često viđao i Barbuse kao i neke druge vrste koje nisu preporučljive za akvarijume ovog tipa. Ipak činjenica je da svaki od ovih akvarijuma relativno slabo poribljen a razlog za relativno mali broj riba u ovakvim akvarijumima je sasvim logičan. Razlog leži u tome da se većina biljne prihrane dodaje u vidu gotovih preparata uz strogo doziranje i neprestanu kontrolu hemijskih parametara kako bi se sprečila pojava tj. eksplozija algi u akvarijumima ovog tipa. Nemojmo izgubiti iz vida da pri gornjim granicama makro i mikro elemenata kao i veoma intenzivnom osvetljenju uz obilje CO2 veoma lako može doći do eksplozije algi ukoliko se samo jedan od gore-pomenutih parametara nakratko promeni. Upravo iz razloga, bi se izbegli moguci skokovi odredjenih produkata metabolizma usled moguće riblje prenaseljenosti ili prekomerne ishrane, rešenje kojem se često pribegava je u relativno malom broju ukrasnih riba koje ni na koji način ne mogu izazvati značajnije oscilacije bitnih parametara u akvarijumu. Ipak, pri svemu tome, nikako ne smemo izgubiti iz vida da akvarijum ma šta od živih vrsta da smo izabrali i stavili u njega, jednostavno mora biti podjednako komforan i ribama i bilju.
Kao što mnogi pobornici Aquascaping-a kažu: ‘’Akvarista je onaj koji uspeva da ribama priušti ono što im je potrebno ali onaj koji uspe da odgaji pojedino zahtevno bilje kao i da održi u životu prisutne ribe i pri tome spovede u delo prethodno lepo osmišljen akvarijum nije samo akvarista već i umetnik.’’
Ipak, Aquascaping je veoma široka tema i zbog toga je nemoguće u jednom tekstu obuhvatiti sve što je važno i pri tome pomenuti listom obilje stvari koje mogu da potaknu nekog budućeg zaljubljenika u da se oproba u ovome. Takodje, nemoguće je ni dati odgovore na sva pitanja koja se mogu javiti tokom pokušaja da se napravi jedan od ovakvih akvarijuma. Na sreću, osim neophodnog znanja koje se stiče vremenom, potrebno je dosta kreativnosti, strpljenja i spremnosti da se ruke na duže vreme (a dodao bih i svakodnevno) urone u akvarijum. Međutim, sve ovo može biti i veoma zabavno. Sve u svemu, govoreći u relativnim brojkama, Aquascaping se po meni sastoji od 20% veštine i 80% mašte.
Ma šta mi mislili o Aquascapingu kao i o pionirima ovog umetničkog izraza u akvaristici, iz pijeteta prema onima koji su na velika vrata uveli ovakve akvarijume u sve ukupnu ljudsku kulturu, mislim da je neophodno pomenuti dvojicu važećih Japanskih autoriteta na ovom polju. To su naravno Takashi Amano i Doshin Kobayashi. Priznali mi to ili ne, ova dvojica su ostavili veoma jak uticaj na hiljade akvarista širom sveta i značajno podigli nivo kvaliteta ubiljenih akvarijuma. Izgledom akvarijuma koje su aranžirali, dodatno su motivisali hiljade hobista širom sveta da se oprobaju u ovom izazovu i pokušaju da dostignu unapred postavljene standarde. Nije neobično da su upravo Japanci krenuli prvi i takoreći izmislili Aquascaping u užem smislu te reči, mada ne bi trebalo zanemariti ni dostignuća na ovom polju velikog broja kako Američkih tako i Evropskih akvaristaima. Koji su razlozi za nametanje tako prepoznatljivih “Japanskih” smernica u uređenju akvarijuma? Tradicionalno, Japan je vekovima bio poznat po Bonsaiu i Ikebani pa nije slučajno da su i u uređivanju podvodnog scapinga otisli korak ispred ostalih. Sve ovo u miksu sa njihovom religijom, filozofijom življenja i dosta ličnog stila je moralo da rezultira postavljanjem viskokih standarda koji se relativno retko mogu dostići a ovi visoki standardi su oličeni u pomenutim podvodnim vrtovima (zapadnjački pandam ovome je tzv. holandski akvarijum). Ono što karakteriše ‘’Japanski’’ stil uređenja akvarijuma nikako nije pravljenje biotopskog akvarijuma već predstavlja pokušaj da se napravi podvodna replika (AQUASCAPE) nekog suvozemnog predela (LANDSCAPE). Bez ikakve namere da veličam ili umanjujem značaj ovakvog pristupa, jedino što mogu da kažem je da je ovakav pristup na granici akvaristike i umetnosti a samim tim, ovaj izraz bi možda najbolje bio definisan kao ‘’Umetnost živog’’. Ako japansko gledanje na uređenje akvarijuma karakteriše minimalizam u cilju preslikavanja florom i faunom oskudnih vulkanskih planina, kod Evropljana je karakteristična zastupljenost relativno velikog broja biljnih vrsta što estetski gledano, predstavlja potpuno suprotan pristup jednoj te istoj stvari. Ipak, podrazumeva se da su i jedan i drugi pristup podjednako komplikovani i višeslojni, tako da je veoma dobro poznavanje Aquabotanike neophodno u oba slučaja. Ipak na našim prostorima, “holandski” akvarijum je i dalje mnogo zastupljeniji nego li ovi drugi. Za svo ovo vreme koliko se bavim akvaristikom, video sam svega jedan akvarijum koji sledi pomenuti japanski trend podvodnog uređenja, što naravno ne znači da ih nema i više na našim prostorima.
