Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 224
Ukupno: 224
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Coppermine
03: Forumi
04: Naslovna
05: Coppermine
06: Forumi
07: Coppermine
08: Coppermine
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Coppermine
13: Forumi
14: Coppermine
15: Coppermine
16: Forumi
17: Forumi
18: Coppermine
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Coppermine
25: Coppermine
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Coppermine
30: Forumi
31: Coppermine
32: Coppermine
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Coppermine
37: Naslovna
38: Forumi
39: Forumi
40: Coppermine
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Coppermine
46: Forumi
47: Forumi
48: Forumi
49: Coppermine
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Naslovna
61: Coppermine
62: Forumi
63: Forumi
64: Coppermine
65: Coppermine
66: Coppermine
67: Coppermine
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Private Messages
72: Coppermine
73: Coppermine
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Private Messages
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Coppermine
86: Forumi
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Forumi
92: Coppermine
93: Forumi
94: Forumi
95: Forumi
96: Coppermine
97: News
98: Coppermine
99: Coppermine
100: News
101: Coppermine
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Forumi
108: Naslovna
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Your Account
114: Forumi
115: Coppermine
116: Forumi
117: Coppermine
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Forumi
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Forumi
129: Coppermine
130: Forumi
131: Forumi
132: Forumi
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Forumi
137: Forumi
138: Naslovna
139: Forumi
140: Forumi
141: Forumi
142: Forumi
143: Forumi
144: Forumi
145: Forumi
146: Forumi
147: Forumi
148: Forumi
149: Naslovna
150: Forumi
151: Naslovna
152: Forumi
153: Coppermine
154: Your Account
155: Forumi
156: Forumi
157: Forumi
158: Forumi
159: Forumi
160: Forumi
161: Coppermine
162: Forumi
163: Forumi
164: Forumi
165: Forumi
166: Forumi
167: Naslovna
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Forumi
172: Forumi
173: Coppermine
174: Forumi
175: Forumi
176: Forumi
177: Forumi
178: Forumi
179: Forumi
180: Forumi
181: Forumi
182: Forumi
183: Naslovna
184: Forumi
185: Forumi
186: Forumi
187: Forumi
188: Forumi
189: Forumi
190: Your Account
191: Forumi
192: Coppermine
193: Forumi
194: Forumi
195: Forumi
196: Coppermine
197: Forumi
198: Coppermine
199: Forumi
200: Forumi
201: Coppermine
202: Coppermine
203: Forumi
204: Forumi
205: Forumi
206: News
207: Forumi
208: Coppermine
209: Forumi
210: Coppermine
211: Forumi
212: News
213: Forumi
214: Forumi
215: Forumi
216: Coppermine
217: Forumi
218: Coppermine
219: Forumi
220: Coppermine
221: Forumi
222: News
223: Naslovna
224: Forumi
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
137180729
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH )

Biblioteka: Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH ) Subota, 12 Februar 2005 (01:05:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (5473 puta pročitano)

pH vrednost vode Vodu čine slobodni vodonikovi H+ i Hidroksidni OH - joni. U zavisnosti od koncentracije ovih jona, odnosno u zavisnosti od njihovih proporcija o vodi možemo govoriti kao neutralnoj, kiseloj ili baznoj sredini. Kada je količina vodoničnih i hidroksidnih jona ujednačena pH vrednost vode je sedam i za takvu vodu se kaže da je neutralna. Ukoliko je pak količina vodoničnih jona veća od količine OH jona voda ima kiselu reakciju (pH<7 ) Sa porastom količine H jona u odnosu na OH jone kiselost raste. Ukoliko je međutim količina OH jona veća u odnosu na količinu H jona voda postaje bazna i tada je njen pH veći od 7. Ph zapravo predstavlja negativni logaritam količine vodoničnih jona.

Voda se može zakiseliti ili dobiti baznu reakciju dodavanjem izvesnih materija (kiseline i baze) Ova mogućnost je zasnovana na osobini mnogih materija koje da teže da se dospevši u vodu razbiju na sastavne jone. (Tako recimo hlorovodonična kiselina se u vodi razbija ne Cl i H jone.) U hemiji se za ovo upotrebljava termin disosuje , te bi mogli reći da hlorovodonična kiselina u vodi disosuje na H i Cl jone. Na ovaj način povećava se koncentracija H jona u odnosu na OH jone i voda samim tim postaje kiselija. Obrnut slučaj dešava se dodavanjem baze. ( npr NaOH ) pri čemu sada raste količina OH jona u odnosu na količinu H jona i voda postaje bazna. Mineralne soli i organske kiseline zaslužne su za zakišeljavanje vode u prirodi. Ugljen dioksid CO2 obzirom da u vodi daje ugljenu kiselinu takodje utiče na zakišeljavanje vode.Iy ovog poslednjeg može se izvesti yaključak da neki biočloški procesi kao što su disanje ,fotosinteza i vetrenje vode mogu uticati na promenu pH vode . U novije vreme razni oblici zagadjenja atmosfere dovode do promena ph vode.Vredno je napomenuti da je pH vrednost vode predodredjena tvrdoćom vode odnosno količinom pufera u vodi.Ti puferi su zapravo bikarbonati i karbonati natrijuma, magnezijuma i kalcijuma.U akvarijumu kao zatvorenom sistemu na pH vode najviše utiču procesi kao što su Metaboliyam biljak, disanje i biološka filtracija.

