(1532 ukupno reči u ovom tekstu)
(1314 puta pročitano)   

Tekst napisao dane

Kada čujemo “Afrički ciklid” obično odmah pomislimo na afričke ciklide iz jezera Malawi i Tanganyka, a nekako zaboravljamo da u Africi postoje i druga vodena prostranstva u kojma žive ciklidi. Jedno takvo područje koje je izuzetno interesantno za nas akvariste je i tok reke Niger. Tamo, tanije u Nigeriji i Kamerunu živi jedan prelepi patuljasti cikid a to je Kribensis (Pelvicachromis pulcher). Ovu vrstu je pronašao Boulenger 1901. godine. U rodu Pelvicachromis postoje sedam vrsta riba, ali ja ću pisati samo o najpopularnijoj od svih sedam - Kribenzisu.

Ovu ribu, zbog svoje male veličine, možemo da držimo i u manjem akvarijumu,( ne manjem od 40 litara,) a ako želimo da držimo i više parova potreban nam je akvarijum veći od 100 litara.

Polovi Kribensisa se razlikuju veoma lako. Mužjak kribensisa može da poraste i do deset santimetara a ženka dostiže dužinu od oko sedam santimetara. Mužjakovo analno, leđno i repno peraje su izduženi a kraj ovix peraja koji završava se izraženim špicem, dok ženka ima manja perajakoja su zaobljena na samom kraju. Kod ove ribe ženka ima izraženije boje od mužjaka i to je naročito izraženo za vreme mresta.

Kribensis je riba koja obožava pećine pa iz tog razloga trebamo u akvarijumu, u kom planiramo da čuvamo Kribensise, postaviti jednu ili dve pećine po svakom paru koji se nalazi u akvarijumu. Lično mislim da je ljuska kokosovog oraha najbolja za to ali pećinu možemo uraditi i sami po principu “uradi sam”. Sve što treba da uradimo je da odaberemo malu saksiju za cveće, ne veću od desetak santimetara visine i izbušimo mali otvor sa strane od oko tri do četiri santimetara. Tu saksiju mi treba da dezinfikujemo i nakon toga, naša pećina je spremna za Kribensise. U akvarijumu, tu saksiju postavimo tako što je okrenemo naopako, otvor saksije se postavi na dno akvarijuma.

Pošto smo Kribensis-ima obezbedili pećinu šta dalje? Kribensis je riba koja ne kopa podlogu i ne čupa biljke tako da možemo da ga čuvamo u akvarijumu sa biljkama, doduše u takvom akvarijumu se i bolje oseća. Temperatura vode treba da se kreće od 25 do 28 °C. Kribenzisi će se dobro osećati kako u mekanoj i kiseloj vodi tako i u tvrđoj blago baznoj vodi što nam govori da im zahtevi u pogledu kvaliteta vode nisu tako striktni. Ipak najbolje se osećaju u vodi koja ima pH vrednost između 6 i 7.5 a GH može varirati između 5 – 25.

Kribensis je miroljubiv ciklid koji može da se drži gotovo sa svim mirnim ribama. Treba izbegavati stavljati ih u zajednicu sa vrstama koje su agresivne i mogu ih povrediti. Ja lično ih gajim u dva akvarijuma. U jedanom od njih su sa diskusima i tetrama a u drugom akvarijumu je sa barbusima i neon tetrama. Ni u jednom od ta dva akvarijumu nema nikakvih problema. Ranije sam ih držao sa skalarima i Kribensisi nikada nisu dirali njihova velika peraje.Me3đutim postoje podaci da ponekada hoće gricnuti ponekom skalaru peraje. Obyirom na to ukoliko planirate zajednicu sa skalarima budite oprezni jer ipak postoje neki kriboenzisi koji ne mogu odoleti iskušenju ponešto što njima izgleda kao dobar zalogaj ili ih svojim izgledom podseća na hranu. Ako je naš akvarijum mali, Kribensis može da pokaže agresivnost i prema coridoras-ima i još nekim vrstama ali samo u vreme mresta. Ovo je lako rayumljivo jer su ovo ribe koje se brižno staraju o potomstvu i samim tim brane teritoriju na kojoj se to potomstvo nalazi. Kribensise definitivno ne možemo da držati sa borcima. Ja sam, par puta, pokušao i toj kombinacijii bi uvek borici nastradali u roku od 5-6 sati. Kribensisi ih nisu ubili već “ošišali“ njihova peraja.

Kribensisi prihvataju svaku ponuđenu hranu ali, ako želimo da ih mrestmo, najbolje rezultate će mo postiči ako ih hranimosa živom ili eventualno sa smrznutom hranom.