Kao i u bilo kojem drugom polju ljudskog delovanja, tako i u Aquascapingu postoje određena pravila koja bi trebalo imati u vidu prilikom pokušaja da i sami napravimo predivan podvodni vrt. Ipak ovo navodim samo kao smernice koje bi trebalo dobro proučiti a nikako ne kao slepo pridržavanje pravila. Ipak, ako smo se već složili da je Aquascaping umetnost, jedino je na vama da upotrebite maštu, napravite pravilan izbor biljaka, riba i materijala za dekoraciju. U tu svrhu, samo želim da napomenem nekoliko bazičnih pravila koja treba ispoštovati a sve ostalo je na vama. U ostalom, ako bi smo se svi slepo pridržavali pravila, teško da bi ikako moglo doći do pomeranja granica i bilo kakvog napretka u akvaristici (kao dobar primer bih naveo vezivanje Ricciae fluitans za dno i njeno dalje korišćenje kao biljke za podlogu. Danas stotine i stotine akvarista koristi ovu biljku na pomenuti način a počelo je tako što je Amano prokušao da je priveže za podlogu i na taj način dobije travnati svetlozeleni tepih u akvarijumu. Da se slepo pridržavao pravila, Riccia fluitans bi i dalje isključivo plivala po površini akvarijuma). Aquascaping kao i svaki drugi ljudski kreativni izraz jednostavno ne poznaje granice i kao takav može biti ograničen jedino ličnom kreativnošću ili elementarnim nepoznavanjem potreba određenih biljnih ili životinjskih vrsta koje nameravamo da stavimo u istu posudu.
Nemoguće je jednim tekstom obuhvatiti sve relevantne pojmove na kojima Aquascapin počiva ali ću ipak pokušati da napomenem svega nekoliko stvari koje smatram naročito važnim na ovom polju. Ukratko o svakoj, evo nekoliko osnovnih stvari na koje bi posebno trebalo obratiti pažnju prilikom uređenja akvarijuma, sa ogradom da je konačna odluka po pitanju izbora pomenutog ipak na vama:
POZADINA AKVARIJUMA
Ukoliko akvarijum nije u sredini prostorije ili predstavlja deo pregradnog zida, savetovao bih da se na akvarijum postavi pozadina. Osim praktične svrhe da pozadina sakrije gomilu creva, kablova i ponekad spoljni filter sa zadnje strane akvarijuma, dobro odabrana pozadina obezbedjuje postizanje maksimalnog kontrasta u samom akvarijumu, čime obezbeđuje da bilje i ribice dodju do punog izražaja. Obično pozadina kod akvarijuma ovog tipa je uniformna a po pitanju izbora boja preporučljivo je odabrati tamno plavu ili crnu. Zašto? Zato što ukoliko je pozadina prenaglašena, često se može desiti da umesto da posmatramo akvarijum sa svojim stanovnicima, pažnju nam može odvlačiti pozadina.
