 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 155619533posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo prvi fizičke osob |
|
|
Biblioteka: Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo prvi fizičke osob |
Sreda, 02 Februar 2005 (21:59:56) CET |
|
Postavio Octopus u (9353 puta pročitano)
Fizičke osobine vode
Poznavanje fizičko hemijskih osobina akvarijumske vode je od presudnog značaje za uspešno bavljenje akvaristikom . Dobro poznavanje tajni koje u sebi krije voda bitan je faktor za uspešno bavljenje gajenjem i razmnožavanjem akvarijumskih riba.Razumevanje hemije vode je jedna od polaznih osnova koja garantje uspeh u gajenju akvarijumskih riba i omogućava svakom akvaristi da svojim ljubimcima obezbedi odgovarajuće fizičko hemijske uslove.
Akvarijumska voda (deo prvi )
Poznavanje fizičko hemijskih osobina akvarijumske vode je od presudnog značaje za uspešno bavljenje akvaristikom . Dobro poznavanje tajni koje u sebi krije voda bitan je faktor za uspešno bavljenje gajenjem i razmnožavanjem akvarijumskih riba.Razumevanje hemije vode je jedna od polaznih osnova koja garantje uspeh u gajenju akvarijumskih riba i omogućava svakom akvaristi da svojim ljubimcima obezbedi odgovarajuće fizičko hemijske uslove.
Hemijski čista voda je spoj dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika.To nam je većinom svima poznato još iz školskih dana. Međutim , obzirom da se radi o veoma dobrom rastvaraču voda svojim kretanjem u prirodi stiče mnoge kvalitativne karakteristike, što uslovljava da većina voda širom sveta ima prilično različita svojstva. Na sastav voda u prirodi utiče niz faktora. Padajuci kroz zemljinu atmosferu u vidu kiše voda dolazi u dodir sa njom a samima tim i u interakcije sa mnogim materijama koje se u nalaze u samoj atmosferi . Pri tome se neke od pomenutih materija u njoj rastvaraju. Ova pojava je uslovila pojavu kiselih kiša i kiša zagadjenih velikim procentom otpadnih materija savremene industrije, koje odlaze u atmosferu.nekada se recimo kišnica koristila kao jeftin iyvor tzv.mekane vode prilikom mresta određenih vrsta akvarijumskih riba, dok je iz napred pomenutih razloga ovo u današnje vreme praktičnp nemoguće)bar ne u većini naseljenih mesta) Dospevajući na zemlju voda pak dolazi u dodir sa mnogobrojnim materijama iz stena ili iz same zemje, gde se takodje neka od prisutnih jedinjenja rastvaraju u njoj menjajuci njen kvalitativan sastav. Na svom putu u prirodi dakle voda može pretrpeti niz kvalitativnih promena .
Imajuci u vidu ogroman broj mogućih interakcija u koje voda stupa u dodiru sa najrazlicitijim jedinjenjima na svom putu do mora, lako je zakljuciti kolika je raznolikost u pogledu fizičko hemijskih kvaliteta voda u razlicitim delovima sveta.
Stoga su nejčeće vode u razlicitim delovima sveta radikalno različite. Sva živa bića koja žive u vodi samim tim svoju fiziologiju su prilagodila životu u vodi odredjenih fizičko hemijskih karakteristika.Od svih fizičko hemijskih osobina na život u vodi imaju: temperatura, tvrdoća odnosno salinitet u morima, pH vrednost, količina rastvorenog kiseonika i ugljendioksida, sadržaj rastvorenih toksina , teških metala, azotnih jedinjenja itd.
Nikada nemojte zaboraviti činjenicu da je voda najznačajniji element bilo kog akvarijuma. Njene fizičko hemijske osobine imaju daleko veći značaj za akvaristiku od ma kog savršenog sistema za filtraciju. Umetnost akvaristike je u vodi sve ostalo su manje značajni i sporedni detalji.
Temperatura vode
Ribe su hladnokrvni organizmi koji imaju veoma malu sposobnost fiziološkog održavanja stalne telesne temperature. Stoga njihova telesna temperatura umnogome zavisi od temperature njihove okolne sredine tj. vode. Bez obzira na to neke riblje vrste su prilagođene na preživljavanje u ekstremnim uslovima, jako niske ili povišene temperature vode.
