Killi su oduvek medju akvaristima vazile za prelepe ribe koje zahtevaju specijalne uslove i posebnu negu. Medjutim to nije uvek pravilo, postoje mnogo killi vrsta koje nisu previse zahtevne i koje mogu da krase vas akvarijum bez mnogo truda oko njih.
Po nacinu zivota, jako bitnom u ovom slucaju, mozemo ih podeliti na sezonske i one koje nisu sezonske.
Sta to znaci sezonske?
Sezonske killi ribe zive u uslovima gde se sezonski smenjuju velika susa i kisni period i gde najcesce vode u kojima zive svake godine presuse.
Ribe koje zive u takvim uslovima evolucijom su razvile posebne taktike za opstanak. Uoci kraja kisne sezone takve ribe se mreste i svoju ikru polazu u podlogu, posle mresta uginu ali njihova ikra prezivljava i male killi unutar jajasaca cekaju da prodje dug period suse. Kada konacno padne kisa izvaljuju se iz ikre i nastavljaju vrstu. Oponasanje uslova koji vladaju u prirodi za mnoge akvariste je predstavljalo teskocu ili nemoguc zadatak tako da su odustajali od cuvanja i mresta ovih prelepih riba.
Ali kao sto rekoh postoje i druge vrste killica, to su ne-sezonske vrste koje se mreste nalik tetrama ili slicnim familijama riba. Posto nisu sezonske vrste zivotni vek im je duzi takodje nisu im potrebni mnogo drugaciji uslovi za mrest od onih u kojima zive.Obicno svoju ikru polazu na vegetaciju umesto u podlogu sto cesce rade sezonski killi.

Poropanchax Normani je jedna od takvih relativno nezahtevnih nesezonskih killica.
Ta podfamilija familije Cyprinodontidae sadrzi na desetine vrsta africkih riba cudnih reflektujucih ociju. U Engleskoj literaturi mogu se naci pod imenom "lampeyes", najpoznatija i najcesca u akvarijumima je Normani. Otkrio ih je u Nigeriji i opisao Ahl 1928. Ime je cesto menjano tako da se u literaturi mogu naci pod imenima Micropanchax normani, Poropanchax normani, Aplocheilichthys gambiensis...
Veoma su siroko rasprostranjene i mogu se naci po skoro svim zemljama zapadne podsaharske afrike ukljucujuci Nigeriju, Niger, Cad, Ganu, Gvineju, Obalu slonovace, Liberiju, Kamerun...
Nisu previse osetljiva vrsta mada zahtevaju prilicno kvalitetnu vodu, tvrdoca nije narocito bitna, kao siroko rasprostranjena vrsta mogu se naci i u tvrdim i mekim vodama. Slicno je i sa Ph tako da je sve u opsegu 3-15 Dh i 6-8 Ph optimalno. Meni su se mrestili u odstajaloj Beogradskoj cesmovaci koja je na preko 10 Dh i oko 8 Ph. Uz dobre uslove, kvalitetnu hranu i vodu neki izvori govore da mogu ziveti tri godine, naravno uz uslov da temperatura nije previse visoka kako ih brz metabolizam ne bi prerano "izgoreo". Odrasle ribe retko prelaze duzinu od 4cm i posto su tako male treba ih paziti prilikom transporta od udaraca i nagomilavanja stetnih azotnih jedinjenja i naravno drzati sa malim i ne preterano agresivnim vrstama. Preporucujem da se cuvaju u relativno ubiljenom akvarijumu pogotovo sa povrsinskim biljkama posto se najcesce zadrzavaju pri povrsini akvarijuma redje u sredini a skoro nikada pri dnu. Takodje preporucujem da ih drzite u vecem jatu kako bi se izbegla stidljivost ili ponekad agresija muzjaka. Mada nije bas najbolja opcija, ukoliko imate manje od 6 jedinki i mali akvarijum bolje cuvajte samo jednog muzjaka sa vise zenki. Polove je prilicno lako razlikovati, muzjaci imaju duza i spicastija repna, ledjna i analna peraja i zuckastu do oker boju tela sa plavim odsajem. Zenke imaju zaobljena peraja i srebrnasto plavu boju tela. Oba pola odlikuje izrazito jarka skoro metalik plava boja ociju koje pod odgovarajucim osvetljenjem pruzaju fenomenalan prizor. Fotografije koje sam ja napravio nisu najboljeg kvaliteta (boja anubije ce Vam sve reci) i ne prikazuju verno zuckastu i plavu boju ovih riba pogotovo ociju, cini mi se da pravu reflektujucu boju ociju nije moguce predstaviti na fotografiji.

