Evo i mene u ovoj slanoj sekciji sa mojom noćnom morom donedavno. Nahvatah malo vremena da probesedim koju virtrualnu reč o ovom akvarijumu sa vama. O mojim mukama na putu kojim je moje more krenulo od samog početka, dok nisam igrom sudbine upoznao octa.

Kao što se sve stvari u životu dešavaju igrom slučaja tako sam i ja sasvim slučajno pregledajući pre par godina, jednu prelepu knjigu o moru, čvrsto rešio da probam sebi stvoriti mali slani kutak. Reših da osolim ponekad ruke i da to ipak bude češće od onih bednih par dana tokom godišnjih odmora. Vrag nikad ne spava, te tako u jednom kratkom trenu oduševljen podvodnim fotografijama, reših da ideju sprovedem u delo, ma koliko ona ošamarila moj novčanik. Imao sam godinama slatkovodne akvarijume, saznao dosta na tom polju, te pomislih: “spreman sam.”
Malo sam se raspitivao, ponešto pročitao ali je želja nadvladala razum, te ne dozvoli mozgu da vodi priču.

Ehhh, mnogo kasnije spoznah po ko zna koji put da želja je čudo a nestrpljiv čovek vodjen istom - magarac. Ne pročitah dovoljno, jer nestrpljenje ne dozvoli. Jer želja gori a dok ona plamti razum se gasi i biva potisnut u daljinu uma. Ne dade djavo da vapaje razuma čujem i da na tenane isplaniram i odradim sve.

Kako to uvek biva tih dana sam načuo da u ovom našem velikom selu ipak ima neko ko radi morske akvarijume. Prošetah se sa ženom do garden centra, kako su me uputili i videh neke morske akvarijume. Bar mi rekoše da je to to. Nije bilo baš kao na onim slikama što me potaknuše na svo ovo ludilo, al me ubediše da su oni tu experti i da će sve vremenom kada oni odrade posao, biti baš kao što sam ja video i opiso im da želim. Upitah: „zašto im akvarijumi izgledaju pomalo prazno i tužno” ali dobih odgovor da imaju previše posla te jedva stižu da da pogledaju svoje. Pomislih: “pa možda i jeste tako - obućar uvek ima najlošije cipele.”

I eto, progutao som udicu. Tačnije ne znajući kome i gde drugde da se obratim reših se svesno na rizik. Dogovorih sve, odreših kesu i sa nestrpljenjem iščekivah ostvarenje sna o komadu mora na dohvat ruke. Kasnilo se sa postavljanjem i beše tu dosta peripetija i neispunjavanja dogovora. Trebalo je odmah na početku da mi bude jasno, sada kada malo premotam film, al eto, želja je čudo a ja bejah onaj nestrpljivi magarac koga već pomenuh.

Dodje ipak more u kuću, istina malo bučno (jer sliv je-to danas znam, odradjen da Spski kažem seljački) Hučio, bučio ko Sutjeska iz partizanskih pesama, pomalo nervirao al željna duša boja iz tropskih mora, naviknu se i na to. Došle vremenom i ribe i organizmi, (bar tako su ih zvali mada tek danas shvatam da je pola toga sa našeg bivšeg Jadrana otrgnuto. Kažem našeg jer period kad je bio naš i ne beše tako davno) Dotična gospoda uzela na sebe da održavaju moje more. Al’ uz sve to, nekako nije išlo. Kako je vreme odmicalo umesto da bude sve lepši od mora nastade oaza algi , ribe sam gubio jednu po jednu. Gubio i dodavao ponovo po savetima “stručnjaka” uz obećanja da će se uz samo još malo strpljenja sve srediti. Organizme prerasla trava ko kosa vile Ravijojle. Sve u svemu moje je more lagano postajalo bara.
Kasno je bilo da se kajem. Gospodu stručnjake sam otkačio. I rešio da se sam borim sa onim što sam sebi priredio. Čupao alge, čitao knjige i strane forume (koji su najgora stvar od svega, jer nadju se opet neki pametni stručnjaci da se prepucavaju i svadjaju ko je u pravu a istinska informacija se uvek izmigolji čitaocu. Naročito onom neiskusnom)
Ipak na kraju bar nešto shvatih. Samp mali i nefunkcionalan, sliv kao što rekoh - seljačka varijanta, kretanja vode kao i da nema, svetlo preslabo. Filter sistem očajan i nesposoban da se nosi sa otpadom. Korali poumirali u moru nitrata i amonijaka, Ribe se patile kolko su jadne mogle al’ i one odlazile onom njihovom ribljem bogu - jedna po jedna. Čist promašaj.
Sve u svemu rekoh ženi jedno jutro “ide more iz kuće u šolju pa ako koji od preostalih jadnika, Dunavom i stigne do Crnog mora neka mu je alal.
Toliko sam bio ljut na sebe i onog nestrpljivog magarca u sebi, koji mi ne dade da sve to odradim kako bog zapovedi. Ne stigoh samo od obaveza i ovog ludog brzog života da to odmah i sprovedem u delo.

