Akvaristika › Novosti › Filtracija akvarijumske vode

Sadržaj:

Naslovna

Sekcije: Akvarijumske biljke, Slatkovodne ribe,Morske ribe

Surveys

News

Kontakt

Online magazin

Octopus

Octopus gallery

Databaza

Baza puževa

Baza kozica

Baza biljaka

Komunikacija

Forumi

Pretraživanje

Forums

Bolesti riba

Poslednjih 10 poruka

IAPLC 2013 - Five of the best

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa

AGA International Aquascaping Contest 2012

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora

IAPLC 2012 - najboljih pet

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai

Akvaristika Forumi

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni

(Registrujte se)

Članovi:

Najnoviji: Aleksandra995

Novih danas: 0

Novih juče: 0

Ukupno: 3741

Ljudi Online:

Članovi: 0

Posetioci: 809

Ukupno: 809

Ko je gde:

Online uprava:

Nema upravnih članova online!

Sekcije - tekstovi

Eleocharis parvula

Mayaca fluviatilis

Ammania senegalensis

Synchiropus splendidus

Proserpinaca palustris

Salarias fasciatus

Epalzeorhynchus bicolor

Trigonostigma heteromorpha

Cabomba furcata

Aponogeton ulvaceus

Posećenost

Imali smo
170816102
posećenih stranica od
January 2005

Novosti › Filtracija akvarijumske vode - prvi deo

Biblioteka: Filtracija akvarijumske vode - prvi deo

Sreda, 05 Oktobar 2005 (00:46:59) CEST

Postavio Octopus u (33206 puta pročitano)

Filtracija akvarijumske vode

Tekst i ilustracije - peca

Da bi se razumeo proces filtracije u akvarijumu, neophodno je objasniti nitrogeni, odnosno nitrifikacioni ciklus. On podrazumeva prirodan način odstranjivanja otpadnih produkata , bilo u akvarijumu, bilo u prirodi. U prvoj fazi ovog ciklusa dolazi do raspadanja ostataka hrane, ribljeg izmeta, delova biljaka i sl. Oni raspadanjem prelaze u izuzetno toksični amonijak (NH3), koji u daljem ciklusu, bakterije zvane Nitrosomonas koriste kao hranu. Te bakterije visoko toksični amonijak pretvaraju u malo manje taksični nitrit (NO2). U sledećoj fazi druga vrsta bakterija, Nitrobacter konvertuje nitrit u nitrat (NO3), koji u razumnim količinama u akvarijumu nije značajnije opasan po ribe i ostale stanovnike akvarijuma. Biljke, delom, koriste nitrat kao prirodno đubrivo. Obe navedena vrste bakterija su aerobne, tj. Za svoj opstanak traže i kiseonik.

