Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: rgoran
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3727

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 160
Ukupno: 160
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Naslovna
06: Forumi
07: Coppermine
08: Coppermine
09: Forumi
10: Your Account
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: Coppermine
17: Forumi
18: Forumi
19: Your Account
20: Coppermine
21: Forumi
22: Forumi
23: Coppermine
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Naslovna
29: Forumi
30: Your Account
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Coppermine
40: Forumi
41: Coppermine
42: Forumi
43: Coppermine
44: Coppermine
45: Your Account
46: Forumi
47: Forumi
48: News
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Coppermine
56: Forumi
57: Your Account
58: Your Account
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: Coppermine
65: Coppermine
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: Coppermine
74: Coppermine
75: Forumi
76: Forumi
77: Coppermine
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Your Account
82: Coppermine
83: Coppermine
84: Forumi
85: News
86: Coppermine
87: Forumi
88: Forumi
89: Coppermine
90: Forumi
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Forumi
96: Forumi
97: Forumi
98: Your Account
99: Forumi
100: Coppermine
101: Forumi
102: Forumi
103: Coppermine
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: News
108: Coppermine
109: News
110: Forumi
111: Forumi
112: Coppermine
113: Your Account
114: Coppermine
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Coppermine
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Coppermine
123: Coppermine
124: Forumi
125: News
126: Forumi
127: Coppermine
128: Your Account
129: Forumi
130: Your Account
131: Forumi
132: Forumi
133: Coppermine
134: Your Account
135: Forumi
136: Your Account
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Coppermine
141: Forumi
142: News
143: Coppermine
144: Coppermine
145: Forumi
146: Forumi
147: Forumi
148: Coppermine
149: Forumi
150: Forumi
151: Forumi
152: Forumi
153: Forumi
154: Forumi
155: Private Messages
156: Forumi
157: Forumi
158: Forumi
159: Forumi
160: Coppermine

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
47909329
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Uređenjeakvarijuma za discuse

Biblioteka: Uređenjeakvarijuma za discuse Subota, 12 Februar 2005 (01:49:34) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (9580 puta pročitano)



Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana


Dugo vremena se smatralo da su diskusi jako osetljive ribe koje su veoma problematične za održavanje u akvarijumu. Postojala su mišljenja da su to ribe za surove profesionalce i da njihovo uspešno gajenje iziskuje pravu malu nauku. Srecom zadnjih godina razvitkom akvaristike, ovo pogrešno mišljenje je sve ređe. Svakome ko već neko vreme provede u druženju sa akvarijumom i njegovim stanovnicima jasno je da za uspešno držanje diskusa nisu potrebni “ogromni akvarijum” magični slozeni filteri ili neke posebne “egzotične” hrane. Nema tu više mnogo filozofije i tabua. Danas su gajenje i razmnožavanje diskusa prestali biti nerešen problem. Svi odgovori vezani za uspešno gajenje ovih riba leže u redovnoj zameni vode, odgovarajućoj temperaturi, dovoljno kvalitetnoj ishrani i drugim davno definisanim zahtevima koje oni kao vrsta imaju za noraman život.

Za držanje, normalan rast i razvoj diskusa, pokazalo se da su dovoljni akvarijumi zapremine od 100l - 120l. Najčešće dimenzije su 50x50x50 ili 45x45x45. Za držanje desetak mladih riba ove vrste sasvim je dovoljan jedan ovakav akvarijum. U ovakvim akvarijumima većina svetski poznatih proizvođača diskusa drži i mresti matične parove. Na mnogim farmama u Singapuru, Maleziji , Hong kongu viđao sam baš ovakve akvarijume. Ipak moje lično mišljenje je da je u ovakvim akvarijumima diskusima malo tesno te obratite pažnju na njihovu plašljivost, kako se ne bi povredili kada, recimo zalupite vrata ili se naglo pojavite u prostoriji.

Jedan od bitnih faktora uspešnog držanja diskusa je temperatura. Veoma je bitno zbog toga naročitu pažnju posvetiti izboru grejača. On mora biti pouzdan i precizan kako bi održavao temperaturu u opsegu od 28 – 35. (zašto do 35 stepeni? Prilikom lečenja se ponekad temperature diže i do ove vrednosti) Kada sam bio u poseti Gan fish farmi u Singapuru čudilo me je sto svaki akvarijum i pored spoljne temperature koja se tokom cele godine krece oko 30 stepenini ipak ima grejač. Odgovor leži u održavanju stabilne temperature i osetljivosti ovih riba na nagle promene iste.


