Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: MilanKV
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3737

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 227
Ukupno: 227
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Your Account
03: Forumi
04: Coppermine
05: Forumi
06: Forumi
07: Naslovna
08: Sekcije: Akvarijumske biljke,
09: Coppermine
10: Forumi
11: Coppermine
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: Forumi
17: Coppermine
18: Naslovna
19: Coppermine
20: Coppermine
21: Naslovna
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Coppermine
27: Forumi
28: Forumi
29: Forumi
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Coppermine
34: Coppermine
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Forumi
41: Forumi
42: Coppermine
43: Coppermine
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Coppermine
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Naslovna
53: Naslovna
54: Coppermine
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Coppermine
60: Coppermine
61: Forumi
62: Naslovna
63: Coppermine
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Coppermine
69: Forumi
70: Forumi
71: Coppermine
72: Coppermine
73: Naslovna
74: Forumi
75: Coppermine
76: Forumi
77: Coppermine
78: Coppermine
79: Forumi
80: Naslovna
81: Forumi
82: Coppermine
83: Naslovna
84: Coppermine
85: Forumi
86: Naslovna
87: Coppermine
88: Coppermine
89: Coppermine
90: Naslovna
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Coppermine
96: Coppermine
97: Naslovna
98: Forumi
99: Forumi
100: Forumi
101: Coppermine
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Coppermine
106: Naslovna
107: Naslovna
108: Forumi
109: News
110: Coppermine
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Forumi
115: Naslovna
116: Forumi
117: Forumi
118: Coppermine
119: Forumi
120: Coppermine
121: Forumi
122: Coppermine
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Forumi
129: Coppermine
130: Forumi
131: Naslovna
132: Coppermine
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Coppermine
137: Coppermine
138: Forumi
139: Forumi
140: Forumi
141: Coppermine
142: Forumi
143: Forumi
144: Forumi
145: News
146: Coppermine
147: Forumi
148: Forumi
149: Coppermine
150: Coppermine
151: Naslovna
152: Forumi
153: Naslovna
154: Coppermine
155: Forumi
156: Naslovna
157: Forumi
158: Forumi
159: Forumi
160: Coppermine
161: Forumi
162: Naslovna
163: Forumi
164: Naslovna
165: Forumi
166: Coppermine
167: Forumi
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Forumi
172: Coppermine
173: Forumi
174: Naslovna
175: Forumi
176: Coppermine
177: Forumi
178: Coppermine
179: Naslovna
180: Naslovna
181: Coppermine
182: Naslovna
183: Naslovna
184: Forumi
185: Naslovna
186: Forumi
187: Forumi
188: Coppermine
189: Naslovna
190: Forumi
191: Forumi
192: Forumi
193: Coppermine
194: Naslovna
195: Forumi
196: Forumi
197: Naslovna
198: Your Account
199: Naslovna
200: Forumi
201: Coppermine
202: Forumi
203: Forumi
204: Forumi
205: Forumi
206: Forumi
207: Forumi
208: Forumi
209: Forumi
210: Forumi
211: Forumi
212: Naslovna
213: Naslovna
214: Forumi
215: Forumi
216: Forumi
217: Coppermine
218: Forumi
219: Forumi
220: Coppermine
221: Forumi
222: Coppermine
223: Forumi
224: Forumi
225: Forumi
226: Coppermine
227: Coppermine

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
72538953
posećenih stranica od
January 2005
 

Forumi › AKVARIJUMSKA TEHNIKA I OSTALE POTREPŠTINE › Filteri, pumpe i filtracioni sistemi › Zašto se filtrira voda u akvarijumu?


Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFilteri, pumpe i filtracioni sistemi Pogledaj prethodnu temu  Pogledaj sledeću temu  
Re: Zašto se filtrira voda u akvarijumu?  Pošalji
Poslato: Pon Mar 14, 2005 6:30 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jan 28, 2005
Poruke: 1046
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Foto galerija

Peca
Moderator


Ivane, naišao si na taj deo o anaerobnoj zoni i to mislim u bar dva posta. Tu je reč o dubokoj podlozi i unutrašnjosti porozne sige, gde se stvaraju anaerobne zone. Većina sistema za filtraciju se orijentiše na aerobne bakterije, ali i ovih drugih ima i one rade svoj posao.