PODLOGA
Poželjno je imati podlogu u sivoj, braonkastoj, tamno crvenoj ili crnoj boji. Drugo je pitanje da li se odgovarajuća podloga može pronaći ali ipak kupovnu podloge u roze, zelenim ili izrazito teget nijansama svakako treba izbegavati. Takođe, u slučaju da planirate zeleni tepih u svom akvarijumu, neophodno je koristiti podlogu što manje granulacije, što je naročito važno za što lakše usađivanje i ukorenjivanje podnog bilja. U prodaji se može naci dosta fabričkih podloga obogaćenih mikro-elementima ali mišljenja sam da je podloga bazirana na lateritu, bazaltu ili kvarcu dovoljno dobar izbor ali dovoljno redak sa izuzetkom kvarcnog peska, na ovim prostorima da se svi zabrinemo po pitanju ponude na tržištu. Bitno je izbeći korišćenje vodotopive podloge krečnjačkog sastava, pogotovo ukoliko održavate konstantno snižene vrednosti tvrdoće i pH, u skladu sa potrebama dotičnih biljaka i riba. Zato siga i krečnjak ne bi trebalo da budu u upotrebi u vidu podloge ili dekoracije, ukoliko se radi o akvarijumu sa gomilom zahtevnog bilja koje traži nešto mekšu i relativno kiseliju vodu.
DEKORACIJA
Panjevi ili kamenje, sve jedno. I jedno i drugo može delovati dosta efektno. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da je poželjno izabrati ili jedno ili drugo. Kombinacije stenja i panjeva nije najsrećnije rešenje te s toga treba izbegavati mešanje pomenutog. Takodje, ukoliko ste se opredelili za kamen, neophodno je koristiti kamen istog hemijskog sastava tj. Izgleda, što važi i za odabir panjeva. Nekako je neumesno kombinovati Mopan sa čokotom ili bazalt sa crvenom lavom, mangro sa ružinim drvetom itd... Kao što sam pomenuo kod podloge, obilje boja u akvarijumu nije uvek poželjno. Bitno je znati da ukrasni komad kamena ili panja treba da predstavlja UKRAS a ne da se po svaku cenu ubacuje u akvarijum. Bitno pravilo u ovom slučaju je da od viška ipak može da boli glava… Kao što sam pomenuo kod izbora veštački farbanih podloga, tako i kod izbora dekoracije upotreba plastičnih zamaka, patuljaka u kućicama od pečurki, kovčežića sa blagom itd je više nego neumesna i kao takvoj joj nije mesto u Aquascapingu.
CENTRALNE TAČKE U AKVARIJUMU
To su one tačke u akvarijumu koje zaokupljaju maksimalnu pažnju prilikom posmatranja. U ovu svrhu može poslužiti interesantan komad kamena, panj ili izrazito koloritna biljka. Jednostavno, ovo je prelomna tačka na kojoj će se većina pogleda posmatrača usredsrediti čime će slabije sredjeni delovi akvarijuma ostati na prvi pogled neprimećeni. Koliko ovakvih detalja staviti u akvarijum i gde? Kod akvarijuma zapremine do 200L koristite samo jedan detalj koji ćete naglasiti, dok kod većih akvarijuma može postojati i više tačaka koje zaokupljaju pažnju. Simetrija ma koliko bila važna u svakodnevnom životu, u akvaristici nije baš najpoželjnija iz estetskih razloga i treba se izbegavati. U slučaju malih i srednjih akvarijuma sa samo jednim centralnim detaljem, mesto gde postaviti pomenuti detalj se dobija kada dužinu akvarijuma podelimo sa 2.618. Na taj način, akvarijum je podeljen na dva dela u odnosu 1:1.618 a to je i mesto gde postaviti panj, dekorativni kamen ili neku neobičnu biljku po pitanju kolorita.
Za razliku od gore pomenutih, kod velikih akvarijuma se može primeniti sličan princip ali je poželjnjije da usled obilja prostora u ovakvim akvarijumima napravimo nekoliko ovakvih tačaka. U ovom slučaju, rasopred tačaka koje zaokupljaju pažnju se dobija kada dužinu akvarijuma pomnožimo sa 0.618. Primera radi, akvarijum dužine npr. 100cm tako dobija dve vertikale na 39.2cm (leva) i 61.8cm (desna). Istu odnos važi i kad je visina akvarijuma u pitanju pa tako za akvarijum visine 50cm dobijamo horizontalne linije na 19.10cm i 30.90cm. Na preseku ovih linija (a ukupno ih je četiri) dobijamo idealna mesta gde postaviti zanimljiv detalj. Uporište za ova preračunavanja seže čak do antičke Grčke a uporište za ovakve proračune i neko racionalno objašnjenje je verovatno usko povezano sa anatomijom i fiziologijom oka tj. uglom jasnog vida (usko povezanim sa položajem tzv. žute mrlje na rožnjači).
