(1706 ukupno reči u ovom tekstu)
(1152 puta pročitano)   

Copyright © Akvaristika

Sva prava zadrzžana.

U poslednje vreme sve je veći broj akvarista koji uplovljavaju u slane vode morske akvaristike. To je primetno, kako na našem sajtu, tako i na nekim drugim akvarističkim sajtovima sa prostora bivše nam zajedničke zemlje. Nažalost, to su uglavnom stihijski, neorganizovani upadi u ovu kompleksnu oblast. Želja mi je da sa nekim osnovnim i neophodnim koracima pomognem mladim akvaristima koji kreću ovim putem. Ovde ću izneti svoja iskustva, neke osnove koje se savetuju u svim ozbiljnim akvarističkim tekstovima, bilo da su to članci u časopisima ili sa inostranih sajtova, bilo da su saveti iz kvalitetnih akvarističkih knjiga.

Pre nego što se odlučite na ovaj korak, čitajte... i čitajte i čitajte. Raspitujte se što više, pratite nove teme na forumima, pročešljavajte stare teme, pitajte iskusnije akvariste... jednostavno, sakupljajte znanje iz ove oblasti. Moj savet je pretplata na neki od kvalitetnih stranih magazina i nabavka nekoliko knjiga iz osnova morske akvaristike. Koju god knjigu da nabavite, biće vam od koristi. Svi današnji autori se uglavnom slažu u osnovnim idejama i principima na kojima se zasniva uspešan morski akvarijum. Kad čitate tekstove na forumima, dobro obratite pažnju ko je autor i kako je pisano i kakve su reakcije ostalih, iskusnih akvarista. Nažalost, dosta pogrešnih saveta se može naći po forumima i zato razmislite čiji tekstovi nose određeni autoritet, ko ima koliko iskustva i na kraju, da li u pozadini svega leži želja za razvojem morske akvaristike ili samo želja za većom materijalnom korisiti.

Za početak, treablo bi se upoznati sa osnovnim parametrima morske vode i načinima kako se do njih doći i održati ih stabilnim. Uzmite u obzir da vam iskustvo iz slatkovodne akvaristike neće puno biti od pomoći. Hoće rad sa opremom i rutina u čišćenju opreme i hranjenju riba, ali sam hemizam vode i pravila koja tu vladaju, neće. Većina slatkovodnih akvarijuma se kreće u neutralnoj i blago kiseloj vodi, dok je mali broj u oblasti bazne vode, sa pH vrednostima iznad 7.5 i na više. Tu spadaju specijalni akvarijumi u kojima se drže afrički jezerski ciklidi. Vrednosti pH koje su poželjne u morskom akvarijumu se kreću između 7.9 i 8.3. Naravno, ovo je dalje u direktnoj vezi sa karbonatnom tvrdoćom (KH) vode. Dok ne ostvarite stabilan nivo KH, ni pH vrednost vam neće biti stabilna. Za rešenje ovog problema postoje razni preparati, počevši sa podlogama za sam akvarijum koje mogu biti npr. od lomljenih korala i pravljene, do hidrokarbonata. Sve podloge za morske akvarijume imaju sposobnost da drže stabilan pH iznad 7.7. Po meni je mnogo bolje koristiti ove podloge nego običan morski pesak ili šljunak, koji nema nikakvu ulogu osim estetske, koja je opet na strani korala. Uz ovo treba znati da većina velikih akvarijuma u svom sastavu ima i kalcijum reaktor, koji radi na principu otapanja hidrokarbonata i tako postiže visok nivo kalcijuma u akvarijumu, koji je ujedno još jedna važna komponenta morske vode. Kalcijum je važan zbog uspešnog rasta i života tvrdih i u manjoj meri mekanih korala, kao i za sve organizme koji imaju oklop, kao što su svi rakovi i puževi. takođe mnoge poželjne alge, poput koralina lagi, traže za svoj razvoj kalcijum. Logično je da se taj kalcijum vremenom, rastom svih ovih organizama, troši i da ga treba nadoknaditi. Zamenom dela vode se dodaje i nova količina svih ranije navedenih elementa, ali ne u dovoljnoj meri. Naročito kod akvarijuma sa bogatim kolonijama korala.