Re: Zašto se filtrira voda u akvarijumu?  Pošalji
Poslato: Pon Mar 14, 2005 6:36 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jan 24, 2005
Poruke: 4924
Lokacija: Singidunum
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Poseti sajt autora Foto galerija

Octopus
Administrator


Ivane Boban ti je dao jedan odličan i vrlo primenljiv odgovor. Od njega koji je stari akvaristički vuk takve odgovore uvek možeš očekivati.

Jedno si dobro primetio.... postoje oba procesa koje pominješ. I ja sam taj koji je pominjao anaeroban proces.
Suština cele priče u vezi sa biološkom filtracijom je u tome što se u jednom zatvorenom sistemu kao što je akvarijum azotni otpad može akumulirati u vidu amonijaka i time u jednom trenutku dostići toksičan nivo koji bi brzo došao glave svim stanovnicima akvarijuma. Naravno ukoliko na neki način ne bi bio preveden u neki drigi manje toksičan oblik azotnih jedinjenja. Upravo je glavni zadatak biološke filtracije pomenuto razbijanje amonijaka na manje toksične supstance. Kao što je Boban pomenuo vrsta bioloških filtera a i materijala za filtraciju je dosta ali je princip funkcionisanja svih njih u osnovi ipak samo jedan.

Biološka filtracija je moguća najviše zahvaljujući postojanju bakterija iz rodova Nitrosomonas i Nitrobacter koje u odgovarajućim ulovima pretvaraju amonijak u nitrite i nitrate koji takođe mogu biti toksični po živi svet ali u mnogo većim koncentracijama od pomenutog amonijaka. Da bi obavljale svoju funkciju pomenute bakterijae traže i odredjene uslove a oni se ogledaju u potrebi za stalnim dotokom novih azotnih materija kao i stalnom potrebom za visokim nivoom kiseonika. Ovi uslovi su prisutni u filteru akvarijuma kroz koji se stalnim proticanjem vode obezbeđuju pomenuti zahtevi. Proces denitrifikacije tj. prevođenja amonijaka u nitrite, odnosno nitrate je u osnovi oksidativni proces. Kada govorim o uslovima koje ove bakterije zahtevaju za svoj život i rad želim napomenuti da proces nitrifikacije, tj. biološkog filtriranja zavisi od temperature vode kao i njene pH vrednosti. Idealni uslovi bi u slatkoj vodi bili pH 7,5 i temperature 30°C. U morskoj vodi idealna temperatura je nešto malo viša. Obzirom da se temperatura u većini akvarijuma hobista kreće od 24-28 stepeni zaključak je da biofiltracija u takvom opsegu nije maksimalno efikasna. Efikasnost bakterija u procesu o kome govorim naravno zavisi umnogome od brojnosti celokupne njihove populacije i veća je ukoliko je sama populacija brojnija. Shodno tome sasvim je jasna tendencija koja postoji u krugovima proizvodjača akvarijumske opreme da proizvedu što efikasniju masu na koju bi se naselile pomenute bakterije tj. masu koja ima veliku povrsinu u odnosu na svoju zapreminu. Neke od ovih materijala već su pomenuli Peca i Boban. Kao što Boban reče nešto manje efikasnih alternativa kojima akvaristi ponekad pribegavaju uvek ima.

Neke idealne vrednosti sa stanovišta akvaristike za amonijak i nitrit bi bile ukoliko je njihova količina ispod 0,1 mg po litru a za nitrat ispod 20 mg po litru. Ove materije mogu se meriti i u tu svrhu se koriste nejčešće testovi koji se mogu nabaviti u prodavnicama akakvarističkimprodavnicama. Efikasan biološki filter omogućuje da su koncentracije pomenutih supstanci ispod navednih vrednosti. Ukolko je pak koncentracija istih povećana najčešće se radi ili o novom akvarijumu čija bakterijska populacija nije dovoljno razvijena ili je filter preopterećen. Ovo zadnje je nejčešće uzrokovano prenaseljenim i prejako hranjenim akvarijuma. Povećana koncentracija ovih materija ukazuje i na mogućnost da je površina namenjena za naseljavanje bakterija premala.Da bi se u potpunosti razvile bakterije u filteru na temperaturi od 25 stepeni potrebno je oko 2 do 5 nedelja što zavisi od niza činilaca.Na nižim temperaturama ovaj proces je duži.

Kad sam se već uhvatio procesa nitrifikacije hajde da tu još neke stvari pojasnimo i još po nešto rezimiramo.

