Hteo bih da i ja uradim nešto korisno na ovom forumu, pa se odlučih da ''dam MOJU najkorisniju informaciju''. Dakle radi se o debljinama stakala prilikom izrade novog akvarijuma. Podatke sam dobio malo preko Fizike, malo preko Otpornosti materijala (građevinac, šta ćete!). Sve u svemu, mislim da se možete u potpunosti osloniti na njih (ja jesam prilikom izrade svog akvarijuma ~100L). Mada! NE GARANTUJEM da do neželjenih situacija neće doći (što ovo volim. Ko kada odeš u banku da potpišeš neki ugovor).
Uz 'vaj tekst prilažem 2 tabele sa vrednostima dobijenih debljina stakala (u mm), za zadate dužine (ili širine, visine) istih (ove vrednosti su u cm). Važna stvar koju treba znati je:
1) Dobijene debljine odražavaju realno dobijenu debljinu stakla + zaštitna tolerancija 20%;
2) Najveća razlika u vrednostima bočnih strana NEBI VALJALO da bude više od 30% (važna stavka). Vrednosti se dobijaju tako što se uzme veća dobijena debljina za merodavnu a manja se koriguje (ukoliko ne upadne u računicu) na 30% manju vrednost;
3) Vrednosti iz tabele se odnose ISKLJUČIVO za akvarijum tetragonalnog oblika (kvadar/kocka);
4) Vrednosti debljine stakala za poklopac su nešto veće zbog ideje koju sam koristim da na poklopcu držim osvetljenje;
5) Lepljenje stakala se vrši po sledećem sistemu: a) raspored stakala je da se bočna stakla lepe oko dna, isto, duža bočna stakla se lepe preko kraćih b) koristi se transparentan silikon za akvarijume (kupljen u farbari može biti vrlo jeftin - a valja!) c) lepak se nanosi na dodirnim mestima po profilima stranica + kada se sve lepo zalepi, nanese se jedan konkavan sloj lepka po ćoškovima akvarijuma (naravno sa unutrašnje strane).
6) U tabeli oznake stranica su respektno: h (visina), l (dužina kraće stranice. Obično bočne) i L (dužina duže stranice. Obično nalična strana)

Eto toliko. Ako nekome nešto nije jasno ili ima komentar nek' se ne ustručava.
P.S. Nadam se da je stvar dobro odrađena i da neće biti maknuta (kao škart). Ali ako bude tako, ne ljutim se..

A.T. Ne znam na osnovu kojih zakonitosti si radio ovu tabelu, ali sam primetio da su kod pojedinih dimenzija debljine predimenzionirane. Ja akvarijume lepim već četvrt veka i sreo sam se sa mnogo tabela. Sve su one manje više slične. U odnosu na njih u pojedinim delovima tvoja tabela prilično odstupa.

Pri preporuci debljine stakla za odredjenu dimenziju bitan je i kvalitet stakla jer nemaju sve tehnologije proizvodnje stakla na kraju proizvodnog procesa staklo sa istim performansama. (ovde prvenstveno mislim na toleranciju na savijanje do pucanja koja je nama akvaristima najbitnija, mada ima još dosta vidnih razlika medju kojima je sa našeg aspekta bitna i providnost. Shodno načinu na koji se staklo dobija ono običnoo dobija i ime pa se srećemo sa staklima pod imenima: furko, pitzburg, flot...

Ničiji rad nije uzaludan te se ne opterećuj idejom da će neko tvoje tabele mrdnuti kao škart ali teme je tu da o svemu prodiskutujemo i eventualne greške korigujemo.

Ja nisam gradjevinac i mogu govoriti sa saspekta nekih ličnih iskustava u pravljenju akvarijuma i do sada ih je zalepljeno jako mnogo u najrazličitijim veličinama. Ta izračunavanja kojima si se ti bavio su za jednog biologa koji je davno zaboravio veliki deo matematike ipak previše. Sve u svemu tema je tu pa da čujemo i mišljenja drugih.

A.T,

Tvoja tabela moze da bude sasvim OK, ali kao gradjevinar zaboravljas pri tome jedan vazan parametar a to je KVALITET STAKLA ZA AQ. Kvalitet a samim time i izdrzljivost stakla se u veliko razlikuje tehnoloskim procesom pri samom livenju, sto nedvosmisleno utice i na odabir debljine akvarijumskog stakla pri pravljenju Aq. Primera radi, imao sam Aq dimenzija 100x40x50cm (visina), debljine 10mm koji je jednostavno pukao dok mi je Aq dimenzija 90x50x50 debljine stakla 8mm i dalje ceo.