Narvno, zamenom vode se reguliše i željeni salinitet vode, koji treba da bude u prilično malim odstupanjima. Specifična gustina (S.G.) morske akvarijumske vode bi trebala da bude između 1.022 i 1.025, pri temperaturi od 25°C. Treba imati u vidu da se deo vode koji ispari iz akvarijum, nadoknađuje slatkom vodom, jer so ostaje u akvarijumu. Jednostavnom dolivanjem slane vode, vremenom bi došli do značajnijeg porasta saliniteta vode. Kad je reč o vodi, moja preporuka, kao i preporuka svakog iole ozbiljnijeg akvariste (da ne spominjem svetske eksperte) je da se za zamenu, tj. pripremu morske vode koristi voda iz RO aparata, tj. aparata za reversnu osmozu.

Nakon upoznavanja sa parametrima vode, trebalo bi preći na opremu. Oprema koja se koristi u morskom akvarijumu se znatno razlikuje od one iz slatkovodnog. Često je veoma teško preći sa jednog na drugi tip akvarijuma sa tadržavanjem iste opreme. Kao prvo, neophodno je unapređenje svetla. Svetlo je najznačijni deo opreme u jednom morskom akvarijumu. Treba da je visikog intenziteta, što podrazumeva ili metal halogenidne lampe ili puno fluorescentnih cevi. U poslednje vreme je sve češća upotreba T5 fluo cevi, koji su dosta tanje i jače od T8 cevi iste dužine. To nam omogućava stavljanje većeg broja lampi u isti poklopac. Bilo bi poželjno staviti i odsijače na te lampe. Ove lampe se startuju preko elektronskih prigušnica, šta utiče na kvalitetniji rad i duži radni vek lampi. Posle izvora svetla, epitet najvažnijeg dela opreme bi mogli dobiti protein skimeri, tj. penilice. Ovo su filteri specijalne namene i danas su retki akvarijumi bez njih. Naravno, moguć je i rad akvarijuma bez ovog dela opreme, ali ja lično, nisam pristalica takvog koncepta. Akvarijumi bez penilice zahtevaju češću izmenu vode i veoma jaku filtraciju. Ipak i pored jake filtracije, skimere niukom slučaju ne treba mešati sa radom filtera. Filteri su tu da pomognu u nitrifikacionom procesu, dok penilice pomažu da se odrađeni deo nepoželjnih elemenata, proteina u raspadu izvadi iz vode pre nego što dospeju do filtera. Penilice mogu biti veoma jednostavne konstrukcije do prilično kpomplikovanih i skupih uređaja. Ovde bi svaki novi akvariste trebao da odluči kojem će od ponuđenih tehnoloških rešenja da se prikloni - penilicama koje rade sa vazdušnom pumpom i raspršivačima, venturi cevi i jakoj motornoj pumpi, pumpi sa igličastim rotorom (ovde postoji više zaštićenih rešenja, ali se sva svode na isti princip mešanja vode i vazduha u samoj pumpi) ili nekom drugom rešenju. Ovde treba obratiti pažnju na cenu penilice, veličinu, koja je vezana sa tipom filtera koji se koristi i raspoloživim prostorom. One mogu biti unutrašnje (stoje u samom akvarijumu ili filteru), hang on (okačene o zid akvarijuma ili filtera) ili jedan od tipova koji se postavljaju ispod akvarijum (mogu biti kao unutrašnje - stoje u sump filteru ili spoljašnje - pored filtera dok im je pumpa u filteru).