Postoji i albino varijanta kribensisa koja je veoma lepa, pogotovo albino ženka, ali je ova varijanta, kod nas, veoma retka. Postoji jedna teorija vezana za abino Kribensise. Naime tvdri se da će normalno obojeni mužjaci radije da se upare sa albino ženkama . Ovo je nekako i logično jer je crvena boja kod albino ženke, koja je spremna za mrest, izraženija na beloj osnovi tela, dok ženke albino formi radije će da se mreste sa običnim mužjacima, verovatno zato što “obicni” mužjaci imaju više izraženu boju.

Ako želimo da mrestimo kribensise, najbolje je da im obezbedimo poseban akvarijum od oko 40 do 50 litara zapremine. Kribensisi će se bolje osećati ako u akvarijmu stavimo podlogu od peska, debljine tri do četiri santimetara, granulacije oko tri do pet milimetara , zasadimo malo biljaka i dodaamo koji panjić. Rekli smo na početku da Kribensisi vole pećine, pa shodno tome u akvarijumu za mrest mora da im obezbedimo bar jednu a najbolje je barem dve pećine. U akvarijumu za mrest, voda treba biti blago kisela, negde oko 6.7 do 7 pH i tvrdoče od oko 10 DH, ali neće im smetati ni voda drugačijeg kvaliteta, mada se navedeni parametri smatraju idealnim za mrest Kribensisa. Temperaturu vode trebalo bi održavati na 27-28 º C. Ako im obezbedimo ove uslove uz dobru ishranu, naši polno zreli Kribensisi biće spremni za mrest za oko sedam do deset dana.

Sam mrest može da traje i do dva sata. Kada se mrest završi, obično se mužjak povlači u stranu i prepušta ženki ulogu dominantnog roditelja.

Za vreme inkubacije, ženka provodi vreme u pećini čuvajući i čisteći ikru i za to vreme je uglavnom neprimetna u našem akvarijumu. Ako primeti bilo kakvu opasnost po ikru, ženka kribensisa ponekada zna i da premesti ikru iz jedne u drugu pečinu. Mužjak ponekada može da učestvuje u svmu tome samo takvi mužjaci su vrlo retki. Tri do četiri dana nakon polaganja ikre, ja mužjaka matičnog para premestim u drugi akvarijum. Za vreme inkubacije ikre ženka manje jede pa ne bi trebalo preterivati sa hranom.. Na temperaturi vode od oko 28 ºC inkubacija ikre traje od šest do sedam dana i nakon tog perioda možemo da primetiti male ribice kako “skakuću” po pećini. Nakon dva do tri dana po završetku inkubacije, ženka počinje da vodi mlade po akvarijumu i tada mi treba da počnemo da hranimo male Kribensise. Tada su Kribensisi dovoljno veliki da jedu male račiće artemija salina-e, a to im je ujedno, uz mikro crve, i najbolja moguća hrana. Ženka vodi svoje “klince” u šetnju po akvarijumu i ako oseti bilo kakvu opasnost samo zadrhti i tada se svi mališani za tren oka umire i lagano se spuste na dno akvarijuma i tako stoje sve dok ih brižna majka opet ne pozove svoji specifičnim podrhtanjem.

Mladi Kribensisi plivaju oko svoje majke na udaljenosti od desetak santimetara. Možete da zamislite kako izgleda prizor kada stotinak i više malih ribica plivaju oko majke. To je, definitivno, jedan od najboljih prizora koji nam akvaristika nudi i koji je fascinantan . Jednom kada mladi Kribensisi počnu plivati po celi akvarijum, tada i njihova majka polako gubi svoj majčinski instinkt i tada ona može da postane opasna po mladunčad ako se na vreme ne razdvoje. Ovo se obično dešava oko tri nedelje nakon mresta, a dve nedelje nakon izleganja mladih. Matični par, uz dobru i pravilnu ishranu, može da se mresti u vremenskom intervalu od četiri nedelje.

Nakon izvesnog vremena kada mali Kribensisi dovoljno porastu, tada možemo početi da ih privikavamo i na suvu hranu. Kribensisi će da najbolje napredovati ako im u ishrani, pored suve hrane, dajemo i suve seckane tubifex crve. Mali Kribensisi vrlo brzo rastu ali samo ako smo im obezbedili dovoljno prostora u akvarijumu.

I za kraj još da dodam da ako želite da imate lepog, izdržljivog i miroljubivog ciklida koga možete da držite i u pedesetlitarskom gusto zasađenom akvarijumu, Kribensis je pravi izbor za to.