(1309 ukupno reči u ovom tekstu)
(4784 puta pročitano)   

Tekst napisao Fikus

Copyright © Akvaristika

Sva prava zadrzžana.

Ovo je svakako jedna od biljaka koja se često može videti kao nezaobilazni deo postavke mnogih poznatih akvaskejpera, kao i onih koji to jos nisu ali ne znači da to pre ili kasnije neće postati. Dosta je popularna zbog svog karakterističnog izgleda i tendencije da ukoliko joj je zadovoljen barem i minimum neophodnih uslova, može u relativno kratkom vremenskom roku da formira veoma lep i gusto ubiljen tepih u akvarijumu. Ipak, treba istaći da svakako postoje i druge akvarističke biljke koje se koriste za prednji plan a rastu znatno brže od E. parvule pa pošto je sve relativno kao u ostalom i brzina, tako se za E. parvulu može da spada u one biljke koje napreduju srednje brzo. Za razliku od savim slučajne serije tekstova na forumu, o malo zahtevnijim akvarijumskim vrstama, u slučaju ove vrste, zahtevnost po pitanju gajenja u akvarijumu definitivno nije stvar koja bi trebala da bilo kog akvaristu da brine. Ova biljka je dosta zahvalna i nezahtevna a vizuelni efekat koji daje je izuzetan. Takodje, potrebno je istaći i da se ova biljka veoma često može videti u Iwagumi postavkama mnogih akvarističkih majstora jer svojim izgledom dosta podseća na običnu livadsku travu što u kombinaciji sa akvarijumskom dekoracijom koju čine veći komadi kamena, dosta verodostojno može da oslika određeni prirodni krajolik tipa nekog planinskog proplanka . Možda je upravo zbog toga dosta često zastupljena i u Amanovim akvarijumima.

Ova interesantna biljka pripada porodici Cyperaceae i shodno činjenici da je dosta tolelarnta po pitanju uslova u prirodi naseljava najrazličitija staništa po pitanju geografske širine. Upravo zato, najpreciznije bi bilo reći da je biljka kosmopolitska i da se ne može sa sigurnošću utvrditi tačno poreklo date vrste. Može se naći u vodama širom Američkog kontinenta, kao i u Africi i Evropi. U svakom slučaju, ono što je svakom akvaristi mnogo važnije je da je spektar parametara koje ova biljka toleriše dovoljno širok da bih sasvim slobodno mogao da je posavetujem svima kojima je želja da u akvarijumu naprave gusto ubiljeni ''tepih'' a da pri tome nemaju neke preterano visoke zahteve po pitanju održavanja istog.

U najkraćim crtama, Eleocharis parvula dosta dobro podnosi širok temperaturni opseg koji se može kretati od 10-28C i tvrdoću vode (kako ukupnu GH tako i karbonatnu KH) koja može ići od tvrde do vrlo meke. Ovo je naročito važna stavka imajući u vidu vrednosti naše vode kao i to da ipak najveći broj hobista jednostavno ne poseduje aparate za dejonizaciju ili RO uređaje. Takođe, bitno je istaći da su i vrednosti pH kod ove vrste dosta fleksibilne tako da se mogu kretati u vrednostima od 6-7.5. Jedini limitirajući faktor koji sam primetio tokom godina gajenja ove biljke je nedovoljno jako osvetljenje tako da sa sigurnošću mogu reći da ova biljka zahteva malo jače osvetljenje (srednje jako-jako) kako bi mogla da se dovoljno brzo razvija i razmnožava. Po pitanju podloge može se reći da je E. parvula dosta nezahtevan i dosta dobro će se širiti kako u inertnoj podlozi tipa čistog kvarca tako i u onim koje sadrže i neke druge primese koje mogu pogodovati vodenom bilju. Primera radi, kvarcna podloga mestimično obogaćena kuglicama od gline je sasvim dovoljno dobar substrat u kome se E. parvula može ''osećati'' zadovoljno. Ipak, kako je za svaku biljnu vrstu neophodno prisustvo raspoloživih mikro i makro elemenata, tako je i kod gajenja E. parvule poželjno dodavanje mineralnih đubriva preko vodene kolone. Ovde je bitno imati u vidu da podloge suviše sitne granulacije mogu do određene mere zaustaviti razmenu materija i onemogućiti cirkulaciju izmeću vodene kolone i podloge što u svakom slučaju ne može biti od neke koristi ni za jednu vrstu u akvarijumu pa samim tim ni za E. parvulu. Ipak, ova biljka dosta dobro toleriše anaerobne procese koji se mogu odvijati u akvarijumskoj podlozi tako da u slučajevima kada podloga ''zaštopa'', ovaj Eleocharis sasvim sigurno neće biti među prvim biljkama koje ce pokazati da im trenutno stanje ne odgovara. Po pitanju uvođenja CO2 u akvarijum, moram da napomenem da će E. parvula napredovati i u vodi gde vrednosti rastvorenog ugljendioksida ne prelaze vrednosti od 5ppm što sam i isprobao u akvarijumu u koji nisam uvodio ovaj gas ili me je pak mrzelo da pravovremeno pravim nove smese kvasca i šećera. Ipak, ukoliko želimo brz rast, neophodno je dodatno uvoditi CO2 u akvarijum osim onog koji se tu već može naći preko razmene gasova iz atmosfere ili respiracije riba. Imajući ovo u vidu, kod mogućih disproporcija u akvarijumu na relaciji Osvetljenje/CO2, vrlo lako se može desiti da dođe do napada algi koje mogu u vrlo kratkom periodu potpuno prekriti ovu malenu biljku koja, čini mi se predstavlja pravi magnet za napade najrazličitijih vrsti algi. Razlog za ovo je ukupno ogromna površina listova koja obezbeđuje algama obilje mesta na koja se mogu prikačiti. Kao i kod svih drugih biljnih vrsta, tako je i kod ove uslov da je odgajimo zdravu i u punom sjaju, dobro izbalansiran akvarijum.

