(1446 ukupno reči u ovom tekstu)
(1467 puta pročitano)   

Tekst napisao Fikus

Copyright © Akvaristika.org.yu

Sva prava zadrzžana

Crvenonosa tetra je svakako jedna od najatraktivnjih akvarijumskih ribica, koju često možemo videti u ukrasnim akvarijumima holandskog tipa na medjunarodnim izložbama i mnogobrojnim fotografijama na Internetu. Interesantan i jak kolorit ove ribe, usko je povezan sa uslovima držanja u akvarijumu i kod izraženog stresa riba “gubi” prepoznatljivu boju i postaje manje više jednoobrazno srebrnkasta. Upravo zbog uslova koje zahteva, ne preporučuje se pocetnicima u ovom hobiju, ali da krenemo redom.

Hemigramus bleheri pripada porodici Characidae (subfamilia Incartae sedis) iz reda Characiformes. Potiče iz tropskih rečnih voda Južne Amerike i za prirodno stanište joj se pripisuju Rio Negro (Brazil) i Rio Vaupes (Kolumbija) koje pripadaju slivu Amazona. Zajedničko za pomenute reke je da spadaju u tamne, izuzetno mekane i blago kisele vode Južne Amerike, čime su usko odredjeni i neophodni uslovi u akvarijumu, koje bi trebalo što je moguće više približiti uslovima u njihovom prirodnom staništu.

Crvenonose tetre spadaju u jatne ribe. Veoma su aktivni plivači i spadaju u ribe sredine akvarijuma. Radi sto boljeg vizuelnog efekta, pozeljno je držanje u jatu sačinjenom od minimum 10-15 ovih riba mada je poželjno da imate i brojnije jato. Sa brojnosću jata, izrazito jasna i zbijena formacija ovih riba koje se kreću, od jedne ka drugoj strani akvarijuma, će doći do punog izražaja. Veoma su brzi plivaci sto naročido dolazi do izražaja ako ikada pokušate da ih uhvatite meredovom i izvadite iz ukrasnog akvarijuma. Spadaju u ribe koje su podložne stresu tako da bi trebalo povesti racuna prilikom izbora drugih vrsta koje ćete drzati u zajedničkom akvarijumu sa njima. U ovom smislu, najbolje bi ih bilo drzati sa drugim tetrama, koridorasima, otocinklusima i drugim miroljubivim vrstama.

Čest je slučaj da se pomenuti Hemigrammus bleheri može naći u prodaji pod pogresnim imenom, imajući u vidu slicnost sa Hemigrammus rhodostomusom i Petitellom georgiae. Iako je sličnost između pomenutih vrsta na prvi pogled izuzetna, kod malo pomnijeg posmatranja lako se mogu uočiti razlike koje determinišu svaku od ovih vrsta ponaosob. Ukratko, intenzivna crvena boja glave kod H. bleheria dopire nešto iza škrga dok je kod H. rhodostomusa nešto kraca a pak kod Petitellae najkraća. Takođe, intenzivno crno pigmentisane tačke u korenu repa kod oba Hemigrammusa su simetrične (gore i dole) dok kod Petitellae postoji samo jedna crna tačka (gore) neposredno iza masnog peraja. Takođe, u visini središnje linije pri korenu repa, Petitella georgia poseduje tamnu prugu koja seže sve do zadnje trećine tela. Ova pruga je kod Hemigrammus rhodostomusa nešto slabije izrazena dok Hemigrammus bleheri ovu prugu ni ne poseduje. Sve pobrojano, a naračito intenzivna obojenost glave, odnosi se isključivo na knjiški izgled kod dotičnih vrsta, imajući u vidu da pigmentacija kod sve tri vrste zavisi od uslova držanja i mogućeg stresa. Istorijski gledano, publikovan i precizan naučni pristup u determinisanju jasnih razlika između ove tri srodne vrste, pri čemu je u proslosti pa čak i danas bilo dosta zabuna i nedoumica, novijeg je datuma. Za postojanje Hemugrammus bleherija kao posebne vrste zasluge u prvom redu idu Heiko Bleheriu, ne umanjujući ni znacaj francuskog akvariste Jacques Gerya koji je 1977. godine publikovao svoj rad sa fotografijama i opisima tada poznatih Characida pod nazivom “Characoids of the World”. Hronološki gledano, potrebno je reći da je prvi od ove tri veoma slične vrste, opisan Hemigrammus rhodostomus (značenje naučnog naziva bi u bukvalnom prevodu sa starogrčkog bio rhodon – crvena i stoma – usta). Ovaj opis je urađen od strane Ahla davne 1924. godine. Sledeća opisana je Petitella georgiae, pod popularnim nazivom “False Rummy-Nose”, od strane francuskih akvarista Gerya i Boutiera 1964. godine. Možda bi nekome bilo interesantno saznanje da je upravo ova vrsta dobila naziv po Gary-jevoj zeni Georgiei. Tek 1986. godine Jacques Gery je u svojoj publikaciji po prvi put pomenuo postojanje Hemigrammus bleheria kao posebne (treće) vrste a naziv joj je dat iz pijeteta prema istrazivacu Heiko Bleheriu, koji ih je uostalom tokom svojih ekspedicija i otkrio. S obzirom da osim naziva Crvenonosa tetra kod nas ne postoje precizna popularna imena za ove tri vrste samo cu napomenuti da su strani ondašnji nazivi sa doslovnim prevodom na srpski za dotične vrste bili sledeći: Hemigrammus rhodostomus – Banded Rummy-nose (trakasta crvenonosa), Patitella georgiae – Black-fined Rummy-nose (crnorepa crvenonosa) i konacno Hemigrammus bleheri – Brilliant Rummy-nose (brilijantska crvenonosa).

