Akvaristika › Forumi › AKVARIJUMSKA TEHNIKA I OSTALE POTREPÅ TINE › Staklo, grejaÄi, svetlo i sva ostala tehnika potrebna za odrÅ¾avanje akvarijuma › Kolicina svetla

biker · PridruÅ¾io se: Jun 07, 2005 Poruke: 157 Lokacija: Novi Sad

Na jednom sajtu je prikazano (graficki) osvetljenje u Amanovim akvarijumima i dosli su do zakljucka da kolicina svetla treba da je najveca kod najmanjih akvarijuma u odnosu na litrazu tj. da ne raste kolicina osvetljenja proporcionalno sa porastom litraze.Tako su dosli do neke formule a po njoj za moj akvarijum od 45l treba osvetljanje od 70 W.Napisano je da Amano naravno ne koristi nikakvu jednacinu ali su oni uporedjivali njegove akvarijume.
Voleo bih da cujem misljenja i iskustva.

P.S
To nisam video na ovom sajtu...

biker · PridruÅ¾io se: Jun 07, 2005 Poruke: 157 Lokacija: Novi Sad

A da jos par pitanja
1.Zasto je bitna oznaka (valda) temperature u kelvinima kod neonki za akv.
za sta je visa a za sta niza temperatura
2.A za sta je bitna oznak lx valda luks Rolling Eyes

Buca · PridruÅ¾io se: Jan 27, 2005 Poruke: 1207 Lokacija: munZe, Srbija

Koliko ja znam koliÄina svetla je uslovljena sa dosta faktora, jedan od onih bitnijih je i dubina samog akvarijuma, odnosno visina vode.

InaÄe oznake u kelvinima ti izmedju ostalog govore o preovladjujuÄ‡oj boji spektra svetlost.

A.T.

PredlaÅ¾em ti Bikeru ako imaÅ¡ u kuÄ‡i fiziku za neki fakultet ili srednju Å¡kolu da tamo pogledaÅ¡ sekciju o osvetljenju. Mislim da tako moÅ¾eÅ¡ najbolje da se raspitaÅ¡ o svemu Å¡to te zanima.
Ukratko: Vidljiva svetlost spada u elektromagnetno zraÄenje, i kao takvo uslovljeno je talasnom duÅ¾inom. U kuÄ‡i, u svakom preseku vremena se moÅ¾e zapaiziti parem nekoliko ureÄ‘aja koji koriste elektromagnetno zraÄenje za neku svoju svrhu a njima je obiÄno vaÅ¾an samo odreÄ‘eni deo spektra - talasi odreÄ‘enih talasnih duÅ¾ina. Primer su radio prijemnik (prima radio talase od srednjih do velikih talasnih duÅ¾ina), mikrotalasna peÄ‡nica (odaÅ¡ilje i delom kompenzuje elektromagnetne/radio talase malih talasnih duÅ¾ina), mobilni/be(z)Å¾iÄni telefoni (radio talasi srednjih do ultrakratkih talasnih duÅ¾ina) i.t.d. Ako se baciÅ¡ na ovako beskorisno razmiÅ¡ljanje (Å¡ta sve u kuÄ‡i i van nje koristi e.m.talase u ovu svrhu) izgubiÄ‡eÅ¡ puno vremena. Isto tako razliÄite sijalice (da tako nazovemo sve ureÄ‘aje koji se koriste u svrhu osvetljavanja) koje koriste razliÄit princip za emitovanje e.m.talasa (ili isti samo modifikovani) odaÅ¡ilju svetlost razliÄitih talasnih duÅ¾ina. I kao takve ove sijalice se kvalitativno razlikuju (jer ne vidi svako Å¾ivo biÄ‡e, pa ni svako ljudsko biÄ‡e podjednako predmete obasjane e.m.talasima razliÄitog spektra talasnih duÅ¾ina). Za ljudsko oko (na primer) je bitan odreÄ‘eni deo spektra vidljive svetlosti u odreÄ‘enim proporcijama. Pa tako postoje dijagrami koji ove odnose najbolje prikazuju, i na osnovu kojih (predpostavimo da su taÄni) bi trebalo koristiti odrÄ‘ene sijalice. Predpostavljam da je ista stvar i sa ribicama, samo je taj dijagram malo drugaÄijeg izgleda. ZaÅ¡to ti sve ovo govorim? To je malo duÅ¾i uvod, a ostatak priÄe Ä‡u da skratim.
Temperatura u Kelvinima je preko jedne fiziÄke formule (mislim da je u pitanju Bolcmanova) u direktnoj vezi sa talsnom duÅ¾inom i osvetljenjem. Å to je veÄ‡a temperatura nekog tela koje isijava e.m.talase, to je jaÄe osvetljenje i veÄ‡a (da nisam pogreÅ¡io oko ovoga) talsna duÅ¾ina talasa. To se direkto odraÅ¾ava na ono kako mi tu svetlost vidimo (koje boje). Pa bi tako trebalo da svetlosti veÄ‡e ''toplote'' vidimo plavlje. Negde sam davno proÄitao kako klasiÄne sijalice sa uÅ¾arenom wolframskom niti isijavaju svetlost ''na temperaturi'' od oko 2K5, za klasiÄne neonke je ovo oko 4K2 a sunÄeva svetlost u podnevnim satima na ekvatoru je oko 6K5. Formula o kojoj sam ti malo pre govorio se koristi vrlo uspeÅ¡no u astronomiji za mnoge korisne stvari..
Luks (lux) je novija direktna oznaka za osvetljenost (koliÄina svetlosti koja padne na odreÄ‘enu povrÅ¡inu postavljenu pod pravim uglom na odreÄ‘enoj distanci). Starija oznaka bi bila lumen (lm). ZnaÄi maltene jaÄina svetla.