Neke vrste riba koje žive u hladnim morima imaju svojevrsni antifriz u krvi koji se naziva glikoprotein . Nasuprot njima, neke vrste koje žive u toplim izvorima ( npr.neke vrste tilapija) uspevaju da prežive i temperature od 38 ºC, zahvaljujući jako tvrdoj vodi pomenutih izvora. Naime proces osmoregulacije je poremećen na jako visokim temperaturama i tvrda voda u ovim slučajevima pomaže prevazilaženje osmotskoga stresa. Shodno napred pomenutom ribe se mogu podeliti na hladnovodne i toplovodne vrste.
Na osnovu osobine kolika temperaturna kolebanja mogu podneti ribe se dele na Euritermne (one koje mogu podneti velike temperaturne promene) i nasuprot njima Stenotermne (one cija je tolerancija na temperaturne promene mala)
Velika većina toplovodnih riba ima zapravo malu toleranciju u odnosu na temperaturna kolebanja . Priroda i visok toplotni kapacitet vode (a ovo znaci otpornost na temperaturna kolebanja) im u ovom slučaju idu na ruku. Evo zapravo kako: Dok zemaljski okoliš doživljava dnevna temperaturna kolebanja i do 10 do 15 stepeni, nasuprot njemu , vodeni sistemi: reke, jezera i mora imaju maksimalna dnevna kolebanja od 3 do 4 stepena. (upravo zahvaljujući visokom toplotnom kapacitetu vode.) Jednostavnijim jezikom rečeno napred navedeno bi izgledalo ovako: Okolina suvozemnih bića (vazduh) brže se zagreva ali i brže hladi od vode, sto uslovljava da su dnevna temperaturna kolebanja vodenih sistema u odnosu na kopno daleko manja. Velike romene u pogledu porasta , odnosno pada temperature su sezonske i dešavaju se postepeno a ssve to uslovljava da ribe žive u sredini čije su temperaturne promene postepene a temperatura stabilna.Kao i kod ostalih materija gustina vode varira u odnosu na njenu temperaturu te sa porastom T gustina vode opada.Hladna vode je dakle gusća od tople i samim tim teži nižim slojevima vode tj. pada ka dnu.Ovo uslovljava da je najtoplija voda na samoj površini nekog vodenog sistema. i da idući ka dnu temperatura opada.Međutim svoj ekstrem gustina vode postiže na 4 stepena a iduci dalje ka nuli ona opada, što opet uslovljava da led ne tone već pliva na površini vode. Ova činjenica da voda mrzne odozgo na dole omogućava preživljavanje mnogim vrstama riba jer je temperatura iako je na povrsini vode led iduci ka dnu sve veca. Pri dnu je obicno i u najhladnijim danima temperatura oko 4 stepena.
Povecanje temperature sa fizološkog gledišta rezultuje ubrzavanjem metabolizma što je lako razumljivo.Ubrzavanje metabolizma uslovljava veću potrebu za kiseonikom, što se moze javiti kao problem jer je opšte poznato da količina rastvorenoga kiseonika u vodi opada sa porastom njene temperature.Usled nedostatka kiseonika u ovakvim slučajevima dolazi do pojačanog lučenja adrenalina u organizmu ribe a samim tim i do ubrzavanja rada srca.Uporedo sa pomenutim dolazi do pada sposobnosti krvi da vezuje i prenosi kiseonik što predstavlja još jedan dodatni problem organizmu ribe.Ako uzmemo u obzir da su pojedine supstance kao što je amonjak dosta toksičnije na višim temperaturama i činjenicu da visoka temperatura dovodi do denaturacije proteina i enzima u organizmu onda nam ubrzo postaje jasno na kakav pakao su osudjene ribe koje se nadju u temperaturi vode većoj od one na koju je genetski naviknuta.Takodje na povišenim temperaturama dolazi do osmoregulatornih poremećaja koji uslovljavaju povećanje permeabilnosti membrana .Sve napred navedeno uslovljava da u ekstremnim vrednostima povećana temperatura dovodi stanja kome jer centralni nervni sistem prekida da funkcioniše.N aravno ne podnose sva rbe isto visoke temperature i pomenuti procesi kod nekih vrsta desiće se na višim odnosno nižim temperaturnim vrednostima u odnosu na neku drugu vrstu.
