Nakon dužeg traganja za odgovorima, dosta čitanja - evo i zaključaka:

Kod kičmenjaka, u globalu, transport CO2 se odvija na tri načina. Otprilike 81% transporta ide preko različitih puferskih sistema krvi, 11% preko karbamino jedinjenja (uključujući i hemoglobin), dok se transport preostalih 8% vrši prostim rastvaranjem.
S’ obzirom da CO2 igra odlučujuću ulogu u puferskom sistemu krvi, njegov transport i regulacija pH krvi su nerazdvojne teme (izuzetno opširne, uz to), pa ću pokušati da se zadržim na transportu CO2 i njegovoj izmeni.
Kod sisara, karbamino jedinjenja imaju ogromnu ulogu u procesima disanja. NH2 grupe u hemoglobinu (Hb), vezuju CO2 u “neenzimskim” reakcijama tipa:

O2 + HHbCO2 ↔ HHbO2 + CO2

Ova reakcija dozvoljava brzu uzmenu CO2 i O2, i to bez značajnih promena pH krvi (tj. bez uticaja na puferski sistem krvi). Uz to, kako je Hb kalijumova so, on se ponaša i kao jedan od glavnih krvnih pufera, reagujući sa ugljenom kiselinom u sledećoj reakciji:

KHb + H2CO3 ↔ KHCO3 + HHb

Porediti respiratorni sistem sisara i riba je vrlo nezahvalno, jer su oni već sami po sebi veoma različiti. Ribe imaju veoma niske nivoe CO2 u krvi u poredjenju sa životinjama sa kopna. Glavni razlog za to je da ribe moraju da cirkulišu velike zapremine vode preko škrga, u cilju usvajanja O2 iz vode, a voda rastvara CO2 oko 200 puta brže nego O2. Postoje vrlo male razlike izmedju nivoa CO2 u arterijskoj krvi i okolnoj vodi.
Kod riba, transport CO2 se takodje odvija na tri gore pomenuta načina, medjutim, njihovi doprinosi u izmeni gasova su drugačiji. Fizički rastvoren CO2 uglavnom čini <5% ukupnog CO2 u krvi riba. Karbamino CO2 (uključujući i HHbCO2) je relativno nebitan kod riba. Najveći deo (90-95%) ukupnog CO2 u krvi riba nalazi se u obliku HCO3-. On se nalazi i u crvenim krvim zrncima (c.k.z) i u krvnoj plazmi.
Mehanizam transporta i izmene CO2 je sledeći: CO2 prelazi iz tkiva u krvnu plazmu, i za vreme venskog transporta, on se prevodi u HCO3- ennzimskom katalizom u c.k.z. Ovaj HCO3- izlazi iz c.k.z. zamenjujući se sa Cl- jonima iz plazme. Kako krv prolazi kroz škrge, HCO3- ponovo ulazi u c.k.z. i pomoću enzima transformiše se u CO2. Ovaj CO2 difuzijom prelazi u plazmu, i nakon toga u vodu, preko škržnog epitelijuma. Izbacivanje CO2 je uglavnom zasnovano na prostoj difuziji, i zbog toga je sadržaj CO2 u krvi i okolnoj vodi približno isti.

Iz svega ovoga može se zaključiti da povećani nivo CO2 u vodi neće direktno ometati vezivanje O2 za hemoglobin kod riba, jer Hb nema veliku ulogu u prenosu CO2 kod istih. Medjutim, dovoljno visoki nivoi CO2 u vodi će sprečiti njegovu difuziju iz tela ribe, što dovodi do acidoze krvi (snižavanja pH krvi ispod fiziološki normalnog), izmedju ostalog. Acidoza krvi je odgovor na pitanje šta je to što (u krajnjoj liniji) ubija ribe.

Kako je CO2 veoma rastvoran u vodi, očigledno je da su potrebne veoma visoke koncentracije CO2 u vodi da bi onemogućile difuziju CO2 iz tela ribe, a velika većina autora spominje 25-30 ppm CO2 kao gornju granicu (15-20 ppm CO2 kao idealnu za veliku većinu biljnih akvarijuma).


Literatura:
Evans, D.H., ed. 1993. The Physiology of Fishes. CRC Press,
Boca Raton, Ann Arbor, London, Tokyo: 592pp.

Hoar, W.S. 1983. General and Comparative Physiology. Third Edition
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey: 851pp

Perry, S.F., and G. McDonald. 1993. Gas Exchange: 251-278. In
Evans, D.H., ed. 1993.

Bravo Slobodane.

Ja bih te zamolio ako ti nije teško da doteraš svoje tekstove o uticaju CO2 na život i načertanije riba, pa da to objavimo kao članak na naslovnoj strani. Tema je više nego zanimljiva kako početnicima, tako i iskusnim akvaristima.

Svaka čast Slobo.
Zaista veoma dobro i sažeto objašnjenje, koje ne predstavlja problem ni onim lenjijim čitaocima.

Bravo hemičar. Kratko i jasno.

Svaka cast cak i mene nije mrzelo da procitam

Na naslovnu!