Toliko. Ostalo saznaj iz knjige (Å¡alim se).
Pozdrav!

Buca · PridruÅ¾io se: Jan 27, 2005 Poruke: 1207 Lokacija: munZe, Srbija

Kada je boja u pitanju, oko 3000Kelvina ti je crvenkasto-narandÅ¾asta boja svetlosti a od 4200 pa sve so 4900 je crvenkasto-ljubiÄasta, to su svima nama jako dobro poznate neonke za rast bilja, koje se najÄeÅ¡Ä‡e koriste u slatkovodnoj akvaristici.

A.T je veÄ‡ spomenuo Å¾uÄ‡kastu svetlost sijalice a da napomenem da je bela neonka ili daylight bright kako je obiÄno nazivaju oko 6000. do 6500. kelvina. Na 9000. je veÄ‡ plava boja svetlosti, neki je zovu boja neba.

Sve ovo ti je znaÄajno da bi znao da odrediÅ¡ intezitet svetlosnih talasa ( narodski reÄeno boje svetlosti ) koji ti treba za odredjeni tip akvarijuma.

Za slatkovodne sa biljem najÄeÅ¡Ä‡e se koristi kombinacija tkz crvene sa tkz belom. U morskoj sa druge strane se najÄeÅ¡Ä‡e koristi kombinacija tkz bele sa tkz plavom itd.

Takodje sam intezitet ti govori i o jaÄini prodiranja kroz vodu same svetlosti, pa prema tome plave neonke bacaju najdublje svetlost kroz vodu. Pitanje je samo da li ti van morske akvaristike gde je takva vrsta svetlosti opÅ¡te prisutna, treba plava svetlost.

biker · PridruÅ¾io se: Jun 07, 2005 Poruke: 157 Lokacija: Novi Sad

Hvala na brzim odgovorima a sta mislite o prvom pitanju Question

krcko · PridruÅ¾io se: Feb 27, 2005 Poruke: 2141 Lokacija: novi beograd

Sto se prvog pitanja tice,mislim da moze da ih osvetli kako hoce,jer su postavljeni samo za uslikavanje.Bar tako sam procitao Rolling Eyes

Octopus · PridruÅ¾io se: Jan 24, 2005 Poruke: 4924 Lokacija: Singidunum

Dobro svetlo je jedan od kljuÄeva za uspeÅ¡an akvarijum. Ovo se odnosi kako na slatkovodni sa biljem tako i na morske i to naroÄito na reef sisteme.

Nema tu nekog idealnog i standardnog recepta. Davno smo apsolvirali da je svaki akvarijum priÄa za sebe. Kakvo svetlo je idealno zavisi od mnogo Äinilaca koji su vezani za sam akvarijum kao i za to Å¡ta se zapravo u njemu gaji (recimo vrste biljaka i riba ili pak morskih organizama u reef sistemu.)
Pitanje osvetljenja je veoma kompleksno i o ovoj temi bi se dalo naÅ¡iroko raspravljati a za to Ä‡e nam kako bi sve zaokruÅ¾ili u celinu trebati dosta vremena.

Probajte da iznesete neka svoja miÅ¡ljenja,iskustva i zapaÅ¾anja ili pak ono Å¡to vas zanima u vezi sa svim tim.

FIKUS · PridruÅ¾io se: Jul 13, 2005 Poruke: 1167 Lokacija: Beograd

Ova tema vezano za svetlo u AQ je suvise preobimna uzimajuci u obzir izbor bilja u AQ, kolicinu svetla i gomile drugih parametara ukljucujuci i prisutne Herbivorouse u AQ. Inace neke familije bilja traze jako svetlo tipa Echinodorusa i nekih drugih, dok neke ne traze tako jako svetlo kao sto nisu preterano izbirljive po pitanju vode i hranljive podloge u AQ. Sve u svemu za uspesan odgoj bilja je potrebno mnogo toga imajuci u vidu da je svetlo svakako jedan od najbitnijih faktora.

