Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 292
Ukupno: 292
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Forumi
04: Coppermine
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: News
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Coppermine
16: Forumi
17: Forumi
18: Coppermine
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Coppermine
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Coppermine
27: Forumi
28: Forumi
29: Coppermine
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Your Account
34: Coppermine
35: Coppermine
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Coppermine
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Coppermine
49: Forumi
50: Coppermine
51: Coppermine
52: Naslovna
53: Forumi
54: Forumi
55: Coppermine
56: Coppermine
57: Forumi
58: Coppermine
59: Forumi
60: Forumi
61: Coppermine
62: Forumi
63: Forumi
64: Forumi
65: Coppermine
66: Forumi
67: Forumi
68: Coppermine
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Coppermine
80: Forumi
81: Forumi
82: News
83: Coppermine
84: Forumi
85: Forumi
86: Coppermine
87: Coppermine
88: Forumi
89: Coppermine
90: Forumi
91: Forumi
92: Forumi
93: Coppermine
94: Your Account
95: Forumi
96: Forumi
97: Forumi
98: Forumi
99: Forumi
100: Forumi
101: Coppermine
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Naslovna
108: Naslovna
109: Coppermine
110: Coppermine
111: News
112: Coppermine
113: Coppermine
114: Forumi
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Coppermine
122: Forumi
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Coppermine
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Forumi
133: Coppermine
134: Coppermine
135: Forumi
136: Forumi
137: Your Account
138: Your Account
139: Forumi
140: Forumi
141: Forumi
142: Forumi
143: Forumi
144: Forumi
145: Forumi
146: Forumi
147: Forumi
148: Forumi
149: Coppermine
150: Forumi
151: Coppermine
152: Forumi
153: Forumi
154: Forumi
155: Forumi
156: Forumi
157: Forumi
158: Naslovna
159: Forumi
160: Coppermine
161: Forumi
162: Coppermine
163: Forumi
164: Forumi
165: Forumi
166: Coppermine
167: Coppermine
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Forumi
172: Coppermine
173: Forumi
174: News
175: Forumi
176: Forumi
177: Forumi
178: Coppermine
179: Forumi
180: Naslovna
181: Forumi
182: Forumi
183: Forumi
184: Forumi
185: Coppermine
186: Coppermine
187: Forumi
188: Forumi
189: Naslovna
190: Forumi
191: Forumi
192: Forumi
193: Forumi
194: Coppermine
195: Forumi
196: Forumi
197: Coppermine
198: Forumi
199: Forumi
200: News
201: Forumi
202: Forumi
203: Forumi
204: Forumi
205: Coppermine
206: Forumi
207: Forumi
208: Coppermine
209: Forumi
210: Naslovna
211: Forumi
212: Forumi
213: Forumi
214: Forumi
215: Forumi
216: Forumi
217: Forumi
218: Forumi
219: Forumi
220: Forumi
221: Coppermine
222: Forumi
223: Forumi
224: Forumi
225: Forumi
226: Forumi
227: Forumi
228: Forumi
229: Forumi
230: Coppermine
231: Forumi
232: Forumi
233: Forumi
234: Forumi
235: Forumi
236: Forumi
237: Forumi
238: Coppermine
239: News
240: Forumi
241: Coppermine
242: Forumi
243: Coppermine
244: Forumi
245: Coppermine
246: Forumi
247: Forumi
248: Forumi
249: Coppermine
250: Your Account
251: Forumi
252: Forumi
253: Forumi
254: Forumi
255: Forumi
256: Forumi
257: Naslovna
258: Coppermine
259: Forumi
260: Forumi
261: Forumi
262: Forumi
263: Forumi
264: Forumi
265: Forumi
266: Coppermine
267: Forumi
268: Forumi
269: Forumi
270: Naslovna
271: Forumi
272: Coppermine
273: Forumi
274: Forumi
275: Naslovna
276: Forumi
277: Naslovna
278: Coppermine
279: Forumi
280: Forumi
281: Forumi
282: Coppermine
283: Coppermine
284: Naslovna
285: Forumi
286: Forumi
287: Coppermine
288: Forumi
289: Forumi
290: Coppermine
291: Forumi
292: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
138731548
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH )

Biblioteka: Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH ) Subota, 12 Februar 2005 (01:05:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (5485 puta pročitano)

pH vrednost vode Vodu čine slobodni vodonikovi H+ i Hidroksidni OH - joni. U zavisnosti od koncentracije ovih jona, odnosno u zavisnosti od njihovih proporcija o vodi možemo govoriti kao neutralnoj, kiseloj ili baznoj sredini. Kada je količina vodoničnih i hidroksidnih jona ujednačena pH vrednost vode je sedam i za takvu vodu se kaže da je neutralna. Ukoliko je pak količina vodoničnih jona veća od količine OH jona voda ima kiselu reakciju (pH<7 ) Sa porastom količine H jona u odnosu na OH jone kiselost raste. Ukoliko je međutim količina OH jona veća u odnosu na količinu H jona voda postaje bazna i tada je njen pH veći od 7. Ph zapravo predstavlja negativni logaritam količine vodoničnih jona.