U prirodi je ovaj ciklus stalan i uravnotežen, dok u akvarijumu neodgovarajuća filtracija može da dovede do ozbiljnih problema. Upravo zbog svega ovoga navedenog, svrha filtera jeste da otkloni što više neželjene "prljavštine" iz vode što je moguće brže i tako nam omogući duže vreme između neophodne zamene dela vode. Pored tih, vidljivih, čestica treba imati na umu da su gore spomenuti amonijak, nitriti i nitrati nevidljivi golim okom i da ih takođe treba otkloniti. Iz tog razloga se u akvaristici koriste mnogobrojni tipovi filtera. I pored toga, neophodna je redovna zamena dela vode, jer filtracijom samo usporavamo proces nagomilavanja opasnih elemenata. Filtriranje vode može da se svede na tri osnovna metoda: mehaničko, hemijsko i biološko. Mehanička filtracija se svodi na prolazak vode kroz neku masu koja se ponaša kao cediljka, tj. ona zadržava čestice nečistoće dok voda prolazi. Ta masa može da bude sunđer, akvarijumsaka vata, sama podloga (pesak) u akvarijumu itd. Ove mase moraju redovno da se čiste ili menjaju, jer su u stalnom kontaktu sa vodom, tako da uhvaćene čestice i dalje ispuštaju produkte svog raspadnja u akvarijum. Hemijska filtracija se obavlja kroz aktivni ugalj, zeolit ili hemijsku smolu koji izvlače toksine iz vode. Aktivni ugalj, nažalost, takođe otklanja i đubrivo za biljke, minerale i slične stvari koje sipate u akvarijum. On otklanja toksine dok se ne zasiti, pa čak može da počne i sa oslobađanjem istih, pa ga je zato neophodno često menjati (bar na svaka 2 meseca). Aktivni ugalj ne otklanja amonijak, nitrite, nitrate, fosfate, itd. Za to se koriste namenske mase koje se drže izvesno vreme u filteru i koje se bacaju kad se zasite, po preporuci proizvođača. Biološka filtracija uključuje bakterije koje prerađuju otpadne produkte riba, nepojedenu hranu, mrtve delove biljaka i sl. u pomenutom procesu: ekstremno opasni amonijak u nitrite, a nitrite u manje toksične nitrate. To je tzv. oksidacija amonijaka od strane aerobnih bakterija. Kolonije bakterija koje učestvuju u ovom procesu se nalaze u velikom broju u biološkom filteru. Upravo odnos veličine filera i količine bakterija u njemu govore o efikasnosti biološkog filtera. Kako je biološka filtracija najznačajnija za akvaristiku, o njoj će u daljem tekstu i biti najviše reči. Ostali tipovi filtracije su uglavnom skuplji delovi akvarističke opreme, koje akvaristi ne koriste u velikom broju. Tu spadaju ultraljubičasti sterilizatori (Ultra Violet – UV lampe), penilice (protein skimmer-i), ozonizatori kao i razne vrste ”prirodnih” filtera koji uključuju alge, invertebrate (filter-feeders) i slične žive organizme koji pomažu u prečišćavanju vode. Ovakvi tipovi filtracije su najčešće vezani za morsku akvaristiku, ali su našli primenu i u slatkovodnoj. Tipovi filtera Bez obzira koji tip filtera koristili, kod akvarista je uvek pristna želja za istim krajnjim rezultatom – vodom dobrog kvalitata i samim tim, stabilnim sistemom. U skladu sa tom željom u akvarističkoj industriji se razvijaju sve efikasniji tipovi filtera, koji u poslednje vreme kombinuju sva tri osnovna metoda filtriranja: mehaničku, hemijsku i biološku. Prvi filteri su nastali 1930-ih godina, kada je akvaristički hobi dobio na popularnosti i to su bili jednostavni sunđerasti ili korner (box) filteri. U razvoju se pojavljuju spoljni viseći filteri, 1950-ih godina, koji su bili dosta veliki, bučni i koristili motore sa vazdušnim hlađenjem koji su zahtevali često podmazivanje. Zatim slede podni filteri, pokretani od strane vazdušne pumpe u 1960 –im godinama. Sledeći korak u razvoju je bila pojava potapajućih motornih pumpi, koje su se kombinovale sa podnim filterima ili sunđerima u plastičnim kućištima, koje znamo kao unutrašnje motorne filtere. Paralelno se rade spoljni motorni filteri, modernih, nečujnih motora koji se kače na ivicu ili iznad akvarijuma, kao i kanister filteri. Pored filtera koji su proizvod akvarističke industrije često se koriste i spoljni stakleni filteri, najčašće nastali u ličnoj izradi. Oni koriste vazdušne i/ili motorne pumpe. Vazdušne pumpe su deo opreme koju gotovi svaki akvarista poseduje. Glavna namena vazdušnih pumpi je da obezbede aeraciju i cirkulaciju površine vode, stvarajući tako veću površinu za razmenu kiseonika. Takođe je im je bitna uloga u pokretanju nekih tipova filtera, kao što su sunđerasti, korner i podni, jednostavnijih tipova penilica (skimmer-a), odgajališta za artemiju, kao i u pripremi vode za zamenu – brže odstranjivanje hlora iz vode i lakše rastvaranje soli u vodi. Pored toga ove pumpe obezbeđuju vizuelni efekat balončića u vodi. Vazdušne pumpe koriste gumene dijafragme za pumpanje vazduha. Dijafragma se nalazi na metalnoj armaturi (ručici) koja je vezana na jednom kraju, dok se na drugom kraju nalazi magnet. Taj magnet je postavljen pored namatoja kroz koji prolazi struja, usled čega se dešava konstantno kretanje, tj. vibriranje ručice. Dijafragma ”naleže” na cilindričnu vazdušnu komoru koja vodi ukroz vazdušni izlaz u crevo. Unutar vazdušne komore se nalaze ulazni i izlazni jednosmerni ventili. Zbog vibriranja pumpe, dolazi do pojave brujanja, koje predstavlja stalni iritirajući problem. Novije vazdušne pumpe imaju specijalno projektovana plastična kućišta koja smanjuju ovo brujanje. Kvalitetnije pumpe imaju nivo buke oko 30 dB. Da bi se smanjilo brujanje treba obezbediti da pumpa ne dodiruje ostalu opremu i akvarijum. Takođe treba izbegavati bilo kakvo umotavanje pumpe u tkaninu ili sunđer radi zvučne izolacije, jer to dovodi do pregrevanja. Unurašnji delovi ne zahtevaju podmazivanje i specijalno čišćenje, ali je zamena oštećene dijafragme potrebna. Pored oštećenja dijafragme, na smanjenje protoka pumpe utiče i zapušenje difuzora, odnosno raspršivača, nastalo usled nakupljanja kalcijuma iz vode. Iz ovog razloga treba redovno vršiti zamenu raspršivača. Vazdušne pumpe nisu pravljene da dođu u kontakt sa vodom, zato moraju da se nalaze izvan akvarijuma. Najbolje je da pumpa bude postavljena iznad nivoa vode, pre svega iz razloga sigurnosti. Ukoliko se pumpa nalazi ispod nivoa vode a dođe do prekida u radu pumpe, doći će do usisavanja vode iz akvarijuma kroz vazdušno crevo. Ukoliko se pumpa stavlja ispod nivoa vode potrebno je u sistem postaviti nepovratni vazdušni ventil, koji ne dozvoljava usisavanje vode. Postavljanje ovog ventila dovodi do blagog redukovanja efikasnosti pumpe. Za bolji rad pumpe trebalo bi, pored redovne zamene dijafragme i raspršivača, koristiti što kraće vazdušno crevo koje je bez oštrih prevoja (lomljenja creva).

