Možda će delovati ovo pitanje malo bezveze, al' šta sad'.
Mene interesuje koliko višak kiseonika (ako ga može biti) može da naruši ravnotežu u akvarijumu? Ovde me prvenstveno interesuje dali je moguće prekomerno dodavanje kiseonika, u smislu dali se menjaju neki parametri vode - kao što je pH, i drugi? Još me interesuje dali je donekle moguće smanjiti uticaje nekih loših elemenata u vodi (kao što je višak azota) - kiseonikom?
To doduše nije jedno pitanje, ali time bolje!
Hteo bih da podstaknem druge korisnike (da se priključe) ako imaju da dodaju nešto vezano za ovaj hemijski element, što se ne nalazi u mojim pitanjima..

Pozdrav!

Visak kiseonika kao i manjak istog moze bitno da narusi ravnotezu u AQ, ukoliko pod tim podrazumevas zdravlje stanovnika. Normalne koncentracije kiseonika u vodi zavisno od temperature i saliniteta su oko 5-7 mg/L. Koncentracije ispod ili iznad ovih vrednosti mogu izazvati citav niz problema vezano za zdravlje riba. Srecom, ono sto treba da te brine je samo manjak kiseonika u akvarijumu a ne i njegov visak (osim ako ne nameravas da ga dodatno ubacujes preko boce pod pritiskom).

Prirodni izvori kiseonika rastvorenog u vodi su atmosferski kiseonik (koji se rastvara preko povrsine vode) i biljke i alge u svetloj fazi fotosinteze. Glavni potrosaci su bakterije, ribe i biljke, kao i beskicmenjaci. Sama rastvorljivost zavisi od temperature i saliniteta vode. Sto je voda toplija, manja je koncentracija kiseonika. Ovo je narocito bitno za akvariste jer tokom letnjih meseci, temperatura vode u AQ je obicno nesto povisena, pa u kombinaciji sa povecanjem organskog otpada, veoma lako moze doci do pada koncentracije kiseonika ispod 5mg/L sto vodi losim uslovima vode, stresu i dalje uginucu riba.

FIKUS

Kiseonik je najznačajniji gas rastvoran u vodi sa aspekta živih organizama u njoj. Sa ugljen dioksidom je kao što smo do sada već pominjali on je povezan životnim procesima disanja i fotosinteze. Aerobno disanje je moguće jedino uz prisustvo dovoljne količine kiseonika pri čemu se oslobadje ugljen dioksid. U slučaju fotosinteze je obrnuto i kiseonik je nus proizvod.

U odnosu na vazduh koji nas okružuje u vodi ima 20 do 30 puta manje kiseonika (mislim na istu zapreminu vazduha). Imajući to u vidu jasno je da je voda dosta neugodnija za život aerobnih organizama. kada govorimo o ratvorenom kiseoniku u vodi, moramo imati u vidu i da procenat rastvorenoga kiseonika opada sa porastom temperature vode, odnosno da je količina rastvorenoga kiseonika u hladnijim vodama veća.

Gasna razmena izmedju vode i okolnog vazduha odvija se neprekidno obzirom da je količina kiseonika u vazduhu veća nego u vodi a količina ugljen dioksida pak manja nego u vodi. Odnosno voda se postepeno obogaćuje kiseonikom a osiromašuje ugljendioksidom. Talasanje vode pospešuje ovu gasnu razmenu.

Bitan činilac u svemu tome su i aerobne bakterije u filteru koje takodje za svoj život i funkciju prečišćavanja vode zahtevaju kiseonik. Kada je voda prepuna organskog raspada broj ovih bakterija raste a samim tim i potrošnja kiseonika u akvarijumu. Vodonik sulfid koji može nastati u akvarijumu vezuje za sebe kiseonik pri oksidaciji i samim tim nepovoljno utiče na budžet kiseonika.

Ipak... ne treba gubiti iz vida i činjenicu da sadržaj kiseonika u vodi osim od difuzije preko povržine, zavisi i od biološke ravnoteže izmedju potrošnje kiseonika i nivoa dopunjavanja količine kiseonika putem fotosintetskih procesa. Uvu ravnotežu najčešće zovemo budžet kiseonika.
Problemi vezani za deficit kiseonika nisu jedini. Naime i prezasićena voda kiseonikom može biti nepovoljna po živi svet u njoj.

U pogledu potreba riba za kiseoniikom ribe se razlikuju od vrste do vrste. Nepisano je pravilo da aktivnije vrste zahtevju veće količine kiseonika za normalno funkcionisanje. Agamixis pectifrons recimo će živeti i pri koncentraciji kiseonikaod 12 do 2 mg/l dok je nekim pripadnicima familije lososa potrebno i do 5 mg/l. Takodje veoma bitna stavka sa tog aspekta je i veličina ribe jer veći primerci troše više kiseonika. Pri višim temperaturama je potrošnja kiseonika povećana što je razumljivo ako se imaju u vidu razlike u metabolizmu istih vrsta na različitim temeraturama. U uslovima življenja u vodama sa smanjenom količinom kiseonika pojedine vrste su razvile niz prilagodjenosti koje im obezbedjuju preživljavanje. Jedan od takvih primera ije i razvitak labirinta kod dvodihalica. Druge ribe pak imaju sposobnost da gutaju kiseonik sa površine vode i upijaju ga preko krvnih sudova u crevima.

