Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Stole75
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3738

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 159
Ukupno: 159
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Coppermine
03: Forumi
04: Coppermine
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Coppermine
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Naslovna
19: Forumi
20: Coppermine
21: Naslovna
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Naslovna
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Coppermine
30: Forumi
31: Coppermine
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Naslovna
40: Forumi
41: Forumi
42: Naslovna
43: Forumi
44: Coppermine
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Forumi
49: Naslovna
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Naslovna
64: Coppermine
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Naslovna
73: Forumi
74: Forumi
75: News
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Coppermine
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Coppermine
91: Forumi
92: Forumi
93: Coppermine
94: Coppermine
95: Forumi
96: Coppermine
97: Forumi
98: Naslovna
99: Forumi
100: Coppermine
101: Forumi
102: Naslovna
103: Forumi
104: Forumi
105: Your Account
106: Forumi
107: Forumi
108: Forumi
109: Forumi
110: Naslovna
111: Coppermine
112: Coppermine
113: Coppermine
114: Forumi
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Naslovna
121: Forumi
122: Forumi
123: Coppermine
124: Forumi
125: Coppermine
126: Forumi
127: Forumi
128: Naslovna
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Forumi
133: Coppermine
134: Forumi
135: Naslovna
136: Coppermine
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Sekcije: Akvarijumske biljke,
141: Forumi
142: Coppermine
143: Forumi
144: Coppermine
145: Naslovna
146: Forumi
147: Forumi
148: Forumi
149: Forumi
150: Forumi
151: Forumi
152: Forumi
153: Forumi
154: Forumi
155: Forumi
156: Coppermine
157: Forumi
158: Forumi
159: Naslovna

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
94880900
posećenih stranica od
January 2005
 

Naslovna

Mayaca fluviatilis

(1248 ukupno reči u ovom tekstu)
(1861 puta pročitano)   Odštampaj stranicu




Tekst napisao Fikus

Copyright © Akvaristika

Sva prava zadrzžana.

Ovo je svakako jedna od lepših biljaka koje se mogu videti u akvarijumima malo iskusnijih akvarista mada je mnogi akvaskejperi često i izbegavaju zbog minimuma neophodnih uslova koje traži pa se opredeljuju za pojedine manje zahtevne i zahvalnije biljke sličnog izgleda. Biljka je do te mere karakterističnog izgleda i intenzivno svetlo zelene boje da u bilo kom akvarijumu neumitno skreće pažnju na sebe. Zbog odredjenih zahteva po pitanju uslova držanja u akvarijumu, spada u grupu biljaka koje se preporučuju isključivo malo naprednijim akvaristima i sve ukupno, može se reći da spada u grupu zahtevnijih biljaka. Ja sam nekoliko puta pokušavao da je odgajim u svom akvarijumu ali su se često svi pokušaji u prošlosti završavali serijom neuspeha, sve do trenutka kada joj nisam obezbedio potrbne uslove, pre nekih par godina. Od tada, ova predivna biljka je neizostavan deo svake nove postavke u mojim akvarijumima.

Spada u porodicu Mayacaceae a poreklom je iz Južne Amerike, iz mekih i blago kiselih sporih voda Amazonskog sliva. Može se naći i severnije, u toplim sporo tekućim vodama Centralne i toplim južnim krajevima severno-američkog kontinenta ( Teksas, Luizijana, Florida, itd...)

U skladu sa uslovima koji karakterišu vode njenog prirodna staništa, neophodno je ispuniti iste takve ili barem slične uslove i kod držanja u akvarijumu. Naime, osnovni parametri koji se moraju uspostaviti po pitanju hemizma vode su svakako blago kisela strdina sa pH vrednostima ispod 7 i nešto mekša voda gde vrednosti kH ne bi trebalo da prelaze vrednosti od 4 dok se vrednosti ukupne tvrdoće vode mogu kretati od 4-10 stepeni. Sasvim će se dobro osećati i u nešto kiselijoj vodi sa vrednostima pH ne manjim od 5.5. Imajući u vidu vrednosti naše česmenske vode gde se dešava da vrednosti karbonatne tvrdoće često idu preko 10 i da je pH nešto preko 7, sasvim je jasno zašto je ova predivna biljka veoma slabo napreduje u akvarijumu ukoliko uopšte i može napreduje u pomenutim uslovima gajenja u česmenskoj vodi. Osim pomenutih poželjnih parametara, ova biljka zahteva i dosta visoke vrednosti raspoloživog CO2 kao i dovoljno jako osvetljenje. Prema nekim autorima, moguće je gajenje ove biljke i u nešto ''tvrđoj'' vodi pod uslovom da akvarijumska voda sadrži obilje rastvorenog CO2. Iskren da budem, pokušavao sam da je gajim i u takvim uslovima ali brzina njenog rasta u tvrdoj vodi je bila neuporedivo manja nego u adekvatnim uslovima. Vrlo je zahtevna i po pitanju raspoloživog svetla pri čemu je iluzorno i pokušavati gajenje ukoliko je intenzitet svetla u akvarijumu manji od 0.6W/l. U slučajevima nedovoljnog osvetljenja u vrlo kratkom roku će doći do sve-ukupnog propadanja biljke pri čemu će se javiti znaci koji ukazuju na hlorozu. Ono što je bitno pomenuti je i da ova biljka zahteva malo duži svakodnevni fotoperiod u trajanju od nekih 10-14 časova a neće joj smetati i ako je akvarijum direktno izložen sunčevim zracima, što većina akvarista ipak radije izbegava. Raspon temperature vode u kojoj raste može se kretati od 20 do 28C. Ukratko, najbrži rast i najbolji izgled sam imao sa sledećim parametrima t = 22, pH 6.5, KH 4, GH 8, osvetljenje 1.2W/l, fotoperiod 12-14 sati.