Sunđerasti filteri se sastoje od plastične cevi sa perforacijom na jednom kraju, preko koga je navučen sunđer. U tu cev se dovodi vazduh iz vazdušne pumpe, koji svojim kretanjem ka površini vode pravi strujanje vode. Na taj način se dobija protok "prljave" vode kroz sunđer i izlazak prečišćene vode na vrhu plastične cevi. Sunđer na taj način služi kao mehanički filter a ako se ostavi neko vreme bez čišćenja, dolazi do njegove kolonizacije od strane bakterija i on postaje i biološki. Sunđer uglavnom otklanja krupnije čestice nečistoće. Sunđer je potrebno prati svakih 1-4 nedelje, u zavisnosti od količine i vrste riba, količine i vrste hrane itd. Neke verzije ovih filtera koriste dva sunđera, čime je omogućen neprekidan biološki rad filtera – čišćenjem sunđera u različito vreme. Ovi filteri se uglavnom koriste za karantinske ili mresne akvarijume, jer ne prave preveliku cirkulaciju vode, nisu opasni po mlade ribe i lako se održavaju.

Prednosti:

- jeftini

- lako se čiste

Nedostaci:

- samo za male akvarijume

- slaba cirkulacija vode

- mala biološka površina

- potrebno je vaditi sunđer iz akvarijuma

prilikom čišćenja

- narušavaju unutrašnju dekoraciju akvarijuma

Korner (box) filteri Su takođe bazični filteri za male akvarijume. Sastoje se od plastične kutije u koju se stavlja materijal za filtriranje, najčešće akvarijumska vata i podloga (sitni šljunak) iz akvarijuma, koja leži na samoj podlozi. Kao i sunđerasti filteri, pokreće ih vazdušna pumpa. Voda ulazi kroz perforacije na vrhu kutije, dok prečišćena voda izlazi koz vertikalnu cev, u kojoj su smešteni raspršivač i crevo iz pumpe. Dok izlaze iz raspršivača mehurići vazduha stvaraju kretanje vode kroz filter materijal. U filter je moguće staviti i malu količinu aktivnog uglja. Čišćenje je potrebno redovno obavljati, prilikom čega se ceo filter vadi iz akvarijuma.

