(1184 ukupno reči u ovom tekstu)
(1802 puta pročitano)   

Tekst napisao Mrvica

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzana

Reći sekiak ili ikan rascado nam ne znači mnogo. Na malajskom jeziku ikan znači riba, a rascado na španskom znači izgrebati. Ovo je i izvorni naziv koji koriste domoroci i govori nam da se radi o jednoj posebnoj vrsti Rainbowfish (Duga). Ovaj naziv u mnogome oslikava ribu Melanotaenia boesemani. Naučni naziv je patronim i ova riba je dobila ime u čast Dr. Mariniusa Boesemania, upravnika prirodnjačkog muzeja ” Rijksmuseum van Natuurlijke Histoire” koji se nalazi u mestu Leidenu u Holandiji, a koji je i strastveni kolekcionar ove vrste riba.

Prve primerke je sakupila holandska ekspidicija u Iran Jayi 1954-1955 godine. Njih će preparirati i sačuvati kao muzejske primerke.Tako očuvane primerke tek 1980. godine Gerald R. Allen i Norbert J. Cross prvi put znanstveno opisuju i ne znajući zapravo kakav je pravi koloritet ovih riba uživo u prirodnom okruženju. 1982. godine Allen kreće u ekspediciju po Iran Jaya, a malo kasnije mu se pridružuje njegov dobar prijatelj i čuveni kolekcionar riba Heiko Bleheri. Prilikom posete udaljenog poluostrva Vogelkop dolaze u posed nekoliko živih primeraka ove vrste i uspevaju da odredjen broj prebace u Evropu, gde će ih kasnije uspešno razmnožiti, dalje distribuirati i raširiti u hobističke svrhe.

1995 godine Melanotaena boesemani zvanično postaje jedna od akvarističkih vrsta i zahvaljujući svojoj prelepoj i neobičnoj koloraciji izaziva veliku senzaciju kod hobista. Takav bum, a u cilju medjunarodne trgovine, pre uspešnog mresta u zarobljeništvu, dovodi do prekomernog lova i to uglavnom muških primeraka ove vrste. Od kako je ova riba postala jedna od hobističkih vrsta, po nekim procenama, lovljeno je čak do milion primeraka godišnje. Prekomerni lov ove ribe dovodi do toga da se ova riba danas nalazi na crvenoj listi IUCN-a, u kategoriji EN (endangered) i nalazi se na korak do prelaska u najvišu kategoriju za vrste koje su ugrožene u svom prirodnom staništu i postaje velika pretnja za dalje očuvanje ove vrste u prirodi.

Ova riba je endemska vrsta i njeno prirodno stanište je Iran Jaya (Indonezija), tačnije jezero Ajamaru u gornjem toku reke Ajamaru u centralnom delu poluostrva Vogelkop, kao i nekoliko okolnih tokova. Pojedini primerci su pronadjeni i u jezerima Hain i Aitinjo.

Voda u njihovom prirodnom staništu je relativno bistra i plitka sa obiljem vegetacije, a pH vrednost u jezerima i okolnim tokovima se kreće oko 8.0. Heiko bleher je naveo i jednu zanimljivost da je pojedine primerke ove vrste uhvatio u malim veštački napravljenim pondovima od strane lokalnog stanovništva. Parametri te vode su bili oko 9.0 pH, tvrdoća oko 5 dGH i elektroprovodjivošću od 145 mS. Za razliku od njega Dr.Marinus Boeseman je skupljajući svoje primerke ovih riba u brzim i bistrim potocima blizu reke Ajamuru registrovao pH 6.4 – 6.5. Ovi podaci nam govore i da se ove ribe lako prilagodjavaju uslovima u kojima se nalaze i da parametri vode nisu toliko bitni za njihovo čuvanje i uzgajanje.

Izgled ovih riba se ne razlikuje od ostalih riba iz roda Melanotaenia i telo im je duguljasto sa karakterističnom bočnom spljoštenošću. Imaju dva ledjna peraja, medjusobno odvojena, s tim da je kod mužjaka prvo višlje od drugog i da preklapa početak drugog peraja kada je spušteno. Zadnja ivica repnog peraja im je konkavna. Mužjaci se razlikuju od ženki po veličini (nešto su veći od ženki) izraženijim bojama i nešto izduženijem prvom ledjnom peraju kao i po debljini tela, dubini grudi i zaobljenim ivicama peraja. Odrasli primerci mogu dostići veličinu od nekih 15 cm, ali često maksimalna veličina u akvarističkim uslovima ne prelazi 10 cm.

