Većina akvarijumske literature a naročito knjige iz starijeg perioda savetuju unošenje gline kao hranljivog supstrata u podlogu akvarijuama ili saksijica za sadjenje akvarijumskoga bilja.Po nekim autorima ovo je opravdano?(naročito sa aspekta rodova biljaka kao što su Kriptokorine, Ehinodorusi, Aponogetoni) dok su drugi pak protiv toga. Šta je od ove dve tvrdnje zapravo istina? Dakle hajde da probamo da vidimo ko je od njih u pravu.

Odgovor na ovo pitanje nije nikako jednostavan i on zavisi ponajviše od toga kakav akvarijum se zapravo teži oformiti. Ukoliko se za cilj ima postavka sa malo i uz to slabije zahtevnih biljaka normalno je da je upotreba gline izlišna. Opravdanost u upotrebi potiče od biljaka koje su visoko zahtevne u smislu ishrane i po kvantitetu i po kvalitetu odnosno raznovrsnosti hranljivih materija. Činjenica je da većina biljaka ne može uspešno rasti i razvijati se bez prethodnog obezbedjivanja hranljivih materija.U akvarijumu u kome je cilj gajenje i dobar rast biljaka sasvim je opravdano koristiti glinu čiji učinak će se brzo primetiti u prirastu biljne mase.

Činjenica je da veliki broj akvarista izbegava primenu i dodavamje hemijskih materija kao hraniva biljkama i to najčešće zbog slabijeg znanja iz te oblasti kao i velike mogućnosti predoziranja. Prekomerna doza nekih đubriva će uvek dovesti ili do pojave napasnih algi ili do gubitka određene biljke. (ovo se naročito odnosi na predoziranje azotnih jedinjenja kao i nekih mikroelemenata. Akvaristi na upotrebu gline gledaju ili sa nezainteresovanošću ili sa velikim oduševljenjem. Upak unositi glinu u akvarijum treba oprezno i primernije je korišćenje manjih kuglica koje se ubacuju pod koren biljke.(na svakih mesec do tri, što zavisi od veličine i vrste biljke, tipa gline kao i ubačene količine iste.) Ovo zahteva povremeno dodavanje pomenutih glinenih kuglica ali je u svakom slučaju bolja varijanta od postavljanja gline na celokupnu površinu dna akvarijuma. Ukoliko postavite veći sloj gline na dno akvarijuma može (ali i ne mora ) doći do odrećenih problema a šta će se javiti kao problem umnogome zavisi od to tipa gline koji se upotrebljabva. Ovo je razumljivo zbog činjenice koju sam već pomenuo a koja se odnosi na različit mineralni sastav različitih tipova gline.

U literatura a na pojedinim mestima na internetu možete naići na savete gde autori savetuju ubacivanje gline u manjim količinama prilikom sadjenja biljaka. Pri tome i sami autori često nisu isprobali ono što drugima savetuju već su to ili negde pročitali ili čuli. Ovakve šture informacije donose više štete nego koristi. Nikada ne gubite iz vida da vrsta glina ima mnogo i da se one razlikuju po svom mineralnom sastavu a da samim tim nisu sve opravdano primenljive u akvaristici. Ukoliko autor ne navodi o kojoj se glini u konkretnom slučalu radi informaciju uzmite sa rezervom.

Ovu temu postavljam kako bi malo porazgovarali kakva su vaša iskustva sa glinom, kao dodatkom supstratu u prehrani biljaka. Šta ste to sve čuli, pročitali ili lično iskusili slobodno iznesite u ovom delu. Hajde da vidimo šta je od svega toga istina i da li je prisustvo gline poželjno u akvarijumu.