[img]http://www.akvaristikaonline.com/slike/novosti/Korner%20(box)%20filter.jpg[/img]

Prednosti:

- jeftini

- moguće je stavljanje raznih sitnijih filter masa

Nedostaci:

- samo za male akvarijume

- slaba cirkulacija vode

- mala biološka površina

- potrebno je vaditi ceo filter iz akvarijuma

prilikom čišćenja

- narušavaju unutrašnju dekoraciju akvarijuma

Podni filteri su u osnovi perforirane plastične ploče koje se nalaze ispod akvarijumske podloge (peska ili sitnog šljunka). Na jednom ili više krajeva filtera se nalazi vertikalna cev u kojoj je smešteno crevo sa raspršivačem iz vazdušne pumpe. Mehurići vazduha se u cevi dižu ka površini i tako stvarju strujanje vode. Tako se voda kreće preko i kroz podlogu, pretvarajući je u mehanički i biološki filter. Podni filteri su u suštini prvi pravi biološki filteri. Kretanje vode se takođe može ostvariti korišćenjem motorne glave umesto vazdušne pumpe. Za ovu namenu se koriste i motori sa reverznim kretanjem, odnosno u tom slučaju se voda kreće u obrnutom smeru – ulazi kroz vertikalnu cev, a izlazi kroz akvarijumsku podlogu. Prilikom redovne zamene vode, ove filtere je neophodno usisavati pomoću akvarijumskih usisivača, jer su podložni zapušavanju usled uvlačenja velike količine nečistoće. Tako se sprečava i nastajenje „kanala” u podlozi. Ti kanali su posledica nagomilavanja čestica prljavštine koje blokiraju neke delove ploče filtera, rezultujući smanjenjem protoka kroz delove filtera, čime se umanjuje biološko prečišćavanje. Pri stavljanju podloge na podni filter treba imati u vidu debljinu same podloge. Ona ne sme biti tanka, jer neće omogućiti potrebnu površinu za razvoj nitrifikacionih bakterija, ali ne sme biti ni predebela jer će tako doći do zagušenja filtera. Idealna debljina bi bila oko 3 do 5 cm. Takođe podloga ne sme biti sitne granulacije, jer će doći do brzog nagomilavanja čestica prljavštine i smanjenja protoka. Takođe treba izabrati vazdušnu pumpu/motornu glavu odgovarajućeg protoka da ne bi došlo do pojave „mrtvih tačaka” u filteru, usled čega dolazi do razvoja nepoželjnih bakterija.

Prednosti:

- jeftini

- dobra bioliška filtracija

Nedostaci:

- slaba ili nikakva hemijska i mehanička

filtracija

- teški za čišćenje

- nepogodni za akvarijume sa biljkama

- pojava algi u vertikalnoj cevi zahteva dodatno

čišćenje

Unutrašnji motorni filteri su električne centifugalne pumpe, kod kojih propeler na magnetu pokreće vodu kroz filter materijal, najčešće sunđer. Koriste vodeno hlađenje tako da ceo filter mora biti potopljen u vodu. Idealna pozicija filtera je oko 2 -3 cm ispod nivoa vode. Neki modeli pored sunđera imaju i posebne komore za hemijsko i/ili biološko filtriranje. Ovi filteri prave jače strujanje vode od onih pokretanih vazdušnom pumpom. Većina potapajućih motornih filtera ima kao opcioni dodatak venturi sistem. On se sastoji od creva za vazduh koje je vezano za izlaznu cev iz pumpe. Drugi kraj creva se nalazi iznad nivoa vode i najčešće je vezan za mali vazdušni filter ili regulator protoka (slavinu). Venturi sistem unosi više kiseonika u akvarijum, ali nije neophodan jer je pokretanje površine vode glavni način unošenja kiseonika. Sunđer traži redovno čišćenje – otprilike mesečno, dok se propeler i njegovo kućište čiste na 3 do 6 meseci. Da bi se zadržala funkcija biološkog filtriranja sunđer se pere samo u vodi koja je uzeta iz akvarijuma. Ukoliko je propeler oštećen ili odvojen od magneta, mora se zameniti sa novim.