PREDNJI, SREDNJI I ZADNJI PLAN
Ako je moguće dati i jednom od pomenutih delova specijalan značaj, onda bi to u svakom slučaju bio prednji plan. Samim tim što je najizloženiji pogledu, potrebna je posebna pažnja kako bi se prostorno uredio a najznačajniji je izbor samih biljaka. Na neki način, prednji plan akvarijuma gusto ubiljen niskorastućim biljem predstavlja sam po sebi zaštitni znak biljnih akvarijuma, pa se ovom segmentu i mora prići sa posebnom pažnjom kad već govorimo o Aquascapingu. Znajući karakteristike pojedinog bilja predvidjenog za prednji plan, u obzir mogu doći razlicite vrste a ja ću samo pobrojati neke: E. tennelus, S. subulatta, Riccia fluitans, Blyxa japonica (u zavisnosti od osvetljenja), Eleocharis sp, Glossostigma elatinoides, Hemianthus micranthemoides, Java Moss itd… Ipak, veliki broj niskog bilja je veoma zahtevan po pitanju uslova držanja u akvarijumu. Upravo iz tog razloga, mnogi akvaristi umesto zahtevne Glossostigme pribegavaju mnogo manje zahtevnoj Riccia-i što je sasvim razumljivo imajući u vidu minimalnu jačinu svetla potrebnu da se Glosso-u omogući rast i postepeno širenje po prednjem planu akvarijuma. Takođe, ni Hemianthus nije ništa manje zahtevan po pitanju uslova neophodnih za držanje. Opcionalno, neke od ovih biljaka mogu se naći i u srednjem delu akvarijuma zavisno od uslova u akvarijumu i osvetljenja. Ovde u prvom redu mislim na Sagittariu subulatu koja suprotno većini akvarijumskih biljaka, sa drastičnim pojačanjem svetla, počinje da raste u visinu, tako da može poslužiti i kao idealna biljka za popunjavanje prostora izmedju biljaka u srednjem planu.
Nabrajanje biljaka koje se dalje mogu staviti u srednji i zadnji plan bi bila dosta duga priča, pa znajući da ima dosta naprednih akvarista, ja ipak neću krenuti u tom smeru. Ipak, kada sam govorio o centralnim tačkama kod srednjih i velikih akvarijuma, imao sam u vidu da pojedine biljke mogu biti korišćene u tu svrhu. Na veliku žalost mnogih akvarista, većina biljaka intenzivno crvenog kolorita na neki način je i osteljiva po pitanju osvetljenja, prihrane i hemizma vode. Mnoge Ammanie, Althernanthere, Rotallae itd sa punim pravom mogu zauzeti pomenuta mesta ali napominjem da se često može desiti da odredjena biljka vremenom, usled neadekvatnih uslova, izgubi svoj pun sjaj po pitanju ukupnog izgleda i daljeg rasta tako da se naknadno mora uraditi nešto na preuredjenju. Takodje, panjevi obrasli javanskom mahovinom ili javanskom paprati mogu izgledati veoma interesantno. Iako je mahovina niska i spororastuća biljka, vremenom kako prerasta kamen ili neku od bočnih grana na panju, može poprimiti sasvim nov izgled i samim tim zauzeti posebno mesto u akvarijumu. Suština je da su poslednjih decenija srednji i zadnji plan diskutabilna kategorija te kao takvi nisu u obavezi da budu gusto ubiljeni (mada ja i dalje pripadam staroj školi pa mi je malo neprihvatljivo da mi pogled završava direktno na pozadini u nedostatku visokog akvarijumskog bilja. Ipak, razgranati panjevi kao i veći komadi kamena se mogu postaviti u srednjem i u zadnjem planu, eventualno se oplemeniti niskorastućim biljem, pojedinim vrstama iz roda Anubias ili npr. pomenutom javanskom mahovinom ili paprati čime dobijamo koliko toliko vizuelni utisak dovoljno ubiljenog akvarijuma u svim njegovim segmentima iako za dekoraciju koristimo pretežno niskorastuće bilje.