Glina u akvarijumu? Zaista interesantna tema koja je već jednom pokrenuta, ali nije isterana do kraja.
U toj temi smo došli do nekog zaključka da je glina, u zavisnosti odakle je uzeta, veoma hranjiva za akvarijumske biljke. Postavlja se pitanje da li je ona i neophodna u podlozi našeg akvarijuma. Zašto to kažem? Pa u sadašnje vreme postoje dosta feltilizera, tableta, podloga i drugih preparata koje podspešuju uspešan rast i razvijanje biljaka. Samim tim i glina kao podloga je suvišna u akvarijumu. Zašto tako mislim? Pa iz razloga što teško da možemo da saznamo tačnu prisutnost elemenata u samoj glini i iz razloga što glinu treba prekriti ipak nekim debljim slojem podloge da ne bi mutila vodu, a to se može samo u nekom većem i višljem akvarijumu. Tu već u startu otpadaju manji akvarijumi. Sledeća stvar je da kad se biljke ukorene je nemoguće prebaciti biljku u neki drugi deo akvarijuma, jer sa korenom izlazi i veliki deo podloge tj. gline. Poznato je da u svakoj postavci sam vlasnik posle izvesnog vremena poželi da napravi neki drugačiji raspored, jer neke biljke ne napreduju jer su zaklonjene drugim. Sa glinom je to nemoguće, a nemoguće je i idealno i dugotrajno postaviti akvarijum iz prvog puta ma koliko mi planirali i trudili se. Neke biljke će sa glinom kao podlogom jednostavno bujati preko svake mere, a i njih čemo teško izbaciti ako je koren biljke došao do gline, te nam ostaje da samo redovno šišamo te biljke, što može biti veoma zamorno za vlasnika akvarijuma. I na kraju razmišljanja gline kao podloge se postavlja pitanje šta sa njom kada biljke potroše te hranjive materije iz nje i za koliko će njena hranjivost opasti?
Glina kao dodatak u saksijama i u obliku kuglica je već dosta prihvatljivije rešenje. Medjutim i tu se postavlja pitanje koje elemente sadrži ta glina i koliko je ta glina sigurna po naše stanovnike akvarijuma. Svako da je sigurnije koristiti već spremljene razne proverene preparate nekih renomiranih firmi (ovo namerno kažem jer je dosta preparata “No name” firmi koji ih prodaju bez nekih bližih informacija šta sadrži taj preparat i koji mogu da nanesu ozbiljne probleme u našem akvarijumu), ali se mora spremiti na izdatak koji dolazi kupovinom tih preparata i koji je neophodan ako želimo da imamo dugotrajan i lep akvarijum.
U sadašnje vreme, pored toliko preparata koji zasigurno pomažu u razvoju biljaka i njihovom razmnožavanju, glina postaje suvišna. Njoj se pribegava ako nismo u mogućnosti da redovno kupujemo i ubacujemo te preparate zbog smanjenih finasija.
Ja u svom akvarijumu nemam glinu, a razmišljao sam da je stavim u saksijice i u obliku kuglica ispod korena kao prihranu, mada sam odustao zbog nemogućnosti nalaženja podataka o sastavu tih glina. Moguće posledice od unošenja ne proverenih glina me je odvratila od korišćenja iste. Svakako da nisam odustao od korišćenja gline kao prihrane,, ako dodjem do saznanja o njenom sastavu i da je ona bezbedna za korišćenje u akvarijumu.

Definitivno najveci problem je bas ovo sto Mrvica spominje, a to je pitanje nepostojanja kontrole nad onim sto stavljamo u akvarijum...
Ja licno, sam uvek pre za varijantu koriscenja priozvoda renomiranih proizvodjaca kao djubriva. Jednostavno, neko strucan je u toj Tetri, ili Seri izucavao tu problematiku, bavio se kolicinima mikro i makro elemenata koji su optimalni za rast bilja i boju, testirao i vrsio eksperimente, i na kraju dosao do dobitne kombinacije, koju proizvodi... a na kraju citavog procesa, siguran sam da postoji i kontrola kvaliteta - pa tako mozemo da verujemo (svako bira hoce li ili ne) da je ono smo kupili stvarno to sto pise.. Kod gline znamo samo - da ima nekih hranjlivih materija.. a kojih, i u kojim kolicinama, i u kom hemijskom obliku, a sta je sa fosfatima/nitratima itd...
plus na to sve ide i pitanje komfora u koriscenju gline - presadjivanje i sl.
Ostaje naravno i pitanje cene gotovih proizvoda...