Što se same morfologije tiče, ovaj maleni Eleocharis predstavlja biljku prednjeg plana, mada se lako može desiti da krene sa propagacijom i u malo tamnije (zasenčenije) delove akvarijuma kao i da se vremenom isprepliće sa drugim prisutnim biljnim vrstama. Sve ovo može imati i neki poseban šmek i svojevrsnu divlju crtu, mada je E. parvula nekako najlepši kada je u podlozi izolovan (ukoliko je to uopšte moguće) od upada drugih vrsta. U suprotnom, ne retko se dešava da dolazi do svojevrsnog rata za teritoriju sa drugim biljnim vrstama, pa imajući u vidu da postoje mnoge vrste čija je propagacija znatno brža nego li kod parvule, može doći do propadanja značajne količine bilja, kako ove vrste tako i konkurencije. Eleocharis parvula dostiže maksimalnu visinu od nekih 5-7 cm pa se kao takav ne mora trimovati mada čak i to dobro podnosi. Listovi su izrazito izduženog cilindičnog oblika i izrastaju iz rozete koja u prečniku može iznositi i do desetak centimetra. Koren je izuzetno nežan i tanak tako da je kod usađivanja ove biljke u podlogu možda i najbolje rešenje sađenje sve zajedno sa saksijicom u kojoj se može i naći u slobodnoj prodaji. Ovo naravno pretpostavlja i prisustvo akvarijumske podloge dovoljne debljine, jer se pažljivim posmatranjem može videti da novi raneri preko kojih se parvula i širi u podlozi često krecu sa razvojem duboko u podlozi a da vidljivi deo lista tek naknadno izbija iz podloge. Sve ukupno, ovu biljku je dosta komplikovano usaditi pojedinačno zbog svoje građe ali kada se jednom ukoreni u podlozi, ne postoji mogućnost da se izvuce iz podloge prilikom sifoniranja, zamena vode, prekopavanja podloge itd... Da rezimiram, Eleocharis parvula je više nego zahvalna i ne preterano komplikovana biljka veoma atraktivnog izgleda, srednje brzog rasta i razmnožavanja, predstavlja potencijalni magnet za napade algi ali je i dosta otporna i žilava po pitanju uslova koji su prisutni u akvarijumu.U zapuštenim akvarijumima može tavoriti mesecima a kada joj se obezbede povoljniji uslovi, u kratkom roku će krenuti sa ponovnom rastom i daljom propagacijom.

I da završim... Familiju Cyperaceae sačinjava stotinak vrsti biljaka a što se tiče uzgoja u akvarijumima, iz pomenute porodice osim E. parvule, najčešće su zastupljene E. vivipara, E. acicularis i E. minima. Za sve njih je karakteristično da pripadaju biljnim vrstama koje su veoma široko rasprostranjene, da imaju karakterističan oblik lista i da generalno nisu preterano zahtevne mada kod pojedinih vrsta potrebni uslovi mogu u manjoj meri i varirati. Ipak, ono što je definitivno sigurno za biljake iz ove familije je svakako da je Eleocharis parvula možda i najlepši predstavnik i svakako pravi ukras u svakom akvarijumu. Svakako, ovo je jedna od onih biljaka koje bih svakome preporučio a na skali od 1 do 10, Eleocharis parvula zaslužuje čistu desetku.