Prednosti:

- gotovo besčujan rad

- dobra cirkulacija vode

Nedostaci:

- samo za male akvarijume

- potrebno je vaditi ceo filter iz akvarijuma

prilikom čišćenja

- narušavaju unutrašnju dekoraciju akvarijuma

Spoljni viseći filteri (Hang on) su izrađeni od plastike i kako im samo ime govori, nalaze se izvan akvarijuma. Prave se u raznim oblicima i veličinama, ali je osnovni princip isti kod svih – voda iz akvarijuma dolazi u filter kroz plastičnu usisnu, vertikalnu cev. Cev na vrhu ima „U” oblik, koji prelazi preko ivice akvarijuma i ulazi u filter. Cev ima mogućnost ekstenzije, zahvaljujući teleskop sistemu. Na kraju cevi se nalazi motor (električna centifugalna pumpa) koja vodu provodi dalje u kutiju filtera, gde su smeštene filter mase. Ovaj tip filtera može da obezbedi sve tri metode filtracije. Jednostavniji modeli imaju samo sunđer kao filtracioni medij, dok kvalitetniji imaju i posebne uloške (kertridže) za hemijsko filtriranje vode, kao i biološke delove koji mogu biti u vidu specijalnih rešetkastih ploča ili bioloških točkova (bio wheel). Većina ovih filtera ima dodatak za aeraciju vode putem venturi cevi. Voda iz filtera izlazi u vidu malog vodopada, slivajući se niz široki plastični odvod. Ovakav ulaz vode u akvarijum dovodi do velikog pomeranja površine akvarijumske vode čime se vrši znatna cirkulacija, odnosno unos kiseonika. Kod filtera koji imaju samo sunđer, redovno održavanje podrazumeva pranje sunđera (u akvarijumskoj vodi prilikom zamene). Ukoliko je u filteru samo jedan sunđer, preporučljivo je iseći ga na dva jednaka dela čime dobijamo mogućnost pranja jedne polovine pod tekućom vodom iz česme. Tom prilikom druga polovina sunđera ostaje u filteru i u njoj se nalazi kolonija bakterija neophodna za nitirifikacioni proces. Kod filtera koji imaju i hemijske kertridže neophodna je redovna zamena istih. Nažalost ovo je kod nas teže, jer je gotovo nemoguće naći rezervne kertridže u akvarističkim prodavnicama. Pored ovoga, održavanje filtera podrazumeva i povremeno čišćenje usisne cevi i motora. Kod nabavke ovih filtera treba imati u vidu da zahtevaju veću dužinu ivice akvarijuma (bilo na zadnjem ili bočnom staklu akvarijuma) za postavljanje. Ukoliko je akvarijum opremljen sa gornjim klizećim staklenim poklopcima, mora se voditi računa o mestu za postavljanje filtera. Neki od ovih filtera imaju ugrađen deo za vlažno/suvu filtraciju ili je moguće spajanje sa specijalnim dodacima za ovu filtraciju.

[img]http://www.akvaristikaonline.com/slike/novosti/Viseci%20filter%20(Hang-on).jpg[/img]

Prednosti:

- gotovo besčujan rad

- dobra cirkulacija vode

- laka zamena filter masa

- ne zauzimaju mesto u akvarijumu čime ne

narušavaju unutrašnju dekoraciju

- mogućnost suvo/vlažnog (wet/dry) filtriranja

Nedostaci:

- samo za relativno manje akvarijume

- potrebna zamena hemijskih kertridža

- veće isparavanje vode usled širokog

povratnog preliva

- ukoliko nivo vode značajno padne dolazi do

buke izazvane padom vode

Krovni filteri po principu rada spadaju u grupu spoljnih visećih filtera, sa glavnom razlikom da se nalaze iznad a ne pored akvarijuma. Za ove tipove fitera neophodno je imati poklopac akvarijuma u kome se smešta filter. Ulaz vode je po istom principu, tj. voda ulazi kroz krutu cev do motora, koji je dalje prosleđuje na filter mase. Ovde je i glavna prednost krovnog filtera u odnosu na standardni spoljni filter – voda prska po filter masama čime je obezbeđen suvo-vlažni (wet-dry) rad filtera. Takođe je sam filter veći, čime je i zapremina filtracionih masa veća.