Adekvatni uslovi držanja u akvarijumu, koji pogoduju Hemigrammus bleheriu, usko su vezani kako za sam izgled dotične ribe tako i za mogućnost razmnožavanja, sto u konkretnom slučaju predstavlja veliki problem za većinu akvarista. Kada sam rekao da riba nije najsrećniji izbor za početnike u ovom hobiju, nisam mislio samo na osetljivost i podložnost odredjenim bolestima ovih riba, već sam u prvom redu mislio na uslove u kojima ova riba može zablistati u pravom sjaju a kasnije eventualno i ostaviti potomstvo. Dakle, imajući u vidu uslove zastupljene u postojbini ove ribe, pod idealnim parametrima vode se mogu podrazumevati sledeće vrednosti: temperatura vode u opsegu 22-28C, tvrdoća vode 2-8 i pH 5-7. Iz mog skromnog iskustva vezano za držanje ovih riba, imajući u vidu širok opseg gore pomenutih vrednosti, mišljenja sam da bi idealne vrednosti trebalo suziti na sledeće fizičko-hemijske parametre akvarijumske vode: t = 26C, pH=6.5 i kH<3. Ipak, imajući u vidu da se ove ribe često drže i u čistoj česmenskoj vodi, od velike koristi je pomno praćenje ponašanja i ukupnog izgleda ovih riba, jer slabija pigmentacija nedvosmisleno ukazuje da neki od pomenutih parametara vode iskače iz odgovarajućih vrednosti. U tom smislu, učestalije kontrole kvaliteta vode u akvarijumu mogu biti od velike koristi.

Po pitanju ishrane, Hemigrammus bleheri ne odudara od tipičnog ponašanja za većinu Tetri. Sa zadovoljstvom će prihvatiti svaku ponuđenu hranu, bilo da se radi o gotovoj suvoj hrani, bilo da se radi o živoj ili smrznutoj hrani. Naravno, naročiti apetit će pokazati ukoliko mu se ponudi živa hrana bazirana na crvićima, što je od velikog značaja i za budući mrest.

Iako Bleheri spada u veoma zahtevne vrste po pitanju mresta, postoji dosta tekstova koji do detalja opisuju neophodne uslove za uspešan mrest. Vezano za ovaj problem, suština uspeha kod mresta zavisi prvenstveno od uslova u kojima je riba gajena. Prema nekim mišljenjima, za ribe koje su gajene u neadekvatnim akvarijumskim uslovima, neophodna je dugotrajna priprema koja se sastoji u pružanju uslova što sličnijih mresnim, kako bi odrasle jedinke postale polno sposobne. Ova naknadna “klimatizacija” odraslih pripadnika oba pola podrazumeva držanje u akvarijumima pod striktno opisanim hemijsko-fizičkim parametrima. U ovoj fazi, ishrana mresnih primeraka bi trebalo da bude što raznovrsnija i obavezno sa živom hranom. Sam proces pripreme do uspešnog mresta može potrajati i nekoliko meseci s tim da bi poželjno bilo razdvojiti pripadnike različitih polova. Ovo razdvajanje je od suštinskog značaja, jer se na taj nacin omogućava maksimalna količina polozene ikre i izbegava neželjeni (prevremeni) mrest koji nas može zateći potpuno nespremne. Po ubacivanju odraslih primeraka oba pola u mresni, prethodno pripremljen akvarijum, do mresta dolazi obično u ranim jutarnjim časovima, nakon čega ispod zaštitne mreže možemo uočiti veoma sitnu ikru. Nakon završenog mresta, odrasle primerke bi trebalo izvaditi iz mresnog akvarijuma a ukoliko pak nije došlo do mresta, neophodno je nastaviti sa držanjem matičnjaka u pomenutim uslovima i nastaviti sa daljom, što kvalitetnijom ishranom. Pri tome ne treba izubiti iz vida da Hemigrammus bleheri polno sazreva nakon prve godine zivota. Što se polnog dimorfizma tiče, ne postoje jasno uočljive razlike osim sto su ženke veće i zaobljenije u telu. Ukoliko su uslovi po pitanju vode u mresnom akvarijumu zadovoljeni i u koliko je ikra oplođena, vreme izleganja zavisi od temperature ali se to obično dešava posle nekih 30-ak časova, mada mlađ može da promrda i nešto ranije. Temperatura akvarijuma bi trebalo da bude oko 26-28C sa vodom koja sadrži veoma malo karbonata i čiji je pH oko 6. Po proplivavanju mladji, kao prva hrana se može koristiti Infuzoria ili tek izležena Artemija. Zamena vode u akvarijumu sa mladim ribicama se mora vršiti naročito pažljivo uz neophodnu kontrolu parametara pre ulivanja jer fluktuacije po pitanju pH i temperature mogu završiti kobno po većinu mladih riba.

Sve u svemu, po pitanju izgleda, Hemigrammus bleheri spada u sam vrh ne samo Tetri već i svih ostalih ukrasnih akvarijumskih riba i podesan je za držanje u akvarijumima pretezno biljnog tipa, imajući u vidu njegovu veličinu i samim tim, veoma malu količinu krajnjih produkata metabolizma koje kao takav emituje. U dobro ubiljenom akvarijumu pod dobrim osvetljenjem, jato ovih ribica moze pruziti retko efektnu sliku, zbog čega se mnogi hobisti pored “neonki” i kraljevskih tetri opredeljuju upravo za ovu ribu.