Svoje desetoclano jato sam nabavio krajem leta zeleci da napravim mini biotop. Ipak su me ocarale fantasticne male zuckaste ribe sa sjajnim plavim ocima pa sam odlucio da ih bar za pocetak drzim same. U pocetku su bili jako plasljivi kada sam hteo da ih hranim, verovatno bi pomoglo da sam u tom akvarijumu vec imao neku jatnu vrstu koja bi im pomogla da se opuste i pre pocnu da se jedu. Medjutim akvarijum je bio pun biljaka i siguran sam da bi obzirom na svoju velicinu u toj dzungli mogli da prezive jako dugo hraneci se iskljucivo mikroorganizmima. Bili su u dobroj kondiciji i znao sam da ce se ubrzo navici na mikrocrve i enhitreje koji su relativno brzo tonuli na dno. Isto tako cesto sam menjao vodu i nisam se mnogo brinuo zbog viska hrane jer akvarijum je bio pun malezijaca koji su se ponovo dokazali kao fantasticni komunalci.
Proslo je skoro nedelju dana pre nego sto sam primetio da jedu neposredno po ubacivanju hrane u akvarijum, konacno su se navikli. Preporucujem kao i uvek zivu hranu ali ukoliko niste u mogucnosti mozete ih hraniti i suvom. Pobrinite se da hrana pluta ili bar jako sporo tone kako bi stigli da je pojedu pre nego padne na dno. Osim sa vec pomenutim nematodama hranio sam ih i izmrvljenim tetra diskusom i lisnatom hranom sa spirulinom.
Posto su bili sami u akvarijumu ubrzo su poceli da se mreste. Primetio sam to sasvim slucajno po pojavi malenih punoglavaca tek par milimetara dugackih. Sitni skoro kao mladj dvodihalica preziveli su samo zahvaljujuci povrsinskim biljkama koje su prekrile povrsinu akvarijuma inace bi ih prozdrljivi roditelji lako pojeli. Cini mi se da odrasle ribe najcesce nisu u stanju da pojedu ikru jer je veoma krupna i tvrde opne, moguci relikt od predaka koji su bili sezonci. Mreste se neredovno a zenke lezu jako mali broj jaja i lepe ih za vegetaciju, jedno koje sam uspeo da spazim bilo je vezano za koncastu algu.
Kada sam primetio malce pokupio sam ih casom sa povrsine i stavio ih u improvizovanu mrestilicu u akvarijum sa roditeljima. Tu su rasli hraneci se dekapsuliranom artemijom i mikrocrvima. Skoro svaki dan sam nailazio na ponekog malca tako da mi je preraslo u naviku da povremeno pregledam ubiljenu povrsinu akvarijuma sa casom u ruci... Prvih par dana licinke izgledaju jako cudno kao dve tackice pricvrscene na skoro providni repic. Zatim kada malo porastu, oci im se oboje kao kod odraslih i mogu da se hrane i malo krupnijom hranom kao sto je artemija.

Muzjaci su prilicno agesivni obzirom da je ovo jatna vrsta, primetio sam dosta proganjanja grickanja a ponekad i pravi dvoboj kao kod ciklida sa koriscenjem repova.
Inace ako zelite da ih mrestite ne preporucujem vam da sakupljate ikru koju je jako tesko spaziti i izdvojiti, jednostavno pustite prirodu da obavi svoje a zatim malce koji plivaju po povrsini prebacite u drugi akvarijum kako ne bi postali laka hrana ili ako ne zelite da rizikujete sa ikrom mozete koristiti nedekorisan akvarijum sa ribama u kome cete svakodnevno postavljati nove biljke ili slicno za mrest a one sa ikrom prebacivati u akvarijum predvidjen za malce. Ponasaju se i razmnozavaju jako slicno dugama tako da i nije cudno da ih dobavljaci mesaju sa njima, i ako nisu jedna od cescih vrsta u akvarijumu uz malo volje lako ih je naci.
Preporucujem da ih drzite u zajednici sa malenim zapadno-africkim ciklidima, familija Anomalotochromis, Pelvicachromis, Congochromis i slicnih ili sa drugim neagresivnim ribama dna, i da im obezbedite bar trecinu povrsine akvarijuma sa plivajucim povrsinskim biljkama kao pistia.
Ako zelite da se oprobate sa killi ribama ili samo zelite interesantnu jatnu ribu za svoj biotopni africki ili biljni akvarijum iskreno vam preporucujem Poropanchax(Aplocheilichthys) Normani.

...

Ovakvi tekstovi dosta doprinose napretku akvaristike i upoznavanju većeg broja akvarista sa nekim, možda menje zastupljenim vrstama kod nas. Sve pohvale Dzo___ za uloženi trud i želju da svoja iskustva podeliš sa čitaocima i članovima ovoga foruma.

www.youtube.com/watch?v=Xfqr9j-fGYk