Za održavanje čistoce i stabilnosti hidrohemijskog sistema ja lično obično postavljam dva nezavisna filtera. Jedan je namenjen isključivo za mehanicku i hemijsku filtraciju dok je drugi zapravo mocni bio-filter. Cirkulacija kroz filtere je takva da minimalno mora da provuce kroz sebe 5 puta uvećanu zapreminu akvarijuma u roku od jednog sata. Mehanički filter čistim na svakih 5-7 dana dok se boiloški ne dira bey preke potrebe. (napominjem da biološki filter na mestu ulaska vode ima na sebi deo sa sunđerom koji sprečava ulazak mehaničke nečistoće u isti a samim tim i njegovo zagušenje tokom vremena. Ovaj sunđer se pere redovno kada i pomenuti mehanički filter.) Sve ovo vam možda zvuči složeno, mada je u stvari veoma jednostavno. Protok koji ja koristim kroz moje filtere nekada je desetostruko veći od zapremine akvarijuma. Ovo se naročito odnosi na karantinske akvarijume. Kod nekih odgajivača postoji mišljenje da diskusi ne vole baš preveliko kretanje vode. Za četvrt veka druženja sa njima ja nisam primetio da im ovo naročito smeta. Dobar protok vode koji izlazi iz filtera i usmeren je na samu površinu uz jedno od bočnih stakala doprinosi razmeni gasova koja se odvija između akvarijumske vode i okolnoga vazduha. Na taj način se i bez upotrebe dodatnog ubacivanja vazduha u vodu uz pomoć kompresora/pumpe održava kiseonik –ugljen dioksid ekvilibrijum. U vezi sa filtracijom postoji jos jedna nedoumica. Aktivni ugalj , da ili ne? Moj odgovor bi bio da, ali ne neprekidno, uz redovnu zamenu svežim količinama. Poznati uzgajivač diskusa iz Japana Lo Wing Yat savetuje 5 grama uglja na litar vode(pola kilograma na 100 litara) Ja koristim nešto veću kolicinu od pomenute i ugalj držim u onom prvom - mehaničkom filteru. Menjam ga na svaka dva meseca i trudim se da koristim što kvalitetniji.

Diskusi i podloga tj pesak. Kako tu svari stoje? Moje mišjenje je da prisustvo podloge u akvarijumima sa diskusima dosta otežava proces održavanja higijene ali nikako se ne slažem sa mišljenjima da diskusi i podloga ne idu zajedno. Istina moram priznati da je u nekim slučajevima kao što su mrest i odgoj mlađi podloga ipak suvišna, kako bi održavanje potrebne higijene bilo što jednostavnije.

Pitanje držanja diskusa u ukrasnom akvarijumu je dosta složeno, zahteva malo više znanja ali nije nemoguće. Protivnici korelacije diskusi-ukrasni akvarijum navode kao osnovni problem temperaturu, koja je po njima previsoka za pojedine biljke. Naime po njima bilje usled velike temperature propada i truli u akvarijumu te zagađuje vodu. Ovo pak ubrzo dovodi do bolesti. Odgovor ovakvim mišljenjima sa moje strane je sledeći. Pri višim temperaturama akvarijumske biljke imaju potrebu za jačim osvetljenjem kako bi normalno obavljale sve potrebne fiziološke precese. Obezbedite im potrebnu količinu svetla i neće biti problema.

Što se vode za diskuse tiče svi znamo da u prirodi ove ribe žive u mekanoj i blago kiseloj do neuteralnoj vodi. Postoje mišljenja da diskusi mogu živeti u tvrdjoj vodi od one u domovini. Moje lično iskustvo se kosi sa ovim mišljenjima i vezano je za poznavanje izvesnih fizioloskih i osmotskih procesa o čemu sada najradije ne bih jer bi nas odvelo suviše daleko u nauku.
Zagadjenja vode produktima metabolizma samih diskusa i ostalih članova vašeg mini ekosistema mora biti svedeno na minimum. Ovo se najlakše može postići regularnom i redovnom zamenom vode. Mnoge farme u toku dana vrše zamenu vode od 30 do 50% dnevno. Neke na kojima sam lično bio u Maleziji vrše zamenu i do 80% od ukupnog obima u toku dana. Obično se ove velike zamene podeljene u dva puta. Ove zamene su moguće ukoliko imate dovoljne količine odgovarajuće vode ( kvalitet, temperatura itd ) U našim uslovima ovolike zamene vode su prakticno nemoguće. Ribe će nam biti veoma zahvalne ukoliko im zamenimo po 1/3 vode dva puta nedeljno.

Znatnu pažnju pri držanju diskusa je potrebno posvetiti pH reakciji vode. Niske vrednosti Ph u akvarijumu sprečiće razvitak mikroorganizama a samim tim i rizik od pojave bolesti svesti na minimum. Imajući napred navedeno u vidu mnogi akvaristi drže svoje diskuse u vodi pH reakcije od 5,5-6,5 zakišeljavajući istu recimo ortofosfornom kiselinom. Ovo sa moje tačke gledista nije opravdano pogotovo ako se ima u vidu da ova kiselina deluje spermicidno. Mnogo je bolje kiselost održavati uz pomoc rastvaranja ugljen dioksida. Naglo povišenje pH za 0,2 kd riba dovodi do stresa dok njegovo sniženje za istu vrednost nema isti efekat. Niska pH vrednost je vezana i za pojavu hranljive sluzi kod roditelja prilikom mresta. Naime blago sniženje pH inicira pojavu ove sluzi. Produkcija sluzi roditelja je najveca pri Ph 5-5,5.

Na kraju vratiću se da pomenem još jednom temperaturu. Ona ne bi trebalo da padne ispod 27 stepeni.



Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.16
Glasova: 6


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options