A život se igra i uvek nadje put!

Krenuh jedared kod zubara. Muka naterala. Slomio krokodil zub, pa krokodilske suze lije. I ide tako krokodil nevoljno Zemunom do jedne bele kuće, do bele sobe gde su svi ljudi u belom i veliki bol nanose, al spas ipak na kraju se vidi.
Ide krokodil i spazi kraičkom oka kroz jedna odškrinuta vrata, poznato plavo svetlo. I pretvori se krokodil u radoznalog pavijana u trenu, pa promoli nepozvan, radoznali pavijanov nos, kroz one odškrinute dveri.

O ljudi. Čuda i lepote. Vrisnuše južna mora pred očima, udariše boje u glavu, razrogačiše se oči u neverici, a srce zatrepta i poče da udara ko bubanj.
Nevide nikad ni na slikama, radoznali pavijan nešto slično i tako lepo, te nastavi da guta svu lepotu, nesvestan da na vrhu stepenica stoji podbočen čovek i sa čudjenjem gleda neznanca. Prenu pavijana glas. “Dobar dan. Da niste pogrešili vrata”
I trže se pavijan iz bunila pa se pretvori u plašljivu vevericu i požele da pobegne, al ono srce što još udaraše u grudima ko bubanj, nedade.
U trenu nesta bol, u trenu veverica spoznade da nekad beše krokodil i krokodilskih suza se seti. I puta kojim je krokodil krenuo, bolom krokodilskim teran. Opijena bojama nesta bol i krokodil opet postade čovek pa prozbori: „Ovaj ja, znate , ja kod zubara sam krenuo i izvinite za upad. Al’ video sam svetlo i znate ja imam akvarijum i imam problem........... I znate............ krenuh da sipam svoju muku i da predočavam svoju neostvarenu želju i ne sećam se najbolje baš pojedinosti, jer su me sve vreme te neverovatne boje i neočekivani prizor tukle o oči pa reči tražih kao da su izgubljene negde duboko u umu.

Mislim da kapirate na koga sam nabasao.

Kao epilog svega vratilo se zadovoljstvo i uživanje u stvaranju mora. Da ne davim više, danas tri meseca kasnije stvari izgledaju mnogo bolje, iako daleko je to od onoga što ja i Laza zacrtasmo. Ja slušam on besedi i zapoveda. A vredi slušati kad imaš koga.

Sednem uveče umoran pred slani ekran i utonem u vrtloge što ljuljaju sve tamo amo. Nestanu dnevne trzavice i muke savremenog doba. Zaigraju boje u očima a ja posle pola sata terapije kao nov. Neverovatan je ovaj svet.

I kao što rekoh već, život uvek pronadje put.

Još jednom Lazo hvala na pomoći da jedna želja ne umre i strpljenju za sve moje ludosti.

A vi drugari koji ove redove čitate - čuvajte se šarlatana sećajući se onog magarca u meni što na glupost me natera.

Nadam se da nisam preterao u pisanoj reči al’ ponelo me malo. Na kraju evo i par fotografija koje je načinio moj prijatelj fotograf. Nije da je baš položio kod mene al’ bar se za razliku od mojih pokušaja da slikam, vidi šta je šta.

U zdravlju mi bili i neka su vam bistre vode.

Ha!!
Znači zbog vas "slanih" mi "slatki" nikako nemožemo da navatamo Okta (a ja ga vijam već 2 meseca). Mamac za njega izgleda mora da ima slankast ukus i miris morskih hridi...

Odo i ja kod tog tvog zubara. Možda se i meni posreći, pa promašim vrata, a i manje će da boli....

Lep tekst, poučno iskustvo, uživao sam dok sam čitao.

Uživaj i ti u novoj vizuri koju ti je pružio slomljen zub i naš osmokraki prijatelj...

meni nesto nije jasno ovde.....jako se puno razlikuju prva i zadnja slika...
kad pre izrasli ovi korali ovolko za 3 meseca....
i otkud peskovito dno po Lazinom savetu???

Ej bivši, pa i ja ga s' mukom nalovim svaki put kad mi nešto ustreba. Mamio sam ga na razne mamce al' ne dade se životinja, jer redak je to izgleda zver u atarima našim.
Uistinu ga s mukom vrebam vazda al uporan sam ja pa tu upornost od mene prepiši .

Izistinski, da meni telefon zvoni onako na svakih pet minuta - ma poslao bi ga u zemlju bestragiju davno.


