Kada se god pomene tepih, jedna od prvih asocijacija je-dobra(hanljiva) podloga.

Može li neko da konkretizuje taj pojam "hranljive podloge"?
Kako se dolazi do takve podloge i da li je dovoljno koristiti tablete za pod koren?

Kako što ste primetili,već neko vreme razmišljam o ovom "poduhvatu",ali mi treba što više informacija,jer ne želim u ovo da ulazim "grlom u jagode"!

Ja ti preporučujem Laterit ... sa njim imam najviše uspeha... Ima još niz varijanti. Sve zavisi šta hoćeš . Ne preferiraju sve biljke iste supstrate. Neke vole kiseliji supstrat a neke pak u takvoj sredini stagniraju, druge opet vole nešto više jedinjenja gvoždja dok nekima nasuprot baš to smeta. Itd itd...

Da li laterit ima da se kupi u aqua-radnjama ili pak da ga tražim po cvećarama?
Kako se koristi?

Octo,imaš li malo vremena da napišeš koju o lateritu?

Nijedna aqua prodavnica ne poseduje laterit. Ne pitaj me zašto jer ni sam ne znam Razlog. Obično kad god se nekome preporuči tako nešto ljudi pomisle da želiš da mu prodaš maglu. Valda smo takav narod. Nepoverljiv na nove a dobre stvari (ovo "nove" je diskutabilno jer ja nekim kolegama još pred kraj prošlog veka pokušah da objasnim prednosti ovoga supstrata. Ja ga uvozim za svoje potrebe i imam ga u VP još od devedesetih. U cvećarama će te gledati belo. Nažalost malo ko ovde koristi laterit. Malo ko ozbiljno gaji biljke Neki supstrati poznatih firmi sadrže laterit.

Nažalost vremena za piskaranje nemam. Kada ga bude biće reči i o lateritu.

Pre neki dan obećah nešto malo o lateritu kada bude bilo vremena… Iako znam da je Goblin prilično strpljiv ipak nećemo baš da mu treniramo živce pa evo onih par obećanih redova.

Naziv laterit potiče od reči later što znači cigla. Ovaj naziv prvi put je upotrebljen početkom devetnaestoga veka i u tom periodu označavao je crveno do mrko obojena gvoždjevita mineralena zemljišta, koja su se u nekim zemljama (Indija, Vijetnam ) upotrebljavali u gradjevinske svrhe. Naime u tropskim predelima koji su bogati lateritom od ovoga materijala klesani su blokovi koje su stanovnici koristili za izradu kuća. U zabačenim selima tropskoga područja laterit još uvek ima tu funkciju. Nešto kasnije naziv laterit obuhvatao je grupu crveno obojenih minerala koji su bili različiti kako po sastavu tako i po načinu nastanka. Sa stanovišta mineralogije laterit podrazumeva gvoždjevito zemljište koje nastaje u tropskim i suptropskim predelima vetrenjem i spiranjem. Zahvaljujuči klimatu pomenutih područja usled čestih padavina dolazi do rastvaranja i spiranja primarnih mineralnih stena usled čega iz njih odsustvuju elementi kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum. Stoga laterit možemo označiti kao rezidualno zemljište u kome preovladavaju nerastvorne materija medju kojima su najzastupljenija jedinjenja (oksidi) gvoždja, aluminijuma i nešto malo titana . U sastav laterita ulaze minerali kao što su kaolinit, goetit, hematit gibbsit a ponekad i kvarc. Boja laterita potiče od oksida gvoždja (goetita i hematita) i u zavisnosti od njihove količine unutar njega može varirati od narandžasto crvenkaste nijanse do crveno mrke.

Laterit nastaje u procesu lateritizacije tj. kao što sam već pomenuo spiranjem i vetrenjem gvoždjevitih i alumosilikatnih terena u vlažnom tropskom klimatu.

Laterit je obično mekan i lak za obradu mada se može sresti I u vidu čvrstih komada. On je fizički poprilično rezistentan što nam dokazuju i hramovi zidani njime a koji su stari više od 1000 godina. I dan danas oni su dobro očuvani uprkos zubu vremena. Kuće zidane lateritom su leti hladne a zimi toplije od istih gradjenih drugim materijalima. Ponekad pojedini mešaju laterit sa dosta sličnim Saprolitom koji za razliku od laterita sadrži uz oksid gvoždja silikate, mangan oksid i nikal.

Laterit je u akvaristiku uplovio relativno skoro. Ja lično sam počeo da stičem prva iskustva njegovom primenom devedesetih godina Dobra strana laterita je odsustvo topivih soli magnezijuma, kalijuma, kalcijuma itd, što sprečava mogućnost predoziranja odredjenih jedinjenja rastvaranjem u akvarijumskoj vodi. Mogućnost sličnih overdoziranja je korišćenjem nekih supstrata u principu veoma česta. Ovakve pojave vezane su naročito za korišćenje supstrata bogatih organskim materijama. Takva predoziranja ne da su kobna po akvarijum u smislu bujanja nepoželjnih algi već mogu negativno uticati i na rast biljaka pa čak dovesti do gubljenja istih. U vezi sa lateritrom kao i sa glinama treba navesti da njegov sastav može varirati od nalazišta do nalazišta. Ipak u odnosu na glinu ova variranja u procentu gradivnih materija su kod laterita sa različitih područja daleko manja.

Najčašće je sastav približan sledećim vrednostima:

SiO2 do 65%
Fe2O3 od 6 - 7%
AlO3 oko 16.00 %
CaO do 0.25 %
K2O oko 4.00 %
MgO oko 1.50 %
TiO2 oko 1.00 %
T2O5 do 0.17 %


Takodje i starost laterita u odnosu na nalazišta može prilično varirati Tako da postoje nalazišta koja datiraju čak iz perioda jure do nalazišta bliskih našem dobu. Laterit ima nizak CEC. Najčešće se prodaje kao sitan prah i kao takav preporučuje se pri formiranju podloge novih akvarijuma. Neke firme ga prodaju u obliku loptica koje se mogu ubaciti pod biljku u već formiranim akvarijumima.

Hvala Octo!

Izuzev u gotovim kuglama,da li postoji neki drugi način njegovog ubacivanja u već formirane aq?

Da li bi mogao kao glina,da se pokvasi,oblikuje,prosuši u rerni i da se stavi u podlogu?

P.S.A za ovo da sam strpljiv,evo DVA smajlija!

Laterit je rezidualno zemljište, kao što rekoh krt je i nije lepljiv kao glina te se ne može mesiti. Kvašenje tu ne pomaže. Obično kao vezivo, u tom slučaju - pri pravljenju kugli, služe drugi materijali.

Ja najčešće koristim prah i to samo pri formiranju novog akvarijuma.