 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 136613687posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › U kraljevskom vrtu |
|
|
U kraljevskom vrtu |
Subota, 01 Decembar 2007 (13:13:36) CET |
|
Postavio Octopus u (14785 puta pročitano)
Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana
Mali je broj slatkovodnih riba koji može ostaviti tako snažan utisak na posmatrača kao diskusi. Svima koji se iole zanimaju za akvaristiku je poznato da ih obično nazivaju kraljevima akvarijuma i da taj epitet oni u potpunosti zaslužuju jer dostojanstvo kojim zrače svojstveno je veoma malom broju slatkovodnih vrsta.
O njihovoj lepoti i izazovu koji predstavljaju za akvaristu na ovim stranicama ste već imali prilike da pročitate po koju reč u ranije objavljhenim tekstovima. Jedan mali deo te priče je ipak izostao. To je priča o gajenju ovih riba u biljnim akvarijumima.
Veliki broj odgaivača diskusa je protiv toga i ne čelu te grupe su obično oni koji su u takvim pokušajima najčešće doživljavali neuspehe ili oni koji se isključivo bave proizvodnjom ovih riba. Iako Diskusi često u razgovorima i knjigama nose reputaciju riba teških za čuvanje u zajednici sa biljkama, ovim tekstom želim da ohrabrim sve one hobiste, koji se za takav vid čuvanja ipak opredele.
Kao većina i ja ove ribe u odgoju i mrestu, najčešće držim na način koji sam opisao u ranijim tekstovima, tj. kako bi to u akvaristčkom žargonu rekli u golom staklu, bez scenografije, bez akvarijumskih biljaka.
Kada je broj riba koji posedujete jako veliki to je i razumljivo, jer je u takvim uslovima mnogo jednostavnije održavati potrebnu higijenu i obezbediti ovim gracioznim lepotanima sve uslove za normalan i kvalitetan život.
Vlada mišćljenje da je na tako visokim temperaturama na kojima obitavaju discusi, gotovo nemoguće na duže staze gajiti većinu akvarijumskih biljaka. Po tom pitanju već dugi niz godina na sopstvenim primerima, uz korišćenje raspoloživih informacija, kroz knjige i mnogobrojne časopise, kroz bezbrojne eksperimente vezane za fertilizaciju i prehranu bilja, gradio sam svoj stav - da je kraljevima mesto u kraljevskom vrtu.
Posle niza godina nazovimo iskustva, po tom pitanju sasvim sam uveren da pomenuto mišljenje sa početka pasusa i nema neku osnovu te da je kraljeve akvarijuma ipak moguće gajiti i zajednici sa biljkama. Uostalom... zamislite, kakav je to kralj izmedju četiri gola zida? Džabe mu i kruna i kraljevska titula kada oko njega nema raskoši.
Na ideju da po prvi put probam gajiti diskuse u zajednici sa biljkama došao sam još kao student . Sećam se da je inicijalna kapisla za takav korak bio akvarijum na koji sam slučajno nabasao prilikom posete jednoj od poznatijih prodavnica akvarijumskih riba u Frankfurtu. Ni danas ne mogu zaboraviti oduševljenje prizorom koji se našao predamnom. Teško je ne pomenuti činjenicu da dugo nisam mogao odvojiti oči od lepote kojoj sam se istovremeno divio ali i na kojoj sam zavideo... Kao i svaki akvarista trudio sam se da istovremeno sagledam - snimim sva tehnička rešenja. Pokušavao sam da akvarijumu nadjem možda manu . A on je imo samo jednu ... Nije bio moj.
Po povratku u Beograd odlučio sam da i sam napravim tako nešto. U tom periodu moja zbirka diskusa je bila prilično brojna i bilo je tu (za to vreme) dosta kvalitetnih primeraka. Ipak slika raskoši kraljevskog vrta nikako nije izbijala iz glave. Čvrsto sam rešio da i ja , kada već imam kraljeve uredim jedan njihove lepote dostojan vrt. Naravno da je svemu tome predhodilo upoznavanje sa problematikom gajenja akvarijumskih biljaka na višim temperaturama, da sam se trudio da pročitam i naučim što više. Moram priznati da je u tom procesu učenja u praksi bilo kako uspona, uvek praćenih oduševljenjem tako i padova. Od tada do danas tokom svih ovih godina druženjea sa diskusima uvek sam negde, bilo u dnevnom boravku bilo u prodavnici imao bar jedan pravi kraljevski vrt... Jednostavno sam kao zaljubljenik u akvarijumske biljke i ono što danas zovu Aquascaping uvek težio spektakularnim aquarijumima.
Nekako uporedo sa mojim nastojanjima i realizacijom ove ideje sreo sam se sa radovima Takaši Amana i knjigom Prirodni akvarijumski svet. Impresivne fotografije biljnih akvarijuma u zajednici sa diskusima bile su samo podstrek na mom putu da izgradim svoj prvi kraljevski vrt. Od tada do danas prošlo je mnogo godina i ko zna koliko postavki na pomenutu temu. Nekima sam bio prezadovoljan, nekima opet manje zadovoljan ali sam iz svake od njih izvlačio po neko novo iskustvo. Redovi koji slede su rezultat tog dugogodišnjeg traganja za kraljevom šumom i nadam se da će bar nekima od vas pomoći da razjasne neke nedoumice u izgradnji prirodnog staništa za diskuse.
Na samom početku bitno je reći da ovakav način gajenja diskusa u zasadjenom akvarijumu ima svoje prednosti ali i nedostatke. Kao spori plivči diskusi su idelni za zajednicu sa biljkama i izgledaju još spektakularmije medju rastinjem. Poneku mekšu biljku ipak malo čupnu ali u principu nisu neke velike štetočine po biljni svet, ukoliko ih kvalitetno i dobro hranite. Nekako sam uvek bio zastupnik ideje da je u velike akvarijume najbolje stavljati velike ribe. Prizor na korpulentne, graciozne diskuse, dok sedite zavaljeni u sofu dnevnog boravka daleko je prijatniji i iziskuje manje naprezanja od traganja za jatima sitnih tetri koje su u najvećem broju postavki obavezni stanovnici biljnih akvarijuma. Mišljenja sam da je upravo spoj ovih sporih lepotana i povećih jata tetri, dobitna kombinacija prilikom postavke većih akvarijuma.
Jedna od prednosti uzgoja diskisa okruženih biljnim svetom je i činjenica da u zajednici sa biljem skoro nikada nisam imao problema sa zdravljem mojih riba. Gotovo da nije bilo slučajeva pojave tzv. rupa u glavi koje su masovno mučile većinu akvarista u tom periodu. Poznato je da su ove ribe veoma osetljive na kvalitet vode i da je jedan od uzroka pojave ove bolesti upravo u tome. Isto tako je poznato da su biljke svojevrstan filter... možda i najbolji. Verovatno je da su upravo one delom odgovorne za napred pomenutu konstataciju. Biljke iz vode uklanjaju mnogobrojne otrove te neposredno utiču na poboljšanje kvaliteta života ovih riba. One im pružaju utočište, mesto za beg i sigurnost, te je i stresnih situacija mnogo manje a sve to opet doprinosi dobrom stanju riba. Osim pribežišta širokolisne biljke i korenje predstavljaju i supstrat na kome diskusi veoma rado odlažu ikru. Naravno retki su oni parovi kojima je pošlo za rukom da othrane pokojeg mladunca u takvom ukrasnom akvarijumu ali sam bio svedok i takvih dogadjaja. Ipak upamtite... sve napred navedeno važi za redovno i uredno održavan biljni akvarijum. Ako mislite napraviti postavku u kombinaciji biljke diskusi na kojoj kasnije nećete mnogo vremena ulagati u održavanje iste, najbolje je da odmah odustanete od cele stvari i time i sebe i svoje ribe poštedite muka. Nikada ne zaboravite da svaki kraljevski vrt traži dobrog i mudrog baštovana.
Moram biti iskren da ovakve postavke imaju i nedostatke a jedan od najvećih je upravo pomenuto redovno održavanje i usisavanje nepojedene hrane i izmeta. To nije nimalo lak posao u gusto zasadjenim akvarijumima i iziskuje dosta truda i vremena. Diskusi su ribe koje žive na nešto višoj temperaturi i to je svima davno poznata stvar. Shodno tome oni imaju i dosta brz metabolizam što iziskuje veći broj hranjenja u toku dana. Neki odgaivači praktikuju i po pet do šest hranjenja dnevno. Ipak za ukrasni akvarijum to bi bilo previše i tome se može pribegavati samo pri uzgoju mladih riba i mrestu. Ja moje ribe u ukrasnim akvarijumima hranim dva do tri puta dnevno, dosta obilno i prilično raznovrsno. Pri tome mora se imati u vidu da ove ribe najčešće uzimaju hranu sa dna što je prilično otežano ukoliko je na dnu gust tpih od biljaka. Ukoliko hrana upadne u njega diskusi neće uspeti doći do nje a nepojedena hrana je potencijalna opasnost po kvalitet vode. Obzirom da sam ljubitelj tepiha od bilja kao kompromisno rešenje našle su se neumorne kozice koje osim algi konzumiraju i komadiće hrane koji ostalim stanovnicima nekako promaknu. Ovde je obavezno napomenuti da intenzivna hranjenja diskusa iziskuju dosta česte izmene vode i ja to radim obično bar dva puta nedeljno u količini od 1/3 volumena akvarijuma. To znači zameni se više od polovine obima akvarijuma u toku jedne nedelje. Mnogima ovo može izgledati prilično naporno, naročito ako kao ja držite ribe mekoj vodi, gotovo identičnoj onoj iz njihovih prirodnih obitavališta. Moj stav po pitanju tvrdoće i kvaliteta vode za diskuse je ovde na forumu davno poznat. Dosta godna unazad koristim isključivo RO vodu kojoj dodajem potrebne soli kako bih karbonate i ukupnu tvrdoću podigao na željene vrednosti. Mišljenja sam da jedan od ključeva uspeha leži upravo u toj činjenici. Ne zaboravite ... Pomenute parcijalne promene vode doprinose održavanju mnogih štetnih materija na niskom nivou.
Temperatura na kojoj održavam ukrasne akvarijume sa diskusima kreće se u opsegu od 28 do 30 sepeni i zavisi isključivo od biljne postavke koja je zastupljena u akvarijumu. Ovakav temperaturni režim po mnogima isključuje veći broj biljaka za koje se smatra da ne mogu preživeti pri višim temperaturama. Odgovorno i iz sopstvenog iskustva tvrdima da je najveći broj biljaka moguće odgajati i na ovim temperaturama uz uslov da se ispune zahtevi koji su vezani za puteve metabolizma u takvim temperaturnim uslovima. Oni se najčešće odnose na uspostavljenje pravog balansa u dodavanju fertilizera, dodavanju CO2 i jačine osvetljenja. To je veoma kompleksan deo cele priče i u principu je usmeren na činjenicu da na većim temperaturama potrebe biljaka ka hranljivim materijama, svetlu i ugljeniku rastu.
Obzirom da se radi o akvarijumima sa biljkama u zajednici sa sporim plivačima bitno je da u akvarijumu postoji tok vode koji će biti dovoljno jak da sa listova bijaka odstranjuje sitne čestice prašine i prljavštine a opet dovoljno slab da ne uznemirava diskuse. Na ovaj način biljke će normalno disati i bolje usvajati prisutni ugljendioksid i svetlosnu energiju. Slabo strujanje vode donosiće biljkama i potrebne hranljive materije. Činjenica je da biljke ne mogu juriti unaokolo za hranom poput riba . Brza kretanja vode nikako nisu preporučljiva. Brz tok smeta u velikom delu kako biljkama tako i ovim gracioznim ribama koje će trošiti mnogo više energije nego što je potrebno kako bi održale željenu poziciju u akvarijumu.. Slabija cirkulacija doprinosi i bolju razmenu kiseonika sa okolnim vazduhom.
Jedna od ključnih stvari pri postavljanju biljnih akvarijuma je naravno osvetljenje. Imajući u vidu da će biljke živeti na povišenoj temperaturi veoma je bitno obezbediti im dovoljne količine kvalitetnog svetla. Ipak tu se mora imati u vidu činjenica da diskusi vole senku i ne ljube prejako osvetljenje što stvar donekle otežava. Pravi balans količine svetla koja će pogodovati biljkama a ne uznemiravati diskuse i terati ih eventualno na skrivanje medju biljem, nije jednostavno uspostaviti. Ponekad je to dug put eksperimentisanja koji zahteva izvodjenje zaključaka na osnovu ličnih iskustava i posmatranja. Niko vam bolje ne može reći šta joj je potrebno nego sama biljka. Samo je bitno naučiti posmatrati i na osnovu postojećih znanja pravilno zaključivati. Dakako da to nije jednostavno i to je i osnovni razlog zašto su mnogi doživljavali razočarenja gradeći svoj kraljevski vrt. Ja lično nikada ne idem u ovakvim postavkama preko 1 W po litru mada to umnogome zavisi od biljne postavke i konkretniih potreba vezanih za odredjenu vrstu ali i od dimenzija akvarijuma i visine vodenog stuba. Ponekad je ukoliko biljke koje koristim nisu zahtevne, količina svetla i upola manja. U tim postavkama koristim manje zahtevne biljke po pitanju svetla koje su karakterisane kao sporije rastuće. U kombinaciji sa diskusima koristio sam kako biljke koje traže manje svetla tako i one čiji zahtevi su po tom pitanju dosta komplikovaniji. Brzorastuće biljke U principu ako se dobro odradi balans izmedju količine svetla, raspoloživih hranljivih materija i odgovarajuće količine CO2 u vodi praktično je moguće u ovakvoj zajednici održati veliku većinu akvarijumskih biljaka. U postavkama sa diskusima ne koristim metal halogene sijalice. Razlog tome su pokretne senke koje ovakvo osvetljenje stvara a koje dodatno uznemiravaju diskuse. Najpoželjnije je zbog toga koristiti neonsko osvetljenje koje emituje difuzno svetlo i koje neće dodatno uznemiravati vaše ribe.
Još jedan ključan momenat je kvalitet vode. Već sam pomenuo da koristim isključivo RO vodu kojoj dodajem potrebne soli u odredjenim količinama. Ja lično dodajem miksture minerala koje sam mešam. Ne koristim kupovne preparate jer uvek volim da znam šta sam stavio. Preko vode dodajem tečne fertilizere koje takodje sam pravim i prilagodjavam doziranja prema potrebama biljaka koje koristim. U fertilizaciji oslanjam se jedino na redovna merenja odredjenih materija koje se trudim da održavam u željenom opsegu. Npr. obzirom da su diskusi stanovnici ovakvih akvarijuma poželjno je da nitrat ne prelazi 15 mg/l. Ja lično ga držim u opsegu od 5 do 10 mg/l. Diskusi vole prefinjeno čistu vodu i stoga je od velike važnosti obratiti pažnju na podlogu koja se koristi. Iz pomenutih razloga najčešće koristim inertne materijale pri formiranju podloge uz dodavanje laterita i materijala koji imaju visok CEC a nikako materijale koji u sebi sadrže visok nivo organika poput baštenske zemlje, glistenjaka ili zemlje za cveće koja je zbog svoje pristupačne cene u neku ruku postala trend ovde kod nas. Ne zaboravite da ovakvi supstrati povećavaju količene odredjenih štetnih materija u vodi a da većinu njih diskusi ne tolerišu ni u minimalnim količinama. Važno je pomenuti da upotreba ovakve podloge može u kasnijem životu akvarijuma pruzrokovati izvesne probleme. Kada se ima u vidu da su diskusi planirani stanovnici jednog takvog akvarijuma onda je po meni pametnije odustati od takvih podloga. Gotovo je sigurno da će se za nekoliko meseci nakon stavljanja pomenutih substrata usled dejstva bakterija, kao krajnji produkti raspada organika doći do pojave Amonijaka, Vodonik sulfida, Ugljen dioksida koji izbija iz podloge, Metana itd. Javiće se i Azot, Fosfati, toksične Huminske kiseline na bazi fenola, Nitrati i još mnoštvo drugih jedinjenja koja mogu imati pogubno dejstvo ne samo na akvarijum kao već u prvu rugiu na vaše discuse. Akvarijum je jedan mali zatvoren sistem i ovakve stvari su visok rizik. Diskusi sve ove materije ne tolerišu čak ni u minimalniim količinama. Nikada ne zaboravite da ove ribe potiču iz voda koje se odlikuju potpunim odsustvom pomenutih materija.
Jednostavno sam mišljenja da kod fertilizacije uvek volim da znam šta sam i koliko stavio a ne da nagadjem stavljajući u podlogu materijal za koji nisam siguran šta sve sadrži i u kojim količinama. Visoka tempertura akvarijuma u kome gajite diskuse, pogoduje razvoju velikog broja algi i to je samo još jedan razlog zašto volim tačno da znam šta sam stavio u podlogu ili čime prehranjujem biljke. Mnoge akvariste upravo pojava algi na samom početku obeshrabri.
Kada sam već pomenuo alge bitno je naglasiti da svaki biljni akvarijum mora imat svoju odbrambenu liniiju od ovih napasti i u tu grupu svakako spadaju ribe i račići koji se njima hrane. Ovde je obzirom da takve neumorne radiše združujemo u zajednicu sa diskusima veoma bitno da se opredelimo za one vrste koje neće ugrožavati diskuse jer oni imaju ukusan tanak sloj na koži kome ipak samo mali broj algara uspe da odoli. U pokušajima ishrane ovim mukusom verovatno je najveći šampion tzv. Kineski algar - Gyrinocheilus aymonieri, koga svakako u ovakvim postavkama treba izbegavati. Razne vrste Plecoa i Ancistrisa su iz istih razloga teško prihvatljive a ne treba gubiti iz vida i činjenicu da su neki od njih i veliki neprijatelji širokolisnih biljaka poput raznih Echinodorusa i sl. Farowelle takodje vole da sisaju kožu diskusa.
Ja najčešće u ovu svrhu koristom dobro poznate Oto-e i Sijamske algare. Sa Otocinclusima budite oprezni jer neke vrste ovoga roda takodje drže da je koža diskusa ukusna. Za popularne Sijamce postoje izveštaji da su ugrožavali ponekad diskuse ali ja lično do sada takvih iskustava nisam imao. C.japonica kozice takodje dobro obavljaju posao koji im je namenjen desetkujući alge. C.denticulata je nažalost suviše sitna da bi živela u zajednici sa robusnim i uvek gladnim discusima. Neki odgaivači tvrde da je C. japonic-u nemoguće združiti sa diskusima... Moja iskustva su suprotna. U mojim akvarijumima ja sam imao i imam prave male armije ovih neumornih radilica koje su brojale i po pedesetak do sto komada pa i više ukoliko se radilo o akvarijumuma mnogo većih gabarita. Ne treba gubiti iz vida da su diskusi ribe koje poprilično narastu te je kod samog planiranja akvarijuma nedopustivo napraviti grešku stavljajući ih u za njih premale akvarijume. Ako mene pitate ukrasni-biljni akvarijum sa par komada discusa ne sme biti manji od 200 litara mada je poželjno da je njegov gabarit bar duplo veći.
Kada diskusima birate društvo osim algara... rukovodite se savetom da u širokom luku zaobilazite brze plivače kao i ribe koje se brzo hrane te diskuse obično ostave gladnima. Moj izbor je nekako uvek padao na velika jata raznoraznih tetri medju kojima je prvi izbor uvek poveće jato kardinal- kraljevskih neonki. Sitnije vrste tetri je dobro ubaciti dok su diskusi još mali kako ne bi završile kao skup kraljevski obrok. Ribe koje gotovo uvek izbegavam su skalari i to iz više razloga. Najpre, oni su brži i alaviji na hranu te diskusi sa njima uvek gube bitku pri hranjenju. Skalari su i agresivniji a i potencijalni su prenosioci odredjenih parazita koji mogu biti pogubni po diskuse. Sve u svemu iz ovog poslednjeg razloga izbegavam mnoge vrsta iz Familije Cichlidae pa čak i popularne ramireze.
Na kraju još jedan savet. Kada gradite vrt za svoje kraljeve uvek se dobro informišiteo zahtevima biljaka i sve lagano isplanirajte mnogo pre nego što pristupite samoj realizaciji. Trudite se da združujete biljke sličnih zahteva . Trudite se da vaš vrt uistinu bude otkinut komad prirode a ne samo parznilk za vaše oči. Diskusi neće tolerisati mnoge greške te se trudite da ih predvidite i po mogućstvu ne napravite. Jedino tako ćete u prizoru koji pruža jedan kraljevski vrt užvati vi a u funkcionalnom i zdravom okruženju oni - discusi.
|
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 4.61
Glasova: 18
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 464
Ukupno: 464
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