Da zakljucim - ja glinu nisam koristio pri formiranju mog akvarijuma za sada - ako i kad budem - javicu svoja zapazanja....

Ovo je jedna od tema koja iskljucivo zavisi od licnog iskustva a ja ga u konkretnom slucaju nemam. Ukoliko ulazimo u strucnu raspravu po pitanju rasta AQ vegetacije gde su i svi drugi faktori bitni za rast bilja zadovoljeni, voleo bih ako bi neko fotografski dokumentovao razliku u velicini, ukupnom izgledu i brzini razmnozavanja odredjene vrste biljke sa i bez koriscenja gline (pod uslovom da su svi ostali parametri u AQ identicni).

Moram da priznam da ja nikad nisam koristio glinu kao substrat za biljke iz (tehnickih) razloga koje je Mrvica podrobno opisao. U prirodi ima razlicitih vrsta glina sa manjim ili vecim koncentracijama odredjenog jedinjenja, sto samo po sebi govori da moze razlicito da utice na hemizam vode. Nekako sam se vremenom navikao da pored redovnih zamena vode koristim i gotove preparate za rast biljaka sa jasno naznacenim koncentracijama na fabrickom pakovanju. Za ovaj (vestacki) nacin prihrane bilja sam se opredelio jer nisam imao mogucnosti da eksperimentisem iskljucivo sa rastom i eventualnim razmnozavanjem biljaka na hranljivoj podlozi koja sadrzi glinu. Takodje, glina koju bih stavio u podlogu bi bila poznatog porekla ali nepoznatog sastava.

Ne tvrdim da necu u skorijoj buducnosti pokusati i sa glinom kao jednim od slojeva u podlozi ali za sada ponavljam da je nisam koristio a ipak sam relativno zadovoljan rastom bilja u AQ koristeci iskljucivo gotove fabricke preparate.

I da konacno rezimiram. Glina, da ili ne? Glina sama po sebi tesko da moze da odrzi odredjenu biljku u zivotu ukoliko je gomila drugih parametara neodgovarajuca. Kod rasta biljaka cini mi se da se radi o gomili faktora a dovoljno je da samo jedna od stvari nije odgovarajuca pa da biljka stagnira, sto u prvom redu najvise zavisi od same vrste biljke.

Pozdrav,
FIKUS

Mogli bi da napravimo i jedan eksperiment, sa dve iste biljke u istom akvarijumu i da sve to povremeno i slikamo, ali se opet postavlja pitanje koliko smo mi sposobni da izmerimo prave promene parametara u akvarijumskoj vodi.
Volim da imam lepo uredjen i zatravljen akvarijum, ali isto i volim ribe koje se nalaze u njemu. Duge koje ja držim, su ipak redje na našim prostorima i sam znam koliko sam imao problema da ih nabavim. Eksperimentisati sa nekim takvim ribama mi je neprihvatljivo i prepuštam se nekom timu renomiranane firme, od stotinak ljudi, koji je svakodnevno odredjivao mikro i makro elemente potrebne biljkama i koji je pratio promene u hemizmu vode.
Siguran sam da bi glina dala odredjene rezultate po pitanju rasta i razmnožavanja, ali dok nije provereno kod mene postoji jedno veliko nespokojstvo po pitanju stanovnika akvarijuma.

Da odmah odgovorim na naslov teme: moje misljenje je da je ne treba koristiti.

Posto sam davno polozio tehnologiju keramike, a sad nemam literaturu da konsultujem, ne mogu mozda stopostotno da potkrepim svoju teoriju, ali da probam da razmisljam

Akvaristi cesto stavljaju glinu, pitaju za tip, pominju se i kaolini. Koliko se secam kaolini su primarna nalazista i teorijski njihov hemijski sastav je Al2O3x2SiO2x2H20. Sad ne mogu da se u potpunosti setim price o naelektrisanju gline/kaolina (koje se uglavnom gubi pecenjem sto ovde i nije bitno(naravno radi se o visokim temperaturama, sinterovanja npr.))

