Знате како, сада ме је неколицина чланова ,,ресетовала'' и вратила на почетак мозгања по принципу дали је 2+2=4!
Наравно да није.
Значи народе: уколико нема климе као ни разлике у температури воде у акваријуму и околини изван њега, џабе хладњаци (алумунијум, прохром..) и вентилатори (велики, мали - кулери)!! То треба да буде јасно ко дан.
Постоје закони термодинамике који исмевају оне који тврде супротно (не радим то ја. Ја их само преносим). Шта мислите, зашто је неко измислио климу? Да би непотребно трошио сувишну ел. енергију?

Ево о чему се ради:
1) Уколико је температура ваздуха изван акваријума НИЖА, омугући ли се брже испаравање воде (отворен поклопац. Или још боље, отворен поклопац и комешање ваздуха изнад површине воде - вентилатор), температура воде ће брже пасти.
2) Уколико је температура ваздуха у околини ВИША, исти принцип ће брже загрејати воду у случају са упереним вентилатором, и још брже то урадити без истог!
3) У варијанти са ИСТОМ температуром воде и околног ваздуха неће се догодити промена температуре воде, само њено испарење.

Ко год тврди да је снизио температуру воде уз помоћ вентилатора и/или хладњака са ваздушним хлађењем ,,убо'' је 2. горепоменути случај.
Принцип ,,хлађења'' испаравањем отприлике ,,изгледа'' овако:
Што је већа температура воде, веће је испаравање исте. Микрокапљица се одлепи од површине воде, прошета кроз ређи флуид (ваздух) изнад површине воде, охлади се, споји се са околним колегом, добије на маси и врати се одакле је дошла. Претпоставка је да је температура ваздуха нижа од оне коју носи вода. У супротном, долази до загревања воде (супротна, логична варијанта). Ако ускомешамо ваздух изнад површине воде (н.п.р. вентилатором) довољно јако, капљице воде из паре се неће вратити назад у воду већ ће завршити негде друго. С' тога ,,хлађење'' воде има смисла само ако је вентилатор веома слаб (и наравно ако је температура околног ваздуха нижа).

Владек, уколико желиш да поспешиш размену топлоте између ваздуха и воде можеш да урониш други метал подједнако добре топлотне проводљивости који ћеш даље спојити са алуминијумским делом. У том случају користиш неко флуидно средство са истим или бољим коефицијентом топлотне проводљивости, а мањим или истим топлотним капацитетом. Пример је паста за кулер за чипове. Ако ти је она скупа или ти треба већа количина можеш се послужити триком са гелом после сунчања. Купиш неки најјефтинији (страни, не Бугарски) и намажеш контактну површину веома танким слојем. Веома битна ствар је да добро засиликонишеш спојну површину по целом ободу да не отрујеш рибе, а ако користиш гел - онемогућаваш његово сушење.

Поздрав свима, и нека се не љуте они које сам грдио овим текстом (ствар је добронамерна)!

Milena citat:

Ima ventilator i rebra od prohroma u koji on duva. Rebra su uronjena malo u vodu. Hladi odlicno i sada je temperatura 26.

Možeš li da izvadiš rebra pa da vidiš koliki uticaj ona imaju (ako uopšte imaju)?

Zork je napisao jedan lep tekst koji ne smara i dobro je objašnjeno. U tekstu su pažljivo korišćeni izrazi toplota i temperatura i na to treba obratiti pažnju.
Da bi još malo bilo jasnije ja ću napomenuti da je toplota ustvari energija, a temperatura stepen inteziteta toplote. Ako uzmemo u obzir onda Zorkovo objašnjenje da pomoću ventilatora je moguće spustiti temperaturu vode i niže od temperature vazduha kojim hladimo je tačno, jer se na isparavanje gubi deo te energije. Koliki je gubitak te energije zavisi i od niza faktora kao što su pritisak, vlažnost, pa čak i brzina kretanja vazduha. Brzina da kažem vetra je značan činilac, jer ubrzava transfer toplote usled turbulencije i hladjenja isparivanjem. On sprečava veliku koncetraciju vlage blizu površine vode i tako omogućava lakše hladjenje usled isparavanja.
A.T. pre klima uredjaja su se koristili samo ventilatori koji su omogućavali ljudima da lakše podnose visoke temperature samo zato jer su oni podspešivali isparavanje sa površine kože i time snižavali temperaturu tela. Kod frizdera i zamrzivača rešetku sa zadnje strane koja služi za oduzimanje toplote od freona ili nekog drugog gasa i dan danas stari majstori zovu isparivač. Pitam se zašto?