Voda se može zakiseliti ili dobiti baznu reakciju dodavanjem izvesnih materija (kiseline i baze) Ova mogućnost je zasnovana na osobini mnogih materija koje da teže da se dospevši u vodu razbiju na sastavne jone. (Tako recimo hlorovodonična kiselina se u vodi razbija ne Cl i H jone.) U hemiji se za ovo upotrebljava termin disosuje , te bi mogli reći da hlorovodonična kiselina u vodi disosuje na H i Cl jone. Na ovaj način povećava se koncentracija H jona u odnosu na OH jone i voda samim tim postaje kiselija. Obrnut slučaj dešava se dodavanjem baze. ( npr NaOH ) pri čemu sada raste količina OH jona u odnosu na količinu H jona i voda postaje bazna. Mineralne soli i organske kiseline zaslužne su za zakišeljavanje vode u prirodi. Ugljen dioksid CO2 obzirom da u vodi daje ugljenu kiselinu takodje utiče na zakišeljavanje vode.Iy ovog poslednjeg može se izvesti yaključak da neki biočloški procesi kao što su disanje ,fotosinteza i vetrenje vode mogu uticati na promenu pH vode . U novije vreme razni oblici zagadjenja atmosfere dovode do promena ph vode.Vredno je napomenuti da je pH vrednost vode predodredjena tvrdoćom vode odnosno količinom pufera u vodi.Ti puferi su zapravo bikarbonati i karbonati natrijuma, magnezijuma i kalcijuma.U akvarijumu kao zatvorenom sistemu na pH vode najviše utiču procesi kao što su Metaboliyam biljak, disanje i biološka filtracija.

Bioška filtracija podrazumeva dva procesa nitrifikaciju i denitrifikaciju. Nitrifikaciju obavljaju aerobne bakterije koje oksiduju amonijak u nitrite a ovaj u nitrate. Prilikom nje se zahvaljujući oslobadjanju vodoničnih i mnitratnih jona dobija ayotna kiselina što neminovno dovodi do zakišeljavanja vode. Denitrifikacija je nasuprot anaeroban proces i u njoj se nitrati redukuju u slobodni azoot. Pri denitrifikaciji uklanjanjem nitratnih jona pH vredmnost raste.Disanjem riba se ispusta CO2 u vodu u kojoj daje ugljenu kiselinu koja uslovljava pad pH.Resenje protiv ove pojave je lagano aerisanje vode čime dolayi do strujanja površine vode što pospešuje gasnu razmenu vode sa vazdušnom sredinom .Biljke za svoj život troše pomenuti CO2 i nitrate te uslovljavaju promenu pH ka baznoj sredini. Ukoliko je koncentracija ugljen dioksida u vodi mala biljke će crpeti CO2 iz bikarbonata iz te iste vode, čime se smanjuje puferski kapacitet vode. Puferski kapacitet vode čine soli rastvorenene u njoj sto navodi na zakljucak da je voda sa dosta pufera tvrda i alkalne reakcije. Puferska jedinjenja rastvorena u vodi su od velikog značaja jer doprinose da vodena sredina bude relativno stabilna, odnosno da njen pH ne varira u zavisnosti od raznih biohemijskih procesa koji se u njoj dešavaju. Puferi čine da se koncentracija vodoničnih jona u vodi bitnije ne menja. Osim povećane koncetracije OH jona na alkalinitet vode utiču i količine karbonata i bikarbonata.

Voda čiji ph izlazi iz opsega od 4,5 - 9,6 jako je nepovoljna za živi svet a najveći deo
živih vodenih organizama (ovde mislim na slatke vode) obitava u vodama čiji se pH kreće u granicama od 6 do 8 . Ph vrednost vode je za ribe od velikog značaja. Ribe imaju potrebu da održavaju stalni pH unutrasnje sredine organizma i krvi, te nagle promene ph vode, mogu na njih nepovoljno uticati. Naravno pH varijacije u vodenim sistemima tokom dana u prirodi postoje ali one nikada nisu velike . Sve riblje vrste su evolucijom prilagođene na život u vodama odredjene pH reakcije. Stoga one ribe koje žive u baznim vodama nazivamo alkalofilnim a one koje obitavaju u vodama čija je PH reakcija kisela nazivamo acidofilima. Protiv promena pH organizam ribe se bori korišćenjem kiselog ugljendioksida ili nasuprot tome korišćenjem baznog bikarbonata.( npr ukoliko je količina CO2 u krvi jako velika ona postaje suviše kisela organizam ribe ovu pojavu reguliše porastom bikarbonatnih jona koji puferišu krv do normalne vrednsti pH.) Ovi procesi su regulisani od strane hormona ugljenične anhidraze koji deluje u krvi i membranama škrga.

Kada se s pH spoljašnje sredine poveća , odnosno smanji idući u extremne vrednosti koje su sa tačke gledišta konkretne riblje vrste nepodnošljivi, dolazi do uzrokovanja bolesnog stanja . Ovakva stanja nazivamo acidozama i alkalozama u zavisnosti na koju stranu extremne vrednosti pH voda krene. Kod većine riba pH ispod 5,5 uzrokuje pojavu acidoze. Ipak ovo je tesno individualno za svaku vrstu i acidoza kod nekih vrsta može biti uzrokovana nižim ili višim pH vrednostima od ove pomenute. Povećana kiselost iritira ceo organiam ribe ali najviše njene škrge i kožu. Koža počinje pojačano da luči sluz a vremenom riba primetno teže diše. Ovo teško disanje, najčešće je uzrokovano nemogućnošću hemoglobina da se prilagodi prenošenju kiseonika u jako kiselim uslovima.(ovo se pak dešava usled pojačanog mukusa na škrgama kao reyultat prekisele sredine) Takodje može doći do stvaranja naslaga koloidnoga gvoždja na škrgama što takodje otežava disanje.sa padom pH sklonost ka bolestima i zarazama rapidno raste.




Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.75
Glasova: 4


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options