Gline su sekundarna nalazista i u njima ima raznih primesa, pa i organskih. Obicno ljudi kazu da u glinama ima dosta gvozdja, medjutim ono je vezano u oksid Fe2O3 i ne znam kako bi to moglo da pomogne nasim biljkama. Jedino ako je u nekom drugom obliku, ali taj procenat sigurno nije veliki.
Kada pogledam vecinski sastav gline mogu da zakljucim da su njeni konstituenti u reakciji sa vodom inertni. Sigurno je da postoji i vrlo mali procenat onoga sto bi nam sustinski bilo od pomoci.

Sta se desava sa glinom u podlozi. Jednostavno se raspada (sem da se ispece) na veoma sitne frakcije i od nje nastaje mulj. Moja pretpostavka je da od njega nema mnogo koristi. Pravljenje kuglica oblikovanjem i susenjem ne menja stvar, opet se sve to vrlo brzo tako raspadne.

Obzirom na odnos kolicina "korisnog" prema kolicina unetih glina, sklon da poverujem da je koriscenje treseta, humusa, ...cega vec svrsishodnije.

Eto, nisam puno duzio pricu, ovako iz glave, mozda sam prevideo neke bitne stvari. Vrlo rado cu prihvatiti ako sam debelo pogresio u razmisljanju

Slažem se, samo bih dodao da bi u većini slučajeva glina bila solidan izvor kalijuma, naravno na kraći rok...

Evo jednog primera iz prakse, da malo razbije teoretisanje.
Glinu sam koristila samo jednom , za vec odavno formirani akvarijum zbog anubijasa koji su poceli da gube intenzivno zelenu boju listova. U svakoj apoteci se moze naci - Glina za spoljnu upotrebu. Postoji i njihova glina za unutrasnju upotrebu (koja se pije), ali je njen sastav dosta osiromasen u odnosu na ovu glinu,chiji sastavj bi bio sledeci:
SiO2 ......68.05%
Al2O3.....25.15%
CaO........0.62%
Fe2O3.....1.7%
K2O........3.72%
MgO........0.68%
TiO2........1.09%

Posto je ova glina u obliku vrlo finog praha, gusto sam ga umesala sa vodom, oblikovala u kuglice i zapekla u rerni. To vredi tek toliko da imate vremena da kuglicu u chvrstom stanju uronite u vodu i ne cekajuci mnogo, "posadite" u podlogu ispod korena zeljene biljke. Ukoliko razvlacite posao, kuglica ce se raspasti.

Rezultata je bilo, ali nista pompeznih, sto je i razmumljivo obzirom na ipak siromasan procenat oksida gvozdja, magnezijuma, kalcijuma i kalijuma ( ne znam da li titandioksid ista znachi biljkama). Anubijasi su dobili opat lepu boju, zile korenja su malo podivljale, rast nesto i nisam primetila da se ubrzao i to je to.

Naravno i kod ovakvih primera ne mozemo doci do savrseno objektivnih zakljucaka, jer nasa percepcija i nije neki faktor koji ce realno uspeti da oceni koliko je glina zadovoljila potrebe biljke.

Starka kad kad kazes da je glina siromasna sa oksidom gvozdja koja bi razlika bila i da je taj procenat 5 puta veci?

U rerni nisi zapekla glinu, nego si je prosusila. Tako to izgleda iz ugla gline.

Titan dioksiod se po mom misljenju naknadno dodaje jer u tehnologijama sluzi za izbeljivanje masa; vrlo mali procenat njegovog prisustva cuda napravi sa bojom.
Gledajuci ovaj sastav on sam o potvrdjuje teoriju. Prilikom duze upotrebe gline gde se nakupe sitne frakcije na dnu podloge kroz duzi vremenski period moze biti vise stete nego koristi. Naravno, to kada se pretera sa primenom, a podloga se ne menja. Ne sporim ni da ima koristi, ali je kao sto sam naveo odnos korisnih supstanci naspram mase unete gline presudno mali da bi nasla vecu primenu.