A. T. vidim da ti mehanika fluida ide od ruke a i sa zakonima termodinamike dobro stojiš.

Sve to što si rekao teoretski stoji, ali bi te ja zamolio da skineš ventilator sa napajanja svog kompjutera, takođe i sa aluminijumskog hladnjaka sopstvene centralno procesorske jedinice, pa ćeš videti koliko se praksa razlikuje od teoreme koju si upravo izveo. Ukoliko su tvoje teorije tačne tvoj kompjuter će bolje i brže raditi bez strujanja toplog vazduha koje oko njega prave el. jedinice isijavanjem energije i pretvaranjem iste u toplotu.

Fizika je čudo, naročito kvantna, može da dokaže da slon bez problema može da stoji na ljubičici a da se ista ne savije pod težinom. Samo još nisu našli ljubičicu koja je to i izvela u stvarnosti.

Ukoliko vam smeta ventilator, uvek je tu stara dobra PVC boca od dve litre koja je prenoćila u zamrzivaču.

Хехе, опет ја!

Мрво уз сво поштовање, ниси у праву! Као ни Зорк (осим ако се није погрешно изјаснио).

Други закон термодинамике каже да топлота не прелази са тела са нижом температуром на оно са вишом без довођења енергије. То не значи да је довољно уперити вентилатор у тело које желимо да расхладимо.

1) Принцип хладњака је одузимање топлоте телу бр.1 кондукциом и њен пренос на тело бр.2.

2) Принцип климе (фрижидера) је најчешће следећи:
Основним принципом термодинамике се топлота одузима телу бр.1 (флуид који се жели расхладити) уз помоћ компресора који сабија инертни гас (температура топљења знатно испод 0 степени Целзијуса) у затвореној посуди. Даље се тај гас преводи у другу посуду која је заштићена адијабатски а која се налази у другој средини (тело бр.2), којој ће предати топлоту.
То значи управо да клима уређаји користе 2. принцип термодинамике за спровођење свога циља.

*Температура је особина тела (материје). То је аритметичка мера кинетичке енергије кретања атома унутар једног скупа (тела).

*Топлота је начин провођења енергије са тела са већом температуром на оно са мањом.

,,A.T. pre klima uredjaja su se koristili samo ventilatori koji su omogućavali ljudima da lakše podnose visoke temperature samo zato jer su oni podspešivali isparavanje sa površine kože i time snižavali temperaturu tela.'' - делимично тачно. Допуна би била она о којој смо раније причали. Комешањем ваздуха изнад површине коже се склања врући слој који се формира тренутно по одвођењу старог (уз испаравање). Зато овај начин хлађења ништа не значи када је температура виша (углавном је температура околног ваздуха испод 37 степени), као и влажност ваздуха висока.

,,Kod frižidera i zamrzivača rešetku sa zadnje strane koja služi za oduzimanje toplote od freona ili nekog drugog gasa i dan danas stari majstori zovu isparivač. Pitam se zašto?'' - не бих знао. Мени је познат назив за њу ,,кондензатор'', јер то је њена функција. То је управо онај други део приче о климатизацији (загрејани гас/фреон се спроводи у спољну средину којој предаје топлоту. Пошто преда топлоту, температура му пада а он се враћа у течно стање. С' тога - кондензатор).

Буцо, такође поштовање као искусном акваристи и добром човеку. Али код једне ствари грешиш:

,,Sve to što si rekao teoretski stoji, ali bi te ja zamolio da skineš ventilator sa napajanja svog kompjutera, takođe i sa aluminijumskog hladnjaka sopstvene centralno procesorske jedinice, pa ćeš videti koliko se praksa razlikuje od teoreme koju si upravo izveo.'' - Буцо, пракса се не разликује од теорије. Једина област физике где се чини то тако (а уствари је не истражена до краја) је релативистичка. Ајнштајн је пробао да је докаже па се ресетовао. Елем, у предходном наводу си заборавио да просечне температуре данашњих микропроцесора у раду олако надмашују температуру околног ваздуха. То је логично. Температура чипа који не ради довољно дуго се спусти до температуре околног ваздуха (нема размене топлоте). Када почне да ради температура само иде на горе. Скинеш ли вентилатор (или хладњак, или оба), размена топлоте се смањује. Што ће рећи да се чип теже хлади. Све се сводина исту причу..

П.С. Надам се да овај текст није сморио.

Као што рекох, све најбоље. Поздрав свима!

