 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 144218840posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Cryptocoryne |
|
|
Biblioteka: Cryptocoryne |
Petak, 04 Mart 2005 (17:27:15) CET |
|
Postavio Octopus u (6153 puta pročitano)
Veliki broj zaljubljenika u akvarijume i njihove stanovnike naročitu pažnju poklanja uzgoju ne samo akvarijumskih riba već stavlja akcenat na uzgoj akvarijumskoga bilja. Jedna od najpopularnijih grupacija akvarijumskoga bilja je rod Cryptocoryne sa velikim brojem predstavnika koji se mogu naći u akvarijumima mnogih zaljubljenika u ovaj hobi širom sveta. Ovo je lako razumljivo ako se ima u vidu da su predstavnici ove grupacije osim što su jako brojni veoma raznovrsni u pogledu dekorativnih formi i boja. Rod Cryptocoryne pripada familiji Araceae veoma bogatoj sa tačke gledišta biljne sistematike. Ipak većina pripadnika roda Cryptocoryne nisu jednostavne biljke za gajenje te su shodno toj osobini još veći izazov za svakog pravog akvaristu.
Interesantno je znati da većina kriptocorina u prirodi jedan deo svoga života provodi iznad površine vode. Naime, vegetacioni period je pod vodom dok se cvetanje odvija iznad površine vode.Ovo je ujedno i razlog zašto većina akvarista nije imala priliku da vidi cvet ove biljke. Gotovo svi akvaristi Cryptocoryne gaje pod vodom što je i razumljivo. U prirodi je ova pojava tesno vezana za klimatske faktore kao što su temperatura vode i vazduha, vlaažnost vazduha, dužina dana, kvalitet vode i vodostaj. Životni ciklus kriptokorina je u tesnoj vezi sa kolebanjem vodostaja. U delovima Jugoistočne Azije gde pretežno obitava većina vrsta kriptokorina od Novembra meseca količina padavina se drastično smanjuje što negde početkom februara meseca rezultuje jako niskim vodostajem. Neki vodotoci u tom periodu gotovo da presušuju. Dok za vreme sezone kiša kriptokorine žive ispod površine vode i intenzivno rastu i razmnožavaju se vegetativno, za vreme pomenutih niskih vodostaja većina njih je na suvom ili polupotopljena. Kriptokorine ovaj period preživljavaju zahvaljuujući velikoj vlažnosti vazduha i u tom periodu kao što je već rečeno intenzivno cvetaju. U nekim biotipima pomenuta kolebanja vode mogu biti dnevna. Medjutim, kako to obično biva svako pravilo ima i izuzetke.U ovom slučaju to je C. lingua koja cveta za vreme sezone kiša. Iz priloženog se vidi da su kriptokorine prilagodjene za život u vodi i van nje te se stoga može reći da su to prave biljne amfibije . U prirodi se često može naići na mesta gde jedan deo populacije kriptokorina, u istom vodotoku živi pod vodom a drugi je opet negde uz obalu van nje. Obzrom na sve rečeno jasno je izvodljiv zaključak da je držanje kriptokorina pod vodom celoga života (kao što je to slučaj kod nas akvarista, protivno zakonima prirode i biotopa iz kojih one potiču.) verovatno pogrešno. Sa tačke gledišta biologije ovih biljaka možda je držanje kriptokorina u tzv.paludarijumima bolje rešenje, jer bi im tada ciklus bio kompletan tj.osim vegetattivno ne bi se razmnožavale i polnim puutem,odnosno davale bi cvet i seme. U najvećem broju slučajeva paludarijum podrazumeva gajenje bilja u polupotopljenom stanju.