Prednosti:

- gotovo besčujan rad

- dobra cirkulacija vode

- laka zamena filter masa

- ne zauzimaju mesto u akvarijumu čime ne

narušavaju unutrašnju dekoraciju

- mogućnost suvo/vlažnog (wet/dry) filtriranja

Nedostaci:

- veće isparavanje vode usled velike površine

dela za smeštaj filter masa

- ukoliko nivo vode značajno padne dolazi do

buke izazvane padom vode

Kanister filteri Se takođe nalaze izvan akvarijuma, najčešće ispod samog akvarijuma skriveni u polici koja nosi akvarijum. Voda se putem usisne cevi i fleksibilnog creva dovodi na dno filtera, gde prolazi kroz više različitih slojeva filter masa, krećući se naviše, prema motoru filtera. Motor je električna centifugalna pumpa, kao i kod ostalih motornih filtera. Propeler pumpe dalje, kroz povratno crevoi izlaznu cev, vraća vodu u akvarijum. Na izlaznu cev se često postavlja dodatak poznat kao spray bar. To je plastična cev kojoj je jedan kraj zatvoren, dok su duž cele cevi izbušene male rupe (5 – 10 rupa) koje vraćaju vodu „prskanjem”. Na taj način je obezbeđena bolja aeracija vode. Zahvaljujući svojoj konstrukciji i veličini, ovi filteri omogućavaju korišćenje filter masa za sva tri tipa filtracije i pogodni su za veće akvarijume. Noviji kanister filteri imaju ventile za brzo rastavljanje od creva, čime je znatno olakšano održavanje. Takođe mogu imati ugrađene mehanizme za startovanje, tj. Punjenje filtera vodom (neophodno je povući vodu iz akvarijuma, preko ivice stakla, u filter). Ukoliko se na ulaznoj cevi sa rešetkom koristi sunđer kao dodatak, moguć je rad filtera bez čestog pranja masa. Naravno, taj ulazni sunđer se mora češće prati. Pored standardnog održavanja filter masa, neophodno je i povremeno odstranjivanje algi iz cevi i creva. To se radi specijalnim četkama, koje se nalaze u pakovanju sa filterom ili se dodatno kupuju u akvarističkim prodavnicama. Na žalast, njih je teško naći u našim akvarističkim radnjama. Treba napomenuti da se kod većine savremenih filtera, filter mase smeštaju u posebne korpe, koje se stavljaju u telo filtera. To je još jedna od prednosti u radu sa ovim filterima. Dobre strane kanister filtera su što se u akvarijumu nalazi samo ulazna cev, dok se sam filter i povratna cev (ova cev može delom biti u akvarijumu) nalaze van akvarijuma. Zbog postavljanja filtera ispod akvarijuma, moguće je akvarijum smestiti direktno do zida. Glavni problem kod ovih filtera može nastati prilikom nestanka električne energije, jer je u pitanju zatvoreni sistem. Ne bi trebalo držati filer van pogona duže od 4 časa, odnosno nakon tog vremena treba filter rastaviti i oprati, a nakon dolaska struje ponovo startovati. Iz mog iskustva se pokazalo da je ovo vreme i duže, ali ipak se treba pridržavati saveta proizvođača. Prilikom ovakvog slučaja, filter mase ne treba prati, već ih staviti u posudu sa akvarijumskom vodom, da ne bi došlo do gubitka kolonije bakterija. Neki proizvođači su počeli sa ugradnjom suvo/vlažne komore u kanister filtere novije generacije, čime je znatno pospešena filtraciona moć. O suvo/vlažnom filtriranju biće reči u narednom, trećem delu o filtraciji akvarijumske vode.

Prednosti:

- gotovo besčujan rad

- dobra cirkulacija vode

- laka zamena filter masa

- obezbeđuju sve tri metode filtriranja

- ne zauzimaju mesto u akvarijumu čime ne

narušavaju unutrašnju dekoraciju

- mogu da se postave van vidnog mesta

- mogućnost suvo/vlažnog (wet/dry) filtriranja

Nedostaci:

- skupi

- pojava algi u cevima i crevima zahteva

dodatno čišćenje posebnom opremom

poslednje postavljene

10002-img_8247. ...

10002-img_8222. ...

10002-img_8223. ...

10002-columbiaw ...

Foto galerija

Slični linkovi

Više o tome Biblioteka tekstova

Najčitanija priča Biblioteka tekstova:
Filtracija akvarijumske vode - prvi deo

Options

Odštampaj stranicu

Pošalji prijatelju

		• Naslovna •Sekcije: Akvarijumske biljke, Slatkovodne ribe,Morske ribe •Surveys •News •Kontakt •Online magazin • Octopus •Octopus gallery • Databaza •Baza puževa •Baza kozica •Baza biljaka • Komunikacija •Forumi • Pretraživanje •Forums • None •Bolesti riba

		Dobrodošli Please Register or Login