A zasto niko ne napise energetski bilans za reakciju:
H2O(l) -> H2O(g),
pa da svima bude jasno kako ventilator uperen ka povrsini vode snizava temperaturu vode ?

Na pocetku sam rekao za experiment jednog akvariste,ali necu da stavljam link protivno pravilima foruma.Uz pomoc samo jednog kulera koji se nalazio na poklopcu spustio je temperaturu vode za 4 stepena za 4 sata i to u morskom aq gde je to puno teze.Ne zanima me sta kazu knjige termodinamike,vec na osnovu tudjeg iskustva,pa cak i Pecinog mogu da tvrdim da je moguce sniziti temperaturu vode u aq uz pomoc ventilatora.

A. T. ti si izgleda jedini sa planete zemlje, jer su ovde svi drugi sa marsa Naročito ovaj Peca koji prkosi svim zakonima fizike, uključujući i one relativne

Молио бих предходне чланове да прочитају мој текст пре него ме нагрде! Не волим да ми се у уста стављају не изречене речи.

Поздрав!

xexe A.T. stvarno si istrajan.
Mislim da nije baš odgovarajući forum za ovakvu raspravu i ne bi trebali da nastavljamo dalje. I Zorku i meni je struka jedna nauka koja se zove meteorologija i moguće je da smo mi pogrešili, a samim tim i svi oni koji su se bavili i koji se bave tom naukom. Sve je moguće u ovom našem današnjem svetu.
U toj nauci je još daleke 1945. godine vršeno 89 eksperimenata na antartiku i tom prilikom je ustanovljen indeks ohladjivanja vetrom. Jedan primer je da se voda istih dimenzija brže ledi ako je strujanje vazduha oko nje brže (pri brzini vetra od 22.3m/s i temperaturi od -18 stepeni Celzijusa, voda se smrzavala kao da je temperatura vazduha bez vetra -52).
Vidim da si ti dosta dobro upoznat sa termodinamikom, ali je i očigledno da nisi sagledao sve aspekte ovog problema. Prvo i osnovno je da voda ima više agregatnih stanja i da specifična toplota vode i vazduha zavisi i od nekih drugih činilaca za razliku od drugih čvrstih materija.
Zorkov tekst je kompletan u sagledavanju problema koji nas muči i ko ga shvati lakše će se izboriti sa ovim problemom u vrelim letnjim danima.

A. T. ne primaj k`srcu tako šale, pa stavio sam vesele smajlije

Mrva i Zork su upravu! A tvoja greška je u tome što opšte zakone fizike primenjuješ na pojedinačne slučajeve, gde zapravo, izuzeci potvrđuju pravilo. Znaš na šta mislim. Time zbunjuješ obične članove sa malo iskustva, jer bi na osnovu tvog izlaganja moglo da se donese niz pogrešnih zaključaka, upravo zbog toga što ne uzimaš u obzir pojedinačne slučajeve i primenu zakona na iste. U prethodnom postu lepo i sažeto Mrva je sve objasnio i nema potrebe da se dalje razglaba na tu temu.

Zbog toga smo reagovali na način da ispravimo, dopunimo i našalimo se na celu priču, a da neko ne izvede pogrešan zaključak u vezi cele priče.

Poz

Извињавам се што је цела прича добила преозбиљну путању. Није ми била намера да се било коме замерим (мрзи ме да тражим, чини ми се чини да сам негде навео да прича није злонамерна?), нити да омаловажим нечија искуства ил' струку. Једино оно што рече Мрвица, гледам да истрајем..
Управо због мање упућених аквариста сам желео да будемо јасни око неких ствари као што је она да се вентилатором не може добити исти ефекат као са клама уређајем (да се снизи температура воде испод температуре околне средине). Такође сам на почетку негде напоменуо да ту не рачунам његову корист при расхлађењу осветљења.

Све најбоље..

Поздрав!

A.T. moram da primetim sledeće. Dok mi radi samo klima, temperatura u akvarijumu se veoma malo snižava. Čak i da prati sniženje temperature u sobi, ne zaboravi na dodatno zagrevanje od strane pumpi i svetla. Tu ventilatori stupaju na scenu. Prvo skidaju dodatno zagravanje svetla, ali šta misliš, kako utiču na dodatnu toplotu iz pumpi? Isključivo isparavanjem vode. Danas je temperatura vazduha znatno pala i meni klima nije radila. Ali jesu ventilatori i temperatura vode je 26°C, dok je soba malo toplija. Bez klima uređaja