Za uspešan rast i razvoj kriptokorinama je kao i svim ostalim biljkama potrebno svetlo, vodena sredina, CO2 , toplota i hranljive materije. Da bi se od biljke dobio maksimum na kvalitetu, potrebno je da su svi pomenuti faktori zastupljeni u optimalnim granicama, za svaku vrstu. U pogledu osvetljenja većina kriptokorina ima drugačije zahteve u odnosu na većinu akvarijumskih biljaka. Naime najčešće se savetuje da na jedan litar akvarijumske vode sledi 1 W osvetljenja. Sa stanovišta velike većine kriptokorina to je ipak previše svetla. Njihove potrebe za svetlom bi zadovoljio i odnos od o,5 do 0,7 W po litru akvarijumske vode. Obzirom da većina hobista u akvarijumima ne drži samo kriptokorine najbolje je ipak slediti prvi savet ali kriptokorine u tom slučaju saditi u manje osvetljene delove akvarijuma . One takođe vole rasejano svetlo i stoga dobro uspevaju u akvarijumima na čijoj se površini nalazi nešto plivajućih biljaka koje doprinose rasejanju svetla. U pogledu kvaliteta svetla najbolje rezultate daje kombinacija sijalica i to onih s oznakom daylight sa sijalicama koje stimulišu produkciju biljne mase a kod kojih je akcenat bačen na crveni deo spektra. (npr.Grolux i Fluora lampe) Radna temperatura sijalica je takodje od velikog znacaja i ne bi trebala biti ispod 6000 K. Vlasnici velikih akvarijuma koriste metal halogene ili metal ark sijalice odgovarajućeg spektra. Pri tome treba imati u vidu da ove sijalice jako greju okolni vazduh što može biti izvor problema naročito za vreme toplih letnjih meseci. Dužina osvetljenja obično varira od 10 do 14 časova u toku dana. Koliko i svetlo biljkama je potreban i mrak. Ovo je lako objašnjivo činjenicom da se sam proces fotosinteze kod biljaka sastoji od dve faze ...svetle i tamne. Regulaciju paljenja i gašenja osvetljenja najbolje je poveriti automatu-timeru čime se obezbeđuje stalni ritam osvetljenja. Pri tome se dužina dana odnosno noći može menjati i tada treba imati u vidu da kriptokorine pri kraćem trajanju dana cvetaju a u suprotnom slučaju kada je dan duži razmnožavaju se vegetativno.
Kada se govori o sađenju kriptokorina u akvarijum onda je tu moj savet da se ove biljke sade u male saksijice, pa tek tako posadjene dalje ukopavaju u podlogu akvarijuma. Bolje je pridržavati se ovoga uputstva iz razloga što sve kriptokorine vremenom razvijaju veoma jak koren koje se može ispreplitati sa korenjem drugih akvarijumskih biljaka i na taj način ometati njihov rast i razvoj. Ne retko protok vode kroz podlogu na celokupnoj površini akvarijuma je u nekim delovima jako slab sto dovodi do nagomilavanja i truljenja organskih materija .(ovo naročito ako se kao supstrat koristi sitniji pesaka). U ovakvim slučajevima se u podlozi nagomilavaju štetne materije koje najčešće dovode do propadanja biljke. Kada primetite da se sa biljkom nešto loše dešava, biljku koja je prethodno posadjena u saksiju možeta lako izvaditi i po potrebi presaditi. . Materijal od koga su sačinjene saksije može biti razljičit pri čemu se najčešće koriste plastične i glinene saksijice.Glinene saksije se upotrebljavaju najčešće pri sadjenju krupnijih vrsta kao što su C.ciliata i sl. Veličina saksije mora biti prilagodjena veličini biljke mada je najčešće dovoljno kotristiti saksijice obima 6-8 cm i visine 4-5 cm. Pri sađenju sastav substrasta je od najvaećeg značaja. Sa jedne strane veoma je bitno da u sebi supstrat sadrži sve mineralne materije potrebne za život biljke a sa druge mora biti dovoljno rastresit da u njemu biljka nesmetano može razvijati svoj koren. Kao osnovu supstrata u najvećoj meri se koristi šljunak granulacije frakcija od 3-5 mm. U pogledu ostalih dodataka supstratu postoji niz otvorenih mogućnosti za eksperimentisanje pri čemi svima sa manje iskustva preporučujem upotrebu mineralnih tableta koje se unose pod koren biljke. Ono što zasigurno neće štetiti stabilnosti vašeg akvarijuma a što možete ubaciti u saksiju prilikom sadjenja je treset. Pri tome je potrebno imati u vidu da treset ne sme imati prekiselu reakciju. Sve ispod pH 6 može biti problem. U tom slučaju treset koji je kiselije reakcije od pomenute vrednosti potrebno je prethodno prokuvati kako bi se na taj način određene količine huminske i taninske kiseline oslobodile iz njega. Druga pomoć ukoliko niste u mogućnosti da nabavite treset manje kiselosti je u tome što se u smesu za sađenje unese nekoliko granula aktivnog uglja, koji će prikupljati suvišnu kiselinu i neke eventualne štetne materije iz podloge.