I sa padom temperature dolazi do promena u osmoregulaciji ili pak metaboličkim procesima. Nagli pad temperature može dovesti do degeneracije crvenih krvnih zrnaca a i do gubitka hemoglobina .Sa padom temperature dolazi do usporavanja disanja i rada srca.Polupropustljive škržne membrane ubrzo postaju nepropusne za vodu a ovo pak dovodi do prekida transporta soli u škrgama . I ovde u ekstremima dolazi do otkazivanja centralnog nervnog sistema a samim tim i pada u komu. Međutim treba napomenuti da je ovaj proces reverzibilan ukoliko temperatura u nekom kratkom roku ponovo poraste do normale. Mnoga bolesna stanja vezana su za pad temperature pri čemu imuni sistem ribe postaje sve neefikasniji a virulentnost patogena raste.
U savremenoj akvaristici u cilju odryavanja konstantnih parametara temperature korista se grejaci sa termostatom a ukolikomje to neophodno i odredjeni rashladni sistemi.danas više održavanje temperature akvarijumske vode ne predstavlja nikakav problem.
Ukoliko se desi da bez obzira na svu tehniku dodje do temperaturnog stresa poželjno je u vodu akvarijuma dodati neku od fizioloških soli koja sadrži u sebi važne jone telesnih funkcija.Na ovaj način možete pomoći ribama da prebrode temperaturni stres.
Boja vode
Osim temperature jedna bitna fizička osobina vode je njena providnost odnosno boja.Yamućenje ,odnosno promena boje vode vezana je pjavu mikroorganiyama , algi kao i sitnih čestica prljavštine.Obzirom da je voda tečnost bez boje, pojava promene boje vode je alarm da nesto u akvarijumu nije kako treba.Kroy mutnu vodu prodire mnogo manja količina svetla do bilja a preteran razvoj mikroorganizama može uzrokovati gušenje riba jer troše dosta kiseonika.U svakom slučaju u mutnom akvarijumu je narušena biološka ravnoteža.
Boja vode zavisi od prisutnih, rastvorenih materija kao i prisustva nekih mikroskopskih organizama kao što su neke mikroalge i infuzorijske protozoe. Stoga voda može imati zelankastu, žućkastu, braon ili belu nijansu. Žuta boja vode najčešće potiće od prisustva organskih materija u raspadanju. Upotrebom aktivnog uglja ovakvu boju vode je lako ukloniti.Zelena boja je vezana za masovnu pojavu planktonskih algi koje smo već pomenuli i ovu pojavu najčesce zovu cvetanjem vode. Najefikasnija metoda u borbi protiv mikroalgi je upotreba UV sterilizatora. U nedostatku ovoga uredjaja možete se poslužiti trikom koji se zasniva na uskraćivanju (gašenju) svetla koje je ovim algama preko potrebno za normalan zivot.) U ovom slučaju oprez jer ovo šteti i akvarijumskom bilju. Bez svetla neko kraće vreme populacija ovih algi će se drasticno smanjitiaili čak i nestati. Ovde bih pomenuo da osnovni uyrok ya pojavu algi treba tražiti ne samo u kolićini svetlosti kako to većina akvarista tumači.Problematika je yapravo mnogo dublja i kompleksnija od od preteranog osvetljenja i obicno je veyana ya mnoge biohemijske procese unutar akvarijuma kao zatvorenoga sistema.Bela boja vode je najčešće uslovljena preteranim razmnožavanjem mikroorganizama medju kojima su najčešće infuzorijske protozoe. Kao i alge i njih je najlakše ukloniti upotebom UV sterilizatora.
Miris vode
Obzirom da je čista voda tečnost bez mirisa, pojava mirisa u akvarijumskoj vodi ukazuje na izvesne hemijske procese koji se unutar njega odvijaju a koji mogu dovesto do obraovanja izvesnih materija koje mogu biti i te keko toksične po živi svet u njemu. Ukoliko dodje do pojave neprijatnih mirisa potrebno je prekontrolisati rad filtera i pretresti ceo akvarijum ,ukloniti eventualne mrtve ribe i bilje i izvrsiti delimicnu zamenu vode čime će se koncentracija nepoželjnih supstanci smanjiti.
|
Slične Teme
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 5
Glasova: 2
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 216
Ukupno: 216
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