Amonijak nastaje razlaganjem proteina i kroz škrge riba izbacuje se kao zamena za natrijum (to je zapravo deo jonske regulacije). U vodi ovakav amonijak brzo reaguje dajući amonijium jone (NH4) i OH jone . Slobodan amonijak je daleko toksičniji od amonijum jona. Količina slobodnog amonijaka je u direktnoj zavisnosti sa temperaturom vode i pH vrednošću. Na višim temperaturama kao i povećanju pH vrednosti količina slobodniog amonijaka u vodi raste.Recimo pri ph 8 slobodno je oko 5% amonijaka a na 9 je to već 20 %. dok na temp od 25 stepeni voda sadrži oko 5 puta više slobodnog amonijaka. Amonijak je takodje manje toksičan u morskoj nego u slatkoj vodi . Ujedno amonijak je najtoksičnije jedinjenje azota. Doze od 0,2 -0,5 mg na litar su već smrtonosne za neke organizme mada je po meni količina od 0,02 mg/l je već znak za uzbunu. Pri koncentracijama većim od naveden, ribe možda neće uginuti ali su podložnije bolestima. U pogledu osetljivosti na nivo amonijaka postoji velika raznolikost od vrste do vrste ribe. Nikada ne gubite iz vida pomenutu činjenicu da je toksičnost amonijaka u zavisnosti od pH i temperature pa prilikom merenja amonijaka i donošenje zaključaka o njegovoj toksičnosti treba imati u vidu i ove vrednosti.

E sad da se vratimo na nitrifikaciju Pomenuti amonijak se zahvaljujući bakterijama iz roda Nitrosomonas o kojima smo napred govorili u prisustvu kiseonika pretvara u nirite(NO2). Nitriti su manje toksični od amonijaka ali su i dalje u odredjenim koncentracijama pogubni po ribe.(letalna doza nitrita je u granicama od 10 do 20 mg/l.) Ni toksičnost nitrata nije ista za sve vrste riba tako da recimo gupi trpi količinu istih i do mg/l.dok neke ribe imaju probleme i pri koncetracijama od 1 mg/l. trovanje nitritima kod riba se ogleda u primetnoj troomosti riba i gladju za kiseonikom. Duže izlaganje visokim koncentracijama dovodi do promena na jetri i bubrezima a smrt nastaje usled nesposobnosti hemoglobina da prenosi kiseonik jer zapravo oksidacijom prelazi u metahemoglobin. Nitrate možete učiniti manje toksičnim dodavanjem fizioloških soli u vodu (naravno ako odredjena vrsta koja je prisutna u akvarijumu trpi prisustvo soli) Dalje se nitrit oksidacijom uz pomoć bakterija iz roda Nitrobacter pretvatra u nitrat koji je daleko bezopasniji od nitrita po živi svet. Nitrati samo u ogromnim dozama ubijaju ribe i te doze su i do 1000 puta veće nego doze nitrita. Ipak ikra riba je osetljivija od odraslih primeraka na nitrate a količine preko 100 mg/l mogu već izzvati kod određenih vrsta stres. Bitno je napomeuti da su nitrati daleko toksičniji u morskoj nego u slatkoj vodi. Količina nitrata u morskoj vodi ne bi smela preći granicu od 20 mg /l a za neke osetljive invertabrate ni 10 mg/l. Količina nitrata se može smanjivati rutinskim izmenama vode periodično. u novoje vreme mou se koristiti i jonske smole koje služe za eliminaciju nitrata. Akvarijumske biljke takodje mogu biti od koristi pri redukciji količine nitrata i to naročito brzorastuće vrste.

U ovom delu dolazimo do onog Ivanovog pitanja o postojanju anaerobne denitrifikacije... Da ona postoji i kao što sama reč kaže odvija se bez prisustva kiseonika.Anaerobnim bakterijama je potrebna hrana u vidu ugljenika. U takozvanim sporim filterima -denitratorima odvija se proces razlaganja nitrata u slobodan azot i kiseonik. Uz pomoć ovog kiseonika pomenute bakterije zapravo oksiduju svoju hranu - ugljenik. Ovaj proces sam ja opisivao u onom delu kada smo diskutovali o sigi i njenim porama u kojima nema cirkulacije..

_________________
Octopus

Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFilteri, pumpe i filtracioni sistemi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Strana 2 od 2


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Ne možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma