Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 20:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 08:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 09:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 07:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: dmiki
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3729

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 124
Ukupno: 124
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Coppermine
03: Forumi
04: Forumi
05: Naslovna
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Coppermine
12: Forumi
13: Coppermine
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: Coppermine
18: News
19: Coppermine
20: Coppermine
21: Forumi
22: Coppermine
23: Forumi
24: Forumi
25: Coppermine
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Forumi
30: Forumi
31: Coppermine
32: Coppermine
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Naslovna
38: News
39: Forumi
40: Forumi
41: Naslovna
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Coppermine
46: Forumi
47: Forumi
48: Coppermine
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Coppermine
53: Forumi
54: Forumi
55: Your Account
56: Coppermine
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Coppermine
63: Forumi
64: Forumi
65: Coppermine
66: Coppermine
67: Coppermine
68: News
69: Coppermine
70: Forumi
71: News
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Coppermine
76: Forumi
77: News
78: Forumi
79: Forumi
80: Your Account
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Forumi
87: Forumi
88: Forumi
89: Coppermine
90: Coppermine
91: Coppermine
92: Your Account
93: Coppermine
94: Forumi
95: Forumi
96: Forumi
97: Forumi
98: Coppermine
99: Forumi
100: News
101: Forumi
102: Your Account
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Forumi
108: Forumi
109: Forumi
110: Coppermine
111: Forumi
112: Coppermine
113: Forumi
114: Coppermine
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Coppermine
119: Coppermine
120: News
121: Forumi
122: Forumi
123: Coppermine
124: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
50045324
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Živo kamenje

Živo kamenje Četvrtak, 19 Oktobar 2006 (12:37:24) CEST
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (11422 puta pročitano)


Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristika
Sva prava zadržana


Živo kamenje ....... pojam bez koga se praktično ne može zamisliti savremena morska akvaristika. Mnoge su dileme vezane za ovaj pojam. Veliki broj onih koji se sa ovim terminom prvi put sreću pita se šta je to zapravo - živi kamen, kao i koja je njegova osnovna uloga u jednom reef sistemu.

Većina novopečenih akvarista pri samom pominjanju imena ‘‘živi kamen’’ najčešće pomisli da se radi o još jenom od elemenata koji se koriste u dekoraciji morskog akvarijuma. Naravno nikada ne treba osporavati estetsku ulogu živoga kamena, ali prava istina o njemu i njegovoj ulozi u akvarijumu je veoma daleko od gore pomenute - estetske uloge. Njegov doprinos u oslobadjanju akvarijumske vode od mnogobrojnih nus produkata života je ogroman. Osim ove dve pomenute funkcije živi kamen u akvarijumu obezbedjuje mnogim ribama sklonište koje dočarava prirodni ambijent. Veliki broj riba i drugih organizama često obitava u pećinicama koje nastanu slaganjem živoga kamena. Za normalan život pojedinih stanovnika jednog takvog zatvorenog sistema, ovo je od velike važnosti.

Nekoliko godina unazad sve više je uspešnih akvarijuma koji ulogu prerade otpadnih materija prepuštaju delom živom kamenu (ili da budem precizniji organizmima koji su na njemu i unutar njega nastanjeni) Kako bi efikasno obavljao ovu ulogu, pomenuti živi kamen mora u akvarijumu biti prisutan u dovoljno velikim količinama.

Kako se zapravo pomenuti procesi filtracije odvijaju, mnogima koji se sa ovim terminom sreću po prvi put biće jasnije nakon čitanja redova koji slede . Ovaj članak prvenstveno ima zadatak da vas upozna sa mnogim stvarima koje su tesno povezane za prisustvo živog kamenja u akvarijumu. U skladu sa tim u daljem tekstu trudiću se da se upoznamo sa njegovim korisnim svojstvima ali i sa opasnostima koje vrebaju ubacivanjem u akvarijum. Tako ćemo se u jednom delu ove priče sresti i sa najčešćim nametnicima, korala i ostalih organizama koji su sastavni deo jednoga reef-a .

Neki će možda shvatiti ovu priču kao propagandu a neki opet kao antipropagandu uporebi živoga kamena, jer sam se trudio da sagledam istovremeno sve njegove kako dobre tako i loše strane. Iz tog razloga na samom početku izneo bih svoj lični stav koji govori u prilog mišljenjima da je veoma teško, gotovo nemoguće, napraviti uspešan reef akvarijum bez upotrebe živoga kamena kao sastavnoga dela tog istog reef-a. Sve što u daljem tekstu budem naveo ima iskljičivo za cilj da vas upozna sa njegovim dobrim osobinama i upozori na pojedine opasnosti, koje sa njim mogu doći u vaš akvarijum. Istina u svemu tome je da neki nepoželjni organizmi u akvarijum dospevaju sa živim kamenom i da oni po neke organizme koje gajite, mogu biti pogubni, ali je isto tako istina da je broj korisnih organizama koji sa unošenjem živoga kamena postaju stanovnici vašega maloga koralnog grebena ogroman.