Pad količine kiseonika u vodi ima nepovoljne uticaje na rast, razmnožavanje, normalnu aktivnost kao i mnoge fiziološke funcije unutar tela riba. Samim tim i imuni sistem biva oslabljen. Ribe postaju podložnije atacima patogena.

Za Svaku vrstu riba postoji tačno odredjena optimalna koncentracija kiseonika. Ribe regulišu količinu kiseonika u krvi i pri smanjenoj aktivnosti mogu umanjiti količinu krvi koja prolazi kroz škrge. Samim tim je kontakt kiseonika sa krvlju smanjen. Ovaj proces je hormonski regulisan putem izmene toka krvi kroz organizam. Tim procesom je količina potrebne energije za osmoregulaciju smanjena jer je u takvom slučaju oblast škrga manje aktivna u procesu razmene soli sa vodom. Ovo je karakteristično za ribe u mirovanju i kada se riba ponovo aktivira krv se ponovo usmerava ka škrgama.

Za pojavu pri kojoj količina kiseonika opadne do te mere da je disanje nemoguće upotrebljavamo izraz hipoksija. U takvim slučajevima ribre isplivavaju na površinu vode pokušavajući da gutaju atmosferski vazduh. Ovakvo ponašanje riba je akvaristi siguran pokazatelj nedostatka kiseonika u vodi. Sa fiziološke strane pri ovakvim situacijama smanjuje se broj otkucaja srca ribe a povećava se njegov volumen .ime se omogućava konstantan dotok krvi uz manju potrošnju energije. Broj udisaja u minutu u slučajevima nedostatka kiseonika raste. Ukoliko se ovakvi uslovi ne poprave doći će do uginuća koje je uslovljeno trovanjem ugljendioksidom u krvi. U takvim trenucima kad riba više ne moše da diše ona pokušava da iskoči iz vode. zatim nastaje stanje kome koje je praćeno okretanjem ribe stomakom ka površini vode. Sve ribe koje uginu usled nedostatka kiseonika umuru širom otvorenih usta i razjapljenih škržnih poklopaca i njihove škrge su neobično blede.

Za pojavu povećane koncentracije kiseonika vezana je takozvana bolest gasnih mehurova. Ona je izazvana povećanom koncetracijom gasa u krvi što neposredno dovodi do stvaranja pomenutih mehurića. Usled zagušenja škrga ovim mehurićima može doći do uginuća ribe.

Zahvaljujem na opširnim odgovorima! Al'ne rekoste mi dali ekstremne (manjak/višak) količine kiseonika menjaju neke od parametara vode (kiselost, tvrdoća..), makar u maloj meri? Takođe me zanima dali je moguće kratkoročno ,,povratiti zdravlje'' ribicama povećanom rastvorljivošću kiseonika pri blagom trovanju azotom ili ugljen-dioksidom (na primer)?

Pozdrav!

Octopus je vec izneo ulogu koju ima kiseonik rastvoren u vodi po zivot vodenih organizama. Visak kiseonika u vodenom rastvoru moze izazvati citav niz problema po zdravlje riba (bubble eye, edem ili tzv. gasnu emboliju kod riba). Kiseonik je jako vazan ali sam po sebi nije i lek, jer takodje moze imati stetan uticaj po zdravlje riba, ukoliko se nalazi u visku. Hemijska oksidaciona sredstva (uprosceno ona koja oslobadjaju kiseonik) koja se koriste u akvaristici su primera radi Vodonik peroksid ili Kalijumpermanganat, i mogu se koristiti u akvaristicke svrhe ali vrlo oprezno i strogo dozirano. Ako si vec toliko radoznao da vidis kako visak kiseonika u vodenom rastvoru moze da utice na vodene organizme, stavi neku ribu u prezasicen rastvor hipermangana pa gledaj sta ce se desiti (ne preporucujem)...

Hemijski uticaj kiseonika na hemijske parametre u vodi je veoma diskutabilan jer ima mnogo parametara koji su u igri. Akademski gledano, O2 ne bi trebao da ima uticaja na promenu pH ili vrednosti tvrdoce vode ali akvarijum je veoma slozen sistem koji je u stalnoj dinamici i mesto gde se odigravaju veoma slozeni bio-hemijski procesi. Takodje, akvarijum nije izolovan sistem koji je van domasaja spoljnih uticaja kao sto su temperatura, rastvorljivost atmosferskih gasova, rasvorljivost podloge, produkti ekskrecije riba, produkata fotosinteze, uticaja korisnih i stetnih bakterija itd... Svaki akvarijum je prica za sebe i veoma razblazen rastvor stotina hemijskih jedinjenja u stalnoj interakciji tako da kiseonik nikako ne moze da se posmatra izolovano...

Siroka je ova tema...

I da rezimiram, ako je manjak kiseonika problem, visak kiseonika nikako nije resenje.

Pozdrav,
FIKUS