U pogledu temperature već sam napomenuo da je poželjno da se ona kreće u intervalu od 25 do maksimalnih 28 stepeni. Pri visokoj temperaturi rast i napredovanje biljke prestaju i to je verovatno vezano sa deficitom hranljivih materija i količine CO2 u tkvim uslovima. na temperaturama višim od 30 stepeni kriptokorione se figurativno rečeno, jednostavno istope. Nasurot tome na nižim temperaturama 17-22 stepena kriptokorina neće propasti i ovakav pad temperature relativno dobro podnosi ali ipak prestaje sa rastom. Ovo odsustvo prirasta biljka jednostavno kompenzuje sa dolaskom povoljnih uslova odnosnom sa povećanjem temperature na bar 23 stepna. Za dobro napredovanje kriptokorina poželjno je dopunsko ubacivanje ugljen dioksida koje treba da je strogo kontrolisano kako ne bi došlo do naglog pada pH naročito u mekovodnim akvarijumima. Ovo se postiže upotrebom CO2 reaktora.. I kriptokorine imaju potrebu za hranljivim materijama u vodi kao i ostale biljke te je poželjno povremeno zajedno sa redovnim izmenama vode iz koje biljke potroše hranljive materije vršiti ubacivanje i makroelemenata (najjednostavniji i najsigurniji način je korišćenje već gotovih preparata renomiranih firmi..) U pogledu nekih mikroelemenata dokazano je da su kriptokorine zahtevnije od nekih drugih biljaka. Izučavanja nekih botaničara ukazuju da je u Jugoistočnoj Aziji na mestima na kojima intenzivno rastu kriptokorine koncentracija gvoždja, bakra i cinka dosta velika. Na većini pomenutih lokacija ove količine daleko nadmašuju količine azota, fosfora i kalijuma tako da je naziv “mikroelement» u ovim slučaju prilično diskutabilan. Stoga ne treba gubiti iz vida potrebu ovih biljaka za povećenom koncentracijom istih u odnosu na većinu akvarijumskih biljaka. Sa druge strane količina drugih elemenata kao što su bor, nikl, i molibden je na pomenutim mestima toliko mala da je sasvim izvesno da kriptokorine nikada u akvarijumu neće patiti zbog njihovog nedostatka. Zbog toga su veoma često fabrički preparati, koji sadrže količine gvoždja ,bakra, i cinka u tragovima(što je razumljivo ako se uzmu u obzir potrebe većine akvarijumskih biljaka) sa stanovišta potreba kriptokorina nedelotvorni. Kriptokorinama je poželjno dodavati uz ovakve preparate, bar i izvesne količine dvovalentnoga gvoždja. Prilikom đubrenja odnosno unošenja svih pomenzutih hranljivih materija poželjno je držati se principa “bolje manje ali češće”
I na kraju svi oni akvaristi koji bi želeli da se ogledaju u gajenju ovih prelepih akvarijumskih biljaka morali bi imati u vidu i sledeće činjenicu. Kriptokorine je moguće držati u zajednicama sa biljkama iz roda Anubias i mnogim drugim biljakama pri čemu treba izbeći držanje sa Echinodorusima. Biljke pripadnici ova dva roda se jednostavno rečeno ne podnose.
|
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 3.8
Glasova: 10
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 264
Ukupno: 264
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