Bioška filtracija podrazumeva dva procesa nitrifikaciju i denitrifikaciju. Nitrifikaciju obavljaju aerobne bakterije koje oksiduju amonijak u nitrite a ovaj u nitrate. Prilikom nje se zahvaljujući oslobadjanju vodoničnih i mnitratnih jona dobija ayotna kiselina što neminovno dovodi do zakišeljavanja vode. Denitrifikacija je nasuprot anaeroban proces i u njoj se nitrati redukuju u slobodni azoot. Pri denitrifikaciji uklanjanjem nitratnih jona pH vredmnost raste.Disanjem riba se ispusta CO2 u vodu u kojoj daje ugljenu kiselinu koja uslovljava pad pH.Resenje protiv ove pojave je lagano aerisanje vode čime dolayi do strujanja površine vode što pospešuje gasnu razmenu vode sa vazdušnom sredinom .Biljke za svoj život troše pomenuti CO2 i nitrate te uslovljavaju promenu pH ka baznoj sredini. Ukoliko je koncentracija ugljen dioksida u vodi mala biljke će crpeti CO2 iz bikarbonata iz te iste vode, čime se smanjuje puferski kapacitet vode. Puferski kapacitet vode čine soli rastvorenene u njoj sto navodi na zakljucak da je voda sa dosta pufera tvrda i alkalne reakcije. Puferska jedinjenja rastvorena u vodi su od velikog značaja jer doprinose da vodena sredina bude relativno stabilna, odnosno da njen pH ne varira u zavisnosti od raznih biohemijskih procesa koji se u njoj dešavaju. Puferi čine da se koncentracija vodoničnih jona u vodi bitnije ne menja. Osim povećane koncetracije OH jona na alkalinitet vode utiču i količine karbonata i bikarbonata.

Voda čiji ph izlazi iz opsega od 4,5 - 9,6 jako je nepovoljna za živi svet a najveći deo
živih vodenih organizama (ovde mislim na slatke vode) obitava u vodama čiji se pH kreće u granicama od 6 do 8 . Ph vrednost vode je za ribe od velikog značaja. Ribe imaju potrebu da održavaju stalni pH unutrasnje sredine organizma i krvi, te nagle promene ph vode, mogu na njih nepovoljno uticati. Naravno pH varijacije u vodenim sistemima tokom dana u prirodi postoje ali one nikada nisu velike . Sve riblje vrste su evolucijom prilagođene na život u vodama odredjene pH reakcije. Stoga one ribe koje žive u baznim vodama nazivamo alkalofilnim a one koje obitavaju u vodama čija je PH reakcija kisela nazivamo acidofilima. Protiv promena pH organizam ribe se bori korišćenjem kiselog ugljendioksida ili nasuprot tome korišćenjem baznog bikarbonata.( npr ukoliko je količina CO2 u krvi jako velika ona postaje suviše kisela organizam ribe ovu pojavu reguliše porastom bikarbonatnih jona koji puferišu krv do normalne vrednsti pH.) Ovi procesi su regulisani od strane hormona ugljenične anhidraze koji deluje u krvi i membranama škrga.

Kada se s pH spoljašnje sredine poveća , odnosno smanji idući u extremne vrednosti koje su sa tačke gledišta konkretne riblje vrste nepodnošljivi, dolazi do uzrokovanja bolesnog stanja . Ovakva stanja nazivamo acidozama i alkalozama u zavisnosti na koju stranu extremne vrednosti pH voda krene. Kod većine riba pH ispod 5,5 uzrokuje pojavu acidoze. Ipak ovo je tesno individualno za svaku vrstu i acidoza kod nekih vrsta može biti uzrokovana nižim ili višim pH vrednostima od ove pomenute. Povećana kiselost iritira ceo organiam ribe ali najviše njene škrge i kožu. Koža počinje pojačano da luči sluz a vremenom riba primetno teže diše. Ovo teško disanje, najčešće je uzrokovano nemogućnošću hemoglobina da se prilagodi prenošenju kiseonika u jako kiselim uslovima.(ovo se pak dešava usled pojačanog mukusa na škrgama kao reyultat prekisele sredine) Takodje može doći do stvaranja naslaga koloidnoga gvoždja na škrgama što takodje otežava disanje.sa padom pH sklonost ka bolestima i zarazama rapidno raste.




Slične Teme

Biblioteka tekstova
poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.75
Glasova: 4


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008