RIBE
Preduslov za lepo uređen akvarijum je pravilan izbor riba. U tom svetlu, veće jato ili više jata manjih riba je mnogo poželjnije nego li svega nekoliko većih riba. Bitno je da ribe nemaju negativan uticaj po bilje koje oplemenjuje akvarijum. Što zbog veličine koju dostižu kao adulti što zbog tendencije da kopaju podlogu ili se prihranjuju mladim biljnim izdancima, veliki broj vrsta nikako ne bi trebalo da se nalazi u gusto ubiljenom akvarijumu. Svako ko je pokušao da usadi Eleocharis, Glosso ili Hemianthus (Javu Moss i Ricciu da i ne pominjem kad je u pitanju krojenje mreža između kojih ćemo ih pričvrstiti), često je morao da provede i po nekoliko sati sa rukama u akvarijumu a ceo trud bi postao uzaludan kada bi samo jedna veća riba u brišućem letu preplivala preko skoro usađenog bilja. Zato, ma koliko određena riblja vrsta izgledala prekrasno kao mala u prodavnici, pokušajte da se informišete koliku maksimalnu veličinu može dostići u akvarijumskim uslovima. Na taj način možete od samog početka formiranja akvarijuma krenuti sa pravilnim izborom svih njegovih stanovnika, kako biljaka tako i riba. Uzgred, poželjno je da ribe dođu poslednje u akvarijum a da se najpre krene od postavljanja podloge i dekoracije a zatim sa usađivanjem biljaka pošto je potrebno određeno vreme da se bilje ukoreni. Tek nakon ovoga, možemo krenuti sa prvim ribicama u akvarijumu.
KONAČAN RASPORED (IZGLED)
Pitanje konačnog izgleda akvarijuma je u najvećoj meri u našim rukama a za kakav oblik i konačan raspored u akvarijumu ćemo se opredeliti zavisi isključivo od ličnog ukusa i mogućnosti (kako od trenutne zastupljenosti određene biljne vrste ili predmeta za dekoraciju na lokalnom tržištu tako i od raspoloživih finansija namenjenih uređenju akvarijuma). Sve u svemu, osim višedecenijskog eklektičnog (nagnutog ka napred) izgleda, za svo ovo vreme vredni pomena su akvarijumi sa sledećim rasporedom biljaka i dekoracije a to su:
U svakom od pomenutih slučajeva, neka od opštih pravila za koja sam se trudio da ih ne izostavim, i dalje ostaju na snazi s tim da moram još jednom da napomenem da je konačna odluka kako pristupiti uredjenju akvarijuma stvar ličnog izbora, stila, znanja i ukusa. Tehnike prihrane biljaka, vezivanja biljaka, korišćenja najrazličitijih materijala u akvarističke svrhe, upotreba CO2, potpuna automatizacija akvarijuma su neke od stvari na kojima svako od akvarista i dalje može dosta poraditi. Primera radi, godinama sam koristio kupovne tečne fertilizere za biljke dok nisam uspeo da pronađem neophodne sastojke ne bih li i sam napravio preko potrebno đubrivo za biljnu prihranu. Uz dosta uzastopnih uspona i padova, nekako sam došao do kombinacije koja radi i trenutno mi ne pada na pamet da zamenim svoje đubrivo nekim od gotovih fabričkih preparata. Isto važi i za DIY tehnička rešenja po pitanju dodavanja CO2, kompletne automatizacije u akvarijumu, filtracije vode itd… Iako malo ko ima dovoljno novca da uloži u Hi-Tec akvarijumsku tehniku, sama ta činjenica ne znači da unapred treba da se predamo bez opaljenog metka. Nekako je i u prirodi samog čoveka da, što teže dodje do željenog cilja, to je posle zadovoljniji samim sobom.
Sve u svemu, veoma je trnovit put do estetski perfektnog akvarijuma, ako takav uopšte i postoji. Ipak, zadovoljstvo koje možemo ostetiti nakon sati i sati odmaranja očiju uz lep akvarijum koji smo sami napravili, jednostavno nema cenu. Onog trenutka kada budete dobili npr. razglednicu sa slikom nekog vama poznatog ili nepoznatog predela od nekog prijatelja ili rođaka i uspete da vremenom preslikate pomenuti motiv u svoj sopstveni akvarijum, sa puno prava se možete osećati ne samo kao vrhunski akvarista već i kao umetnik koji ne koristi gotove boje i platno, nego pretače život direktno u sliku i na taj način pod vodom oslikava izabrani suvozemni pejsaž. E to je moja definicija i shvatanje AQUASCAPINGA…
|
Naslovna
Databaza
Komunikacija
Pretraživanje
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 618
Ukupno: 618
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