Hedonista, eee šta je sve meni bilo nejasno dok ne upoznah ovoga našeg mnogonogog.
Odgovor na pitanje tvoje je prost. Prva je slika slikana par meseci unazad. Kada se uz pomoć mnogonogog oslobodih algi i napasti raznijeh što zaposednuše zamišljenu oazu moju.
Zadnja je od pre par dana. Sve to i po broju fotografije spaziti se da. Razlika je koji mesec izmedju njih a za to vreme mnogo se može ako je čovek rešen. Dodadoh za to vreme par korala , koju ribu i vratih život zamišljeni u svoj dom. Otud je razlika.
A pesak je zaostavština "onih" od pre i svidja mi se mnogo to belilo pa rekoh nek ostane. A ako i muka neka sa njim bude izleteće ko vrapče iz gnezda, kad stasaju mu krila, ako se potreba za letenjem ukaže.

Evo delija ovaj na slici oslobodio me je mnoštva algi. Pasao je ko bizon u preriji, a vala i imao je rašta i doći u preriju tu moju, i najesti se kojekakvih djakonija. Jes gricnuo i poneku koralinu al isplatilo se, jer bolje je jeo alge no ja što sam ih čupao. Većinu kamena sa Jadrana sam pobaco' i tako se bede reših.

Dajes li ti na zajam malo tog tvog bizona.....imam jednu preriju na dva kamena koje nikako da se oslobodim.....

Hvala na dobrodošlici Peco.
Kažeš krenulo je ono lepo za moje oči i dušu. E jes vala!

Nego gled'o ja opet onu temu sa Zemunskim morem mnonogog, pa sam malo tu dušu nasekiro. Ljubomorna što nema i ona 'naku baru ko mnogonogi!

Ilija, buldžera nedam ni za sve dukate ispod jastuka.
Pa ko će onda ove mukotrpno uzgajane leje algi da mi plevi?
Idi kod mnogonogog pa kukaj da i tebe spase i da ti nadje istu 'vaku kosilicu.

Evo dodje vreme i za prinove.
Ušunjao sam ih u kuću ko kukavica što podmetne jaje. Niko da ne vidi. Žana naročito. Jes da ih nisam mnogo platio al žene su žene uvek nadju način da ti zvocanjem o trošenju novaca umanje zadovoljstvo. Ionako veli da samo u akvarijum blejim.
Dakle nova tri stanara. Antiasi behu ako nisam omanuo i upamtio pogrešno ime što mi ga mnogonogi reče. Uslikah jednog nekako posle dva dana besomučnog progona fotoaparatom. I nije neka fotka, al' je moja!

lepa je....
voleo bih da vidim sliku celog akvarijuma...sa ta tri nova stanovnika....da vidim kako se slazu uz kamenje mozda ih i ja pozelim za stanovnike svog...

Peco radikalan pristup zenskom srcu....

Pa , kada već hoćeš ribe , sa ženama samo fino . Upsss . Pozdrav

Bravo Krcko, kratko i jasno. Pozz

Odličan tekst, ali akvarijum je još bolji.
Koje su dimenzije?
Kakva je filtracija, osvetljenje?
...

Ne postižem ovih dana ni na poslu , ni u kući pa ni ovde na forumu. Kraj godine je uvek luda kuća. Sumiraju se rezultati , završavaju poslovi, mašta o boljim budućim danima. Tako je to svakoga decembra. Vreme poklona i završnih računa.

Hedonista, nisam uspeo da ih uslikam bolje... brza riba... kad pridjem sve su tu, samo oni strugnu negde u kamen - ko da znaju da baš njih vrebam. Jednog sam izgubio. Iskočio jadnik pred progonima jačeg mužjaka. Lepo mi reko mnogonogi da tri mužjaka nikako nisu pametan izbor al ja ko i uvek - magarac neposlušni.

Peco, ja se kod moje ne pravdam. Sve one isto zvocaju ko da su na istu fotokopirku štampane, al ja brknem ruku u novčanik, zaustavim disanje da lakše podnesem i samo dodam "časti se nečim" Nastupi mir u kući danima. Dobro je dok se ima za to najbezbolnije rešenje.

Dijabolique, dimenzije su 128 50 60. Eh da je veći. To sam pomislio i onoog dana kad ga uneše u kuću. Al, daće bog. Doćiće tu jedan slončić od 3 metra i par tona , samo da ova poslovna kriza malo umine. Tada ima da preselim mnogonogog na par dana ovamo ako ustreba!

Što se filtracije tiče tu će se neke stvari menjati pa ću naknadno pisati. To je problem Lazin i ja tu nećem da turam prste i nos previše, jer 'de god da sam ih do sad gurao zajebao bi stvar. Sprema se novi skimer, osvetljenje i još gomila novih igračaka al' o tome uskoro.