Primera radi kod mene sve ukupno odnos nominalne jacine neonki i litraze tesko da je i 0.5W/L pa ipak nekako mi bilje opstaje (daleko od toga da sam zadovoljan sa njegovim rastom).
FIKUS

krcko · PridruÅ¾io se: Feb 27, 2005 Poruke: 2141 Lokacija: novi beograd

Malo da se pridruzim.Prethodna dva posta(Octo i Fikus)svima nama ukazuju na osnovne probleme osvetljavanja podvodnog sveta u nasim aq.
Dakle nisu u pitanju sobe,hale,koncertne dvorane,pa da vam projektant da potrebne podatke o osvetljenosti.Maksimalni rezultati za razne aq. se postizu samostalnim trazenjem najadekvatnijeg osvetljaja.Pocnite sa optimalnim-po preporukama,i pratite desavanja,ponasanje stanovnika,razvoj i rast bilja,stvaranje algi.Kombinujte razne vrste svetla.Posle izvesnog vremena uvidi se sta bi trebalo dodati ili oduzeti.Samo eksperimentisanjem mozemo postici rezultate koji ce Nas licno zadovoljiti.Pozdrav

A.T.

Htedok da pitam, koliko je benigno naglo paljenje i gaÅ¡enje neonke? Dali ''pod obavezno'' moram da nabavim nekakav tajmer sa priguÅ¡ivanjem svetla? To je prvo pitance, a drugo je: kada je najpoÅ¾eljnije da upalim svetlo, a kada da ga ugasim?

Hvala, pozdrav..

Buca · PridruÅ¾io se: Jan 27, 2005 Poruke: 1207 Lokacija: munZe, Srbija

Obzirom da su veÄ‡ina riba koje drÅ¾imo u akvaristici iz tropsko ekvatorijalnog pojasa, znaj da tamo sunce zalazi i izlazi za jako kratko vreme. Izmedju ostalog ako se ribe naviknu u startu na naglo paljenje i gaÅ¡enje svetlosti, neÄ‡e im isto viÅ¡e predstavljati Å¡ok, Å¡ta viÅ¡e oÄekivaÄ‡e da se to desi.

A drugo pitanje ti je malo glupo, pa ima i glup odgovor: najpoÅ¾eljnije je da ima upaliÅ¡ svetlo ujutro, a da ga ugasiÅ¡ uveÄe.

Octopus · PridruÅ¾io se: Jan 24, 2005 Poruke: 4924 Lokacija: Singidunum

Kod paljena i gaÅ¡enja svetla imajte u vidu da to i nije baÅ¡ tako naglo.
U veÄ‡ini sluÄajeva (obzirom da imamo prozore na kuÄ‡i) ribe izadju iz potpunog mraka veÄ‡ sa izlaskom sunca a to je pre pre nego Å¡to im mi ili tajmer upalimo svetlo. Takodje je u najveÄ‡em broju sluÄajeva prilikom gaÅ¡enja svetla u akvarijumu neko drugo svetlo u sobi upaljeno tako da opet ribe ne prelaze naglo u mrak.

krcko · PridruÅ¾io se: Feb 27, 2005 Poruke: 2141 Lokacija: novi beograd

Pozeljno bi bilo koristiti tajmere,kao i uredjaje koji ce postepeno pojacavati svetlost.Sad,moze se i to pronaci ili napraviti.U svakom slucaju za ribe je povoljnije ako su startni uredjaji za nase svetlo elektronski.Nema treperenja svetla kao kod klasicnih startera i prigusnica sa balastom.Pozdrav

A.T.

Ja se izvinjavam ako te nisam baÅ¡ najbolje razumeo Buco. Dali mi ti na taj naÄin predlaÅ¾eÅ¡ da im palim svetlo kad' izaÄ‘e sunce, i suprotno? Ako je tako, pitam se koja je onda svrha drÅ¾ati ribice kad' treba ustajati svako jutro rano kada izlazi sunce samo da bi upalio svetlo nad akvarijumom, ili joÅ¡ bolje, gasiti svetlo uveÄe (Å¡ta Ä‡e mi akvarijum kada je on vizuelno nedostupan uveÄe?). Å½ao mi je Buco, moram da potvrdim da ti odgovor nije na mestu..

		• Naslovna •Sekcije: Akvarijumske biljke, Slatkovodne ribe,Morske ribe •Surveys •News •Kontakt •Online magazin • Octopus •Octopus gallery • Databaza •Baza puÅ¾eva •Baza kozica •Baza biljaka • Komunikacija •Forumi • PretraÅ¾ivanje •Forums • None •Bolesti riba

		DobrodoÅ¡li Please Register or Login