Neki autori su protiv upotrebe živoga kamena pri izgradnji Reef-a, zbog pomenute mogućnosti ulaska neprijatelja korala u akvarijum. Sa moje tačke gledišta to je jedna velika greška. Živi kamen je deo tog istoga Reefa i mesto mu je u akvarijumu zajedno sa svim ostalim organizmima koje preferirate držati a koji čine taj pomenuti reef. Sve nametnike koji mogu dospeti u vaš akvarijum sa živim kamenom, možete doneti i sa komadom nekog korala, ili ubacivanjem bilo kog drugog organizma u svoj akvarijum. Rizik uvek postoji… ali samom činjenicom da želimo stvoriti jedan zatvoreni živi sistem, van okvira same prirode, mi tom prilikom mnoge rizike koje ova želja nosi sa sobom preuzimamo na sebe. Zato moramo gledati na sebe kao na menadžere akvarijuma koje stvaramo i u tom kontekstu moramo se prema njima odnositi. Moramo se ponašati kao baštovani koji obradjuju svoje vrtove i čuvaju ih na taj način od raznoraznih nametnika i korova. U sledećem tekstu zarad ovog mog mišljenje naći ćete informacije kako da neke od eventualnih nepoželjnh gostiju uočite i uklonite, kao i kakve vam eventualne štete njihovo prisustvo može naneti.

Bez obzira na sva mišljenja koja su za i protiv, činjenica je da je u savremenoj morskoj akvaristici živo kamenje jedan od najvažnijih elemenata sistema. Zahvaljujući njegovom prisustvu obezbedjuje se primerno funkcionisanje mnogih koralnih morskih akvarijuma. Ovaj kamen se sakuplja sa koralnih grebena a u novije vreme se i sve više veštački uzgaja i do prodavnica širom sveta se doprema u vlažnom stanju. Varijacija na temu njegovog pakovanja ima mnogo ali je napred pomenuto suština cele stvari. Na taj način se u većini slučajeva obezbedjuje, da se na njegovoj površini pa i samoj unutrašnjoj strukturi koju čine bezbrojne pore, zadrže živi organizmi koji su obitavali na koralnom grebenu. Većinu ovih sićušnih stanovnika živoga kamena na prvi pogled nećete ni primetiti no ipak njihova važnost time nije umanjena.

Na površini i u unutrašnjosti živoga kamena može se uočiti začudjujuća raznolikost organizama. Na živom kamenu i u njegovoj unutrašnjosti može se naći veliki broj mikroorganizama, algi, invertebrata i mnogih drugih sićušnih stanovnika jednoga Reef-a. Prisustvo nekih od njih je veoma bitno sa aspekta obezbedjivanja normalnog funkcionisanja akvarijuma i obezbedjivanja bitnih procesa po njegov život. Još jednom ću zbog toga ponoviti svoj stav: da je jedino uz prisustvo veće količine tzv. živoga kamenje moguće približiti u akvarijumu maksimalnu realnost i funkcionalnost jednog koralnog grebena. Odavno je većini svetskih morskih akvarista jasno da je poveća količina živoga kamena unutar akvarijuma, samo još jedan od ključeva ka uspešnom koralnom akvarijumu.


Prisustvo veće količine živoga kamenja u akvarijumu i filter sistemu istog usloviće povećanje hidrohemijske stabilnosti samoga sistema. Ovakva filtracija omogućuje prirodne biološke procese karakteristične za pravi reef. Zahvaljujući mnogobrojnim organizmima na kamenu dolazi do razlaganje otpadaka. U tom procesu učestrvuju mnogobrojne bakteriji, mikroorganizami alge i druge invertebrate.

Činjenica je da prisustvo ovoga kamena olakšava dekorativno oformljenje akvarijuma ali je kao što je na samom početku već rečeno, uvek bitnije istaći njegovu biološku funkciju unutar sistema, nad njegovom dekorativnom ulogom. Nikada se ne treba gubiti iz vida da se proces biološkog prečišćavanja vode prilično ubrzava i olakšan je uz prisustvo mikroorganizama nastanjenih na živom kamenju. Živi kamen takodje zahvaljujući svojim mnogobrojnim stanovnicima doprinosi povećanju imuniteta životinja u akvarijumu, doprinosi njihovom boljem koloritu i uopšteno životinje se daleko bolje osećaju u takvom okruženju koje je zapravo identično onom iz prirode. S druge strane mnoge životinje upravo na živom kamenju nalaze potrebnu hranu. Takvu hranu u principu mi nismo u stanju da im na drugi način obezbedimo. Neke ribe koje se hrane organizmima bentosa nezamislivo je držati bez prisustva živoga kamena. Uspeh držanja mnogih visoko zahtevnih koralnih riba vezan je upravo za prisustvo obilja živog kamena odnosno organizama koje se nalaze na njemu a kojima se pomenute ribe hrane.

Na mnogim mestima naići ćete na hvalospeve o upotrebi živoga kamena u savremenoj morskoj akvaristici. Na malo njih govori se o tome kako i šta zapravo živi kamen radi, odnosno kako funkcioniše unutar akvarijuma.

Da bi se objasnila njegova funkcija moramo malo obratiti pažnju i na njegovu gradju. Pravi koralni živi kamen je veoma porozan. Njegova unutrašnja struktura je izuzetno složena a usled postojanja velikog broja kanala i pora površina mu je ogromna. Ta njegova fizička struktura je bitna za neke od procesa u akvarijumu. Po hemijskom sastavu ovaj kamen je kalcijum karbonat sa primesama još nekih, po vaš sistem korisnih elemenata. Ipak osnovna prednost ovog materijala je što na sebi nosi stanovnike jednog pravog koralnog grebena u vidu mikro, mejo i makrobentosa. Oni se nalaze kao što je već rečeno ne samo na površini kamena već i u unutrašnjosti njegovih pora. Živi kamen je u većini poreklom od skeleta odumrlih korala ali nisu oni jedini organizmi čiji skeleti grade njegovu strukturu. Jedan koralni greben (pa samim tim i živi kamen) ne nastaje samo od odumrlih delova korala već u njegovoj izgradnji učestvuju mnogobrojne životinje i biljke, stanovnici tog istog grebena. Kod većine njih taloženje kalcijum karbonata pa i magnezijuma funkcionalno je povezano sa procesom fotosinteze. Setimo se samo da većina ovih pomenutih organizama živi u zajednici sa simbiotskim algama. Koralni greben raste ... istina veoma sporo.
Kako zapravo nastaje greben? U početku masivni korali kao što su Hydnophora, Porites, Favia, Siderastrea, Symphyllia ili korali koji imaju masivne i čvrste izdanke Porites, Pocillopora, Acropora daju skeletnu osnovu dalje rastućeg rifa.

Pomenuti stanovnici površine kamena i njegovih pora, brinući se o za svoj opstanak bitnim životnim procesima (svom disanju, ishrani i ostalim životnim procesima) filtriraju vodu kroz svoje telo. Kao rezultat toga živi kamen sa svim tim pomenutim organizmima predstavja jedinstven živi ali nadasve efikasan biohemijski reaktor sa gomilom dopunskih, korisnih opcija. Mnogi od ovih organizama koji u akvarijum ulaze sa živim kamenom , vremenom počinju da se šire, odnosno raseljavaju po ostalim delovima akvarijuma (staklu, podlozi, eventualno prisutnom sintetičkom materijalu ili tzv. mrtvom kamenu, biološkim punjenjima filtera, itd) Pri tom procesu se ubrzano povećavaju bioraznovrsnost i odgovarajuća postojnost akvarijumskog ekosistema.


U dubini pora i na površini živoga kamena može doći zahvaljujući izvesnim hemijskim interakcijama do delimičnog rastvaranja nekih materijala iz koga je on sagradjen. Samim tim, živi kamen predstavlja i dopunski izvor jona kalcijuma, magnezijuma, hidrokarbonatnih jona kao i mikroelemenata.

Za razliku od klasičnih biofiltera korisno deistvo živog kamena ne dovodi do oksidacije visokotoksičnih azotno sadržećih jedinjenja (dobijenih u akvarijumu kao posledica životnih procesa riba i ostalih organizama) do relativno manje štetnih nitrata. Na površini živoga kamenja odvija se valjana, kompleksna prerada velike većine vodozagadjujućih biogenih jedinjenja (nitrati, fosfati, organske kiseline itd.) do prostijih i biološki neutralnih tj. neškodljivih sastojaka. Zahvaljujući tome, živo kamenje učestvuje u održavanju puferskog kapaciteta akvarijumske vode a samim tim uslovljava i njenu stabilniju pH vrednost.


Smatra se da u najvećem broju slučajeva oživljavanju akvarijuma ogroman doprinos daje upravo živi kamen.

Nije pogrešna konstatacija da se u akvarijumima koji sadrže veće količine pomenutog živoga kamena, bolesti riba redje javljaju i teže razvijaju. Ovo je usled toga što su mnogi organizmi koji se na njemu samom nalaze, u stanju da se hrane mnogim parazitima riba. Shodno tome čak i ukoliko se paraziti unesu u akvarijum njihov razvitak i umnožavanje je zahvaljujući gore pomenutom otežano. Takodje veliki broj algi i drugih organizama koji obitavaju na kamenu predstavljaju dopunske izvore hrane za akvarijumske ribe obezbedjujući im na taj nečin preko potrebne vitamine i aminokiseline, a koje opet sa druge strane doprinose dobroj kondiciji riba i jačanju njihovog imuno sistema.

Ipak, ne treba gubiti iz vida činjenicu koju sam pomenuo na somom početku ovoga izlaganja, da se zajedno sa živim kamenom u akvarijum mogu uneti i mnogi nepoželjni stanovnici. Oni kao što je već rečeno, mogu oštetiti ili čak ubiti pojedine organizme koje u svom sistemu gajite. Veliki broj neprijatelja korala može u akvarijum dospeti sa živim kamenjem. Neki od njih su lako uočljivi i relativno lako ih je ukloniti (razne krabe, neki po korale opasni mekušci i drugi) dok su neki organizmi npr. prava napast ukoliko dospeju u vaš akvarijum. Jedni od njih su recimo Aiptasie, majano anemone itd.) Shodno svemu ovome trudite se da dobro pregledate kamen pre stavljenja u vaš sistem a nadasve pazite gde ga nabavljate.

U tom kontestu, moje lično mišljenje je da je onaj ko vam to kamenje prodaje u obavezi da eventualne nepoželjne organizme odstrani u periodu prilagodjavanja živoga kamena na akvarijumske uslove. Ovaj period sledi posle dugih transporta iz prirode i akvaristi ga popularno nazivaju lečenje kamena. Ono podrazumeva efikasno uklanjanje svih odumrlih organizamna sa kamena. Mnogi akvaristi pod ovim pojmom podrazumevaju i postupke kojima se veliki broj organizama zapravo uništi. Zapamtite cilj lečenja, odnosno prilagodjavanja je da se što veći deo živoga sveta na kamenu zadrži u životu. Stoga se živi kamen uvek deponuje u velikim i jakim sistemima koji su u stanju da efikasno i brzo otklone razgradive, odumrle delove ovog živog sveta, (usled transporta) Veoma je bitno da se to odradi bez rizika da se razgradnjom odumrlih organizama i akumulacijom otrovnih materija koje se pri toj razgradnji produkuju, dovede u pitanje opstanak svega onoga što je na kamenu živo. Činjenica je da stavljanjem kamena u akvarijum uvek jedan manji deo organizama odumire. Upravo ti uginuli organizmi obezbedjuju biorazgradive materije (slične onima koje kasnije nastaju kao produkt živih organizama akvarijuma) potrebne za razmnožavanje i bujanje onih mikroorganizama koji su zaduženi za biološko prečišćavanje vode. Zbog toga se pri cikliranju akvarijuma najčešće savetuje sveže pristigao živi kamen koji će upravo obezbediti i organizme koji odumiru. U novoformirani sistem živi kamen je najbolje unositi par dana po njegovom zasoljavanju i stavljanju filter sistema u pogon. Nikada ne zaboravite činjenicu da je svežepripremljena morska voda veoma agresivna i u tim momentima neprihvatljiva, tj. opasna po većinu morskih organizama koji obitavaju na kamenju.

Važna uloga živoga kamena je u samom procesu zaživljavanja akvarijuma i uspostavljanju njegovoga ekosistema . Tom prilikom, već sam pomenuo da zajedno sa kamenom u akvarijum ulaze razne bakterije, i drugi korisni organizmi koji obezbedjuju biološko prečišavanje vode. Zahvaljujući živom kamenu i svemu što on na sebi nosi, dajete mogućnost da se u vašem akvarijumu razviju i namnože svi korisni mikro i makroorganizmi koji su odgovorni za mnoge veoma važne biohemijske procese u prirodi. Zahvaljujući njemu vaš akvarijum će postati jedan stabilan hidrohemijski sistem identičan onima na koralnim grebenima. Sve ovo pomenuto , stavlja živi kamen pri cikliranju novoga akvarijuma , daleko ispred svih bakterijskih preparata koji su na tržištu raspoloživi.

Jedno od čestih pitanja je i ono vezano za potrebnu količinu živoga kamena u odnosu na zapreminu akvarijuma. U principu savetovana količina živoga kamena može biti različita u zavisnosti od autora. Obično se savetuje da zapremina kamena zauzima jednu trećinu zapremine akvarijuma. Ipak veliki broj hobista usled visoke cene kamena a koja je uslovljena obično visokom cenom transporta, ne može sebi priuštiti tu količinu, te se rukovodi idejom bolje išta nego ništa. Obično se za reef akvarijume savetuje do 50 % zapremine akvarijuma dok se u Only fish akvarijumima savetovana količina kreće od 10 do 20 % ukupne zapremine akvarijuma. Hobisti često postavljaju pitanje i koliko je uistinu težak kvalitetan živi kamen: U literaturi se mogu sresti podaci koji u tom pogledu variraju ali se kreću oko 1,5 do 1,7 kilograma na litar zapremine kamena. Ipak ovo je relativno ukoliko se ima u vidu da je kamen jako porozan i da te pore ispunjava voda. Dovoljno je da kamen provede neko vreme na suvom i da veći deo te vode otekne iz njega te samim tim i on sam postane znatno lakši. Potpuno suv, kamen koji je nekada bio živ je izuzetno lagan. Stoga je najbolje reći da jedan kilogram živoga kamena isiskuje oko litar vode iz akvarijuma.

Pri prvom cikliranju odnosno ubacivanju kamena u akvarijum, njegova količina najpre zavisi od toga da li je u pitanju kamen koji je sveže pristigao ili onaj koji je već duže vreme odstojao u nekom akvarijumu. Očigledno je da je količina odumirućih organizama veća na kamenu koji je svež. Ukoliko je na kamenu previše odumirućih organizama to može biti preveliki problem i u tom slučaju je poželjno krupnije uginule organizme odstraniti mehanički, pre stavljanja kamena u akvarijum. Ovo je veoma bitno ukoliko se u već postojeći, cikliran sistem unose nove količine kamena kako ne bi došlo do narušavanja ekosistema. Ovakva dodavanja uvek treba obavljati sa maksimalnim oprezom i u manjim količinama, pri čemu je dodavanje odstojalog daleko bezbednije od dodavanja tek pristiglog živog kamena.U takvim slučajevima je obavezna kontrola količina amonijaka i nitrita tokom nekoliko prvih dana od momenta ubacivanja novoga kamenja. Sama količina potrebnog živog kamenja zavisi od još mnogo faktora, počev od samog tipa filtracije pa do tipa i količine organizama koji se u akvarijumu planiraju držati.
Pri samom cikliranju akvarijuma ima više različitih recepata i prilaza. Ja obično u nov sistem ubacujem odredjene količine već izlečenog , odstojalog kamena a nešto potom dodam par sveže pristiglih komada koji će obezbediti dovoljne količine organske materije u raspadanju a koja će poslužiti kao hrana za razvitak kolonija korisnih bakterija. Pre ubacivanja prvih riba i ostalih organizama u akvarijum nivo amonijaka i nitrita mora pasti na 0.
Ovo se obično dogodi u roku od dve do tri nedelje. Naravno, u tom periodu je poželjno da se kao prvi stanovnici nasele oni otporniji.

Pri izboru živoga kamena mnogi hobisti se trude da izaberu onaj što reljefniji sa većim brojem rupa i neravnina. Dobro je uvek pri tome dati prednost kamenu za koji ste sigurni da je nastao od odumrlih delova korala jer takav kamen ima najfiniju poroznu strukturu. Naravno prilično je bitno osmotriti i šta se sve na takvom kamenu nalazi. Takodje je bitno proveriti da je kamen dovoljno čvrst i da se ne kruni previše na sitnije komade. Takodje je pri izboru kamena bitno voditi računa da se ne uzimaju oštri komadi, na koje bi se krupnije ribe, ukoliko ih planirate mogle eventualno kasnije ozlediti.


Svež tek pristigao kamen obično ima najraznovrsnije žive organizme na sebi i unutar sebe, u odnosu na neki eventualno odstojali kamen u prodavnici. Veoma često su uslovi u prodavnicanma pri stokiranju kamena loši i na njima, usled tih loših uslova ugine više organizama nego što bi uginulo možda u vašem akvarijumu. Ipak bez obzira na to, hobista treba uvek imati u vidu da sa pomenutom raznovrasnošću svaki svež kamen nosi ogroman rizik sa sobom.

Na kamenu se u akvarijum unose i razne vrste algi koje nastanjuju koralne grebene. U kom procentu će one preživeti transport zavisi i od same vrste algi. Poznato je da mesnate alge kao što je recimo većina pripadnika roda Kaulerpa loše podnosi suvi transport i ubično ugine tokom puta. Takve uginule alge obavezno je odstraniti pre ubacivanja kamena u akvarijum. Ipak… put preživi veliki broj algi i ukoliko akvarijum nema previše riba koje se njima hrane one će vremenom napredovati i rasti. Kako bi znali koje su od njih poželjne potrebno je ipak informisati se o nekim bar osnovnim karakteristikama onih koje najčešće srećemo. Nitaste i sivo zelene alge koje sa kamenom mogu dospeti u akvarijum nikako nisu dobrodošli gosti.

Na početku ove priče o živom kamenu pomenuo sam već da se sa njim u akvarijum mogu uneti i neki nepoželjni organizmi. Mnogi od njih na živom kamenu mogu u akvarijum dospeti još u obliku jaja ili ličinke i u takvom izdanju mali broj hobista je je u stanju da precizno odredi o kom se organizmu radi. Na sreću mnogi nepoželjni organizmi najčešće ne prežive transport i to najbolje mogu potvrditi mi koji se direktno snabdevamo odnosno uvozimo živi kamen. Ipak, bio bi red da se upoznamo bar sa nekim predstavnicima ove neželjene grupacije pa evo ukratko o nekim najčešće sretanim napasnicima.

Patogeni virusi, bakterije, i protozoe mogu u akvarijum dospeti sa živim kamenom ali i sa ostalim organizmima. Obzirom da se radi o jednoćeliskim strukturama ukoliko dospeju u akvarijum primetićete ih jedino kada napadnu neki organizama mada je i tada zbog njihove velike raznovrsnosti teško sa sigurnošću znati o kom se patogenu radi. Virusi koji obično napadaju tridacna školjke su iz roda Vibrio i to najčešće V.alginolyticus i V. anguillarium. Mnoge bakterije su uzročnici propadanja korala mada su njihove invazije obično na koralima koji su najpre na neki drugi način oštećeni, transportom ili neadekvatnim rukovanjem. Protozoe takodje mogu oštetiti korale a neke od njih su iz odova Helicostoma, Euplotes. Protozoe iz roda Perkinsus parazitiraju na Tridacnama.

Aiptasie su prava napast za jedan Reef sistem. U akvarijum dospevaju ne samo sa živim kamenom već i sa koralima koji dolaze na kamenu, mushroom-ima, zoanthusima itd. One se veoma brzo šire te je nekada je borba sa njima dosta mučna i samo oni najuporniji uspevaju da ih istrebe. Danas postoji niz preparata koji se u tu svrhu koriste. Takodje postoje životinje koje se njima hrane a koje se efikasno koriste u borbi protiv njih.

Rakovi bogomoljke nisu toliko opasne koliko ih obično smatraju. Ozbiljna oštećeja vašim organizmima mogu naneti samo krupniji primerci. Ipak ukoliko primetite neku od njih obavezno je uklonite.

Krabe mesožderi mogu biti daleko ozbiljniji problem. Na živom kamenu se veoma često sreću a usled velike raznovrsnosti nismo uvek u mogućnosti da prepoznamo one opasne od bezopasnih koje se pretežno hrane biljnom masom. Mnoge na kamenu dolaze tako mlade da ih obično hobisti primate mnogo kasnije po unošenju kamena. Shodno problemu sa preciznom determinacijom, najispravniji rezon bi bio, da ukoliko postoji sumnja da se radi o mesožder krabi, svaku na koju nabasate jednostavno udaljite iz akvarijuma ili bar proverite (ukoliko ste u mogućnosti) o kojoj se konkretno vrsti radi. Za izlov kraba veoma često se koriste najrazličitije klopke.

Neki čekinjasti crvi takodje su nepoželjni gosti koji u akvarijum dolaze sa živim kamenom. I u ovom slučaju zbog velike raznovrsnosti nismo uvek u mogućnosti da razdvojimo one opasne od bezopasnih.

Uz pomenute organizme nepoželjna je i većina planarija (flatworms). Tu treba napomenuti da nisu sve planarije parazitske. Neke od njih ne diraju korale već se hrane malim copepodama, diatomima itd. Kada se recimo populacija dijatoma smanji one počinju lagano da nestajuju. Česta neparazitska vrsta u akvarijumima je Convulotriloba retrogemma koja je crvene boje. Neparazitske forme su veoma često transparentne dok su parazitske najčešće braon do sive, ali ovo nikada ne uzimajte kao pravilo. Parazitske planarije mogu ozbiljno oštetiti mushroom-e i korale kao što su Catalaphylla, Plerogyra, Sinularia, Cladiella, Litophytum, Sarcophyton itd. Razmnožavaju se brzo i mogu kompletno prekriti koral. Protiv njih je najbolje boriti se biološkim sredstvima a to podrazumeva prisustvo riba koji su njihovi prirodni predatori. Neke od njih su: Pseudocheilinus hexataenia, Halichoeres chrysus, Macropharyngodon, Sinchiropus ocelatus. Zvezde iz roda Nardoa i puževi iz roda Thais takodje se hrane planarijama.

Nezvani gosti su i neke školjke i puževi. Njihov broj je veoma veliki pa ću pomenuti samo neke najčešće. To su: puž Heliacus areola koji je predator zoanthus-a. Puževi iz rodova Philippia i Architectonica uništavaju polipe pojedinih korala. Rapa rapa puž ozbiljno može oštetiti Sarcophyton, Sinularie i Lobophytum. Puževi iz familije Ovulidae naročito iz rodova Cyphoma mogu ozbiljno oštetiti mnoge Acropore dok se puževi iz roda Ovula isključivo hrane mekim koralima kao što su Xenia i Sarcophyton.


Mnoge Nudibranchia ili See slug kako ih zovu, su takodje neprijatelji korala. Nudibranchia iz familije Doridacea, Phyllidia varicosa obično prouzrokuje smrt riba i invertebrate jer ispušta toksine u vodu. Pripadnici familije Aeolidacea oštećuju anemone i Meke korale. Od njih nam je najpoznatiji i najčešći gost iz roda Phyllodesmium koji je neprijatelj Xenia, Sarcophytona, Anthelia i Clavularia. Pripadnici roda Spurilla hrane se anemonama a Phestilla melanobrachia hrani se Tubastrea koralima. Pripadnici roda Dendronotus često se mogu sresti u akvarijumima a predatori su korala kao što su Sinularia, Cladiella i Sarcophyton. Oni se čak mogu razmnožiti u akvarijumu. Pripadnici roda Tritonia parazitiraju na Gorgoniama a pripadnici roda Tritoniopsis su predatori mekih korala narocčito Sarcophytona.



Na suprotnoj strani, naspram neželjenih gostiju nalazi se ogroman broj onih čije je prisustvo poželjno u jednom reef sistemu. Njihov broj je ogroman i prosto je nemoguće sve ih na jednom mestu pomenuti, odnosno nabrojati. Neke od njih mi i ne primećujemo ali je ipak bez obzira na to njihova uloga velika. Na prvom mestu tu je ogroman broj raznoraznih korisnih bakterija. Hobisti osim njih veoma često zanemaruju prisustvo još jedne velike grupe morskih organizama a to su Foraminifere. Oni su poznati jedači detritusa i u akvarijum obično dospevaju zajedno sa živim kamenjem. Vrsta sa kojom se hobisti najčešće sreću je recimo Homotrema čiji je skelet crven do roze. Na naličju živoga kamena mogu se uočiti foraminifere sa oštrim spikulama i sa njima se obično upoznate kada golim rukama premeštate kamenje te se posle nekog vremena nadjete u čudu jer vas ruke peckaju kao da ste u njima držali staklenu vunu. Sa donje strane kamenja može se takodje uočiti velika raznolikost foraminifera koje svojim izgledom podsećaju na omanje drvo. Iako male, foraminifere su poželjni stanovnici jer su najčešće baš one odgovorne za uklanjanje mnogih čvrstih čestica iz vode.

Mnogi akvaristi često sebi postavljaju pitanje koliki je vek živoga kamena u akvarijumu. Naime neminovno je da organizmi koji žive na njemu i umiru. Takodje je normalno da se ne mogu svi organizmi istim tempom ili progresijom razmnožavati te se često dešava da neki organizmi (naročito pojedine vrste algi) dobiju bitku za životni proctor na račun možda nekih nama interesantnijih, odnosno korisnijih organizama. Kako će se ti procesi odumiranja i širenja odredjenih organizama odvijati zavisi od samih uslova u akvarijumu i niza parametara koji prate te uslove. Vremenom raznovrsnost života na kamenu opada a samim tim ponekad biva znatno ugrožena njegova filtraciona moć. Ponekad se npr. pojedine alge namnože do te mere da gotovo potpuno zatvore pore kamena čime prilično umanjuju njegovu finkcionalnost u procesima filtracije. Iz tih razloga se obično savetuje unošenje manjih ali novih količina živoga kamenja 1 do 3 puta u toku godine ili se jednostavno ukoliko ovako nešto prostor ne dozvoljava, staro kamenje postepeno zamenjuje novim količinama. Na taj način obezbedjuje se stalni priliv novih količina korisnih organizama..

Mnogi akvaristi će se takodje pitati, da li je potrebno tj. da li je moguće koristiti i neke druge vidove filtracije uz upotrebu živoga kamenja, npr. Trickle filtera. Ne jednom sam čuo rečenicu… pa gde je tu filtracija ako nema trickl filtera a odgovor je upravo u prisustvu živoga kamenja. Bilo da imate tricle, neki sličan filter ili ne, živi kamen će raditi kao svojevrstan biološki filter. Ipak treba imati u vidu činjenicu da tricle filter znatno umanjije efikasnost procesa filtracije na kamenu. Bakterije na kamenu se nalaze i spolja i unutar mnogobrojnih hodnika koji čine njegovu strukturu a mnoge su identične kao u tricle filteru. Pralelno korišćenje ovakva dva sistema obično dovodi do izgladnjavanja bakterija u jednom od njih. Ipak odluka koji će se filtersistem koristiti zavisi umnogome od toga šta želite držati u akvarijumu.

Još jedno od pitanja koje se obično samo nametne novopečenom morskom akvaristi je: Kako se živi kamen redja odnosno kako graditi greben? Da li je moguće vezivati ih ili lepiti jedan za drugi i naravno čime? Do sada sam se u praksi sreo sa dosta metoda koje se mogu koristiti u ovu svrhu i mnoge od njih su veoma uspešne. Ideja u ovom kontestu ima mnogo a ja ću pomenuti samo neke od njih.

Veliki broj akvarista najčešće greben gradi jednostavno slažući živi kamen jedan na drugi i koliko je sve to uspešno zavisi od konkretnih graditiljskih sposobnosti hobiste. Iako na izgled cela stvar izgleda veoma jednostavna na prvi pogled, nisam siguran da je baš tako. Ovo se odnosi naročito na akvarijume koji sadrže krupnije primerke riba kojima nije ni malo teško da pomere i poveće komade. Sećam se da sam desetak godina unazad skoro zaratio sa parom matičnih vatrenih klovnova koji bi svaku moju kreaciju prilično brzo razrušili i aranžirali celu stvar po svom ličnom nahodjenju. Prosto mi je bilo neverovatno dok sam posmatrao, kako daleko veći kamen od sebe lako obaraju. Ovakva iskustva mnogih akvarista širom sveta uslovila su da krenu razmišljanja u pravcu lepljenja kamena odnosno učvršćivanja grebena. Ona variraju od jednostavnih vezivanja do korišćenja raznoraznih lepkova. Vremenom su neke firme počele da proizvode i prodaju takve materijale. Naše tržište je do skoro bilo dosta siromašno takvim lepkovima ali nam kao i uvek, nikada nije manjkalo mašte pa se svako dovijao kako je znao i umeo. Jedan moj prijatelj je recimo koristio u ovu svrhu titanijumske šrafove koje je donosio sa posla. Sigiuran sam da ne bi došao na tu ideju da ih je kupovao... Neki akvaristi koriste razne plastične ili druge slične klinove pri spajanju, mada je po meni ovo prilično mukotrpno jer iziskuje strpljenje i bušenje kamena, čime se zasigurno donekle živi svet na njemu manje ili više ugrožava. U svrhu spajanja je ipak najjednostavnije koristiti ili dvokomponentne epoksidne lepkove (obavezno se informisati da nisu toksični) ili za to namenjene materije renomiranih firmi. Za lepljenje manjih površina , mnogih mekih korala, zoanthusa itd. moguće je koristiti i Tzv. super lepak. Na zapadu je paleta ovih lepkova velika i ima ih u različitim gustinama. Kod nas za sada to nije slučaj.


Kada se govori o živom kamenju verovatno su se mnogi do sada kroz literaturu sreli sa pričom o različitim tipovima kamena. U ovom kontekstu obično se kamen naziva po mestima sa kojih potiče te se tako govori recimo o Tonga kamenu , Fiji kamenu ili pak kamenu sa Maršalskih ostrva. Ime je dakle obično vezano za lokaciju sa koje kamen dolazi, za mesto na kome se prikuplja ili odgaja. Istina obzirom da potiču sa različitih lokacija medju njima postoje odredjene razlike kako u pogledu živoga sveta tako i u pogledu strukture i oblika.

Na kraju bi se osvrno na još jedno pitanje koje se često na ovim prostorima nameće a odnosi se na korišćenje živoga kamenje iz Jadranskoga mora. Ovu varijantu sam više puta probao pre mnogo godina kao veoma mlad morski akvarista. Daleko od toga da je to dobro rešenje. Razloga za moje neslaganje sa korišćenjem ovakvog kamena ima mnogo ali osnovni je što ovaj kamen i ne potiče sa koralnoga grebena već sa mesta koje je ipak daleko hladnije od bilo kog tropskoga mora, te samim tim i sadrži mnoge organizme netipične za tropska mora. Razloga naravno ima još dosta i uvek će biti onih koji su za ili protiv korišćenja Jadranskoga kamena u svrhu izgradnje grebena koralnog akvarijuma. Obično su najglasniji oni koji propagiraju korišćenje ovoga kamena i to najčešće iz razloga što većina njih ima ličnu korist iz svega toga. Imajte to uvek u vidu. Na temu korišćenja Jadranskoga kamena bilo je govora i na forumu te evo linka do nje za one koje i taj deo priče zanima.

http://http://www.akvaristikayu.com/index.php?name=Forums&file=viewtopic&t=718

Na kraju bih napomenuo da je Vadjenje morskih dobara (pa samim tim i živoga kamena) zakonski strogo regulisano, zakonima o zaštiti mora i obala, te su za to potrebne spacijalne dozvole. U celom svetu ti zakoni su veoma striktni. Ti zakoni važe i na ovim prostorima ali se za sada na njih malo ko obazire. Neki morski Akvaristi na ovim prostorima pokušavaju da neovlašteno vade i prodaju takav kamen (najčešće akvaristima početnicima) uz puno reči hvale iako je sve to daleko od istine. Oni prodaju Jadranski kamen kao adekvatan iako ni po strukturi ni po sastavu živog sveta na sebi on ne odgovara tropskom.

Jednostavno rečeno pravi živi kamen potiče iz troopa i na sebi nosi tropske organizme, stanovniike grebena, a ne hladnovodne Jadranske organizme.

U celom svetu je zadnjih godina tendencija da se i živo kamenje kultiviše i gaji, kako se ne bi dodatno, nepotrebno oštećivali već prilično osakaćeni koralni grebeni. Nasuprot tome ovde se kamen neovlašteno vadi i prodaje. Nama kao akvaristima Ekologija je prilično bliska i stoga smo mi prvi koji ne bi smeli žmurati na takve stvari ili što je još gore učestvovati u njima kao eventualni kupci






Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options