Prepoznatljiva šara na mužjacima Melanotaenia boesemani je u potpunosti drugačija u odnosu na šare ostalih Duga i prepoznatljiva je po karakterističnom ‘’pola - pola’’ koloritu kod zrelih mužjaka. Glava i prednji deo tela je intenzivno plavo sivkaste nijanse, da bi se u vreme mresta promenio do skoro crnog, a peraja i zadnji deo tela im je svetlo narandžasto crvene boje. Između ova dva kontrastno odojena dela se nalazi, u visini grudnih peraja, promenljivo svetle ili tamne vertikalne pruge. Za ženke je karakteristična tamna bočna pruga oko koje se smenjuje nekoliko uzdužnih žućkastih ili crveno narandžastih pruga, u zavisnosti od raspoloženja ženki. Odrasle, starije ženke često pokazuju kolorit sličan nedominantnim mužjacima. Prvo ledjno peraje im je plavo - zeleno dok je drugo žuto - narandžasto sa plavo - belom ivicom. Repno peraje je žuto – narandžasto isto kao i analno peraje koje može imati ljubičastu ivicu. Svoj pravi koloritet ove ribe pokazuju sa uzrastom od 6 cm dužine i on se vremenom pojačava, ali treba napomenuti i da boja Melanotaenia boesemani u akvarijumskim uslovima može biti nešto bleđa, verovatno usled nedostataka određenih hranljivih materija u njihovoj ishrani.

Ove ribe se svrstavaju u carnivore (mesojede) i prirodna ishrana im se sastoji od insekata, malih vodenih ljuskara kao i larvi insekata, pri čemu veći deo ishrane otpada upravo na insekte, njihova jaja i larve. Manjim delom ishrana u prirodi se sastoji i od algi, polena i semu bilja. U akvarijumskim uslovima prihvataju svaki vid hrane: suvu, zamrznutu i živu pri čemu ishranu treba bazirati na hrani životinjskog porekla.

Sam mrest ovih riba nije problematičan i odvija se nekoliko dana, pri čemu zrela ženka produkuje izmedju 100 i 200 jaja. Ikra je lepljiva i prilikom polaganja ona se pričvršćuje za lišće akvarijumskog bilja. Izleganje mladji se dešava nakon 6 do 8 dana pri temperaturi izmedju 24 i 28° Celzijusa. Problemi nastaju kad mlade ličinke proplivaju jer su veoma sitne gradje, a sa rastom napreduju veoma lagano. Početna hrana kod mladji se sastoji od davanja Infuzorije tokom prve nedelje, a nakon toga se može dodavati i mlevena suva hrana sitne granulacije i mikro crvi. Nakon dve nedelje mladi će rado prihvatiti i Artemiju. Uzgajanje ovih riba je komplikovano, ali ne i neizvodljivo, zbog čestih problema prilikom ishrane mladji.

Ova vrsta riba je miroljubiva i može se kombinovati sa drugim mirnijim ribama u akvarijumu. Akvarijum treba da bude nešto veći i predlaže se najmanje dužine od 1m, a ukupne litraže oko 200 lit. Uredjenje treba da ima dosta bilja i u prednjem centralnom delu dosta prostora kako bi se ove ribe, inače veoma dobri plivači, rasplivavale. Ove ribe su i jatne, te ih treba nabaviti minimum 6 primeraka. Kada su u jatu one plivaju veoma polako prateći dominantnog mužjaka. Parametri vode za ove ribe su u širem opsegu i kreću se za temperaturu od 24 do 30° Celzijusa, pH od 6,5 do 8,5 a tvrdoća od meke do tvrde vode. Ova vrsta ribe zahteva nešto česte i delimicne zamene vode u akvarijumu a zauzvrat ona će vam vratiti svojim koloritom u pravom sjaju.

Iako su Duge retke na našim prostorima ovo je jedna od najčešće vidjenih vrsta po našim akvarističkim radnjama, a zahvaljujući njenom neverovatnom i osobenom koloritu. U radnjama možda neće imatu svoj pravi koloritet, ali ih uzmite i pružite im malo brige i pažnje i sigurno ćete se iznenaditi kad zasijaju punim sjajem.