Znam da su gradjevinari cesto opredeljeni za predimenzioniranje izdrzljivosti materijala, ali licno mislim da je konkretno iskustvo, sa neophodnim prethodnim predznanjem, pri izradi Aq u mnogo vecoj prednosti u odnosu na sture staticke proracune, pri tome ne uzimajuci u obzir kvalitet samog stakla.

FIKUS

Jao bedaka. Opet nema teksta! Znam šta mi je najveći problem - ono dugme za pregled odgovora! To dugme i ono pored njega (da se pošalje tekst) su promenjenih mesta u odnosu na sve forume na kojima sam ranije učestvovao.
Upravu si Fikuse za praktičnu stranu. Nisam ni negirao.
A u predhodnom odgovoru sam napisao između ostlog:
Tabelu sam prevashodno formirao za sebe da nebi morao da pamtim šta i kako sam dobio i da nebi tražio papiriće po kojima sam računao, sledeći put kada se budem odlučio da radim akvarijum. Tako je tabela nastala, a evo je sada ovde. Podaci su dobijeni koristeći se kombinaciom dve formule sa po dve nepoznate (širina i dužina/visina). Inače kao sirovina za čvrstoću i savijanje je korišćeno ''Picburg'' staklo. U pravu si i ti Okto da podaci iz moje tabele nisu kao neki drugi dobijeni na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Ja sam to čini mi se i napomenuo na početku. Ali sam smatrao da su podaci o debljinama stakala dovoljno tačni da korisnik tvog foruma koji je potencijalno zainteresovan za izradu novog akvarijuma može da se osloni na ove podatke kao relevantne. Zašto tako smatram? Jednostavno sam uveren u to što radim, a mislim da sam sve potrebne podatke uzeo u obzir. Naravno, podrazumevao sam da ukoliko se neko odluči da uradi svoj akvarijum sam ovim podacima i onako kako sam opisao, i dođe do loma stakla, postoji čitav niz drugih razloga do kojih je pre došlo do toga. Primeri su da mu je staklar uvalio krš staklo, da dimenzije isečenih stakala ne odgovaraju zacrtanim (uključujući toleranciju po pola mm sa obe strane) i.t.d. Inače, ova druga stavka je ekstremno važna jer je staklo amorfna sirovina i kao takva je u ovoj kombinaciji površina/debljina lako podložno savijanju. I šta se onda desi? Staklorezac ti iseče na akvarijumu od 100L stranice koje po dužinama odstupaju po 1mm sa leve i desne strane (posmatrajući sa dna na više). Ti zalepiš akvarijum tako da sve ćoškove lepo spojiš da ništa ne viri. Držiš akvarijum zategnut dok se ne osuši silikon. Kada se osuši, ne sačekaš dan-dva da se naponi na dodirnim površinama između stakala izjednače, nego uzmeš kofu sa vodom i pljusneš vodu u akvarijum. I šta bude? Ne mora ništa, ali može da dođe do loma! Zbog čega? Zbog torzije. Naravno, ovo je samo jedan od primera šta može da pođe naopako, ali kao što sam rekao u uvodu - u slučaju lošeg ishoda ne osećam se odgovornim.
Ali svakako, svako je sklon greškama i ako sam je/ih počinio prilikom proračuna onda se izvinjavam. I duboko žalim ako je nekome stradao akvarijum zbog toga!
Rekao si Okto da mi neki podaci znatno odskaču od drugih. Dali bi mogao da napomeneš koji su konkretno drugačiji? U kom smislu odskaču, dali su moji podaci veći ili manji? Namerno sam uneo podatke za nijansu veće od dobijenih (ustvari kako gde - u zavisnosti od zaokruživanja). Kao što rekoh (a svima je to verovatno poznato), staklo je zbog svojih fizičkih osobina sklono savijanju, te sam zato uneo ''dodatnu toleranciju'' (kako bih je ja nazvao). Zašto? Zato što mi se desilo kod izrade akvarijuma da mi se vidno zaoble stranice, potpuno opterećenog akvarijuma, na sredini/na vrhu (inače, debljine stakala mog akvarijuma su bez te ''dodatne tolerancije'' radi smanjenja troškova). Na kompletno dobijenu vrednost je dodata ''zaštitna tolerancija'' od 20% (neka vrsta osiguranja).
Eto toliko. Nadam se da ću ovaj odgovor zaista poslati. Pozdrav!