Kad sam pokrenuo pitanje filtera, treba reći dase kao najbolje rešenje danas spominje upotreba sump filtera. To je, ustvari, klasičan stakleni, spoljni filter koji se nalazi u kabinetu - polici ispod samog akvarijuma. U njega voda dolazi slobodnim padom iz akvarijuma, a vraća se gonjena jakim pumpama. Prednost sumpa je u tome što je sva oprema u njemu i to sakrivena. Često se radi i kao refugijum, tj. dodatni akvarijum nastanjen algama i nekim organizmima sa zasebnim svetlom. Može biti osvetljavan u kontra foto periodu, tj. kad se svetlo u glavnom akvarijumu gasi u refugijumu se pali ili može biti osvetljen 24h. Ovim se postiže ravnomerniji pH tokom 24h, jer je poznato da tokom noći pH opada.Pri kupovini pumpe za morski akvarijum treba biti obazriv i uzimati one koje su označene za upotrebu u slanoj vodi. One imaju osovinu rotora od keramike ili nerđajućeg čelika i veoma jak protok. Upotreba kanistera je u morskoj akvaristici ograničena, i preporuka je da se koriste ili za manje akvarijume ili kao nosači hemijske filtracije. Ostali tipovi gotovih, fabričkih filtera nisu preporučljivi za morsku akvaristiku. Što se tiče hemijske filtracije, koriste se raznii filter mediji, ali najčešće aktivni ugalj i mediji za otklanjanje fosfata (PO4) i silkata (SiO2). Fosfati i silikati su glavni uzrok nastanka nepoželjnih algi.

Posle svega ovoga, prelazimo na deo oko izbora riba. Opet dobro prelistajte knjige i magazine, raspitujte se. Proučite koje se ribe svetuju za početak, tj. koje su otpornije, koje lakše prihvatuju suvu hranu, koje teže oboljevaju... Ako ste se odlučili za reef akvarijum, odaberite ribe koje su bezbedne za organizme koji žive u takvom akvarijumu, pazite na kompatibilnost samih riba, njihovu veličinu i broj koji će biti bezbedan sa ravnotežu u akvarijumu. Kad se odlučite za izbor, obiđite prodavnice ili druge akvariste koji prodaju, menjaju ili poklanjaju ribe i organizme. Moja preporuka je da kupujete samo ribe koje su prošle karantin i koje vidite u akvarijumu da dobro jedu i da nemaju nekih vidnih oštećenja. Dakle, tražite od prodavca da pred vama nahrani ribe. Nikako ne kupujte ribe na neviđeno, jer je česta pojava da se ribe nude direktno iz kesa, tek pristiglih sa puta. One jesu jeftinije, jer nema troškova karantina, hrane i lekova, ali... često se ispostavi da ribe nisu u dobrom stanju i da dobar deo ne preživi. Kod ozbiljnog uvoznika sa iskustvom, one imaju veću šansu.

Iz svega ovoga, do sada navedenog, jasno se vidi da morska akvaristika nije jednostavna, ali moram da kažem da nije ni komplikovana. Ako se pridržavate uputstava i saveta iskusnijih, neće biti problema. Krenite sa manje zahtevnim sistemom i lagano ga gradite i podižite na sopstvenim iskustvima. Jedna od osnovnih zabluda kod novopridošlih u ovom hobiju je da im nisu potrebni "skupi" uređaji i testeri za kontrolu parametara vode. Itekako su potrebni. Kao prvo, nemoguće je imati akvarijum sa slanom vodom bez uređaja za merenje saliniteta. Gotovo je nemoguće održati takav akvarijum bez kontrole pH vode. Povremeno treba meriti amonijak, nitrate i nitrite. Sa porastom iskustva samog akvariste učestalost ovih merenja se smanjuje, ali nikako ne prestaje. Merenje fosfata i silikata su takođe bitna za uvid u stanje akvarijumske vode. Karbonatna tvrdoća i nivo kalcijuma su izuzetno značajni u slanoj vodi, a kako se njihove rezerve troše, obavezno je dodavanje raznih preparata i merenje njihovog stanja. Sve ovo navodi da je za uspešno bavljenje morskom akvaristikom potrebno određeno i veoma često izdvajanje novčanih sredstava u cilju nabavke raznih potrošnih materijala. Zavaravanje je kad čujete da je morska akvaristika jeftina kao i slatkovodna. To jednostavno nije tačno. Čistom logikom je lako doći do zaključka - ako imamo isti akvarijum, isti filter i grejač, pa čak i isti nivo svetla, za morski akvarijum je potrebno izvojit dodatni deo novca za neophodne stvari: sintetička so i hidrometar, a najčešće i osnovne preparate za dizanje pH, KH i Ca vrednosti. Sa rastom broja stanovnika akvarijuma, raste i potreba za ovim dodacima. Pored ovoga, tu je i skimer, kao gotovo neizostavan deo opreme.