Ukoliko joj se obezbede pomenuti neophodni uslovi uz redovno dodavanje mineralnih đubriva kao i mikroelemenata (sa posebnim naglaskom na Gvožđe), za ovu biljku se može reći da je brzorastuća. Dinamika rasta bi se mogla svesti na nekih 0.5 do 1.5cm dnevno što samo po sebi ukazuje da biljka traži konstantnu prihranu preko vodene kolone kao i preko podloge. Takođe, jedan od važnih uslova za uspeh u gajenju su i redovne zamene vode u akvarijumu s obzirom da zahteva svežu i dosta čistu vodu. Nešto slično je već bilo pominjano u tekstu koji se bavio Tonninom belem.

Po pitanju građe, može se reći da je ova biljka izuzetno nežna. Karakteristično je da iz stabljike naizmenično rastu listovi širine od oko 1mm pri čemu dužina lista može znatno varirati u zavisnosti od uslova u akvarijumu. Ukoliko se njene potrebe poklapaju sa aktuelnim uslovima, dužina lista može iznositi i malo preko 1.5cm. Ukoliko je prihrana adekvatna, biljka deluje dosta raskošno i razmak između susednih članaka je dosta mali. Karakteristično za Mayacu je da u slučajevima nedostatka raspoloživog Gvožđa, zona rasta deluje dosta bledo a ne retko i skoro beličasto. Nasuprot ovoj pojavi, u akvarijumima sa visokim koncentracijama Gvožđa, mladi izdanci poprimaju blago crvenkastu boju. Ova pojava nije karakteristična samo za Mayacu i može se naravno primetiti i kod mnogih drugih akvarijumskih biljnih vrsta.

Mayaca fluviatilis zahteva podlogu finije granulacije. Takođe, iako poseduje dosta nežan korenski sistem, hranljiva podloga ispod sloja finog kvarca joj može dosta pogodovati. Iako taksonometrijski spada u cvetnice pa samim tim i u one koje se polno razmnožavaju putem semena, u akvarijumima se isključivo razmnožava vegetativno. Ukoliko naiđe na povoljne uslove, duž stabljike se često mogu javiti bočni izdanci. Isto se dešava i prilikom trimovanja kada se matična biljka na određenoj visini preseče pri čemu se u neposrednoj blizini javljaju novi bočni izdanci. Poželjno je pustiti ih da izrastu barem 10-ak cm pa ih tek onda odvojiti od matične biljke i usatiti u podlogu. Naravno, kod usađivanja mladih biljaka neophodno je povesti računa da se nove biljke nikako ne sade u zasenčene delove akvarijuma kako bi se izbeglo prevremeno propadanje. Korenki sistem kod Mayace je dosta nežan i sasvim beo a često se dešava i da se javljaju i adventivni korenčići kod odraslih biljaka. Karakteristično za Mayacu je da za razliku od mnogih stabljikastih biljaka ne odbacuje listove već da niži delovi pokazuju hlorozu i brzo propadaju u potpunosti poprimajući mrku boju. Ovo se može desiti kod naročito gustog usađivanja i konstantnog manjka svetla u nižim delovima biljke. U ovim slučajevima je sasvim dovoljno odseći više delove biljke i ponovo ih zasaditi u podlogu a propale delove u potpunosti odstraniti iz akvarijuma.

Po pitanju veličine, u literaturi koja je usput i vrlo štura po pitanju ove biljne vrste, Mayaca dostiže obično dužinu od 50-60cm mada sam imao priliku da odgajim primerke koji su često i prerastali pomenute dimenzije izrastajući do nekih 70-ak cm. Upravo zato, Mayaca se može smatrati biljkom zadnjeg plana u biljnim akvarijumima. Takođe, Mayaca nikako ne bi smela da se nađe na direktnom udaru strujanja vode iz filtera, za razliku od nekih robusnijih biljnih vrsta.

Izbor ribljih vrsta koje će se naći u akvarijumu sa Mayacom je takođe vrlo bitan. U nekoliko akvarijuma sam imao priliku da vidim da ova biljka uporno ne uspeva upravo zbog prisustva riba koje je prosto tamane. Ono što je nesporno je da mnoge ribe ovu biljku smatraju vrlo ukusnom i da se često mogu ustremiti na nju a naročito na mlade izdanke. Takođe i pojedini algari je mogu tretirati kao ukusan zalogaj u slučajevima neadekvatne ishrane.

Sve u svemu, imajući u vidu svu složenost u gajenju ove biljke, vizuelni efekat koji pruža u biljnom akvarijumu je svakako vredan truda koji treba uložiti u njeno gajenje. Svakako, ovo je predivna biljka koju bih toplo preporučio svakom akvaristi koji planira da proveri svoje znanje po pitanju obezbeđivanja neophodnih uslova za malo zahtevnije biljke. Lično smatram da je na skali biljaka od 1 do 10, Mayaca u samom vrhu sa ocenom od 9.5.