Primera radi u svim mojim akvarijumima je podloga 100% (poreklom) glina. Ispecena, pa mlevena, pa prosejana na zeljenu granulaciju. I to ne obicna (ciglarska) glina/zemlja vec specijalne partije za primenu u vatrostalstvu. Trebalo bi da je teoretski 100 inertna. Razlikuje se recimo od kvarcne podloge po neuporedivo vecoj specificnoj povrsini i po poroznosti zrna oko 20%. Primetio sam da se bilje u takvoj podlozi brze ukorenjuje. Ja sam raznim metodama obogacivao tu podlogu da bih dobio efekat nekih renomiranih podloga, ali kad budem imao uslove i sopstvenu laboratoriju da izadjem sa konkretnim rezultatima, onda cu detaljno to i opisati.

SC, a šta bi smo onda radili sa tolikim aluminijumom i silicijumom, kad bismo tako gledali? Aluminijum spada u teške metale, dovoljno je to da znamo pa da nam bude jasno šta bismo time dobili. Otrov! Na svu sreću, sve ovo što si ti navela je nerastvorno u vodi osim K2O, eventualno MgO i Cao, zavisno od toga da li su ugrađeni u kristalne rešetke ili su samo
apsorbovani...

Minerali gline su stabilni u vodi, a njihovo raspadanje se meri mnogo većim vremenom nego što ta glina provede u akvarijumu. Ono što bi se moglo iskoristiti iz gline su eventualne primese koje ona sadrži, ali te su količine sigurno smešne, pogotovo ako se preračuna njihova količina u dvadesetak grama kuglice... Možda posluže nekome ko ima manji akvarijum ili manje biljaka, mada bih se potpuno složio sa da je moguća
mnogo veća šteta nego korist (zamućivanje vode pre svega), pogotovo ako se koristi u većim količinama.Da bi se sve to razumelo, trebalo bi napisati jednu opširniju studiju o osobinama, ponašanju i ulozi glinenih minerala u prirodi...

Meni je, ipak, jasno zašto ljudi upotrebljavaju kuglice gline sa dodatkom granula mineralnih đubriva - verovatno na taj način sprečavaju naglo rastvaranje đubriva u vodi i dobijaju dugotrajniji efekat, jer mu tu glina dođe kao neka "poluizolacija".

Nisam mogao da izdrzim - mala ispravka: Al ne spada u teske metale...
Spada u prelazne, ili metaloide, kako ga ko i gde klasifikuje...
Cisto da budemo precizni..

pozdrav

Coa, hvala na ispravkama, mogao si i uzivo.

Jurken, ne znam kako ti to uspevas da vidis neko moje glediste svega ovoga, kad u pogledu ove teme nisam iznela nikakav zakljucak. Ovim primerom htela sam samo da dam malo materijala iz prakse za razmatranje kako tema ne bi ostala na pukom teoretisanju, a kako vidim, dobro sam uradila, jer dobih nazad neka zanimljiva gledista, a i plus pride ispravku na sve to.
Mada, Slobodane, kad vec nisi mogao da odolis da ne ispravis, mogao si da ne odolis pa da nam napises jos malo korisnih detalja vezanih za temu.

No hard feellings, SC.

Hteo sam samo da kažem da da tvoja konstatacija o niskom sadržaju gvožđa i drugih elemenata nema praktični značaj u akvarijumu, ništa drugo... Meni se učinilo da je tvoj zaključak da biljke mogu koristiti ove elemente, čak si pitala i za titan dioksid...

Izvinjavamo se, mlogo se izvinjavamo

Pozdrav

Tako me je jos davno neko pitao:
Ako ubacim ekser koji ce lagano da rdja u akvarijumu, da li ce onda bilje zbog gvozdja bolje da napreduje?

Pa na nekom forumu sam i ja to pročitao! Tačnije dečko je ubacio drveni brod pun exera (koji mu je bio igračka kad je bio mali) u akvarijum i konstatovao da mu od tada bilje mnogo bolje raste pa je čak počeo i da savetuje ljude. To je ostalo tako nedemantovano od strane administracije pa se ljudi primili da guraju exere u podlogu